Član 49 - Opšte obaveze
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 49 - Opšte obaveze
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 49 - Opšte obaveze
1) Uzimajući u obzir prava žrtve tokom svih faza krivičnog postupka, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da se istrage i sudski postupci za sve vidove nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom sprovode bez neopravdanog odlaganja.

2) U skladu sa osnovnim principima ljudskih prava i imajući u vidu razumevanje nasilja iz rodne perspektive, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede delotvornu istragu i sudski postupak krivičnih dela utvrđenih na osnovu ove konvencije.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 49 Opšte obaveze
Poređenje između država čl. 49 Opšte obaveze
PITANJA
 
a. Preduzimaju li se mere kako bi se osiguralo da se postupak obavi bez odlaganja, kao što je definisano u članu 49, stav 1? Da li postoje posebni rokovi (hitne mere) koji su propisani za ove slučajeve? Ako je odgovor potvrdan, navedite vremenski okvir. Da li se ovi rokovi poštuju u praksi?
Odgovor: Na sva dela rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici primenjuje se opšti princip suđenja u razumnom roku, definisan u članu 14 Zakonika o krivičnom postupku.1 Sud je dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka. Jedini izuzetak u kojem se zahteva hitno postupanje predstavlja postupak u kojem se okrivljeni nalazi u pritvoru.
PLUS
a. Preduzimaju li se mere kako bi se osiguralo da se postupak obavi bez odlaganja, kao što je definisano u članu 49, stav 1? Da li postoje posebni rokovi (hitne mere) koji su propisani za ove slučajeve? Ako je odgovor potvrdan, navedite vremenski okvir. Da li se ovi rokovi poštuju u praksi?
Odgovor: Na sva dela rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici primenjuje se opšti princip suđenja u razumnom roku, definisan u članu 14 Zakonika o krivičnom postupku.1 Sud je dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka. Jedini izuzetak u kojem se zahteva hitno postupanje predstavlja postupak u kojem se okrivljeni nalazi u pritvoru.
 
Ipak treba istaći da u cilju efikasnosti vođenja krivičnog postupka, Zakonik o krivičnom postupku poznaje institut skraćenog postupka, koji se može voditi za dela u kojima je zaprećena kazna zatvora do 8 godina (čl. 495). Istraga kao faza postupka izostaje, a tužilac odmah nakon izvršenih predistražnih radnji predlaže ročište za izricanje sankcije (ukoliko je reč o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina, čl. 512). Sud može doneti osuđujuću presudu i kada okrivljeni nije prisustvovao ročištu ili se sa predloženom kaznom saglasio. Žrtva (oštećeni/-a) ne poziva se na ovu vrstu suđenja.
 
U već pominjanom istraživanju krivičnopravnog odgovora na nasilje u porodici2 navodi se da je u posmatranom uzorku sudskih predmeta (303) krivična prijava u dve trećine slučajeva podneta u roku od nekoliko dana nakon izvršenja dela (u 35% slučajeva podneta je odmah ili u roku od jednog dana posle događaja), a retko je to činjeno po protoku 30 i više dana. Interval između podnošenja krivične prijave i podnošenja optužnog akta najčešće je iznosio do šest meseci (u 51% slučajeva), a između šest i dvanaest meseci u 39,6% slučajeva, dok je u 9% slučajeva taj period bio duži od godinu dana. Prvostepena sudska odluka najčešće je donošena u periodu od 6 meseci do godinu dana po podnošenju krivične prijave. U svakom četvrtom slučaju odluka je doneta u periodu kraćem od pola godine od dana podnošenja krivične prijave, dok je u više od četvrtine slučajeva od podnošenja prijave do donošenja prvostepene sudske odluke proteklo više od godinu dana.
 
Porodični zakon3 predviđa da se u postupcima za zaštitu od nasilja u porodici sudovi rukovode principom naročite hitnosti i propisuje kratke rokove za zakazivanje ročišta i odlučivanje o žalbi. Tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor, dok se prvostepena odluka suda mora doneti na najviše dva ročišta. Prvo ročište se zakazuje najkasnije u roku od 8 dana od prijema tužbe za zaštitu od nasilja u porodici, dok se drugostepena sudska odluka mora doneti u roku od 15 dana po prijemu žalbe. Međutim, u praksi nisu retki slučajevi u kojima se postupak za zaštitu od nasilja u porodici vodi i po nekoliko meseci. Ukoliko tužilac neopravdano izostane sa ročišta, tužba se smatra povučenom. Na kraju, žalba na odluku o merama zaštite ne odlaže njihovo izvršenje.
 
