Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za usvajanje i primenu delotvornih, sveobuhvatnih i koordiniranih državnih politika, koje obuhvataju sve relevantne mere za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom i nude holistički odgovor na nasilje nad ženama.

2) Strane se obavezuju da obezbede da politike iz stava 1 ovog člana postave prava žrtve u središte svih mera i da se primenjuju kroz delotvornu saradnju svih nadležnih službi, institucija i organizacija.

3) Mere koje se preduzimaju u skladu sa ovim članom uključuju, prema potrebi, sve nadležne aktere, kao što su: državni organi, nacionalne, regionalne i lokalne skupštine i uprave, državne institucije za zaštitu ljudskih prava i organizacije civilnog društva.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 7 Sveobuhvatne i koordinirane politike
Poređenje između država čl. 7 Sveobuhvatne i koordinirane politike
PITANJA
 
a. Da li postoje zakoni i podzakonski akti, kao što su pravila i propisi, specifični protokoli ili drugi pravni ili dokumenti javnih politika (državne strategije, akcioni planovi, državni regionalni/lokalni strateški dokumenti itd.), koji definišu uloge i odgovornosti određenih institucija/aktera u: (a) zaštiti, (b) prevenciji i/ili (c) gonjenju slučajeva nasilja nad ženama i u porodici? Ako je odgovor potvrdan, nabrojte ga/ih i navedite uloge i odgovornosti. Da li su ovi dokumenti pravno obavezujući ili su više instruktivne prirode? Ko je odgovoran za implementaciju ovih standarda? Ko i na koji način prati primenu ovih standarda?
Odgovor:
a. Da li postoje zakoni i podzakonski akti, kao što su pravila i propisi, specifični protokoli ili drugi pravni ili dokumenti javnih politika (državne strategije, akcioni planovi, državni regionalni/lokalni strateški dokumenti itd.), koji definišu uloge i odgovornosti određenih institucija/aktera u: (a) zaštiti, (b) prevenciji i/ili (c) gonjenju slučajeva nasilja nad ženama i u porodici? Ako je odgovor potvrdan, nabrojte ga/ih i navedite uloge i odgovornosti. Da li su ovi dokumenti pravno obavezujući ili su više instruktivne prirode? Ko je odgovoran za implementaciju ovih standarda? Ko i na koji način prati primenu ovih standarda?
Odgovor:
MINUS
b. Da li postoje zakoni i podzakonski akti, kao što su pravila i propisi, specifični protokoli ili drugi pravni ili dokumenti javnih politika (državne strategije, akcioni planovi, državni regionalni/lokalni strateški dokumenti itd.), koji definišu međusektorsku, i/ili međuvladinu saradnju i koordinaciju u: (a) zaštiti, (b) prevenciji i/ili (c) gonjenju slučajeva nasilja nad ženama i u porodici? Šta je cilj uspostavljanja ovih mera / usvajanja ovih procedura? Molimo vas da navedete definiciju njihovog cilja, ako je moguće. Navedite ko učestvuje u ovom integrisanom pristupu, kao što je definisano u relevantnim dokumentima. Molimo vas da date pregled njihovih uloga i odgovornosti u vezi sa aspektima saradnje i komunikacije. Da li su to pravno obavezujući dokumenti ili su više instruktivne prirode? Ko je odgovoran za zajedničke napore i za realizovanu komunikaciju i saradnju? Molimo da date definiciju, ako je moguće. Da li ove politike zahtevaju zajednički rad na pojedinačnim slučajevima, i/ili na strateškom i/ili zakonodavnom nivou? Da li je potrebno izveštavanje o zajedničkom napretku i, ako jeste, kome? Da li je Koordinaciono telo osnovano da nadgleda integrisani odgovor na nasilje nad ženama i u porodici? Kakav mandat ima Koordinaciono telo? Kakve mere može da preduzme Koordinaciono telo u slučajevima kada ne dođe do komunikacije i saradnje?
Odgovor:
b. Da li postoje zakoni i podzakonski akti, kao što su pravila i propisi, specifični protokoli ili drugi pravni ili dokumenti javnih politika (državne strategije, akcioni planovi, državni regionalni/lokalni strateški dokumenti itd.), koji definišu međusektorsku, i/ili međuvladinu saradnju i koordinaciju u: (a) zaštiti, (b) prevenciji i/ili (c) gonjenju slučajeva nasilja nad ženama i u porodici? Šta je cilj uspostavljanja ovih mera / usvajanja ovih procedura? Molimo vas da navedete definiciju njihovog cilja, ako je moguće. Navedite ko učestvuje u ovom integrisanom pristupu, kao što je definisano u relevantnim dokumentima. Molimo vas da date pregled njihovih uloga i odgovornosti u vezi sa aspektima saradnje i komunikacije. Da li su to pravno obavezujući dokumenti ili su više instruktivne prirode? Ko je odgovoran za zajedničke napore i za realizovanu komunikaciju i saradnju? Molimo da date definiciju, ako je moguće. Da li ove politike zahtevaju zajednički rad na pojedinačnim slučajevima, i/ili na strateškom i/ili zakonodavnom nivou? Da li je potrebno izveštavanje o zajedničkom napretku i, ako jeste, kome? Da li je Koordinaciono telo osnovano da nadgleda integrisani odgovor na nasilje nad ženama i u porodici? Kakav mandat ima Koordinaciono telo? Kakve mere može da preduzme Koordinaciono telo u slučajevima kada ne dođe do komunikacije i saradnje?
