Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Strane prepoznaju, podstiču i podržavaju rad relevantnih udruženja građana i organizacija civilnog društva u borbi protiv nasilja nad ženama i uspostavljaju delotvornu saradnju sa tim organizacijama na svim nivoima.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 9 Udruženja građana i civilno društvo
Poređenje između država čl. 9 Udruženja građana i civilno društvo
PITANJA
 
a. Da li postoji zakon koji reguliše rad nevladinih organizacija ili civilnog društva? Kakav je status NVO? Da li postoje zakoni ili podzakonski akti koji regulišu rad NVO na sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici? Da li su NVO priznate u okviru državnog, regionalnog ili lokalnog zakonodavnog okvira kao aktivni pružaoci usluga, nosioci javnih kampanja, ili drugih vrsta aktivnih subjekata u ovoj oblasti (na primer, imaju ulogu monitoringa ili izveštavanja itd.)? Navedite zakone i uloge vezane za NVO.
Odgovor: Zakon o udruženjima1 se nije menjao u 2015. godini. U Republici Srbiji ne postoji poseban zakon ili podzakonski akt koji reguliše rad udruženja građana u pogledu sprečavanja i borbe protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Međutim, Zakonom o socijalnoj zaštiti2 propisano je da delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite, može pružati i udruženje. U 2015. je započet proces dopuna i izmena ovog zakona, ali nemamo informacije o sadržaju i toku tih aktivnosti.
PLUS
a. Da li postoji zakon koji reguliše rad nevladinih organizacija ili civilnog društva? Kakav je status NVO? Da li postoje zakoni ili podzakonski akti koji regulišu rad NVO na sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici? Da li su NVO priznate u okviru državnog, regionalnog ili lokalnog zakonodavnog okvira kao aktivni pružaoci usluga, nosioci javnih kampanja, ili drugih vrsta aktivnih subjekata u ovoj oblasti (na primer, imaju ulogu monitoringa ili izveštavanja itd.)? Navedite zakone i uloge vezane za NVO.
Odgovor: Zakon o udruženjima1 se nije menjao u 2015. godini. U Republici Srbiji ne postoji poseban zakon ili podzakonski akt koji reguliše rad udruženja građana u pogledu sprečavanja i borbe protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Međutim, Zakonom o socijalnoj zaštiti2 propisano je da delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite, može pružati i udruženje. U 2015. je započet proces dopuna i izmena ovog zakona, ali nemamo informacije o sadržaju i toku tih aktivnosti.

Prema Zakonu o ravnopravnosti polova,3 organizacije civilnog društva – udruženja čiji su ciljevi vezani za unapređenje ravnopravnosti polova imaju pravo da prate ostvarivanje ravnopravnosti polova i ukazuju na diskriminaciju, da sastavljaju i objavljuju izveštaje o svojim nalazima, a takođe imaju svoje predstavnike u radnom telu Vlade nadležnom za ravnopravnost polova, koje obrazuje i čije članove imenuje Vlada. Ova udruženja su aktivno legitimisana za pokretanje postupka građanskopravne sudske zaštite po ovom zakonu, u svoje ime (diskriminacija kojom su povređena prava većeg broja lica) ili u ime i uz pristanak diskriminisanog lica. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije,4 organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može u ime i uz saglasnost lica čija su prava povređena inicirati postupak pred Poverenikom, kao i podneti tužbu sudu uz pismenu saglasnost lica na koje se isključivo odnosi diskriminatorsko postupanje.

U predlogu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine pitanje saradnje sa udruženjima, definisano je u posebnom cilju 3.6. „Uspostavljeni mehanizmi saradnje sa udruženjima“ i predstavlja deo opšteg strateškog cilja 3. „Sistemsko uvođenje rodne perspektive u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika“. Očekivalo bi se da sadržaj posebnog cilja i planiranih mera uključi učešće udruženja u kreiranje, sprovođenje, a posebno u nezavisno praćenje i procenu efekata javnih politikati, kao što je navedneo u opštem strateškom cilju i uvodnom opisu uz ovaj cilj. Međutim, predviđene mere se neopravdano svode na to da se „obezbediti formalni i neformalni dijalog i periodične konsultacije između institucionalnih mehanizama na svim nivoima i relevantnih udruženja....“. Nema mera koje se odnose na podršku ženskim organizacijama za razvoj kapaciteta i održivosti, koje uključuju aktivnosti na sprovođenju, a posebno na nezavisnom praćenju primene Strategije i Plana aktivnosti. Iz nepoznatih razloga Plan aktivnosti se zaustavlja na posebnom cilju 3.3, tako da za ovaj posebni cilj (3.6) ne postoji plan za njegovo sprovođenje do 2018. godine. Osim toga, način na koji će biti usvojen ovaj dokument, bez javne rasprave, suprotan je navedenom cilju. To su bile suštinske zamerke Strategiji i Planu aktivnosti koje je izneo AŽC5.

