Član 19 - Informisanje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 19 - Informisanje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 19 - Informisanje
Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da žrtve dobiju odgovarajuće i blagovremene informacije o raspoloživim uslugama podrške i pravnim merama na jeziku koji razumeju.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 19 Informisanje
Poređenje između država čl. 19 Informisanje
PITANJA
 
a. Da li žrtve svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom imaju pravo da budu informisane o raspoloživim uslugama i procedurama kako bi dobile pomoć i podršku? Ako je odgovor potvrdan, navedite da li je to priznato u pravnom dokumentima i/ili politikama (zakonodavstvo, državni/regionalni/lokalni strateški dokumenti, interna pravila, memorandum o razumevanju). Molimo vas da navedete posebno pravilo o pružanju informacija i da date svoj komentar. Na kojim jezicima se mogu obezbediti informacije? Ako stranci imaju pravo na usluge, da li bi bio obezbeđen prevod na njihov jezik ili bi to bio prevod na neki od široko korišćenih jezika?
Odgovor: U oblasti građanskopravne sudske zaštite Zakon o parničnom postupku1ne predviđa posebnu obavezu suda da učesnike u postupku informiše o njihovim pravima i položaju. Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak vodi na jeziku koji stranka odnosno drugi učesnici u postupku ne razumeju, obezbediće im se, ukoliko to zahtevaju, usmeno prevođenje na jezik koji razumeju onoga što se iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja.
PLUS
a. Da li žrtve svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom imaju pravo da budu informisane o raspoloživim uslugama i procedurama kako bi dobile pomoć i podršku? Ako je odgovor potvrdan, navedite da li je to priznato u pravnom dokumentima i/ili politikama (zakonodavstvo, državni/regionalni/lokalni strateški dokumenti, interna pravila, memorandum o razumevanju). Molimo vas da navedete posebno pravilo o pružanju informacija i da date svoj komentar. Na kojim jezicima se mogu obezbediti informacije? Ako stranci imaju pravo na usluge, da li bi bio obezbeđen prevod na njihov jezik ili bi to bio prevod na neki od široko korišćenih jezika?
Odgovor: U oblasti građanskopravne sudske zaštite Zakon o parničnom postupku1ne predviđa posebnu obavezu suda da učesnike u postupku informiše o njihovim pravima i položaju. Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak vodi na jeziku koji stranka odnosno drugi učesnici u postupku ne razumeju, obezbediće im se, ukoliko to zahtevaju, usmeno prevođenje na jezik koji razumeju onoga što se iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja. Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku,2 sud je u obavezi da okrivljenog i druge učesnike u postupku pouči o pravima koja im pripadaju. Žrtva sa statusom oštećenog lica ima pravo da, od strane suda i javnog tužilaštva, bude obaveštena o odbacivanju krivične prijave i odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja, poučena o mogućnosti da zastupa optužbu i pre(d)uzme krivično gonjenje, obaveštena o ishodu postupka i da joj se dostavi pravnosnažna krivična presuda. Oštećena prilikom saslušanja ima pravo i da bude upozorena kako ne mora da svedoči, u zakonom propisanim situacijama. Lica koja učestvuju u postupku, ako se postupak vodi na jeziku koji ne razumeju, imaju pravo na prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i dugog pisanog dokaznog materijala. Prevođenje pada na teret budžetskih troškova.

Istraživanja pominjana u Studiji iz 2014. pokazala su da većina ispitanica nije bila zadovoljna kvalitetom informacija koje su dobijene od predstavnikâ policije i javnog tužilaštva.

Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, u svim slučajevima je neophodno da žrtva dobije detaljne informacije o svim učesnicima i uslugama u zajednici koje se bave pružanjem pomoći i osiguranjem bezbednosti. Žrtvi će se po mogućstvu uručiti brošura koja bi sadržala potrebne informacije. To uključuje, adrese, brojeve telefona i druge detalje o sledećim učesnicima: policijskoj stanici, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi, SOS telefonu za žrtve nasilja, prihvatilištu (sigurnoj kući) i drugim organizacijama u zajednici specijalizovanim za nasilje u porodici i nasilje nad ženama.

Ipak, ženske organizacije koje pružaju specijalizovane usluge podrške za žene (i decu) žrtve nasilja izveštavaju da to nije redovna praksa, kao i da se podaci o njihovim uslugama ne nalaze u izveštajima lokalnih centara za socijalni rad (zaduženih za praćenje i procenu potreba) i ne dostavljaju nadležnima u lokalnim samoupravama (zaduženim za finansiranje usluga).

Opšti protokol navodi da će se zaposleni u svim ustanovama u sistemu zaštite i podrške ženama žrtvama nasilja u porodici starati da žrtvu obaveste o preduzetim koracima i merama, kao i o pravima koje žrtva ima u svakoj fazi postupka.

U skladu sa Posebnim protokolom o postupanju centara za socijalni rad, jedno od osnovnih prava korisnika usluga jeste pravo na informisanje. Posebnim protokolom o postupanju policijskih službenika predviđeno je da će tokom postupanja policijski službenici upoznati žrtvu sa njenim zakonskim pravima, kao i merama koje će preduzeti, kao i detaljne informacije o svim učesnicima koji se bave pružanjem pomoći. Poseban protokol za pravosuđe takođe predviđa obavezu javnog tužilaštva da informiše žrtvu o njenim pravima, mehanizmima zaštite i položaju u postupku, kao i obavezu suda da informiše žrtvu o mehanizmima zaštite, u zavisnosti od njenih potreba a nezavisno od stadijuma postupka. Odredbe o upućivanju ima i Posebni protokol za zdravstvene radnike i saradnike. Nema dostupnih podataka o tome da li su informacije (u štampanoj formi) dostupne na jezicima etničkih grupa kojima žrtve nasilja pripadaju.

S ciljem povećanja dostupnosti informacija o zaštiti od nasilja prema ženama i nasilja u porodici, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova je pokrenuo internet-prezentaciju www.hocudaznas.org. UN agencije u Srbiji su u okviru projekta “Integrisani odgovor na nasilja nad ženama u Srbiji” (UN Trust Fund) podržale internet prezentaciju www.sigurnakuca.net (koju moderira medijska kuća B92). Mreža “Žene protiv nasilja” pruža informacije o uslugama svih organizacija iz mreže www.zeneprotivnasilja.net. Takođe, SOS Vojvodina pruža informacije za žene na internet prezentaciji www.sosvojvodina.org

Autonomni ženski centar i 6 lokalnih partnerskih organizacija (Pešćanik – Kruševac, Žesnki centar – Užice, Osvit – Niš, ...Iz kruga Vojvodina – Novi Sad, Centra za podršku ženama – Kikinda i SOS telefon – Vranje) u toku realizacije projekta „Udruženim naporima – ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja“ realizovale su akciju sistematskog informisanja žena o nadležnostima centara za socijalni rad, policije i pravosuđa, štampanjem i distribuiranjem informativnog materijala3. U saradnji sa lokalnim institucijama u svih 10 opština Zlatiborskog okruga, Ženski centar Užice je ovaj sadržaj pripremio u formi plakata koji su distribuirani u svim nadležnim službama, kao i u zgradama opština i mesnih zajednica.

Iako se nesumnjivo radi o primerima dobre prakse, nije moguće tvrditi da je ova praksa uspostavljena na teritoriji cele države i na svim jezicima koje koriste žrtve, što bi bio standard odgovarajuće, dostupne i blagovremene informisanosti.  

MINUS
[1] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014.
[2] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.

AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.