Član 8 - Finansijska sredstva
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 8 - Finansijska sredstva
Strane se obavezuju da odvoje odgovarajuća finansijska sredstva i ljudske resurse za adekvatno sprovođenje integrisanih politika, mera i programa za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom, uključujući i one koje sprovode udruženja građana i civilno društvo.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 8 Finansijska sredstva
Poređenje između država čl. 8 Finansijska sredstva
PITANJA
 
a. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanom pristupu praćeni adekvatnom procenom o troškovima njihove realizacije? Navedite koliko je bilo potrebno i efektivno izdvojeno sredstava za sprovođenje ovih zakona/politika. Ko su krajnji korisnici finansiranih aktivnosti? Kome su namenjena sredstva (državne institucije, regionalne i/ili lokalne, nevladine organizacije, nezavisne institucije itd.) – navedite. Da li su donacije obezbeđene iz javnih sredstava? Ako jesu, da li iz državnog, lokalnih ili regionalnih budžeta? Da li je bilo (ko)finansiranja od strane međudržavne zajednice donatora, korporativnog biznisa, javne kampanje za prikupljanje novca itd.? Navedite.
Odgovor: Zakoni i ostali akti koji podržavaju integrisani pristup ne sadrže procenu troškova njihove primene. Usvojeni dokumenti uglavnom sadrže opšte odrednice o izvoru finansiranja.
Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine utvrđuje da će se sredstva za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Strategijom obezbediti, u skladu sa mogućnostima, iz budžeta Republike Srbije.
PLUS
a. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanom pristupu praćeni adekvatnom procenom o troškovima njihove realizacije? Navedite koliko je bilo potrebno i efektivno izdvojeno sredstava za sprovođenje ovih zakona/politika. Ko su krajnji korisnici finansiranih aktivnosti? Kome su namenjena sredstva (državne institucije, regionalne i/ili lokalne, nevladine organizacije, nezavisne institucije itd.) – navedite. Da li su donacije obezbeđene iz javnih sredstava? Ako jesu, da li iz državnog, lokalnih ili regionalnih budžeta? Da li je bilo (ko)finansiranja od strane međudržavne zajednice donatora, korporativnog biznisa, javne kampanje za prikupljanje novca itd.? Navedite.
Odgovor: Zakoni i ostali akti koji podržavaju integrisani pristup ne sadrže procenu troškova njihove primene. Usvojeni dokumenti uglavnom sadrže opšte odrednice o izvoru finansiranja.
Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine utvrđuje da će se sredstva za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Strategijom obezbediti, u skladu sa mogućnostima, iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, s obzirom na to da je budžet Republike Srbije linijski i da je obaveza uvođenja programskog budžeta uspostavljena za period od 2015. godine, nisu raspoloživi precizni, već samo okvirni i sporadični podaci o budžetskim alokacijama i utrošku sredstava za sprovođenje integrisanog pristupa.
Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike, bilo je predviđeno 2.000.000,00 dinara. Prema Izveštaju Uprave za rodnu ravnopravnost za 2011. godinu, tokom novembra i decembra 2011. sproveden je konkurs Uprave namenjen udruženjima građana.1
Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike, bilo je predviđeno 2.400.000,00 dinara. Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike opredeljeno je 2.200.000,00 dinara, što je za 200.000,00 dinara manje u odnosu na 2012.2
Analiza bužeta3 Uprave za rodnu ravnopravnost, koja je rađena za razdoblje od 2009. do 2011. godine, pokazala je nisko opredeljivanje sredstava od strane Republike Srbije za pitanja rodne ravnopravnosti. Istovremeno je primećena i niska potrošnja opredeljenih sredstava od strane Uprave za rodnu ravnopravnost. Izvršenje budžeta kretalo se od 36% do 48% (na primer, tokom dve godine u ovom periodu Uprava nije izvršila budžetsku liniju 481 – Dotacije nevladinim organizacijama).
Kad su u pitanju sredstva od međunarodnih donatora, tu je izvršenje budžeta bilo znatno veće, a to je pokazatelj da opredeljenje Republike Srbije za rodnu ravnopravnost zavisi od sredstava međunarodnih donatora. Vrlo često su međunarodni donatori troškove Uprave za rodnu ravnopravnost plaćali sa svojih računa, tako da nije bilo moguće u celini sagledati ulaganja. Ovi troškovi su bili nedostupni za analizu. Drugi identifikovani problem je što iz izveštaja Uprave za rodnu ravnopravnost nije bilo moguće pratiti progres u oblasti poboljšanja položaja žena, a posebno nije bilo moguće to dovoditi u vezu sa utrošenim sredstvima.
