Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost1
1) Strane moraju biti uzdržane od učešća u bilo kakvom činu nasilja nad ženama i obezbeđuju da državni organi, zvaničnici, službenici, ustanove i drugi akteri koji nastupaju u ime države postupaju u skladu sa ovom obavezom.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i da sa potpunom posvećenošću2 spreče, istraže, kazne i obezbede reparaciju za dela nasilja obuhvaćena ovom konvencijom koja počine nedržavni subjekti.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 5 Obaveze država i potpuna posvećenost1
Poređenje između država čl. 5 Obaveze država i potpuna posvećenost1
PITANJA
 
a. Ako postoje definicije o nasilju prema ženama i nasilju u porodici, kakvu vrstu državne odgovornosti one podrazumevaju? Da li je to pozitivna obaveza – da se spreči, istraži, kazni i obezbedi reparacija za žrtve uz potpunu posvećenost (da se zaštite žrtve tih akata uz pomoć nedržavnih aktera) – ili negativna obaveza – da se uzdrže od ovih akcija kada istupaju u ime države?3
Odgovor: Republika Srbija je donošenjem propisa u oblasti prevencije i zaštite žrtava nasilja prema ženama, uključujući nasilje u porodici, preuzela brojne pozitivne i negativne obaveze. Nije bilo promena tokom 2015. godine u odnosu na određenja iz Ustava Republike Srbije4, Zakona o ravnopravnosti polova5, Zakona o zabrani diskriminacije6, Porodičnog zakona7, Krivičnog zakonika8, i Zakonika o krivičnom postupku9, koja su navedena u Studiji iz 2014. godine.
PLUS
a. Ako postoje definicije o nasilju prema ženama i nasilju u porodici, kakvu vrstu državne odgovornosti one podrazumevaju? Da li je to pozitivna obaveza – da se spreči, istraži, kazni i obezbedi reparacija za žrtve uz potpunu posvećenost (da se zaštite žrtve tih akata uz pomoć nedržavnih aktera) – ili negativna obaveza – da se uzdrže od ovih akcija kada istupaju u ime države?3
Odgovor: Republika Srbija je donošenjem propisa u oblasti prevencije i zaštite žrtava nasilja prema ženama, uključujući nasilje u porodici, preuzela brojne pozitivne i negativne obaveze. Nije bilo promena tokom 2015. godine u odnosu na određenja iz Ustava Republike Srbije4, Zakona o ravnopravnosti polova5, Zakona o zabrani diskriminacije6, Porodičnog zakona7, Krivičnog zakonika8, i Zakonika o krivičnom postupku9, koja su navedena u Studiji iz 2014. godine.

Nova Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti i Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima za period 2016-2020. godine nisu usvojene do kraja 2015. godine.

Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini od 2014. do 2020. godine sadrži niz mera u nadležnosti organa i organizacija na teritoriji pokrajine u okviru poglavlja: opšti pristup, pravila i principi, preventivne mere, zaštita i podrška, praćenje, procena efekata i revizija, koje su usaglašene sa sadržajem Konvencije Saveta Evrope.

Nije bilo izmena u Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2011. godine, niti u posebnim protokolima za sektor socijalne i zdravstvene zaštite, unutrašnjih poslova i pravosuđa.

Važno je napomenuti kako je – u okviru obaveza države da spreči, istraži, kazni i obezbedi reparacije za žrtve u oblasti nasilja prema ženama i nasilja u porodici – pitanje reparacija za žrtve uglavnom zanemareno. Ovaj aspekt je regulisan kako kroz ustavna jamstva tako i kroz posebne zakone, ali nije posebno razdvojen od opštih prava i položaja žrtava kršenja prava iz drugih oblasti. Bilo da je reč o povredi prava od strane državnih organa ili „privatnih lica“, reparacije se svode na pitanje naknade štete, dok je pitanje rehabilitacije žrtava u potpunosti zanemareno. Ustavnim jamstvima garantuje se pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju određenom licu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, dok su opšta pravila o naknadi štete sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima.10 Takođe, Zakon o ravnopravnosti polova i Zakon o zabrani diskriminacije u okviru sudske zaštite predviđaju i zabranu ponavljanja radnji koje su izazvale povredu, kao i naknadu materijalne ili nematerijalne štete.