Istovremeno, Plan rada Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost za 2015. godinu predviđa aktivnosti kao što su 1.9 „Podrška razvoju i unapređenju dijaloga sa zainteresovanim stranama u oblasti rodne ravnopravnosti“, u kojoj se kao učesnik, pored ostalih, navode ženske nevladine organizacije, zatim aktivnost 2.9 „Promocija kulture volontiranja u korist žrtava nasilja nad ženama i zagovaranja za poboljšanje položaja višestruko diskriminisanih žena, naročito žrtava nasilja nad ženama (Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, žene druge seksulane orijentacije)“. Izveštaj o realizaciji Plana rada se očekuje u 2016. godini, te se ne može reći da li su, u kojoj meri i sa kojim udruženjima realizovane ove aktivnosti.

Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, u procesu prevencije, pružanja pravne i psiho-socijalne pomoći i zastupanja u obezbeđivanju usluga u zajednici namenjenih žrtvama nasilja u porodici, udruženja koja u okviru svog programa rada imaju definisane aktivnosti na realizaciji pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici i u partnerskim odnosima imaju značajnu ulogu. Ipak, u Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja6, navodi se:

„U borbi protiv nasilja nad ženama, ne koriste se dovoljno svi potencijali civilnog društva. Sporazum o saradnji predviđen je Opštim protokolom kao dokument koji će u prevenciju i zaštitu žena od nasilja, pored predstavnika organa javne vlasti (organi državne uprave, organi jedinica lokalne samouprave, ustanove, organizacije na teritoriji jedinice lokalne samouprave), uključiti i građane odnosno predstavnike civilnog društva. Međutim, mali je broj sporazuma koji su u aktivnosti uključili i pojedince i organizacije izvan sistema vlasti. Time su isključeni neki resursi kojima lokalna zajednica raspolaže i smanjena je mogućnost uticaja na svest javnosti u lokalnoj zajednici o nasilju nad ženama, njegovim posledicama i njegovoj nedozvoljenosti“.

Među potpisnicima Sporazuma o međusektorskoj saradnji u primeni opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima na području Grada Beograda7 (25. novembra 2015.) su i Autonomni ženski centar i Savetovalište protiv nasilja u pordoici, a sporazum je otvoren za pristup i drugim akterima, što uključuje i ostale ženske organizacije sa teritorije Grada Beograda.
MINUS
b. U principu, da li je NVO zajednica aktivna u ovoj oblasti? Možete li da navedete broj organizacija koje se bave pitanjima nasilja prema ženama i u porodici, vrstu delatnosti (pružaoci usluga, monitoring, fokus na istraživanju i/ili politikama itd.), broj korisnika itd.? Da li postoje državne, regionalne i lokalne mreže ovih nevladinih organizacija? Koja je njihova uloga? Da li NVO sarađuju sa državnim/drugim akterima na zaštiti, sprečavanju, gonjenju, kažnjavanju, i/ili lakšoj restituciji tih žrtava? Ako postoje, navedite aspekt njihovog rada? Ako postoje koordinacija i saradnja između NVO i državnih organa, da li je institucionalizovana u okviru zakona ili politika, ili su više neformalne prirode? Navedite.
Odgovor: Prema podacima iz Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima za period 2010-2015, postoje 54 udruženja koja pružaju različite vidove podrške ženama, muškarcima i deci (26), ženama i deci (19), samo ženama (6), ženama i muškarcima (3).
PLUS
b. U principu, da li je NVO zajednica aktivna u ovoj oblasti? Možete li da navedete broj organizacija koje se bave pitanjima nasilja prema ženama i u porodici, vrstu delatnosti (pružaoci usluga, monitoring, fokus na istraživanju i/ili politikama itd.), broj korisnika itd.? Da li postoje državne, regionalne i lokalne mreže ovih nevladinih organizacija? Koja je njihova uloga? Da li NVO sarađuju sa državnim/drugim akterima na zaštiti, sprečavanju, gonjenju, kažnjavanju, i/ili lakšoj restituciji tih žrtava? Ako postoje, navedite aspekt njihovog rada? Ako postoje koordinacija i saradnja između NVO i državnih organa, da li je institucionalizovana u okviru zakona ili politika, ili su više neformalne prirode? Navedite.
Odgovor: Prema podacima iz Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima za period 2010-2015, postoje 54 udruženja koja pružaju različite vidove podrške ženama, muškarcima i deci (26), ženama i deci (19), samo ženama (6), ženama i muškarcima (3).

