|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2014 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 8 - Finansijska sredstva |
| Strane se obavezuju da odvoje odgovarajuća finansijska sredstva i ljudske resurse za adekvatno sprovođenje integrisanih politika, mera i programa za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom, uključujući i one koje sprovode udruženja građana i civilno društvo. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 8 Finansijska sredstva | ||
| Poređenje između država čl. 8 Finansijska sredstva | ||
| PITANJA |
| a. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanom pristupu praćeni adekvatnom procenom o troškovima njihove realizacije? Navedite koliko je bilo potrebno i efektivno izdvojeno sredstava za sprovođenje ovih zakona/politika. Ko su krajnji korisnici finansiranih aktivnosti? Kome su namenjena sredstva (državne institucije, regionalne i/ili lokalne, nevladine organizacije, nezavisne institucije itd.) – navedite. Da li su donacije obezbeđene iz javnih sredstava? Ako jesu, da li iz državnog, lokalnih ili regionalnih budžeta? Da li je bilo (ko)finansiranja od strane međudržavne zajednice donatora, korporativnog biznisa, javne kampanje za prikupljanje novca itd.? Navedite. |
|
Odgovor: Zakoni i ostali akti koji podržavaju integrisani pristup ne sadrže procenu troškova njihove primene. Usvojeni dokumenti uglavnom sadrže opšte odrednice o izvoru finansiranja. Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine utvrđuje da će se sredstva za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Strategijom obezbediti, u skladu sa mogućnostima, iz budžeta Republike Srbije. |
 |
| a. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanom pristupu praćeni adekvatnom procenom o troškovima njihove realizacije? Navedite koliko je bilo potrebno i efektivno izdvojeno sredstava za sprovođenje ovih zakona/politika. Ko su krajnji korisnici finansiranih aktivnosti? Kome su namenjena sredstva (državne institucije, regionalne i/ili lokalne, nevladine organizacije, nezavisne institucije itd.) – navedite. Da li su donacije obezbeđene iz javnih sredstava? Ako jesu, da li iz državnog, lokalnih ili regionalnih budžeta? Da li je bilo (ko)finansiranja od strane međudržavne zajednice donatora, korporativnog biznisa, javne kampanje za prikupljanje novca itd.? Navedite. |
|
Odgovor: Zakoni i ostali akti koji podržavaju integrisani pristup ne sadrže procenu troškova njihove primene. Usvojeni dokumenti uglavnom sadrže opšte odrednice o izvoru finansiranja. Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine utvrđuje da će se sredstva za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Strategijom obezbediti, u skladu sa mogućnostima, iz budžeta Republike Srbije. Dakle, s obzirom na to da je budžet Republike Srbije linijski i da je obaveza uvođenja programskog budžeta uspostavljena za period od 2015. godine, nisu raspoloživi precizni, već samo okvirni i sporadični podaci o budžetskim alokacijama i utrošku sredstava za sprovođenje integrisanog pristupa. Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike, bilo je predviđeno 2.000.000,00 dinara. Prema Izveštaju Uprave za rodnu ravnopravnost za 2011. godinu, tokom novembra i decembra 2011. sproveden je konkurs Uprave namenjen udruženjima građana.1 Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike, bilo je predviđeno 2.400.000,00 dinara. Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike opredeljeno je 2.200.000,00 dinara, što je za 200.000,00 dinara manje u odnosu na 2012.2 Analiza bužeta3 Uprave za rodnu ravnopravnost, koja je rađena za razdoblje od 2009. do 2011. godine, pokazala je nisko opredeljivanje sredstava od strane Republike Srbije za pitanja rodne ravnopravnosti. Istovremeno je primećena i niska potrošnja opredeljenih sredstava od strane Uprave za rodnu ravnopravnost. Izvršenje budžeta kretalo se od 36% do 48% (na primer, tokom dve godine u ovom periodu Uprava nije izvršila budžetsku liniju 481 – Dotacije nevladinim organizacijama). Kad su u pitanju sredstva od međunarodnih donatora, tu je izvršenje budžeta bilo znatno veće, a to je pokazatelj da opredeljenje Republike Srbije za rodnu ravnopravnost zavisi od sredstava međunarodnih donatora. Vrlo često su međunarodni donatori troškove Uprave za rodnu ravnopravnost plaćali sa svojih računa, tako da nije bilo moguće u celini sagledati ulaganja. Ovi troškovi su bili nedostupni za analizu. Drugi identifikovani problem je što iz izveštaja Uprave za rodnu ravnopravnost nije bilo moguće pratiti progres u oblasti poboljšanja položaja žena, a posebno nije bilo moguće to dovoditi u vezu sa utrošenim sredstvima. Preporuke ove analize su obuhvatile: 1) Uprava za rodnu ravnopravnost trebalo bi da izradi i dostavi javnosti izveštaj o radu, sa jasno merljivim indikatorima koji omogućavaju praćenje utrošenih sredstava i ostvarenih efekata u odnosu na svoj mandat i u odnosu na Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopranosti, koja je, nadamo se, „okvir za planiranje“. 