U Drugom nacrtu Akcionog plana za Poglavlje 2311 (3.7. Procesne garancije), u  aktivnosti 3.7.1.16. planirana je analiza „usklađenosti normativnog okvira u cilju efikasnog preuzimanja minimalnih standarda u vezi prava, podrške i zaštite žrtava kriminala/oštećenih strana u skladu sa Direktivom 2012/29/EU. Aktivnosti 3.7.1.17. i 3.7.1.18. predviđaju izmenu normativnog okvira, u skladu sa rezultatima analize, kao i obuke sudija, tužilaca i policijskih službenika za primenu pravila, sve u 2016. godini. U aktivnostima 3.7.1.19. i 3.7.1.20. se planira uspostavljanje službe za pružanje podrške i pomoći svedocima i oštećenima (žrtvama), samo u višim sudovima i tužilaštvima i tek tokom 2018. godine12, što nije odgovarajuće u odnosu na veliku većinu žrtava nasilja prema ženama, odnosno rodno zasnovanog nasilja, čiji se postupci odvijaju pred osnovnim tužilaštvima i sudovima. Autonomni ženski centar je imao komentare na ove planove, koji nisu prihvaćeni. Više o komentarima na AP za Poglavlje 23 može se videti u izveštajima koje priprema koalicija „PrEUgovor“13, čija je AŽC članica. 

ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima formirala je radnu grupu koja je izradila predloge za izmene postojećih zakona, u slučaju da se ne donese zakon o kompenzaciji. Takođe, ova organizacija radi i studiju izvodljivosti za fond o kompenzaciji i predlog zakona o fondu za kompenzaciju žrtvama nasilnih krivičnih dela.14

 
MINUS
b. Postoji li postupak koji bi obezbedio da standarde potpune posvećenosti prate organi koji su odgovorni za: (a) sprečavanje, (b) zaštitu, (c) istragu, (d) kažnjavanje i/lii (e) obezbeđivanje reparacije za dela nasilja prema ženama i nasilja u porodici? Ako postoji, navedite vrstu postupka, uključujući i drugostepeni organ koji preispituje rezultate, ko pokreće postupak, i na osnovu čega, koja je vrsta postupka u pitanju – upravni ili sudski postupak, da li žrtve nemara i/ili zlostavljanja imaju na raspolaganju sudsku zaštitu.
Odgovor: Nije bilo izmena zakona u postupku ostvarivanja građanskopravne zaštite, posebno sudske zaštite koja je predviđena Zakonom o zabrani diskriminacije, Zakonom o ravnopravnosti polova i Porodičnim zakonom, shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku15 koje se odnose na redovne i vanredne pravne lekove za preispitivanje sudskih odluka, u odnosu na stanje u Studiji iz 2014. godine.
PLUS
b. Postoji li postupak koji bi obezbedio da standarde potpune posvećenosti prate organi koji su odgovorni za: (a) sprečavanje, (b) zaštitu, (c) istragu, (d) kažnjavanje i/lii (e) obezbeđivanje reparacije za dela nasilja prema ženama i nasilja u porodici? Ako postoji, navedite vrstu postupka, uključujući i drugostepeni organ koji preispituje rezultate, ko pokreće postupak, i na osnovu čega, koja je vrsta postupka u pitanju – upravni ili sudski postupak, da li žrtve nemara i/ili zlostavljanja imaju na raspolaganju sudsku zaštitu.
Odgovor: Nije bilo izmena zakona u postupku ostvarivanja građanskopravne zaštite, posebno sudske zaštite koja je predviđena Zakonom o zabrani diskriminacije, Zakonom o ravnopravnosti polova i Porodičnim zakonom, shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku15 koje se odnose na redovne i vanredne pravne lekove za preispitivanje sudskih odluka, u odnosu na stanje u Studiji iz 2014. godine.

