Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i zabrane obavezno alternativno razrešenje sporova, uključujući medijaciju i pomirenje, u odnosu na sve oblike nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom.

2) Ukoliko se odredi novčana kazna, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da se vodi računa o sposobnosti počinioca da ispuni svoje finansijske obaveze prema žrtvi.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 48 Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Poređenje između država čl. 48 Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
PITANJA
 
a. Da li pravni okvir, i građanski i/ili krivični, pruža osnov za alternativno razrešenje sporova koji je primenjiv na sve slučajeve nasilja prema ženama? Ako je odgovor potvrdan, navedite uslove. Da li je proces alternativnog razrešenja sporova obavezan korak u slučajevima nasilja prema ženama u bilo kojoj od relevantnih procedura? Ako je odgovor potvrdan, navedite razloge.
Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom b.
a. Da li pravni okvir, i građanski i/ili krivični, pruža osnov za alternativno razrešenje sporova koji je primenjiv na sve slučajeve nasilja prema ženama? Ako je odgovor potvrdan, navedite uslove. Da li je proces alternativnog razrešenja sporova obavezan korak u slučajevima nasilja prema ženama u bilo kojoj od relevantnih procedura? Ako je odgovor potvrdan, navedite razloge.
Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom b.
MINUS
b. Molimo vas da pružite informacije o statusu žrtava tokom alternativnog razrešenja sporova: ko vodi postupak, kakvu vrstu zaštite i podrške žrtve mogu da dobiju itd. Ako žrtva odbije alternativno razrešenje spora, da li postoje posledice koje se odnose na njen status, a posebno na pristup pravima prilikom sudskog postupka?
Odgovor: Zakonik o krivičnom postupku,1 osim instituta odlaganja krivičnog gonjenja i sporazuma o priznanju krivice, ne poznaje obavezu alternativnog rešavanja sporova u slučajevima predviđenim Konvencijom.
PLUS
b. Molimo vas da pružite informacije o statusu žrtava tokom alternativnog razrešenja sporova: ko vodi postupak, kakvu vrstu zaštite i podrške žrtve mogu da dobiju itd. Ako žrtva odbije alternativno razrešenje spora, da li postoje posledice koje se odnose na njen status, a posebno na pristup pravima prilikom sudskog postupka?
Odgovor: Zakonik o krivičnom postupku,1 osim instituta odlaganja krivičnog gonjenja i sporazuma o priznanju krivice, ne poznaje obavezu alternativnog rešavanja sporova u slučajevima predviđenim Konvencijom.
 
Prema članu 283 Zakonika, tužilac, po slobodnoj proceni, može odlučiti da ne goni lice za koje postoje dokazi da je učinio delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora, iz razloga celishodnosti. Reč je o institutu tužilačkog oportuniteta – odlaganju gonjenja – koji u krajnjem efektu dovodi do odustanka tužioca da goni učinioca (odbacivanje krivične prijave). Institut tužilačkog oportuniteta primenjuje se ukoliko učinilac ispuni jednu ili više zakonom propisanih obaveza, a koju određuje tužilac prema svojoj slobodnoj proceni. Korist za učinioca je očigledna, jer se izbegava kažnjavanje, te se on neće voditi u kaznenoj evidenciji.
 
Sa aspekta prava i položaja žrtava u krivičnom postupku, a naročito žrtava nasilja u porodici, može se problematizovati činjenica što nije predviđeno da žrtva daje saglasnost na primenu ovog instituta, čak i kada je reč o obavezama koje mogu imati direktni negativni efekt na njen položaj i položaj porodice. Primenom tužilačkog oportuniteta učinilac ostaje nekažnjen, odnosno neidentifikovan u kaznenoj evidenciji, te se postavlja pitanje, ukoliko se delo ponovi na koji način državni organi realno procenjuju društvenu opasnost i određuju adekvatnu sankciju. Istovremeno, imajući u vidu da stav žrtve nema uticaja na donošenje odluke o primeni tužilačkog oportuniteta, individualna procena javnog tužioca jeste da opredeli mere koje izriče prilikom primene ovog instituta. Na kraju, poruka koju je država poslala oduzimajući pravo žrtvi da ima mogućnost da utiče na donošenje odluke o tužilačkom oportunitetu, u kontekstu nasilja u porodici, može obeshrabriti žrtve da prijavljuju (naredno) delo i shodno učestvuju u krivičnom postupku.
 
Prema odredbi o odlaganju gonjenja, javni tužilac će odrediti rok u kojem učinilac mora izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana. Nadzor nad izvršenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadležnog za poslove izvršenja krivičnih sankcija, u skladu sa propisom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Ukoliko se obaveze izvrše, javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu i o tome obaveštava oštećenu/žrtvu. Suprotno opštem pravilu, oštećena/žrtva neće imati pravo da preuzme krivično gonjenje ukoliko se ne slaže sa odlukom tužioca.
 
Prema istraživanju Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije2 o primeni instituta tužilačkog oportuniteta, od ukupnog broja postupaka u kojem je on primenjen, oko 8% odnosilo se na dela nasilja u porodici (čl. 194 KZ-a), a oko 4% na nedavanje izdržavanja članu porodice (195 KZ-a). Podaci ovog istraživanja ukazuju da su uplate u humanitarne svrhe predstavljale oko dve trećine (63%) ukupno izrečenih obaveza, u 23,7% slučajeva radilo se o otklanjanju ili nadoknadi pričinjene štete, u 5% ispunjenje dospelih obaveza izdržavanja, a svega 0,3% obaveza ustanovljeno je pravnosnažnom sudskom odlukom. Treba primetiti da je na ovaj način, indirektno, ponovo uvedeno novčano kažnjavanje učinilaca nasilja u porodici, koje je izmenama Krivičnog zakonika 2009. godine isključeno.
 
