Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da se prilikom pružanja usluga zaštite i podrške žrtvama vodi računa o pravima i potrebama dece svedoka svih vidova nasilja obuhvaćenih Konvencijom.

2) Mere u skladu sa ovim članom podrazumevaju psiho-socijalno savetovanje primereno uzrastu dece svedoka svih vidova nasilja obuhvaćenih Konvencijom uz dužno poštovanje principa najboljeg interesa za dete.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 26 Zaštita i podrška za decu svedoke
Poređenje između država čl. 26 Zaštita i podrška za decu svedoke
PITANJA
 
a. Da li su pružaoci usluga različitih vrsta zaštite i prevencije dužni po zakonu ili drugim dokumentima da odgovore na potrebe i prava dece kao svedoka? Da li se deca koja su bila svedoci nasilja (videla ga i/ili čula), ili bila izložena nasilju u dužem vremenskom periodu, tretiraju kao žrtve takvog nasilja, odnosno da li su im odobrene posebne usluge i podrška, kao što je psihološko savetovanje? Da li imaju posebna prava unutar i izvan suda (socijalne službe, zdravstvena zaštita, zaštita svedoka/žrtve, nezavisno zastupanje pred sudom itd.)? Molimo da navedete definiciju, ako je ima, o specijalnom tretmanu ili posebnim merama preduzetim u vezi sa decom kao svedocima.
Odgovor: Većina zakonskih odredbi koje predviđaju posebna pravila za saslušanje svedoka, uključujući i maloletna lica, odnosi se na situacije kada maloletno lice ima položaj oštećenog u sudskom postupku, a ne položaj običnog svedoka nasilja. Kada je u pitanju nasilje u porodici, ovo krivično delo u osnovnom obliku podrazumeva, između ostalog, bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava spokojstvo ili duševno stanje člana porodice, pa je nesporno da maloletna lica koja prisustvuju nasilju, a posebno u dužem periodu, mogu biti tretirana i kao žrtve nasilja. Ipak, ovo pitanje u najvećoj meri zavisi od javnog tužilaštva, imajući u vidu da se ovo krivično delo procesuira po službenoj dužnosti.
PLUS
a. Da li su pružaoci usluga različitih vrsta zaštite i prevencije dužni po zakonu ili drugim dokumentima da odgovore na potrebe i prava dece kao svedoka? Da li se deca koja su bila svedoci nasilja (videla ga i/ili čula), ili bila izložena nasilju u dužem vremenskom periodu, tretiraju kao žrtve takvog nasilja, odnosno da li su im odobrene posebne usluge i podrška, kao što je psihološko savetovanje? Da li imaju posebna prava unutar i izvan suda (socijalne službe, zdravstvena zaštita, zaštita svedoka/žrtve, nezavisno zastupanje pred sudom itd.)? Molimo da navedete definiciju, ako je ima, o specijalnom tretmanu ili posebnim merama preduzetim u vezi sa decom kao svedocima.
Odgovor: Većina zakonskih odredbi koje predviđaju posebna pravila za saslušanje svedoka, uključujući i maloletna lica, odnosi se na situacije kada maloletno lice ima položaj oštećenog u sudskom postupku, a ne položaj običnog svedoka nasilja. Kada je u pitanju nasilje u porodici, ovo krivično delo u osnovnom obliku podrazumeva, između ostalog, bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava spokojstvo ili duševno stanje člana porodice, pa je nesporno da maloletna lica koja prisustvuju nasilju, a posebno u dužem periodu, mogu biti tretirana i kao žrtve nasilja. Ipak, ovo pitanje u najvećoj meri zavisi od javnog tužilaštva, imajući u vidu da se ovo krivično delo procesuira po službenoj dužnosti.

Opšte mere zaštite oštećenih lica u krivičnom postupku regulisane su Zakonikom o krivičnom postupku.1 To podrazumeva oslobođenje od dužnosti svedočenja (između ostalih, za srodnike okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i za usvojenika okrivljenog), ali i mere zaštite oštećenog ili svedoka koje javni tužilac ili sud mogu zahtevati od policije, u skladu sa zakonom. Svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja, posebno osetljiv – organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka, što podrazumeva ispitivanje sa posebnom pažnjom, posebne mere zaštite i druge mere, o čemu je već prethodno bilo reči. Na kraju, važno je napomenuti da od otvaranja zasedanja, pa do završetka glavnog pretresa, véće može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ili branioca, ali uvek nakon njihovog izjašnjenja, isključiti javnost za ceo glavni pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno, između ostalog, radi zaštite interesa maloletnika.

Posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica (dece i maloletnika) u krivičnim postupcima u kojima je maloletno lice oštećeno propisanim krivičnim delima sadrži Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.2 Tokom 2015. radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde izradila je nacrt novog Zakona. Autonomni ženski centar je u komentarima upućenim ministru i članovima radne grupe izrazio razočarenje usled činjenice da nacrt ovog zakona smanjuje dostignuti nivo zaštite prava dece u krivičnim postupcima. Primedbe su se odnosile na stav da nije bio jasan ratio legis postojećeg zakona po kojem bi maloletno lice moralo imati punomoćnika „od prvog saslušanja okrivljenogˮ. Po mišljenju AŽC, odredbe o zaštiti maloletnih lica kao žrtava se nisu primenjivale ni u pogledu postavljanja punomoćnika po službenoj dužnosti, niti u pogledu posebnih odredaba o saslušanju. AŽC je u dopisu minsitru i radnoj grupi istakao:
„Prvo smanjenje prava se odnosi na spisak krivičnih dela u kojima će suditi sudije, postupak pokretati tužioci i razgovor obavljati policijski službenici koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku“.

„Drugo smanjenje prava se odnosi na ukidanje obaveze obaveznog postavljanja punomoćnika po službenoj dužnosti čak i za ovako smanjen broj paušalno određenih krivičnih dela, već je to ostavljeno tužilaštvima i sudovima na slobodnu ocenu“.

Takođe je navedeno da:
„U svetlu postupka pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji i usklađivanja zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovima Evropske Unije među kojima je najznačajnija Direktiva 2012/29/EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava krivičnih dela, i činjenice da je Radna grupa radila na izradi ovog nacrta Zakona u okviru IPA projekta kojim rukovodi UNICEF, a da je sve to deo usvojenog Akcionog plana za Poglavlje 23, aktivnost 3.6.2.10., ovo je sramotno kršenje prava dece žrtava na zaštitu“.

Kao što je navedeno u Studiji iz 2014, praksa sudova u Srbiji pokazuje kako činjenica da je dete prisustvovalo izvršenju krivičnog dela, uključujući i nasilje u porodici, ni na koji način nije uzimana u obzir, pa čak ni kao otežavajuća okolnost.3 Istraživanje koje je 2015. godine objavio Centar za prava deteta, pod nazivom „Kako do pravosuđa po meri deteta – Zaštita dece žrtava u krivičnim postupcima i stanje u praksi u Republici Srbiji“4, iako se bavi decom (direktnim) žrtvama krivičnih dela, potvrđuje brojne nedostatke u primeni postojećeg Zakona.

Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, neophodno je obezbediti da se, prilikom pružanja usluge i pomoći žrtvama nasilja u porodici sa decom koja su bila svedoci nasilja, obavezno uzmu u obzir i njihova prava i potrebe. Termin „dete svedok“ ne odnosi se samo na decu koja neposredno prisustvuju činu nasilja u porodici, već i na decu koja su nasilju izložena posredno. U ovim slučajevima potrebno je komplementarno primeniti i Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Prilikom pružanja pomoći žrtvama nasilja u porodici u kojoj se nalaze naročito ranjivi članovi kao svedoci nasilja neophodno je preduzeti mere zaštite koje odgovaraju na potrebe ovih lica, s obzirom na to da ona nisu u stanju da se zaštite bez pomoći drugih. Sve usluge koje se pružaju deci svedocima nasilja u porodici i drugim naročito ranjivim članovima porodice moraju se preduzimati u skladu sa njihovim najboljim interesom.

U Sintetizovanom izveštaju o radu centara za socijalni rad u Srbiji navodi se:
„U stručnom postupku u CSR se konstatuje pojava porodičnog nasilja nad decom, kada su deci ugroženi fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj, delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njima neposredno stara“.