U postupku ostvarivanja krivičnopravne zaštite u Zakoniku o krivičnom postupku16 nije bilo izmena u vezi sa posmatranim pitanjem u odnosu na stanje u 2014. godini.  

Nije bilo izmena u vezi sa posmatranim pitanjem u Zakonu o uređenju sudova17,  Zakonu o socijalnoj zaštiti18, Zakonu o policiji,19 Zakonu o zdravstvenoj zaštiti20 i Zakonu o pravima pacijenata, Zakonu o Zaštitniku građana21, Zakonu o zabrani diskriminacije, Zakonu o Ustavnom sudu22, u odnosu na stanje opisano u 2014. godini.

MINUS
c. Da li je u poslednje dve godine pokrenut ijedan postupak protiv pojedinaca – državnih zvaničnika – za kršenje standarda potpune posvećenosti kod slučajeva nasilja prema ženama i u porodici? Ako je odgovor potvrdan, navedite te slučajeve nasilja prema ženama i u porodici te sprovedene pravne postupke (tip postupka, organ nadležan za slučajeve potpune posvećenosti, ishod postupka, koja je godina u pitanju).
Odgovor: Prema podacima iz Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2014. godinu23, u oblasti rodne ravnopravnosti, a povezano sa problemom nasilja prema ženama, navode se sledeće manjkavosti državnih organa: „zaštita žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima nije efikasna; „jednak pristup pravdi za sve građane nije obezbeđen, jer još uvek nije uređeno pravo građana na besplatnu pravnu pomoć“; „Krivični zakonik nije usaglašen sa Konvencijom Savetra Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.
PLUS
c. Da li je u poslednje dve godine pokrenut ijedan postupak protiv pojedinaca – državnih zvaničnika – za kršenje standarda potpune posvećenosti kod slučajeva nasilja prema ženama i u porodici? Ako je odgovor potvrdan, navedite te slučajeve nasilja prema ženama i u porodici te sprovedene pravne postupke (tip postupka, organ nadležan za slučajeve potpune posvećenosti, ishod postupka, koja je godina u pitanju).
Odgovor: Prema podacima iz Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2014. godinu23, u oblasti rodne ravnopravnosti, a povezano sa problemom nasilja prema ženama, navode se sledeće manjkavosti državnih organa: „zaštita žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima nije efikasna; „jednak pristup pravdi za sve građane nije obezbeđen, jer još uvek nije uređeno pravo građana na besplatnu pravnu pomoć“; „Krivični zakonik nije usaglašen sa Konvencijom Savetra Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.

U oblasti rodne ravnopravnosti, Zaštitnik građana je primio 127 pritužbi, a po sopstvenoj inicijativi istraživao je 5 slučajeva. Najveći broj povreda prava bilo je u oblasti rodne ravnopravnosti (111 od 180), od čega u vezi sa nasiljem u porodici 31 (27,93%).  

„Zaštitnik građana je sačinio i Narodnoj skupštini predstavio Poseban izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja. Izveštaj je rezultat praćenja primene Opšteg i posebnih protokola o postupanju nadležnih organa u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima i analize rada nadležnih organa koji su uključeni u sistem zaštite žena od nasilja koje je Zaštitnik građana sproveo u periodu od maja do oktobra 2014. godine. Nedovoljno prepoznavanje nasilja prema ženama, nerazumevanje položaja žene žrtve, nedovoljna informisanost o postojanju i sadržaju Opšteg i posebnih protokola, nedostatak adekvatnih evidencija, nezadovoljavajuća saradnja nadležnih organa  - deo su nedostataka u sistemu zaštite žena od nasilja koje je Zaštitnik građana utvrdio“.