Odgovor:
MINUS
c. Da li se potrebe i prava žrtava tretiraju kao prioritet u radu institucija, grupa i tela definisanih usvojenim zakonima i politikama? Da li su ovi usvojeni zakoni i regulisane politike Koordinacionog tela orijentisani ka žrtvi na način da se bave potrebama i pravima žrtava kao prioritetom? Molimo vas da identifikujete specifične ciljeve i zadatke kao što su definisani u relevantnim dokumentima ili merama da biste objasnili svoje analize/komentare.
Odgovor:
c. Da li se potrebe i prava žrtava tretiraju kao prioritet u radu institucija, grupa i tela definisanih usvojenim zakonima i politikama? Da li su ovi usvojeni zakoni i regulisane politike Koordinacionog tela orijentisani ka žrtvi na način da se bave potrebama i pravima žrtava kao prioritetom? Molimo vas da identifikujete specifične ciljeve i zadatke kao što su definisani u relevantnim dokumentima ili merama da biste objasnili svoje analize/komentare.
Odgovor:
MINUS
d. Da li postoje obaveze nastale iz pravnih ili političkih dokumenata ili su samo instruktivne prirode – obaveze uključivanja svih relevantnih državnih i nedržavnih aktera? Možete li da navedete institucije, državne i nedržavne aktere (sudstvo, policija, parlament, državne institucije za ljudska prava, nevladine organizacije itd.) identifikovane u dokumentu/-ima koji omogućavaju integrisani pristup u prevenciji i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici? Navedite ko je bio aktivan u kreiranju, praćenju i/ili sprovođenju tih dokumenata? Da li su NVO i drugi relevantni nedržavni akteri bili aktivni u kreiranju, praćenju i/ili sprovođenju tih dokumenata?
Odgovor: Uloge i odgovornost pojedinačnih institucija u prevenciji, zaštiti i procesuiranju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao i pitanje međusektorske i međuresorne saradnje i koordinacije, propisani su zakonima koji regulišu posebne oblasti, ali i strategijama i protokolima o postupanju državnih organa.
Prema Zakonu o ravnopravnosti polova1, organi javne vlasti dužni su da planiraju, organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja u porodici. Organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti.
PLUS
d. Da li postoje obaveze nastale iz pravnih ili političkih dokumenata ili su samo instruktivne prirode – obaveze uključivanja svih relevantnih državnih i nedržavnih aktera? Možete li da navedete institucije, državne i nedržavne aktere (sudstvo, policija, parlament, državne institucije za ljudska prava, nevladine organizacije itd.) identifikovane u dokumentu/-ima koji omogućavaju integrisani pristup u prevenciji i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici? Navedite ko je bio aktivan u kreiranju, praćenju i/ili sprovođenju tih dokumenata? Da li su NVO i drugi relevantni nedržavni akteri bili aktivni u kreiranju, praćenju i/ili sprovođenju tih dokumenata?
Odgovor: Uloge i odgovornost pojedinačnih institucija u prevenciji, zaštiti i procesuiranju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao i pitanje međusektorske i međuresorne saradnje i koordinacije, propisani su zakonima koji regulišu posebne oblasti, ali i strategijama i protokolima o postupanju državnih organa.
Prema Zakonu o ravnopravnosti polova1, organi javne vlasti dužni su da planiraju, organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja u porodici. Organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti. U organima jedinica lokalne samouprave, u okviru postojeće organizacije i akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, organizuje se stalno radno telo ili određuje zaposleni za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogućnosti, u skladu sa ovim zakonom.
Kada je reč o organizacijama civilnog društva – udruženjima, ona čiji su ciljevi vezani za unapređenje ravnopravnosti polova imaju pravo da prate ostvarivanje ravnopravnosti polova i ukazuju na diskriminaciju, kao i da sastavljaju i objavljuju izveštaje o svojim nalazima. Ova udruženja imaju svoje predstavnike u radnom telu Vlade nadležnom za ravnopravnost polova, koje obrazuje i čije članove imenuje Vlada.