2) Međunarodne agencije koje podržavaju aktivnosti državnih mehanizama trebalo bi da svoje izveštaje o napretku i finansijama učine dostupnim javnosti, kako bi postojala mogućnost da se sagleda celokupno ulaganje u oblast rodne ravnopravnosti i samere postignuti rezultati u odnosu na uložena sredstva. 3) Uprava za rodnu ravnopravnost trebalo bi da snažno podržava razvoj autonomije ženskih nevladinih organizacija, što bi se moralo ogledati i u dodeli sredstva u odnosu na teme i prioritete za unapređenje ravnopravnosti žena i za ostvarivanje ženskih ljudskih prava. U periodu od 2008. do 2012. Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (uz administrativno-tehničku podršku UNDP-a) realizovali su projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“. Sredstva u ukupnom iznosu od 3.011.140,50 USD obezbedila je norveška vlada. Prema Izveštaju o radu Uprave za rodnu ravnopravnost za period januar–decembar 2012. godine, u okviru projekta dodeljeno je 19 donacija kojima se podržavaju akteri na lokalnom nivou (organizacije civilnog društva/ženske grupe, pružaoci pravne pomoći) kako bi se pojačala koordinacija i obezbedio kontinuitet usluga za žrtve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.4 Od decembra 2012. Ministarstvo je nastavilo saradnju sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj kroz projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“, koji ima za cilj unapređivanje institucionalnog odgovora na počinjeno nasilje. Za ovaj projekat su dobijena sredstva u ukupnom iznosu od 1,000.000 USD. Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova u saradnji sa Pokrajinskim ombudsmanom, kao i drugim nadležnim pokrajinskim sekretarijatima, bio je odgovoran za sprovođenje vojvođanske Strategije 2008–2012. Sredstva za sprovođenje strategije obezbedio je uz finansijsku podršku Fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama protiv nasilja nad ženama (UNTF) u iznosu od 990.970,00 USD (za trogodišnje sprovođenje strategije). Iz budžeta Vlade AP Vojvodine obezbeđeno je 1.400.000,00 dinara, a učešće Vlade AP Vojvodine ogleda se i obezbeđivanju nefinansijske podrške sprovođenju aktivnosti planiranih u okviru Strategije. Sprovođenju Strategije doprinele su i lokalne samouprave obezbeđivanjem uslova za sprovođenjem aktivnosti iz Strategije u njihovim opštinama. U sprovođenju Strategije partnerske organizacije Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova bile su Autonomni ženski centar iz Beograda, Centar za socijalni rad Sombor, Viktimološko društvo Srbije i Ekumenska humanitarna organizacija. Aktivnosti na suzbijanju nasilja nastavljaju se i tokom sledeće dve godine kroz projekat „Objedinjeni odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“, koji podržava „UN Women“. Takođe, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova dao je značajan doprinos uključivanju i promociji principa rodnog budžetiranja u državne politike kroz projekat „Ka politici rodnog budžetiranja“, uz podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, 2008. Pored multilateralnih i bilateralnih donatora, najznačajniji donator u Republici Srbiji po pitanju borbe i sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici jeste Evropska unija. Od 2000. godine značajna sredstva plasirana su u okviru različitih instrumenata EU, pre svega u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), i to programa „Civil Society Facility“, „EU Progress“ i „Exchange“. Takođe, nekoliko projekata odobreno je u okviru programa EIDHR. Primera radi, odobreni su i realizovani projekti: „Udruženim naporima – ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja“, Autonomni ženski centar Beograd (Civil Society Facility Framework Partnership Agreements); „Ka socijalnoj koheziji – uticaj na politike socijalnog uključivanja za višestruko marginalizovane grupe žena i žrtve nasilja“, Autonomni ženski centar Beograd („Regionalni program IPA 2009 – Civil Society Facility“); „Sprečavanje i borba protiv nasilja nad ženama i žrtvama nasilja“, Opština Nova Varoš („EU Progress“); „Jačanje opštinskih kapaciteta za unapređenje kvaliteta života socijalno ranjivih grupa“, Gradska opština Palilula, Niš („Exchange“); „Dostojanstvo, integritet i sigurnost za žene – zajednička akcija ženskih organizacija“, Autonomni ženski centar Beograd (EIDHR). |
 |
| b. Da li je u poslednje dve godine došlo do promene u pogledu izvora finansiranja integrisanih politika – navedite i komentarišite. |
| Odgovor: Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike, bilo je predviđeno 2.400.000,00 dinara, što je za 400.000,00 dinara više u odnosu na alokaciju za 2011. prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Međutim, prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, na toj budžetskoj liniji opredeljeno je 2.200.000,00 dinara, što je za 200.000,00 dinara manje u odnosu na 2012. |
| b. Da li je u poslednje dve godine došlo do promene u pogledu izvora finansiranja integrisanih politika – navedite i komentarišite. |