Takođe, postupajući u okviru zakonom utvrđenih ovlašćenja, Zaštitnik građana je, na osnovu apela Autonomnog ženskog centra i saznanja iz medija o jednom zločinu sa tragičnim ishodom koji se odigrao 2012. godine, po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada policijske uprave i centra za socijalni rad u Kragujevcu, kojima se žrtva nasilja u više navrata od 2008. obraćala zbog nasilja u porodici, utvrdio da su načinjeni brojni propusti u radu ova dva organa.24

Tokom 2015. godine, prema izveštaju Mreže žene protiv nasilja25, ubijeno je 35 žena od strane muškaraca u partnerskom i porodičnom kontekstu. U višestrukom ubistvu koje se dogodilo u Kanjiži maja 2015. godine, pokrenut je postupak protiv načelnika policije.

U Izveštaju o napretku Republike Srbije za 2015. godinu26 navodi se:

“Sve veći broj žena koje su ubili njihovi partneri razlog je za zabrinutost. Nalozi za hitnom zaštitom se ne izdaju odmah, broj skloništa je nedovoljan a ne postoji ni državni centar za žrtve seksualnog nasilja niti nacionalna telefonska linija za pomoć ženama. Potrebno je pojačati zaštitu žena od svih oblika nasilja i unaprediti mehanizme za koordinaciju prikupljanja i razmene podataka između svih relevantnih aktera u sistemu”.

MINUS
d. Postoje li relevantni dokumenti (kao što su protokoli, profesionalne smernice itd.) koji bi obezbedili da se standardi potpune posvećenosti poštuju u slučajevima nasilja prema ženama i u porodici? Ko je izradio ta dokumenta: (a) nadležni organi direktno zaduženi za zaštitu, prevenciju i kažnjavanje nasilja nad ženama i u porodici, (b) organi za nadzor ili praćenje, resorna ministarstva – Ombudsman, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti itd. Da li su to: (a) interni standardi, (b) opšti ili posebni protokoli, (c) smernice, (d) preporuke itd.? Molimo vas da date komentar na pravnu hijerarhiju i o tome da li su oni pravno obavezujući.
Odgovor: Nije bilo izmena u sadržaju Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011), niti u sadržaju posebnih protokola. Posebni izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja, koji je izradio Zaštitnik građana, potvrđuje da se ova podzakonska akta u praksi retko koriste, kao i da je međusektorska saradnja neodgovarajuća, upućujući na niz preporuka za popravljanje stanja.
PLUS
d. Postoje li relevantni dokumenti (kao što su protokoli, profesionalne smernice itd.) koji bi obezbedili da se standardi potpune posvećenosti poštuju u slučajevima nasilja prema ženama i u porodici? Ko je izradio ta dokumenta: (a) nadležni organi direktno zaduženi za zaštitu, prevenciju i kažnjavanje nasilja nad ženama i u porodici, (b) organi za nadzor ili praćenje, resorna ministarstva – Ombudsman, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti itd. Da li su to: (a) interni standardi, (b) opšti ili posebni protokoli, (c) smernice, (d) preporuke itd.? Molimo vas da date komentar na pravnu hijerarhiju i o tome da li su oni pravno obavezujući.
Odgovor: Nije bilo izmena u sadržaju Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011), niti u sadržaju posebnih protokola. Posebni izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja, koji je izradio Zaštitnik građana, potvrđuje da se ova podzakonska akta u praksi retko koriste, kao i da je međusektorska saradnja neodgovarajuća, upućujući na niz preporuka za popravljanje stanja.

U istraživanju koje je sproveo Autonomni ženski centar u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije27, u zaključcima se navodi:

„Pokazuje se da zakoni imaju ograničenu moć u regulaciji prakse, koja je podložna rutini i otporima zaposlenih prema novinama, čak i na nivou informisanja. Neopravdane su razlike u tumačenju zakonske norme, kako unutar iste službe tako i između predstavnika različitih službi, kao i mali broj postupaka pokrenutih po službenoj dužnosti za mere zaštite od nasilja u porodici, mali broj naloga za iseljenje nasilnika, nepredlaganje mera bezbednosti, mali broj krivičnih prijava koje stignu do faze optuženja i glavnog pretresa, dugi sudski postupci, blaga kaznena politika (dominacija uslovnih osuda), neizvršene pravnosnažne odluke suda (naročito porodičnopravne). Preopterećenost službi i profesionalaca, iako se navodi kao najčešći razlog za nedelotvornost i neefikasnost postupanja, ne bi smela da ide na štetu bezbednosti i ostvarivanja prava žrtve. U ovom pogledu bi trebalo tragati za sistemskim rešenjima“.

