Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da rodno zasnovano nasilje nad ženama može biti prepoznato kao oblik proganjanja u okviru značenja člana 1, A (2) Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, a kao vid ozbiljnog ugrožavanja, koje zahteva komplementarnu, odnosno subsidijarnu zaštitu.

2) Strane obezbeđuju da se izvrši rodno osetljivo tumačenje po svakom osnovu Konvencije i, u slučajevima gde se utvrdi da postoji strah od proganjanja po jednom ili više tih osnova, podnosiocima zahteva odobri izbeglički status u skladu sa primenjivim relevantnim instrumentima.

3) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i utvrde rodno osetljive procedure prijema i usluga podrške za lica koja traže azil, kao i rodno osetljiva uputstva i procedure za azil, koje obuhvataju utvrđivanje izbegličkog statusa i zahtev za međunarodnom zaštitom.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 60 Rodno zasnovani zahtevi za azil
Poređenje između država čl. 60 Rodno zasnovani zahtevi za azil
PITANJA
 
a. Da li je vaša zemlja ratifikovala Konvenciju iz 1951. o statusu izbeglica i Dodatni protokol iz 1967. godine?
Odgovor: Republika Srbija je potpisnica Konvencije UN iz 1951. o statusu izbeglica (dalje u tekstu: Konvencija o izbeglicama)1 i Dodatnog protokola iz 1967. godine,2 koji je obavezuju da poštuje i primenjuje odredbe ovih ugovora.3
a. Da li je vaša zemlja ratifikovala Konvenciju iz 1951. o statusu izbeglica i Dodatni protokol iz 1967. godine?
Odgovor: Republika Srbija je potpisnica Konvencije UN iz 1951. o statusu izbeglica (dalje u tekstu: Konvencija o izbeglicama)1 i Dodatnog protokola iz 1967. godine,2 koji je obavezuju da poštuje i primenjuje odredbe ovih ugovora.3
MINUS
b. Da li je bilo koji oblik nasilja prema ženama, kao što je definisano u Konvenciji (o nasilju prema ženama), priznat kao osnov za dobijanje izbegličkog statusa? Ako jeste, molimo vas, navedite.
Odgovor: Ustavom Srbije (čl. 57, st. 1) jamči se pravo na utočište, dok je postupak za dobijanje azila u Republici Srbiji i ostvarivanje prava i obaveza lica koja traže azil, izbeglica i lica kojima je dodeljena supsidijarna zaštita podrobnije uređen Zakonom o azilu iz 2008. godine.4
PLUS
b. Da li je bilo koji oblik nasilja prema ženama, kao što je definisano u Konvenciji (o nasilju prema ženama), priznat kao osnov za dobijanje izbegličkog statusa? Ako jeste, molimo vas, navedite.
Odgovor: Ustavom Srbije (čl. 57, st. 1) jamči se pravo na utočište, dok je postupak za dobijanje azila u Republici Srbiji i ostvarivanje prava i obaveza lica koja traže azil, izbeglica i lica kojima je dodeljena supsidijarna zaštita podrobnije uređen Zakonom o azilu iz 2008. godine.4Prema Zakonu o azilu, izbeglica je lice koje, usled osnovanog straha od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkih uverenja, nije u zemlji svog porekla, a nije u stanju ili ne želi, iz tog straha, da iskoristi zaštitu te zemlje, kao i lice bez državljanstva koje je izvan zemlje svog prethodnog prebivališta, a koje nije u stanju ili ne želi, zbog svog straha, da se vrati u tu zemlju.
 
Pored razloga utvrđenih Konvencijom o izbeglicama, Zakon o azilu propisuje da osoba usled osnovanog straha od gonjenja zbog svog pola ima prava na dobijanje izbegličkog statusa. Iako u definiciji za izbeglice pol nije posebno naveden, opšte je prihvaćeno da može uticati, ili diktirati, tip progona ili pretrpljene štete i razloge za određeno postupanje. Obično, kada su u pitanju nasilje prema ženama ili rodno zasnovane žalbe, one su se analizirale u okviru parametara „pripadnosti određenoj društvenoj grupi“, što je osnova definisana kao urođene i nepromenljive karakteristike, koja je često predmet diferenciranih tretmana i standarda. Smatramo pozitivnim rešenje koje je usvojio zakonodavac da Zakon o azilu priznaje pol kao osnov.
 