Za nadzor nad primenom Zakona ovlašćeno je ministarstvo nadležno za poslove ravnopravnosti polova. Ministarstvo najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o stanju zaštite i unapređenja ravnopravnosti polova Vladi i nadležnom odboru Narodne skupštine. Na teritoriji autonomne pokrajine nadzor nad primenom ovog zakona vrši nadležni pokrajinski organ, kao povereni posao. Nadzor nad vršenjem poverenih poslova vrši ministarstvo nadležno za poslove ravnopravnosti polova.
Zakonom o zabrani diskriminacije2 ustanovljen je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Poverenik prima i razmatra pritužbe i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere; podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja; podnosi tužbe u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica i podnosi prekršajne prijave; podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti; upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije; prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
Prema Porodičnom zakonu3 ustanovljena je uloga sudova i organa starateljstva u postupku pružanja zaštite od nasilja u porodici koja se garantuje svakom članu porodice. Kada je reč o ulozi suda, na delovanje suda u postupcima sudske zaštite koju predviđaju Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zabrani diskriminacije i Porodični zakon primenjuju se, pored posebnih odredbi ovog zakona, i opšta pravila parničnog postupka. U oblasti građanskopravne zaštite, materijalno ni procesno pravo ne predviđa posebno „najbolji interes žrtve“ kao prioritet u ostvarivanju sudske zaštite, osim pravila o hitnosti postupka i mogućnosti da se zaštita postigne i privremenim merama. U okviru porodičnih sporova koji se tiču odlučivanja o pravima ili zaštiti interesa maloletnih lica, predviđena je obaveza svih učesnika u postupku da se vode „najboljim interesom deteta“.
U oblasti krivičnopravne zaštite Zakonikom o krivičnom postupku4 posebno su regulisane obaveze u postupanju sudova, javnog tužilaštva i policije u procesuiranju krivičnih dela, kao i obaveze koje se tiču saradnje i koordinacije ovih organa. Slično kao i u oblasti građanskopravne zaštite, najbolji interes žrtve nije pitanje koje je posebno regulisano, ali se položaj žrtve kao oštećenog/-e u krivičnom postupku štiti kroz obavezu organa postupka da oštećenog/-u zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada, preduzimanjem mera zaštite svedoka ili oštećenog/-e ili dodeljivanjem statusa posebno osetljivog svedoka, u skladu sa zakonom.
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti,5 koji posebno reguliše pružanje usluga i krug korisnika, ali i pitanja saradnje sa drugim akterima u ovom postupku, kao jedno od načela socijalne zaštite propisan je načelo najboljeg interesa korisnika.
Prema Zakonu o zaštitniku građana,6 organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi. Zaštitnik građana sarađuje sa organima autonomne pokrajine i jedinicâ lokalne samouprave nadležnim za pitanja zaštite prava građana, sa ombudsmanom autonomne pokrajine i građanskim braniocem u jedinicama lokalne samouprave u kojima je on ustanovljen, kao i sa nadležnim službama Predsednika Republike i Narodne skupštine, u cilju razmene informacija o uočenim problemima i pojavama u radu i postupanju organa uprave sa stanovišta zaštite i unapređenja ljudskih sloboda i prava.
U oblasti prevencije i suzbijanja nasilja prema ženama i obezbeđivanja sveobuhvatnog sistema zaštite, Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine predviđa nadležnost Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde i institucija pravosuđa, Ministarstva prosvete, Ministarstva omladine i sporta, pokrajinskih organa, organâ jedinica lokalne samouprave i udruženja. Strategija predviđa i uspostavljanje i jačanje saradnje između institucija koje se bave ženama žrtvama nasilja na različitim nivoima vlasti, uz uspostavljanje mreže svih institucija koje se bave nasiljem prema ženama na lokalnom nivou i utvrđivanje načina međusektorske saradnje i istaknutu potrebu za uspostavljanjem koordinacije i nadgledanja ovih službi od strane resornog ministarstva, uključujući odgovarajuću saradnju sa drugim relevantnim ministarstvima. U pitanju je akt instruktivnog karaktera, za čiju primenu je nadležno Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Strategija predviđa ravnopravno uključivanje civilnog sektora u sistem zaštite žena od nasilja, kao i uspostavljanje i jačanje saradnje između relevantnih državnih organa i udruženja. Strategijom se nalaže unapređenje saradnje sindikata, poslodavaca i Vlade sa odgovarajućim udruženjima, stručnjacima i drugim subjektima, naročito u procesu pripremanja novih zakona i propisa, kao i u traženju rešenja za ozbiljne probleme koje prati tekuća reforma privrede i društva, a u cilju uključivanja pitanja rodne ravnopravnosti u proces socijalnog dijaloga i stvaranja socijalnog konsenzusa.
Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima predviđa odgovarajuće uloge i odgovornost institucija prema strateškim ciljevima i oblastima, pa su tako nosioci aktivnosti u oblasti prevencije: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja; u oblasti unapređivanja normativnog okvira: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete i nauke; u oblasti unapređivanja multisektorske saradnje: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde; u oblasti unapređivanja sistema mera zaštite i podrške žrtvama nasilja: Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde.
Strategija ističe da je radi uspostavljanja efikasnog sistema zaštite žena žrtava nasilja neophodno uspostaviti kontinuiranu multisektorsku saradnju između nosilaca sistema zaštite, što podrazumeva saradnju između centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, sudova i zdravstvenih ustanova, kojima se moraju obezbediti odgovarajući uslovi za rad. U pitanju je akt instruktivnog karaktera za čiju primenu je nadležno Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Strategija posebnu pažnju posvećuje grupama žena koje su izložene (ili koje to mogu biti) višestrukoj diskriminaciji, kao i ranjivim grupama žena. Preporučene aktivnosti podrazumevaju i aktivnu saradnju sa specijalizovanim organizacijama civilnog sektora.
Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2014. do 2020. godine predviđa odgovarajuće mere za integrisani pristup u organizovanju zaštite i podrške za žene žrtve nasilja. U poglavlju „Praćenje sprovođenja i revizija“ Program predviđa da Pokrajinska vlada, u skladu sa Konvencijom, formira intersektorsko telo nadležno za koordinaciju, praćenje i procenu efekata mera ovog programa (rad i nadležnosti ovog tela biće regulisani posebnim aktom, nakon formiranja tela).
Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, obavezu postupanja u slučajevima nasilja u porodici imaju: policija, ustanove socijalne zaštite i drugi pružaoci usluga u sistemu socijalne zaštite, zdravstvene ustanove i drugi sektori zdravstvene službe, ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja u slučajevima kada su uključena deca svedoci nasilja, javno tužilaštvo, redovni i prekršajni sudovi. U pitanju je akt instruktivnog karaktera, čiju primenu koordinira Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Osiguranje bezbednosti i zaštita prava žrtve, kao i zaustavljanje nasilja prevashodno su uloga policije i javnog tužilaštva, odmah po dobijanju informacije od građana, ustanova, organa i organizacija o postojanju nasilja u porodici. Druge službe (socijalne, zdravstvene, obrazovne i slične ustanove) pružaju podršku žrtvama, obezbeđuju oporavak i preduslove za produktivan život bez nasilja. Svi učesnici su u obavezi da sarađuju na način koji obezbeđuje celovitu, koherentnu, delotvornu i efikasnu zaštitu za ženu žrtvu i nenasilne članove njene porodice.
Prema odredbama Protokola, radi uspostavljanja efikasnog sistema zaštite žrtava nasilja u partnerskom odnosu i u porodici neophodno je uspostaviti kontinuiranu multisektorsku saradnju između institucija koje su nosioci sistema zaštite. To podrazumeva saradnju između ustanova socijalne zaštite, posebno centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, istražnih sudova i zdravstvenih ustanova. Ističe se i da je potrebno obezbediti da žrtva nasilja dobije svu potrebnu podršku kako bi se ohrabrila da prihvati pomoć i preduzme korake za osiguranje bezbednosti. Zaposleni u svim ustanovama u sistemu zaštite i podrške ženama žrtvama nasilja u porodici staraće se da žrtvu obaveste o preduzetim koracima i merama, kao i o pravima koje žrtva ima u svakoj fazi postupka. U sistem zaštite potrebno je uključiti i udruženja građana koja po svom programu imaju aktivnosti vezane za usluge žrtvama nasilja.
Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije osnovan je 2004. godine kao Savet za ravnopravnost polova, da bi 2009. prerastao u Savet za rodnu ravnopravnost. Prema Odluci o obrazovanju Saveta za rodnu ravnopravnost iz 2013. godine, zadatak Saveta je, između ostalog, da razmatra i predlaže mere za unapređenje politike ostvarivanja rodne ravnopravnosti sa stanovišta međuresorske saradnje u toj oblasti.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je formiralo Radnu grupu za praćenje i koordinaciju rada policije u slučajevima nasilja u porodici. Imenovana su 54 policijska službenika kao koordinatori za nasilje u 27 policijskih uprava, čije su aktivnosti definisane posebnom uredbom.
MINUS
[1] Zakon o ravnopravnosti polova, Službeni glasnik RS, br. 104/2009.
[2] Zakon o zabrani diskriminacije, Službeni glasnik RS, br. 22/2009.
[3] Porodični zakon, Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[4] Zakonik o krivičnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.
[5] Zakon o socijalnoj zaštiti, Službeni glasnik RS, br. 24/2011.
[6] Zakon o Zaštitniku građana Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 79/2005 i 54/2009.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.