„Iako čine osnovu pretpostavke za sveobuhvatno i delotvorno postupanje u cilju zaustavljanja nasilja i sprečavanja njegovog ponavljanja, saradnja i koordinacija u procenama, planiranju i primeni mera i usluga nisu deo redovnog, rutinskog postupanja lokalnih službi. Izgleda da ni Opšti, ni posebni protokoli, kao ni sporazumi o saradnji koji se potpisuju između relevantnih lokalnih aktera, nisu ponudili jasan i efikasan model koordinacije i saradnje u strateškom smislu (državni nivo) i u rešavanju svakog pojedinačnog slučaja nasilja (lokalni nivo). Preporuke o modelima saradnje uglavnom nailaze na prepreke: centar za socijalni rad nema dovoljno moći da uključi predstavnike javnog tužilaštva i policije, a javna tužilaštva ne organizuju preporučene sastanke, iako postoji nepobitna evidencija o pozitivnim efektima ove saradnje“.

„Uočene su velike razlike u pogledu konkretnog iskustva koje profesionalci imaju u međusobnoj saradnji, a kao pohvalni primeri navode se saradnja službe hitne medicinske pomoći sa policijom, ili tužilaštva i prekršajnog suda sa policijom. Raširena je saglasnost da u sistemu nedostaje bolja komunikacija među službama, posebno kada ona nije predviđena/određena zakonom ili podzakonskim aktom, iako nema prepreke da se uspostavi na osnovu potrebe i inicijative aktera. Svi su saglasni su da im nedostaje uvid u kompletan proces, a posebno u onaj deo koji se odnosi na praćenje slučaja po okončanju procesa, tokom izdržavanja i po izvršenju kazne. Dakle, sistemu nedostaje integrativni element, a, najmanje od svega, to bi bili efikasniji protok i veća dostupnost informacija, kao i bolja harmonizacija obaveza, procedura i odgovornosti među službama u svakom pojedinačnom slučaju nasilja“.

MINUS
e. Da li je bilo slučajeva nasilja prema ženama ili u porodici pred državnim sudom u kojima su se kršili standardi potpune posvećenosti u slučajevima nasilja nad ženama / u porodici? Da li je bilo slučajeva pred međudržavnim telom (Sud za ljudska prava Saveta Evrope i Komitet CEDAW) zbog kršenja ljudskih prava žrtava?
Odgovor: Pred Ustavnim sudom Srbije, ali ni pred međunarodnim telima, kao što su Evropski sud za ljudska prava ili komiteti UN, nije bilo relevantnih slučajeva za Srbiju u ovoj oblasti u 2015. godini.
PLUS
e. Da li je bilo slučajeva nasilja prema ženama ili u porodici pred državnim sudom u kojima su se kršili standardi potpune posvećenosti u slučajevima nasilja nad ženama / u porodici? Da li je bilo slučajeva pred međudržavnim telom (Sud za ljudska prava Saveta Evrope i Komitet CEDAW) zbog kršenja ljudskih prava žrtava?
Odgovor: Pred Ustavnim sudom Srbije, ali ni pred međunarodnim telima, kao što su Evropski sud za ljudska prava ili komiteti UN, nije bilo relevantnih slučajeva za Srbiju u ovoj oblasti u 2015. godini.

