Član 8 - Finansijska sredstva
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 8 - Finansijska sredstva
Strane se obavezuju da odvoje odgovarajuća finansijska sredstva i ljudske resurse za adekvatno sprovođenje integrisanih politika, mera i programa za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom, uključujući i one koje sprovode udruženja građana i civilno društvo.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 8 Finansijska sredstva
Poređenje između država čl. 8 Finansijska sredstva
PITANJA
 
a. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanom pristupu praćeni adekvatnom procenom o troškovima njihove realizacije? Navedite koliko je bilo potrebno i efektivno izdvojeno sredstava za sprovođenje ovih zakona/politika. Ko su krajnji korisnici finansiranih aktivnosti? Kome su namenjena sredstva (državne institucije, regionalne i/ili lokalne, nevladine organizacije, nezavisne institucije itd.) – navedite. Da li su donacije obezbeđene iz javnih sredstava? Ako jesu, da li iz državnog, lokalnih ili regionalnih budžeta? Da li je bilo (ko)finansiranja od strane međudržavne zajednice donatora, korporativnog biznisa, javne kampanje za prikupljanje novca itd.? Navedite.
Odgovor: Zakoni i ostali akti koji podržavaju integrisani pristup ne sadrže procenu troškova njihove primene. Usvojeni dokumenti uglavnom sadrže opšte odrednice o izvoru finansiranja.
PLUS
a. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanom pristupu praćeni adekvatnom procenom o troškovima njihove realizacije? Navedite koliko je bilo potrebno i efektivno izdvojeno sredstava za sprovođenje ovih zakona/politika. Ko su krajnji korisnici finansiranih aktivnosti? Kome su namenjena sredstva (državne institucije, regionalne i/ili lokalne, nevladine organizacije, nezavisne institucije itd.) – navedite. Da li su donacije obezbeđene iz javnih sredstava? Ako jesu, da li iz državnog, lokalnih ili regionalnih budžeta? Da li je bilo (ko)finansiranja od strane međudržavne zajednice donatora, korporativnog biznisa, javne kampanje za prikupljanje novca itd.? Navedite.
Odgovor: Zakoni i ostali akti koji podržavaju integrisani pristup ne sadrže procenu troškova njihove primene. Usvojeni dokumenti uglavnom sadrže opšte odrednice o izvoru finansiranja.

U predlogu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, u delu pod naslovom „Finansijska sredstva za sprovođenje Strategije“ navodi se:

„Sredstva za realizaciju mera predviđenih ovom Strategijom obezbediće se, u skladu sa mogućnostima, iz budžeta Republike Srbije, a u skladu sa utroškom finansijskih sredstava izrađenim u priloženom Planu aktivnosti za naredne tri godine. Sve institucije odgovorne za realizaciju mera i aktivnosti planiraće budžetska sredstva potrebna za njihovo sprovođenje u skladu sa projekcijama i mogućnostima, kao i u okviru limita, koji se za svakog budžetskog korisnika utvrđuje od strane Ministarstva finansija u procesu pripreme i donošenja budžeta za 2016. godinu sa projekcijama za 2017. i 2018. godinu. Planirane  aktivnosti koje nisu pokrivene sredstvima budžeta biće finasirane iz sredstava IPA fondova, kao i drugih donatorskih sredstava“.

U Planu aktivnosti za sprovođenje ove Strategije za period 2016-2018. uglavnom se ne navode konkretna sredstva za planirane aktivnosti, ili su predviđena sredstva mala, ili se predviđaju donatorska sredstva (čak i za aktivnosti koje su kontinuirane prirode, za koje je nužno obezbediti održivost, kao što je rad nacionalne SOS službe), ili se koristi formulacija „nisu potrebna dodatna sredstva“. AŽC je uputio komentar Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost i u odnosu na ovaj aspekt navedenog dokumenta1.

S obzirom na to da je budžet Republike Srbije linijski i da je obaveza uvođenja programskog budžeta uspostavljena za period od 2015. godine, nisu raspoloživi precizni, već samo okvirni i sporadični podaci o budžetskim alokacijama i utrošku sredstava za sprovođenje integrisanog pristupa. U Zakonu o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu2 dodata je tačka 58 (v) “Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti”; U članu 28. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi: „Prilikom pripreme programskog modela budžeta definišu se rodno odgovorni ciljevi, rodni indikatori učinka, ishoda i rezultata, kojima se prikazuju planirani očekivani doprinosi programa, programske aktivnosti ili projekta ostvarivanju rodne ravnopravnosti.” Za 2016. godinu rodno budžetiranje je uvedeno u budžetski proces, potpisivanjem pisma preporuke od strane potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministra finansija za 28 budžetskih institucija3.  

Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova je tokom 2015. godine iz budžetskih sredstava, planom javnih nabavki opredelio 2.910.000,00 sa PDV-om za obuke stručnjaka u vezi sa temama o nasilju u porodici, a 1.007.000,00 sa PDV-om za podršku primeni stečenih znanja i veština, organizovanje i sprovođenje konferencija slučaja za zaštitu od nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Takođe, budžetskim sredstvima je realizovan i pilot program ekonomskog osnaživanja žena sa iskustvom nasilja, a preko konkursa su podržani projekti ženskih organizacija koje deluju na teritoriji AP Vojvodine.

Pored multilateralnih i bilateralnih donatora, najznačajniji donator u Republici Srbiji po pitanju borbe i sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici jeste Evropska unija i Fond Ujedinjenih nacija (UN Trust Fund). Značajna sredstva plasirana su u okviru različitih instrumenata EU, pre svega u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), i to programa „Civil Society Facility“, „EU Progress“ i „Exchange“, a nekoliko projekata odobreno je u okviru programa EIDHR.