| Odgovor: Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, na liniji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama u okviru budžetskog razdela Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva rada i socijalne politike, bilo je predviđeno 2.400.000,00 dinara, što je za 400.000,00 dinara više u odnosu na alokaciju za 2011. prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Međutim, prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, na toj budžetskoj liniji opredeljeno je 2.200.000,00 dinara, što je za 200.000,00 dinara manje u odnosu na 2012. |
|
|
| c. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanim politikama praćeni adekvatnim ljudskim resursima? Da li su ove mere praćene otvaranjem novih radnih mesta, redizajniranjem odgovornosti, zapošljavanjem novih ljudi za sprovođenje novih zadataka, i/ili su praćene novim zadacima, zaduženjima i odgovornostima u okviru postojeće infrastrukture. Navedite efekte. |
| Odgovor: Uprava za rodnu ravnopravnost je prvi izvršni mehanizam Vlade RS nadležan za poslove ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti. Uprava je osnovana 2007. godine kao Sektor za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, da bi 2008. prerasla u Upravu za rodnu ravnopravnost u sastavu istog ministarstva. Prema Izveštaju Uprave za rodnu ravnopravnost za 2011. godinu, osnovni problemi sa kojima se Uprava susreće jesu nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak kapaciteta, naročito u pogledu broja zaposlenih. |
|
| c. Da li su usvojeni zakoni i politike o integrisanim politikama praćeni adekvatnim ljudskim resursima? Da li su ove mere praćene otvaranjem novih radnih mesta, redizajniranjem odgovornosti, zapošljavanjem novih ljudi za sprovođenje novih zadataka, i/ili su praćene novim zadacima, zaduženjima i odgovornostima u okviru postojeće infrastrukture. Navedite efekte. |
|
Odgovor: Uprava za rodnu ravnopravnost je prvi izvršni mehanizam Vlade RS nadležan za poslove ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti. Uprava je osnovana 2007. godine kao Sektor za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, da bi 2008. prerasla u Upravu za rodnu ravnopravnost u sastavu istog ministarstva. Prema Izveštaju Uprave za rodnu ravnopravnost za 2011. godinu, osnovni problemi sa kojima se Uprava susreće jesu nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak kapaciteta, naročito u pogledu broja zaposlenih. Problemi se delimično prevazilaze uz pomoć sredstava međunarodnih organizacija i donatora za realizaciju projekata. Većina aktivnosti Uprave je finansirana iz tih sredstava kao i angažman konsultanata koji značajno povećavaju kapacitete Uprave. Prema Izveštaju o položaju žena i stanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za period 2008–2012. godina Uprave za rodnu ravnopravnost, do kraja 2012. u opštinama širom Srbije formirano je oko sto lokalnih tela za rodnu ravnopravnost ili su određene, zaposlene osobe koje se bave ovim pitanjem. Tela su formirana kao tela skupštine opštine, radna tela opštinskih veća ili komisije predsednika opština. Dvadesetak opština se opredelilo za određivanje zaposlenog lica za rodnu ravnopravnost. Dalje, u Izveštaju se navodi da je Ministarstvo zdravlja, od 2008. godine, realizovalo program u okviru kojeg je zaposleno 75 zdravstvenih medijatorki iz romske zajednice u 59 opština u Srbiji. Na kraju, u Izveštaju se ponavlja da su osnovni problemi sa kojima se Uprava i dalje susreće nedostatak finansijskih sredstava i manjak kapaciteta, koji se delimično prevazilazi uz pomoć donatorskih sredstava. Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU (2013–2016), koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2013. godine, u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike poslovima vezanim za sprovođenje antidiskriminacionog zakonodavstva, u različitim domenima, bave se: Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, Uprava za rodnu ravnopravnost, Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, Sektor za zapošljavanje, Sektor za rad. Uredbom Vlade Republike Srbije o mreži ustanova socijalne zaštite (2012) obuhvaćena je mreža ustanova socijalne zaštite i novoformirana ustanova Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koja će obavljati poslove koordinacije zaštite žrtava trgovine ljudima i urgentnog prihvata i zaštite žrtava trgovine ljudima. |
|
|
|
[1] Prioriteti konkursa su bili uspostavljanje rodne jednakosti i integrisanje rodne perspektive u obrazovanju i uklanjanje rodnih stereotipa i eliminacija govora mržnje i podsticanje rodno senzitivnog medijskog delovanja u skladu sa ciljevima Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, Akcionog plana za njenu implementaciju i Zakona o ravnopravnosti polova. [2] U periodu 2008–2012. Uprava za rodnu ravnopravnost je, u okviru aktivnosti projekta Program implementacije aktivnosti Nacionalnog akcionog plana (NAP), tokom 2011. i 2012. godine dodelila deset donacija lokalnim organizacijama civilnog društva koje su imale cilj da, kroz realizaciju lokalnih akcionih planova, ekonomski osnažuju žene u ruralnim područjima. [3] Analizu je izradila Bobana Macanović (2012). [4] Informacije o dodeljenim sredstvima i organizacija dostupne su na internet-prezentaciji Uprave za rodnu ravnopravnost. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