Mreža „Žene protiv nasilja“ aktuelno okuplja 28 ženskih udruženja širom Republike Srbije koja pružaju usluge za žene i decu sa iskustvom nasilja. Neke od organizacija su specijalizovane za pružanje usluga višestruko marginalizovanim grupama žena (npr. organizacija „... Iz kruga“ pruža specifične usluga za žene sa invaliditetom žrtve nasilja, a Udruženje Romkinja „Osvit“ iz Niša ima SOS telefonsku uslugu na romskom i srpskom jeziku). Ženske organizacije u okviru Mreže nemaju objedinjenu bazu podataka o broju usluga i broju korisnica (ovi podaci se mogu naći u godišnjim izveštajima o njihovom radu). Mreža je tokom 2015. pripremila Nacrt Pravilnika o minimalnim standardima za uslugu SOS telefona za žene i devojke sa isksutvom rodno zasnovanog nasilja8. Takođe je bila aktivna u pregovorima sa Ministartvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u koncipiranju nacionalne SOS linije (o čemu će više reči biti kod čl. 24).

U okviru projekta Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova formirana je mreža nevladinih organizacija9 koje pružaju uslugu SOS telefona za žene i decu izložene nasilju u porodici i rodno zasnovanom nasilju na teritoriji AP Vojvodine (SOS Vojvodina). Telefonski broj je besplatan za korisnice, a omogućen je i standardizovan način vođenja evidencije o pruženim uslugama, korisnicama i drugim aktivnostima10 (više o radu SOS Vojvodina u 2015. u prikazu čl. 24).

Romske ženske organizacije su povezane u Romsku žensku mrežu Srbije, koju čini 13 organizacija, 6 inicijativa i 2 mreže. Tri organizacije iz ove mreže, specijalizovane za oblast nasilja prema ženama, članice su i mreže „Žene protiv nasilja“. Mreža „... Iz kruga Srbija“ uključuje 4 ženske organizacije osoba sa invaliditetom, od kojih su dve članice mreže „Žene protiv nasilja“ i pružaju specifičnu uslugu za žene sa invaliditetom koje imaju iskustvo nasilja.

Nezavisna opservatorija za praćenje nasilja prema ženama osnovana je 2011. godine, kao nezavisno ekspertsko, posmatračko i analitičko telo koje čine ekspertkinje civilnog i akademskog društva, sa ciljem da prati, analizira i izveštava o stanju u oblasti nasilja prema ženama. Opservatorija deluje u okviru mreže „Žene protiv nasilja“ i Mreže za evropski ženski lobi u Srbiji, a objavila je izveštaj za 2012. i 2013. godinu. Autonomni ženski centar i ASTRA članice su koalicije PrEUgovor koja prati poglavlje 23 – „Pravosuđe i osnovna prava“ i poglavlje 24 – „Pravda, sloboda i bezbednost“ u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji11.

U okviru Saveta Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost nalaze se i predstavnice Autonomnog ženskog centra, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, „Bibije“ i Gayten-a. U izradi predloga Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine učestvovao je Centar za ženske studije. U pripremi rodnog indeksa učestvovao je Autonomni ženski centar.