Osim toga, Zakon usvaja međunarodno priznati pojam supsidijarne zaštite, što znači da se ona može odobriti strancu koji bi bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju po povratku u zemlju porekla, ili čiji bi život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi nasiljem većih razmera koje je izazvano spoljnom agresijom ili unutrašnjim vojnim sukobima ili masovnim kršenjem ljudskih prava (član 2, stav 8). U slučajevima kada nisu ispunjeni uslovi za odobravanje statusa izbeglice, mogućnost za pružanje supsidijarne zaštite postoji po službenoj dužnosti. Ovo rešenje je u skladu sa međunarodnim standardima i dobrom praksom u ovoj oblasti.
MINUS
c. Prema internom zakonu, da li kriterijumi „osnovani strah od progona“ ili „naneta patnja“ iz Konvencije o izbeglicama mogu tumačiti/primeniti na situaciju rodno zasnovanog nasilja? Ako može, molimo vas, objasnite.
Odgovor: „Rodno zasnovani progon“ je termin koji se koristi da obuhvati niz različitih zahteva u kojima je rod relevantan faktor u određivanju statusa izbeglice. Neke države su u svoje zakonodavstvo uvrstile pravne instrukcije i/ili proceduralne garancije, dok su druge odabrale da izrade politku delovanja i smernica namenje licima koja vode postupak azila. Ustanovljen je princip da definiciju izbeglice u celini treba tumačiti sa svešću o mogućoj rodnoj dimenziji kako bi se tačno utvrdili zahtevi za izbeglički status. Uobičajeno je da zahtevi vezani za polnu određenost obuhvataju – mada nisu ograničeni na dela seksualnog nasilja – nasilje u porodici, prisilno planiranje porodice, sakaćenje ženskih polnih organa, kažnjavanje zbog prekoračenja društvenih moralnih vrednosti. U Zakonu o azilu ne postoji detaljno objašnjenje kriterijuma „osnovan strah od progona“ ili „naneta patnja“ iz Konvencije o izbeglicama.
PLUS
c. Prema internom zakonu, da li kriterijumi „osnovani strah od progona“ ili „naneta patnja“ iz Konvencije o izbeglicama mogu tumačiti/primeniti na situaciju rodno zasnovanog nasilja? Ako može, molimo vas, objasnite.
Odgovor: „Rodno zasnovani progon“ je termin koji se koristi da obuhvati niz različitih zahteva u kojima je rod relevantan faktor u određivanju statusa izbeglice. Neke države su u svoje zakonodavstvo uvrstile pravne instrukcije i/ili proceduralne garancije, dok su druge odabrale da izrade politku delovanja i smernica namenje licima koja vode postupak azila. Ustanovljen je princip da definiciju izbeglice u celini treba tumačiti sa svešću o mogućoj rodnoj dimenziji kako bi se tačno utvrdili zahtevi za izbeglički status. Uobičajeno je da zahtevi vezani za polnu određenost obuhvataju – mada nisu ograničeni na dela seksualnog nasilja – nasilje u porodici, prisilno planiranje porodice, sakaćenje ženskih polnih organa, kažnjavanje zbog prekoračenja društvenih moralnih vrednosti. U Zakonu o azilu ne postoji detaljno objašnjenje kriterijuma „osnovan strah od progona“ ili „naneta patnja“ iz Konvencije o izbeglicama. Ovaj izraz sadrži subjektivni element (strah od progona), kao i objektivni element (strah mora da ima objektivno opravdan osnov). Prema Zakonu o azilu i Konvenciji o izbeglicama, progon mora da bude povezan sa nekim od pet (ili u slučaju Zakona o azilu Republike Srbije 7) navedenih osnova. Dakle, to znači da ova dva kriterijuma podležu tumačenju nadležnih organa zaduženih za vođenje postupka azila.
 