Broj dece žrtvava nasilja je u stalnom porastu, te je 2014. godine iznosio 4.938, dok je godinu dana ranije ovaj broj bio 3.637. Ipak, u izveštaju se navodi:
„U 2014. godini je broj postupaka za zaštitu dece, žrtava nasilja u porodici, koje je CSR pokrenuo po službenoj dužnosti 1.019 što je, pak, nešto manje od broja postupaka iz predhodnog izveštajnog perioda“5.
Iz navedenog moglo bi se zaključiti da autori/-ke izveštaja ne razumeju u dovoljnoj meri poziciju deteta koje svedoči nasilju u porodici, uključujući nasilje oca prema majci. S druge strane, uvek iznenađuje kako mali broj intervencija koje Organ starateljstva preduzme poslužbenoj dužnosti (samo za 20,6% dece žrtava) ostaje bez (kritičkog) osvrta u odnosu na uzroke i odgovornosti.

U ovom izveštaju nema podataka koje smo ranije analizirali, a koji se odnose na broj dece koja su privremenim zaključkom o obezbeđenju smeštaja izmeštena iz porodice radi bezbednosti, a za koju je kao razlog navedeno da „roditelj nije u mogućnosti da zaštiti dete od zlostavljanja drugog roditelja6
Takođe, u većem broju postupaka Zaštitnika građana u vezi sa nasiljem u porodici uključene su preporuke o zaštiti dece koja svedoče nasilju u porodičnom kontekstu.7 Navodi se da nepriznavanjem detetu statusa žrtve nasilja organi i ustanove propuštaju da mu obezbede hitnu zaštitu i da primene sve raspoložive mere radi njegovog oporavka od pretrpljenog nasilja i integracije.8
Ranije navođeno istraživanje o posledicama koje na decu ima izloženost nasilju u porodici9 potvrdilo je da su u više od dve trećine slučajeva deca prisustvovala nasilju koje vrši njihov otac prema njihovoj majci, a gotovo u polovini slučajeva nasilje je bilo ispoljeno i prema deci, kao i da je ovo iskustvo ostavljalo različite posledice na njihov emitivni, socijalni i kognitivni razvoj, kao i na zdravlje.

I u istraživanju „Delotvornost sistemskih mehanizama za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici“10, u zaključcima se navodi:
„Deca koja svedoče nasilju u porodičnom kontekstu nisu uživala odgovarajući tretman u sudskim postupcima, a ova činjenica nije uzimana u obzir čak ni kao otežavajuća okolnost (često je roditeljstvo učinioca nasilja navođeno čak kao olakšavajuća okolnost). Istovremeno, neka deca su zbog nasilja izmeštena iz svog doma (često bez majke kao nenasilnog roditelja) i neopravdano dugo zadržavana, bez odgovarajućeg postupka po službenoj dužnosti. Ne postoji svest kod profesionalaca o potencijalnom riziku ili neadekvatnosti određenih mera i usluga (mirenje, posredovanje, odlaganje krivičnog gonjenja, neodgovarajući model viđanja nasilnog roditelja i deteta). Iskazan je veliki optimizam u odnosu na efikasnost psiho-socijalnog tretmana nasilnika, iako za to još uvek nema odgovarajućih potvrda, posebno ne kada je reč o dužem vremenskom periodu praćenja efekata“.
MINUS
[1] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.
[2] Službeni glasnik RS, br. 85/2005.
[3] Autorke istraživanja su N. Petrušić i S. Konstatinović-Vilić (2007); V. Macanović (2012), a podatke pogledati u Studiji iz 2014 ili istraživanjima.
[4] Autorke M. Banić i I. Stevanović (2015).
[6] Analizu ovog problema videti u Studiji iz 2014, ili u T. Ignjatović (2014).
[7] Videti Preporuke: br. 17120 (31. 8. 2011); br. 1289 (21. 1. 2013); br. 6520 (7. 3. 2013); br. 7751 (19. 3. 2013); br. 9237 (1. 4. 2013); br. 11284 (16. 4. 2013); br. 29383 (10. 10. 2013); br. 30805 (24. 10. 2013); i druge.
[9] Autorka istraživanja je T. Ignjatović (2013).

AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.