|
a. Da li žrtve svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom imaju pravo da budu informisane o raspoloživim uslugama i procedurama kako bi dobile pomoć i podršku? Ako je odgovor potvrdan, navedite da li je to priznato u pravnom dokumentima i/ili politikama (zakonodavstvo, državni/regionalni/lokalni strateški dokumenti, interna pravila, memorandum o razumevanju). Molimo vas da navedete posebno pravilo o pružanju informacija i da date svoj komentar. Na kojim jezicima se mogu obezbediti informacije? Ako stranci imaju pravo na usluge, da li bi bio obezbeđen prevod na njihov jezik ili bi to bio prevod na neki od široko korišćenih jezika?
|
Odgovor: U oblasti građanskopravne sudske zaštite Zakon o parničnom postupku1ne predviđa posebnu obavezu suda da učesnike u postupku informiše o njihovim pravima i položaju. Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak vodi na jeziku koji stranka odnosno drugi učesnici u postupku ne razumeju, obezbediće im se, ukoliko to zahtevaju, usmeno prevođenje na jezik koji razumeju onoga što se iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja.
Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku,2 sud je u obavezi da okrivljenog i druge učesnike u postupku pouči o pravima koja im pripadaju. Žrtva sa statusom oštećenog lica ima pravo da, od strane suda i javnog tužilaštva, bude obaveštena o odbacivanju krivične prijave i odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja, poučena o mogućnosti da zastupa optužbu i pre(d)uzme krivično gonjenje, obaveštena o ishodu postupka i da joj se dostavi pravnosnažna krivična presuda. Oštećena prilikom saslušanja ima pravo i da bude upozorena kako ne mora da svedoči, u zakonom propisanim situacijama. Lica koja učestvuju u postupku, ako se postupak vodi na jeziku koji ne razumeju, imaju pravo na prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i dugog pisanog dokaznog materijala. Prevođenje pada na teret budžetskih troškova.
Istraživanja pominjana u Studiji iz 2014. pokazala su da većina ispitanica nije bila zadovoljna kvalitetom informacija koje su dobijene od predstavnikâ policije i javnog tužilaštva.
Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, u svim slučajevima je neophodno da žrtva dobije detaljne informacije o svim učesnicima i uslugama u zajednici koje se bave pružanjem pomoći i osiguranjem bezbednosti. Žrtvi će se po mogućstvu uručiti brošura koja bi sadržala potrebne informacije. To uključuje, adrese, brojeve telefona i druge detalje o sledećim učesnicima: policijskoj stanici, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi, SOS telefonu za žrtve nasilja, prihvatilištu (sigurnoj kući) i drugim organizacijama u zajednici specijalizovanim za nasilje u porodici i nasilje nad ženama.
Ipak, ženske organizacije koje pružaju specijalizovane usluge podrške za žene (i decu) žrtve nasilja izveštavaju da to nije redovna praksa, kao i da se podaci o njihovim uslugama ne nalaze u izveštajima lokalnih centara za socijalni rad (zaduženih za praćenje i procenu potreba) i ne dostavljaju nadležnima u lokalnim samoupravama (zaduženim za finansiranje usluga).
Opšti protokol navodi da će se zaposleni u svim ustanovama u sistemu zaštite i podrške ženama žrtvama nasilja u porodici starati da žrtvu obaveste o preduzetim koracima i merama, kao i o pravima koje žrtva ima u svakoj fazi postupka.
U skladu sa Posebnim protokolom o postupanju centara za socijalni rad, jedno od osnovnih prava korisnika usluga jeste pravo na informisanje. Posebnim protokolom o postupanju policijskih službenika predviđeno je da će tokom postupanja policijski službenici upoznati žrtvu sa njenim zakonskim pravima, kao i merama koje će preduzeti, kao i detaljne informacije o svim učesnicima koji se bave pružanjem pomoći. Poseban protokol za pravosuđe takođe predviđa obavezu javnog tužilaštva da informiše žrtvu o njenim pravima, mehanizmima zaštite i položaju u postupku, kao i obavezu suda da informiše žrtvu o mehanizmima zaštite, u zavisnosti od njenih potreba a nezavisno od stadijuma postupka. Odredbe o upućivanju ima i Posebni protokol za zdravstvene radnike i saradnike. Nema dostupnih podataka o tome da li su informacije (u štampanoj formi) dostupne na jezicima etničkih grupa kojima žrtve nasilja pripadaju.
S ciljem povećanja dostupnosti informacija o zaštiti od nasilja prema ženama i nasilja u porodici, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova je pokrenuo internet-prezentaciju www.hocudaznas.org. UN agencije u Srbiji su u okviru projekta “Integrisani odgovor na nasilja nad ženama u Srbiji” (UN Trust Fund) podržale internet prezentaciju www.sigurnakuca.net (koju moderira medijska kuća B92). Mreža “Žene protiv nasilja” pruža informacije o uslugama svih organizacija iz mreže www.zeneprotivnasilja.net. Takođe, SOS Vojvodina pruža informacije za žene na internet prezentaciji www.sosvojvodina.org.
Autonomni ženski centar i 6 lokalnih partnerskih organizacija (Pešćanik – Kruševac, Žesnki centar – Užice, Osvit – Niš, ...Iz kruga Vojvodina – Novi Sad, Centra za podršku ženama – Kikinda i SOS telefon – Vranje) u toku realizacije projekta „Udruženim naporima – ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja“ realizovale su akciju sistematskog informisanja žena o nadležnostima centara za socijalni rad, policije i pravosuđa, štampanjem i distribuiranjem informativnog materijala3. U saradnji sa lokalnim institucijama u svih 10 opština Zlatiborskog okruga, Ženski centar Užice je ovaj sadržaj pripremio u formi plakata koji su distribuirani u svim nadležnim službama, kao i u zgradama opština i mesnih zajednica.
Iako se nesumnjivo radi o primerima dobre prakse, nije moguće tvrditi da je ova praksa uspostavljena na teritoriji cele države i na svim jezicima koje koriste žrtve, što bi bio standard odgovarajuće, dostupne i blagovremene informisanosti.
|