Republika Srbija nije dostavila u traženom roku (jul 2015.) pisanu informaciju CEDAW Komitetu o koracima preduzetim da se primene preporuke sadržane u stavu 23, tačkama (a), (c), (d), (e), koje se odnose na zahtev da se izvrši anliza i izmene odgovarajući zakoni, obezbedi efikasno vršenje istrage slučajeva nasilja nad ženama i kažnjavanje učinilaca tih dela sankcijama srazmenim težini zločina, obezbedi da sve žrtve imaju odgovarajuću pomoć i nesmetan pristup efikasnoj zaštiti od nasilja, i da obezbedi da odgovarajući organi imaju svest o značaju izdavanja naloga za hitnu zaštitu žena. 

MINUS
f. Da li je bilo istraživanja o profesionalnim stavovima, uključujući stereotipe o nasilju prema ženama, rodno zasnovanom nasilju i/ili nasilju u porodici? Ako je odgovor potvrdan, navedite informacije o uzorku istraživanja i metodologiji, rezultatima i preporukama, ako je moguće.
Odgovor: Autonomni ženski centar je u saradnji sa ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima i predstavnicama/-ima Ministarstva unutrašnjih poslova izradio „Smernice za postupanje policijskih službenika i sprečavanje sekundarne viktimizacije žrtava nasilja u porodici i u partnerskim odnosima“28.
PLUS
f. Da li je bilo istraživanja o profesionalnim stavovima, uključujući stereotipe o nasilju prema ženama, rodno zasnovanom nasilju i/ili nasilju u porodici? Ako je odgovor potvrdan, navedite informacije o uzorku istraživanja i metodologiji, rezultatima i preporukama, ako je moguće.
Odgovor: Autonomni ženski centar je u saradnji sa ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima i predstavnicama/-ima Ministarstva unutrašnjih poslova izradio „Smernice za postupanje policijskih službenika i sprečavanje sekundarne viktimizacije žrtava nasilja u porodici i u partnerskim odnosima“28.

Već pominjano istraživanje Autonomnog ženskog centra29, u glavnim nalazima govori: (a) da zakoni imaju ograničenu moć u regulaciji prakse koja je, podložna rutini i otporima zaposlenih prema novinama; da postoje različita tumačenja iste zakonske norme, i unutar pojedin(ačn)e službe i između predstavnika različitih službi; (b) osnovni interpretativni okvir u koji se smešta i na osnovu kojeg se razume nasilje prema ženama i nasilje u porodici čine kultura i tradicija, kao i nepovoljne društvene okolnosti u kojima živimo; (c) postoji saglasnost da je potreban stalan i sistematski rad na podizanju nivoa osetljivosti i odgovornosti javnosti prema nasilju, uključujući i podizanje osetljivosti profesionalaca različitih profila; (d) kada je reč o registrovanju nasilja u porodici, očigledno je da se ono gotovo u potpunosti izjednačava s fizičkim nasiljem; iako postoji svest o rasprostranjenosti psihičkog, pa i ekonomskog nasilja, ovi vidovi ipak izmiču procesuiranju; seksualno nasilje još je manje zastupljeno u profesionalnoj praksi i još i danas predstavlja tabu-temu; (e) uočeno je da prijave retko pristižu od službenih lica (posebno od zdravstvenih službi i centra za socijalni rad), na delu su nejasnoće u tumačenju „službene obaveze“, nedostatak procene bezbednosnih rizika i zabuna oko toga šta je „lažna prijava nasilja“; (f) postoji jasna svest da je funkcionalnost sistema niska, a jedan deo odgovornosti se pripisuje lošim uslovima rada i fenomenu izgaranja, dok se veći deo pripisuje žrtvama (sklonosti žrtve da odustane); (g) postoji saglasnost da u sistemu nedostaje bolja komunikacija među službama, da nemaju uvid u kompletan proces, a posebno u deo koji se odnosi na praćenje slučaja; (h) profesionalci u sistemu imaju ograničenu spremnost da uče i da se razvijaju, mada neki uviđaju potrebu i identifikuju ključne teme.