U oblasti građanskopravne zaštite, Porodični zakon3 poznaje institut posredovanja u bračnim sporovima. U ovom slučaju sud zakazuje ročište za posredovanje bez obzira na to koje su okolnosti uslovile iniciranje postupka za razvod braka. Postupak posredovanja uključuje pokušaj mirenja i pokušaj sporazumnog okončanja spora – nagodbe. Postupak posredovanja se ne sprovodi ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje. Treba istaći i da će se smatrati kako strana ne prihvata mirenje ukoliko ne dođe na zakazano ročište, nakon čega se nastavlja sa nagodbom. Postupak posredovanja po pravilu sprovodi sud, ili u određenim slučajevima organ starateljstva (kada stanke pristanu na psiho-socijalno savetovanje). Prema odredbi Porodičnog zakona (čl. 235), punomoćnici ne mogu zastupati supružnike, niti prisustvovati mirenju, za razliku od nagodbe na koju se oni pozivaju. Nema dodatnih finansijskih i administrativnih opterećenja za strane u sporu koje su prihvatile postupak mirenja u ovim slučajevima, dok nagodba može imati i izvesne troškove. Za dalji tok postupka nije od značaja činjenica da je stranka odbila postupak mirenja.
 
Zakon o posredovanju-medijaciji4 predviđa da je posredovanje dobrovoljan postupak, koji se sprovodi na osnovu izričite saglasnosti stranaka, a može se sprovesti i u oblasti porodičnih odnosa, bez posebnih napomena koje bi se ticale porodičnog nasilja. U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije,5 Poverenik za ravnopravnost, postupajući po pritužbi, predlaže postupak mirenja između strana bez obzira na okolnosti vezane za eventualnu diskriminaciju.
MINUS
c. Pre nego što sud odluči o novčanoj kazni, da li će se uzeti u obzir uticaj na materijalni položaj žrtve (kao što je, na primer, alimentacija)? Da li je to pravno obavezujući standard ili je stvar sudske prakse? Molimo vas da navedete informacije o naknadi: ko ima prednost u nadoknadi (država, žrtva, neko drugi).
Odgovor: Kada je u pitanju izricanje novčane kazne, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, ona se utvrđuje na taj način što se uzima razlika između prihoda i nužnih rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini i podeli sa brojem dana u godini. Time se uzimaju u obzir finansijske prilike i posebno obaveze (uključujući i obaveze izdržavanja). Takođe, obaveza osuđenog lica je da naknadi sve troškove u vezi sa postupkom (sudske troškove, troškove veštačenja).
PLUS
c. Pre nego što sud odluči o novčanoj kazni, da li će se uzeti u obzir uticaj na materijalni položaj žrtve (kao što je, na primer, alimentacija)? Da li je to pravno obavezujući standard ili je stvar sudske prakse? Molimo vas da navedete informacije o naknadi: ko ima prednost u nadoknadi (država, žrtva, neko drugi).
Odgovor: Kada je u pitanju izricanje novčane kazne, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, ona se utvrđuje na taj način što se uzima razlika između prihoda i nužnih rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini i podeli sa brojem dana u godini. Time se uzimaju u obzir finansijske prilike i posebno obaveze (uključujući i obaveze izdržavanja). Takođe, obaveza osuđenog lica je da naknadi sve troškove u vezi sa postupkom (sudske troškove, troškove veštačenja).
 
Ipak, zakonodavac je predvideo da sud može osloboditi okrivljenog obaveze plaćanja sudskih troškova ukoliko bi time doveo u pitanje svoje ili izdržavanje lica koje je dužan da izdržava. Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa redosled ostvarivanja potraživanja, tj. ne definiše da li sud oduzima imovinu stečenu drugim krivičnim delima pošto isplaćuje potraživanje definisano imovinskopravnim zahtevom. Oštećeno lice kojem je odluka o imovinskopravnom zahtevu postala pravnosnažna i stekla svojstvo izvršnosti ima status izvršnog poverioca i svoje pravo ostvaruje u izvršnom postupku, zajedno sa drugim poveriocima ukoliko ih prema osuđenom licu ima.
 
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela6 navodi da ukoliko je pravnosnažnom presudom doneta odluka o imovinskopravnom zahtevu oštećenog, sud će u rešenju o trajnom oduzimanju imovine taj iznos izlučiti iz oduzete imovine, a ako takva odluka nije doneta, sud može rešenjem izlučiti deo imovine radi namirenja imovinskopravnog zahteva. Za trajno oduzimanje imovine proistekle krivičnim delom nužno je postojanje pravnosnažne odluke krivičnog suda kojom je utvrđeno da je izvršeno krivično delo predviđeno ovim zakonom. Međutim, treba imati u vidu da se Zakon ne primenjuje u svim, već samo u određenim slučajevima, pa dela obuhvaćena Konvencijom o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici ne pripadaju krugu dela obuhvaćenih ovim propisom, izuzev krivičnih dela otmice i trgovine ljudima.

 

MINUS
[1] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.
[2] Autori istraživanja su S. Bejatović i saradnici (2012)dostupno: http://www.partners-serbia.org/wp-content/uploads/2013/06/primena.nacela.oportuniteta-publikacija1.pdf
[3] Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[4] Službeni glasnik RS, br. 18/2005.
[5] Službeni glasnik RS, br. 22/2009.
[6] Službeni glasnik RS, br. 32/2013.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.