Preporuke ove analize su obuhvatile: 1) Uprava za rodnu ravnopravnost trebalo bi da izradi i dostavi javnosti izveštaj o radu, sa jasno merljivim indikatorima koji omogućavaju praćenje utrošenih sredstava i ostvarenih efekata u odnosu na svoj mandat i u odnosu na Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopranosti, koja je, nadamo se, „okvir za planiranje“. 2) Međunarodne agencije koje podržavaju aktivnosti državnih mehanizama trebalo bi da svoje izveštaje o napretku i finansijama učine dostupnim javnosti, kako bi postojala mogućnost da se sagleda celokupno ulaganje u oblast rodne ravnopravnosti i samere postignuti rezultati u odnosu na uložena sredstva. 3) Uprava za rodnu ravnopravnost trebalo bi da snažno podržava razvoj autonomije ženskih nevladinih organizacija, što bi se moralo ogledati i u dodeli sredstva u odnosu na teme i prioritete za unapređenje ravnopravnosti žena i za ostvarivanje ženskih ljudskih prava.
U periodu od 2008. do 2012. Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (uz administrativno-tehničku podršku UNDP-a) realizovali su projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“. Sredstva u ukupnom iznosu od 3.011.140,50 USD obezbedila je norveška vlada. Prema Izveštaju o radu Uprave za rodnu ravnopravnost za period januar–decembar 2012. godine, u okviru projekta dodeljeno je 19 donacija kojima se podržavaju akteri na lokalnom nivou (organizacije civilnog društva/ženske grupe, pružaoci pravne pomoći) kako bi se pojačala koordinacija i obezbedio kontinuitet usluga za žrtve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.4 Od decembra 2012. Ministarstvo je nastavilo saradnju sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj kroz projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“, koji ima za cilj unapređivanje institucionalnog odgovora na počinjeno nasilje. Za ovaj projekat su dobijena sredstva u ukupnom iznosu od 1,000.000 USD.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova u saradnji sa Pokrajinskim ombudsmanom, kao i drugim nadležnim pokrajinskim sekretarijatima, bio je odgovoran za sprovođenje vojvođanske Strategije 2008–2012. Sredstva za sprovođenje strategije obezbedio je uz finansijsku podršku Fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama protiv nasilja nad ženama (UNTF) u iznosu od 990.970,00 USD (za trogodišnje sprovođenje strategije). Iz budžeta Vlade AP Vojvodine obezbeđeno je 1.400.000,00 dinara, a učešće Vlade AP Vojvodine ogleda se i obezbeđivanju nefinansijske podrške sprovođenju aktivnosti planiranih u okviru Strategije. Sprovođenju Strategije doprinele su i lokalne samouprave obezbeđivanjem uslova za sprovođenjem aktivnosti iz Strategije u njihovim opštinama.
U sprovođenju Strategije partnerske organizacije Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova bile su Autonomni ženski centar iz Beograda, Centar za socijalni rad Sombor, Viktimološko društvo Srbije i Ekumenska humanitarna organizacija. Aktivnosti na suzbijanju nasilja nastavljaju se i tokom sledeće dve godine kroz projekat „Objedinjeni odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“, koji podržava „UN Women“. Takođe, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova dao je značajan doprinos uključivanju i promociji principa rodnog budžetiranja u državne politike kroz projekat „Ka politici rodnog budžetiranja“, uz podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, 2008. Pored multilateralnih i bilateralnih donatora, najznačajniji donator u Republici Srbiji po pitanju borbe i sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici jeste Evropska unija. Od 2000. godine značajna sredstva plasirana su u okviru različitih instrumenata EU, pre svega u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), i to programa „Civil Society Facility“, „EU Progress“ i „Exchange“. Takođe, nekoliko projekata odobreno je u okviru programa EIDHR. Primera radi, odobreni su i realizovani projekti: „Udruženim naporima – ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja“, Autonomni ženski centar Beograd (Civil Society Facility Framework Partnership Agreements); „Ka socijalnoj koheziji – uticaj na politike socijalnog uključivanja za višestruko marginalizovane grupe žena i žrtve nasilja“, Autonomni ženski centar Beograd („Regionalni program IPA 2009 – Civil Society Facility“); „Sprečavanje i borba protiv nasilja nad ženama i žrtvama nasilja“, Opština Nova Varoš („EU Progress“); „Jačanje opštinskih kapaciteta za unapređenje kvaliteta života socijalno ranjivih grupa“, Gradska opština Palilula, Niš („Exchange“); „Dostojanstvo, integritet i sigurnost za žene – zajednička akcija ženskih organizacija“, Autonomni ženski centar Beograd (EIDHR).
MINUS
b. Da li je u poslednje dve godine došlo do promene u pogledu izvora finansiranja integrisanih politika – navedite i komentarišite.
Odgovor: Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike, bilo je predviđeno 2.400.000,00 dinara, što je za 400.000,00 dinara više u odnosu na alokaciju za 2011. prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Međutim, prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, na toj budžetskoj liniji opredeljeno je 2.200.000,00 dinara, što je za 200.000,00 dinara manje u odnosu na 2012.
b. Da li je u poslednje dve godine došlo do promene u pogledu izvora finansiranja integrisanih politika – navedite i komentarišite.