U navođenom istraživanju4 porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici, u analiziranom uzorku najviše je predmeta za koje je održano jedno ročište (29,1%) i nešto manji broj predmeta u kojima su održana dva ročišta (28,7%). Odlaganje ročišta je bila česta pojava: u 48,1% predmeta došlo je odlaganja jednog, a u 25,3% do odlaganja dva ročišta. Drugo istraživanje5 ukazuje da opšta odredba parničnog postupka da ukoliko tužilac neopravdano izostane sa ročišta, tužba se smatra povučenom, predstavlja neadekvatno rešenje, imajući u vidu da žrtva i učinilac često žive zajedno i da žrtva nije uvek u mogućnosti da obezbedi svoje prisustvo iz straha od ponovljenog/težeg nasilja, neznanja itd. Ne treba zanemariti ni razlog koji proističe iz vraćanja tužbe na uređenje. Dakle, iako je ovaj postupak hitan, u praksi to nije uvek slučaj, te tražene mere zaštite gube svoju svrhu, ili je sámo pokretanje postupka uslovilo prestanak nasilja, a sudije u tom slučaju nalaze da nema osnove za izdavanje mera zaštite. Iz svih navedenih razloga, značajan je broj povučenih tužbi (oko 50% od ukupnog broja pokrenutih postupaka).
 
Ipak, zbog dugog trajanja suđenja u 2015. Je usvojen Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku6, koji stupa na snagu 1. januara 2016. godine. Prema ovom zakonu, građani/-ke će moći da se žale predsedniku suda, koji će svoju odluku doneti u roku od dva meseca i naložiti sudiji šta mora da uradi. Imaoci prava na suđenje u razumnom rodku (čl. 2) su stranke u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac, samo ako su istakli imovinskopravni zahtev. Javni tućilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku.
 
Merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku (čl. 4) uključuju uvažavanje svih okolnosti predmeta suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužioca i drugih državnih organa, prirodu i vrstu predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka. Građani/-ke kojima je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imaju pravo na poravnjanje ili mogu podneti tužbu za novčano obeštećenje (od 300 do 3000 evra u dinarskoj protivvrednosti) i tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete.
 
Posebni protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (2014) Ministarstva pravde propisuje ciljeve i zadatke pravosudnih organa – javnih tužilaštava i sudova – a kao jedan od ciljeva u procesu organizovanja zaštite javnih tužilaca predviđena je hitnost u postupanju, kao i obaveza sudija da bez izuzetka poštuju hitnost u postupanju.
 
Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama i u partnerskim odnosima (2013) Ministarstva unutrašnjih poslova uvodi značajna načela u postupanju policijskih službenika, od kojih je naročito apostrofirana hitnost u postupanju radi osiguranja bezbednosti građana. Iako nisu definisani rokovi u postupanju, kada je u pitanju prijava telefonskim putem, jasno se ukazuje na obavezu neodložne intervencije.
MINUS
b. Da li postoje posebna pravila ili mere koje podrazumevaju rodno osetljiv pristup i pristup u kojem je fokus na žrtvi, dok traje istraga ili sudski postupak? Ako postoje, navedite ih.
Odgovor: Zakonik o krivičnom postupku ne poznaje kategoriju žrtve, već je definiše kroz pojam oštećenog lica. U pojedinim fazama sudskog postupka, žrtva kao oštećeno lice može dobiti status posebno osetljivog svedoka i biti specifično tretirana u postupku prilikom ispitivanja i davanja iskaza, kako bi se izbegle štetne posledice krivičnog postupka, o čemu je već bilo reči.
PLUS
b. Da li postoje posebna pravila ili mere koje podrazumevaju rodno osetljiv pristup i pristup u kojem je fokus na žrtvi, dok traje istraga ili sudski postupak? Ako postoje, navedite ih.
Odgovor: Zakonik o krivičnom postupku ne poznaje kategoriju žrtve, već je definiše kroz pojam oštećenog lica. U pojedinim fazama sudskog postupka, žrtva kao oštećeno lice može dobiti status posebno osetljivog svedoka i biti specifično tretirana u postupku prilikom ispitivanja i davanja iskaza, kako bi se izbegle štetne posledice krivičnog postupka, o čemu je već bilo reči.
 
Posebni protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima kao jedan od ciljeva ističe unapređenje položaja žrtve i izbegavanje postupaka koji dovode do sekundarne viktimizacije žrtve, uz akcent na primenu odredbi Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na zaštitu posebno osetljivog svedoka.
 
Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama i u partnerskim odnosima, pozivajući se na Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, polazi od jasno definisanih principa, od kojih su na prvome mestu bezbednost i sigurnost žrtve, zatim princip osiguranja bezbednosti i dobrobiti deteta kroz osiguranje bezbednosti i podršku autonomiji nenasilnom roditelju, princip da sve intervencije treba da uzmu u obzir nejednakost moći, kao i poštovanje potreba, prava i dostojanstva žrtve. Time ovaj dokument usvaja standarde postupanja u kojima su bezbednost i prava žrtava postavljeni kao prioritet u delovanju ovih organa.
 
Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva – u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima Ministarstva za rad i zapošljavanje, polazeći od principâ Opšteg protokola, propušta da definiše specifične principe u delovanju ovih ustanova kada je reč o nasilju prema ženama u porodici odnosno u partnerskom odnosu. Umesto toga, ovaj dokument navodi opšta načela utvrđena Zakonom o socijalnoj zaštiti. Ipak, treba istaći da su posebno naglašena prava žrtava nasilja u porodici, kao što su pravo na informisanje o svim postupcima i podacima značajnim za utvrđivanje potreba, prava na učestvovanje u donošenju odluka, pravo na slobodan izbor usluga, poverljivost podataka i poštovanje privatnosti, kao i pravo na pritužbu.
MINUS
c. Da li postoje posebna pravila i preporuke u vezi sa nasiljem prema ženama u cilju postizanja maksimalne delotvornosti? Da li se slučajevi nasilja prema ženama tretiraju različito od drugih krivičnih dela?
Odgovor: Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama i u partnerskim odnosima na specifičan način definiše način ophođenja policijskih službenika u situacijama nasilja prema ženama u porodici i partnerskog nasilja, ukazujući na podatke koje treba prikupiti, indikatore ozbiljnosti nasilja odnosno rizika, kao što su upotreba ili pretnja korišćenjem oružja, prethodna istorija nasilja, postojanje mera zaštite, osuđivanosti, prisutnost dece koja su ili bi mogla biti povređena.
 
Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva – u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima definiše različite situacije u kojima centri za socijalni rad moraju da reaguju. Ovaj protokol određuje i situacije neodložne intervencije u kojoj postoji opasnost po bezbednost i zdravlje žrtve, tj. ukoliko bi odlaganje intervencije moglo da dovede do ugrožavanja života ili zdravlja žrtve. Neodložna intervencija se sprovodi u roku od 24 sata od momenta saznanja za slučaj.
 
Pored navedenih protokola, drugi zakoni ne pružaju specifične mere zaštite posebno kreirane za žrtve rodno zasnovanog nasilja na način na koji to predviđa Konvencija.
c. Da li postoje posebna pravila i preporuke u vezi sa nasiljem prema ženama u cilju postizanja maksimalne delotvornosti? Da li se slučajevi nasilja prema ženama tretiraju različito od drugih krivičnih dela?
Odgovor: Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama i u partnerskim odnosima na specifičan način definiše način ophođenja policijskih službenika u situacijama nasilja prema ženama u porodici i partnerskog nasilja, ukazujući na podatke koje treba prikupiti, indikatore ozbiljnosti nasilja odnosno rizika, kao što su upotreba ili pretnja korišćenjem oružja, prethodna istorija nasilja, postojanje mera zaštite, osuđivanosti, prisutnost dece koja su ili bi mogla biti povređena.
 
Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva – u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima definiše različite situacije u kojima centri za socijalni rad moraju da reaguju. Ovaj protokol određuje i situacije neodložne intervencije u kojoj postoji opasnost po bezbednost i zdravlje žrtve, tj. ukoliko bi odlaganje intervencije moglo da dovede do ugrožavanja života ili zdravlja žrtve. Neodložna intervencija se sprovodi u roku od 24 sata od momenta saznanja za slučaj.
 
Pored navedenih protokola, drugi zakoni ne pružaju specifične mere zaštite posebno kreirane za žrtve rodno zasnovanog nasilja na način na koji to predviđa Konvencija.
MINUS
[1] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.
[2] Autorke izveštaja su Slađana Jovanović i Biljana Simeunović-Patić (2012).
[3] Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[4] Autorke istraživanja su N. Petrušić i S. Konstatinović-Vilić (2010).
[5] Autorka istraživanja je V. Macanović (2013).
[6] Službeni glasnik RS, br. 40/2015.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.