Od stupanja na snagu Zakona o azilu, 1. aprila 2008, zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, u Srbiji je dodeljeno ukupno 5 izbegličkih statusa i 7 supsidijarnih zaštita. U malom broju postupaka po zahtevima za azil, ispitivana je osnovanost zahteva, većina zahteva odbacuje se primenom koncepta sigurne treće zemlje,5te se ne može govoriti o izgrađenim stavovima odnosno praksi nadležnih organa u pogledu tumačenja osnova (ispunjenosti uslova) za dodelu izbegličkog statusa ili supsidijarne zaštite.
MINUS
d. Da li su procedure za prijem azilanata rodno osetljive? Na primer, da li postoje usvojeni pokazatelji za identifikovanje slučajeva nasilja prema ženama u ranoj fazi, da li su muškarci i žene odvojeni, ili da li sobe mogu da se zaključavaju itd.? Da li je postupak utvrđivanja azila rodno osetljiv? Da li postoje usluge podrške, kao što su psiho-socijalni centri ili savetovališta, medicinska nega itd.? Da li su usvojene neke rodno osetljive smernice ili mere za postupanje sa azilantima?
Odgovor: Prema članu 14 Zakona o azilu – Načelo ravnopravnosti polova – tražilac/-teljka azila biće saslušan/-a od strane osobe istog pola i biće mu/joj obezbeđen prevodilac istog pola, osim ako to nije moguće ili ako bi za organ koji vodi postupak to predstavljalo nesrazmernu poteškoću.6 Ne može se reći da je nepoštovanje ovog načela nužno protivzakonito, budući da sâm Zakon predviđa da se od ovog načela može odstupiti. Utisak je, ipak, da se u praksi ne vodi dovoljno računa o poštovanju ovog načela, iako u Kancelariji za azil, nadležnom prvostepnom organu za odlučivanje po zahtevima za azil, rade službenici oba pola, te ne postoji smetnja da se ovo načelo sprovede u praksi. Takođe, prevodioci koji se angažuju za neke jezike, npr. farsi (persijski/iranski), uvek su muškarci, iako postoje prevoditeljke ženskog pola (koje su završile orijentalistiku).
PLUS
d. Da li su procedure za prijem azilanata rodno osetljive? Na primer, da li postoje usvojeni pokazatelji za identifikovanje slučajeva nasilja prema ženama u ranoj fazi, da li su muškarci i žene odvojeni, ili da li sobe mogu da se zaključavaju itd.? Da li je postupak utvrđivanja azila rodno osetljiv? Da li postoje usluge podrške, kao što su psiho-socijalni centri ili savetovališta, medicinska nega itd.? Da li su usvojene neke rodno osetljive smernice ili mere za postupanje sa azilantima?
Odgovor: Prema članu 14 Zakona o azilu – Načelo ravnopravnosti polova – tražilac/-teljka azila biće saslušan/-a od strane osobe istog pola i biće mu/joj obezbeđen prevodilac istog pola, osim ako to nije moguće ili ako bi za organ koji vodi postupak to predstavljalo nesrazmernu poteškoću.6 Ne može se reći da je nepoštovanje ovog načela nužno protivzakonito, budući da sâm Zakon predviđa da se od ovog načela može odstupiti. Utisak je, ipak, da se u praksi ne vodi dovoljno računa o poštovanju ovog načela, iako u Kancelariji za azil, nadležnom prvostepnom organu za odlučivanje po zahtevima za azil, rade službenici oba pola, te ne postoji smetnja da se ovo načelo sprovede u praksi. Takođe, prevodioci koji se angažuju za neke jezike, npr. farsi (persijski/iranski), uvek su muškarci, iako postoje prevoditeljke ženskog pola (koje su završile orijentalistiku).
 
U skladu sa načelom brige o licima sa posebnim potrebama (čl. 15), u postupku azila vodiće se računa o specifičnoj situaciji lica sa posebnim potrebama koja traže azil, kao što su maloletnici, lica potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe sa invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom i lica koja su bila izložena mučenju, silovanju ili drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili seksualnog nasilja.
 
Princip pružanja nege licima sa posebnim potrebama takođe je blisko povezan sa principom rodne ravnopravnosti. Naime, pridržavanje principa ravnopravnosti polova olakšava i obezbeđuje ostvarivanje principa pružanja posebne brige za ljude sa posebnim potrebama: veća je verovatnoća da se azilantkinja poveri službenici ili prevoditeljki i kaže da je seksualno zlostavljana ili da je još uvek izložena nasilju u porodici.
 
Što se tiče uslovâ i načina smeštaja tražilaca azila, poštuju se principi nediskriminacije, jedinstva porodice, rodne ravnopravnosti i brige za lica sa posebnim potrebama. Iako Zakon ne navodi eksplicitno da je to obavezno, obezbeđen je poseban smeštaj za žene bez pratnje muškaraca. UNHCR i nevladine organizacije koje rade direktno sa azilantima pružaju grupno i individualno psihološko savetovanje za one koji žive u azilantskim centrima u Banji Koviljači i Bogovađi. Posebna pažnja je posvećena ženama, njihovom osnaživanju, zdravstvenoj zaštiti i prevenciji nasilja.
 
Osim odredaba propisanih Zakonom o azilu (princip rodne ravnopravnosti i princip pružanja nege licima sa posebnim potrebama) nisu usvojene rodno osetljive smernice ili mere za postupanje sa azilantima. Dodatno, primetno je da se ne posvećuje u dovoljnoj meri pažnja prikupljanju i analizi statističkih podataka o tražiocima azila po polu. Takva statistika ne objavljuje se ni u Migracionom profilu Republike Srbije.
MINUS
[1] Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, 7/1960.
[2] Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, 15/1967.
[3] Republika Srbija je takođe potpisnica brojnih međunarodnih sporazuma direktno ili indirektno u vezi sa pitanjem azila – na primer, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Konvencija UN protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, Konvencija UN o pravima deteta.
[4] Službeni glasnik RS, br. 109/2007.
[5] Generalno govoreći, institut „sigurne zemlje“ je proceduralni mehanizam za upućivanje tražioca azila u drugu zemlju za koju se smatra da je primarno odgovorna za ispitivanje zahteva i za koju se osnovano veruje da se može smatrati sigurnom.
[6] Pravo na utočište u Republici Srbiji 2013 (2014).
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.