MINUS
[1] U originalnom tekstu Konvencije na engleskom jeziku naslov člana 5 glasi „State obligations and due diligence“ i prevodi se: Obaveze država i dužna pažnja. Due diligence principle je termin kojim se u međunarodnoj literaturi označava odgovornost država za akte kršenja ljudskih prava koji su učinjeni od strane državnih, ali i nedržavnih subjekata, a u presudama Evropskog suda za ljudska prava i drugim međunarodnim dokumentima prevodi se kao princip dužne pažnje. On podrazumeva onaj minimum radnji koji su država i državni organi bili dužni da izvrše kako bi sprečili kršenje ljudskih prava, istražili slučaj kršenja kada se on desi, kaznili učinioce kršenja i naknadili štetu žrtvama. Prevod ovog principa kao „potpuna posvećenost“ ne može se prihvatiti kao adekvatan, jer potpuna posvećenost podrazumeva mnogo veću angažovanost države i državnih organa od minimalnog standarda, koji podrazumeva dužna pažnja. (Napomena Vanje Macanović.)
[2] U originalu na engleskom ovaj deo teksta glasi: „Parties shall take the necessary legislative and other measures to exercise due diligence to prevent, investigate, punish and provide reparation for acts of violence covered by the scope of this Convention that are perpetrated by non-state actors.“ Prevodi se na sledeći način: „Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere kako bi sprovele princip dužne pažnje u lju sprečavanja, istraživanja, kažnjavanja i obezbeđivanja naknade štete za dela nasilja obuhvaćena ovom konvencijom koja učine nedržavni cisubjekti.“ (Prevod Vanje Macanović.)
[3] Reparacija podrazumeva restituciju, kompenzaciju, zadovoljenje, rehabilitaciju i garanciju neponavljanja.
[4] Službeni glasnik RS, br. 98/2006.
[5] Službeni glasnik RS, br. 104/2009.
[6] Službeni glasnik RS, br. 22/2009.
[7] Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[8] Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
[9] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.
[10] Službeni list SFRJ, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989 – odluka USJ i 57/89, Službeni list SRJ, br. 31/1993 i Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna povelja.
[11] http://www.mpravde.gov.rs/tekst/7715/drugi-nacrt-akcionog-plana-za-poglavlje-23.php
[12] Službe („mreža službi“) za informisanje oštećenih lica i svedoka uspostavljena je tokom 2015. u sva četiri apelaciona područja (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš).
[13] http://www.womenngo.org.rs/prakticne-politike/zagovaranje/335-2014-preugovor-izvestaj-monitoringa-postignutog-napretka
[14] O svemu na http://www.nadoknadimo.org/documents
[15] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014.
[16] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.
[17] Službeni glasnik RS, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013.
[18] Službeni glasnik RS, br. 24/2011.
[19] Službeni glasnik RS, br. 101/2005, 63/2009 – odluka US i 92/2011.
[20] Službeni glasnik RS, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012 I 45/2013 – dr. zakon.
[21] Službeni glasnik RS, br. 79/2005 i 54/2009.
[22] Službeni glasnik RS, br. 109/2007, 99/2011 i 18/2013 – odluka US.
[23] http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/2011-12-25-10-17-15/3733--2014-
[24] Detaljnije na http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/2012-02-07-14-03-33/4385-2015-10-27-12-14-52
[25] http://www.zeneprotivnasilja.net/femicid-u-srbiji
[26] http://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/godinji_izvestaj_15_final.pdf
[27] T. Ignjatović, D. Pavlović-Babić, M. Lukić, “Delotvornost sistemskih mehanizama za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici”, Autonomni ženski centar i Tim za socijalno uključivanje I smanjenje siromaštva Vlade RS, Beograd, maj 2015
[28] http://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2015/Smernice.pdf
[29] Istraživanje je sprovedeno u 9 gradova u Srbiji, a obuhvaćeno je po 7 službi koje čine sistem zaštite od nasilja u porodici – policija, centri za socijalni rad, opštinsko javno tužilaštvo, sudovi – krivični, prekršajni, parnični postupak – i medicinske službe (opšta i hitna), odnosno ukupno 199 profesionalaca, primenom fokus-grupnih diskusija i strukturiranih intervjua.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.