Ipak, zabrinjava činjenica da je osnivanje nacionalnog SOS telefona, predviđeno u Planu aktivnosti o sprovođenju Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2016-2018. godinu12, iako pominje Mrežu „Žene protiv nasilja“ kao partnera, izostavilo dijalog sa koordinatorkama i članicama Mreže. Takođe, duboko zabrinjava izostavljanje predstavnica ženskih organizacija kao prepoznatih partnera u svim aktivnostima koje se tiču unapređenja zakonskih i strateških okvira u oblasti zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja, uprkos činjenici da su ženske organizacije, a posebno AŽC, bile vrlo aktivne u predlaganju zakonskih izmena, odnosno usaglašavanja zakonskih rešenja sa standardaima Konvencije Saveta Evrope (svi predlozi su sadržani u Studiji iz 2014, a ova aktivnost je nastavljena i u 2015). Sve navedeno je suprotno Smernicama za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, koje je Vlada RS usvojila avgusta 2014. godine13.

Istovremeno, značajan doprinos ženskih organizacija civilnog društva u ovoj oblasti potvrdio je Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Nils Muižnieks, nakon zvanične posete Srbiji marta 2015, preporučujući analize i indikatore koje je AŽC izradio u vezi sa Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. On je istakao potrebu bliske saradnje organa vlasti sa ženskim organizacijama, „čiji značajan rad u ovom polju Komesar visoko uvažava“.14

MINUS
[1] Službeni glasnik RS, br. 51/2009 i 99/2011 – dr. zakoni.
[2] Službeni glasnik RS, br. 24/2011.
[3] Službeni glasnik RS, br. 104/2009.
[4] Službeni glasnik RS, br. 22/2009.
[5] http://www.womenngo.org.rs/vesti/427-reakcija-autonomnog-zenskog-centra-na-predlog-nacionalne-strategije-za-rodnu-ravnopravnost
[6] http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/izvestaji/posebnii-izvestaji/3710-2015-02-24-13-35-38
[7] Informacija o potpisivanju: http://www.minrzs.gov.rs/cir/aktuelno/item/4030-ministri-vulin,-selakovic-i-stefanovic-i-gradonacelnik-mali-na-potpisivanju-sporazuma-o-medjusektorskoj-saradnji
[8] Nacrt je objavljen u časopisu Socijalna politika, 1/2014, 161-173; http://sopolitika.rs/sp/CD-SP-1-2014.pdf
[9] Mrežu čini 6 ženskih NVO: Centar za podršku ženama (Kikinda), SOS Ženski centar (Novi Sad), „... Iz kruga – Vojvodina“ (Novi Sad), Udruženje Roma Novi Bečej – SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina (Novi Bečej), Zrenjaninski edukativni centar (Zrenjanin) i Ženska alternativa (Sombor).
[10] Više informacija: http://sosvojvodina.org/o-mrezi/
[11] Koalicija ženskih organizacija priprema izveštaje iz senke o stanju prava žena na osnovu Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena - CEDAW (Autonomni ženski centar, ASTRA, Žene u crnom, Labris, Glas razlike: izveštaji Glas razlike iz Srbije (2007) i Senka nad Srbijom – 2013). Članice Romske ženske mreže Srbije takođe pripremaju izveštaje iz senke za Komitet CEDAW (Romski ženski centar „Bibija“ (Beograd), „Ženski prostor“ (Niš), Udruženje Romkinja „Osvit“ – SOS telefon na romskom i srpskom jeziku (Niš), Udruženje Roma Novi Bečej – SOS telefon na jezicima manjina (Novi Bečej), Inicijativa Romkinja Pirot, Inicijativa Romkinja Bujanovac, Istraživači Romi (Žabalj), „Sastipe“ (Vranje) i „Romnjako ilo“ (Zrenjanin): izveštaj Romkinje progovaraju (2013). Izveštaj za 2007. pripremili su Evropski centar za prava Roma, „Bibija“, „Eureka“ i „Ženski prostor“).
[12] Aktivnost 1.4.2. „Održiva i kontinuirano dostupna podrška ženskih i feminističkih udruženja  ženama u situaciji rodno zasnovanog nasilja, uključujući i nasilje prema ženama drugačije seksualne orjentacije“ .
[13] http://www.civilnodrustvo.gov.rs/upload/old_site/2012/10/SR-smernice.pdf [14] http://www.potpisujem.org/srb/1906/komesar-se-za-ljudska-prava-pohvalio-rad-ocd-u-oblasti-zastite-zena-od-nasilja-i-pozvao-drzavu-da-saraduje-sa-njima
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.