Autonomni ženski centar je nosilac projekta „Udruženim naporima – Ka sveobuhvatnim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja“, koji se realizuje u sedam država regiona od 2013-2016. i koji je posvećen ratifikaciji i punoj implementaciji Konvencije Saveta Evrope4. ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima je takođe nosilac četvorogodišnjeg regionalnog projekta u okviru istog IPA programa5.

Poseban uspeh u 2015. godini predstavlja činjenica da je UN Trust Fund odobrio pet višegodišnjih (dve ili tri godine) projekata o rodno zasnovanom nasilju u Srbiji:  „Ne više žrtve – romske devojke i žene reaguju na nasilje“, Udruženje Roma Novi Bečej (tri godine); „Jačanje kapaciteta za podršku ženama žrtvama trgovine ljudima“, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima (dve godine); „deinstitucionalizacija i suzbijanje nasilja nad ženama sa invaliditetom u institucijama“, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MRSI-S), (dve godine); „Bez tolerancije na rodno zasnovano nasilje – feministkinje menjaju edukativni sistem“, Autonomni ženski centar (tri godine); „STOP-CARE-CURE – jači institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodina“, Pokrajinski sekretarijat za zdravlje, socijalnu politiku i demografiju (tri godine). 

MINUS
b. Da li je u poslednje dve godine došlo do promene u pogledu izvora finansiranja integrisanih politika – navedite i komentarišite.
Odgovor: Ukidanjem Uprave za rodnu ravnopravnost ukinuta su sredstva na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost (oko 2.000.000,00 dinara godišnje). Pokrajinski sekretraijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova je tokom 2015. godine izdvojio budžetska sredstva za temu nasilja prema ženama, ali će ta sredstva biti značajno manja u 2016. godini.

b. Da li je u poslednje dve godine došlo do promene u pogledu izvora finansiranja integrisanih politika – navedite i komentarišite.
Odgovor: Ukidanjem Uprave za rodnu ravnopravnost ukinuta su sredstva na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost (oko 2.000.000,00 dinara godišnje). Pokrajinski sekretraijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova je tokom 2015. godine izdvojio budžetska sredstva za temu nasilja prema ženama, ali će ta sredstva biti značajno manja u 2016. godini.

MINUS
c. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanim politikama praćeni adekvatnim ljudskim resursima? Da li su ove mere praćene otvaranjem novih radnih mesta, redizajniranjem odgovornosti, zapošljavanjem novih ljudi za sprovođenje novih zadataka, i/ili su praćene novim zadacima, zaduženjima i odgovornostima u okviru postojeće infrastrukture. Navedite efekte.
Odgovor: Nakon ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost, broj ljudi je smanjen, te je ostao problem sa kojim se susretala i Uprava, a koji se odnosi na nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak kapaciteta, naročito u pogledu broja zaposlenih. Zbog toga ovo pitanje i dalje zavisi od sredstava međunarodnih organizacija i donatora, kao i od „eksternih eksperata“.
PLUS
c. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanim politikama praćeni adekvatnim ljudskim resursima? Da li su ove mere praćene otvaranjem novih radnih mesta, redizajniranjem odgovornosti, zapošljavanjem novih ljudi za sprovođenje novih zadataka, i/ili su praćene novim zadacima, zaduženjima i odgovornostima u okviru postojeće infrastrukture. Navedite efekte.
Odgovor: Nakon ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost, broj ljudi je smanjen, te je ostao problem sa kojim se susretala i Uprava, a koji se odnosi na nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak kapaciteta, naročito u pogledu broja zaposlenih. Zbog toga ovo pitanje i dalje zavisi od sredstava međunarodnih organizacija i donatora, kao i od „eksternih eksperata“.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je u Planu rada za 2015. godinu predvidelo aktivnost „obuke zaposlenih u isntitucijama za rad sa žrtvama nasilja nad ženama iz višestruko marginalizovanih grupa, u skladu sa članom 15 Istanbulske konvencije“ (sredstvima donatora), ali nemamo podataka o realizaciji ove aktivnosti. Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, realizovao je 15 seminara (osnovnih i specijalizovanih) o temama u vezi sa nasiljem nad ženama za profesionalce iz svih relevantnih službi i 30 konsultativnih sastanaka za podršku primeni stečenih znanja i veština u multisektorskom planiranju zaštite od nasilja u porodici (organizovanje „konferencije slučaja“) u pet opština.

Zaštitnik građana je tokom 2015. prikupljao podatke od nadležnih organa o stručnom usavršavanju zaposlenih u svim relevantnim službama i državnoj upravi u vezi sa temom nasilja prema ženama, te se očekuje da će posebni izveštaj biti prezentovan početkom 2016. godine.

U Planu aktivnosti za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2016-2018. godine, u okviru cilja „Povećan kapacitet i znanja predstavnika i predstavnica javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti“, predviđene su redovne obuke o rodnoj ravnopravnosti za sve predstavnike/-ce javne vlasti, unapređenje kompetencija zaposlenih u obrazovanju, izmene programa Pravosudne akademije, kako bi se obezbedila odgovarajuća znanja o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije i suzbijanju nasilja prema ženama, inicijativa za revizuju nastavnih sadržaja u udžbenicima. Uz većinu planiranih aktivnosti navodi se da nisu potrebna dodatna sredstva.    

MINUS
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.