Odgovor: Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike, bilo je predviđeno 2.400.000,00 dinara, što je za 400.000,00 dinara više u odnosu na alokaciju za 2011. prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Međutim, prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, na toj budžetskoj liniji opredeljeno je 2.200.000,00 dinara, što je za 200.000,00 dinara manje u odnosu na 2012.
MINUS
c. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanim politikama praćeni adekvatnim ljudskim resursima? Da li su ove mere praćene otvaranjem novih radnih mesta, redizajniranjem odgovornosti, zapošljavanjem novih ljudi za sprovođenje novih zadataka, i/ili su praćene novim zadacima, zaduženjima i odgovornostima u okviru postojeće infrastrukture. Navedite efekte.
Odgovor: Uprava za rodnu ravnopravnost je prvi izvršni mehanizam Vlade RS nadležan za poslove ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti. Uprava je osnovana 2007. godine kao Sektor za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, da bi 2008. prerasla u Upravu za rodnu ravnopravnost u sastavu istog ministarstva. Prema Izveštaju Uprave za rodnu ravnopravnost za 2011. godinu, osnovni problemi sa kojima se Uprava susreće jesu nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak kapaciteta, naročito u pogledu broja zaposlenih.
PLUS
c. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanim politikama praćeni adekvatnim ljudskim resursima? Da li su ove mere praćene otvaranjem novih radnih mesta, redizajniranjem odgovornosti, zapošljavanjem novih ljudi za sprovođenje novih zadataka, i/ili su praćene novim zadacima, zaduženjima i odgovornostima u okviru postojeće infrastrukture. Navedite efekte.
Odgovor: Uprava za rodnu ravnopravnost je prvi izvršni mehanizam Vlade RS nadležan za poslove ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti. Uprava je osnovana 2007. godine kao Sektor za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, da bi 2008. prerasla u Upravu za rodnu ravnopravnost u sastavu istog ministarstva. Prema Izveštaju Uprave za rodnu ravnopravnost za 2011. godinu, osnovni problemi sa kojima se Uprava susreće jesu nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak kapaciteta, naročito u pogledu broja zaposlenih. Problemi se delimično prevazilaze uz pomoć sredstava međunarodnih organizacija i donatora za realizaciju projekata. Većina aktivnosti Uprave je finansirana iz tih sredstava kao i angažman konsultanata koji značajno povećavaju kapacitete Uprave.
Prema Izveštaju o položaju žena i stanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za period 2008–2012. godina Uprave za rodnu ravnopravnost, do kraja 2012. u opštinama širom Srbije formirano je oko sto lokalnih tela za rodnu ravnopravnost ili su određene, zaposlene osobe koje se bave ovim pitanjem. Tela su formirana kao tela skupštine opštine, radna tela opštinskih veća ili komisije predsednika opština. Dvadesetak opština se opredelilo za određivanje zaposlenog lica za rodnu ravnopravnost. Dalje, u Izveštaju se navodi da je Ministarstvo zdravlja, od 2008. godine, realizovalo program u okviru kojeg je zaposleno 75 zdravstvenih medijatorki iz romske zajednice u 59 opština u Srbiji. Na kraju, u Izveštaju se ponavlja da su osnovni problemi sa kojima se Uprava i dalje susreće nedostatak finansijskih sredstava i manjak kapaciteta, koji se delimično prevazilazi uz pomoć donatorskih sredstava.
Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU (2013–2016), koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2013. godine, u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike poslovima vezanim za sprovođenje antidiskriminacionog zakonodavstva, u različitim domenima, bave se: Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, Uprava za rodnu ravnopravnost, Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, Sektor za zapošljavanje, Sektor za rad. Uredbom Vlade Republike Srbije o mreži ustanova socijalne zaštite (2012) obuhvaćena je mreža ustanova socijalne zaštite i novoformirana ustanova Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koja će obavljati poslove koordinacije zaštite žrtava trgovine ljudima i urgentnog prihvata i zaštite žrtava trgovine ljudima.
MINUS
[1] Prioriteti konkursa su bili uspostavljanje rodne jednakosti i integrisanje rodne perspektive u obrazovanju i uklanjanje rodnih stereotipa i eliminacija govora mržnje i podsticanje rodno senzitivnog medijskog delovanja u skladu sa ciljevima Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, Akcionog plana za njenu implementaciju i Zakona o ravnopravnosti polova.
[2] U periodu 2008–2012. Uprava za rodnu ravnopravnost je, u okviru aktivnosti projekta Program implementacije aktivnosti Nacionalnog akcionog plana (NAP), tokom 2011. i 2012. godine dodelila deset donacija lokalnim organizacijama civilnog društva koje su imale cilj da, kroz realizaciju lokalnih akcionih planova, ekonomski osnažuju žene u ruralnim područjima.
[3] Analizu je izradila Bobana Macanović (2012).
[4] Informacije o dodeljenim sredstvima i organizacija dostupne su na internet-prezentaciji Uprave za rodnu ravnopravnost.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.