|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2014 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne |
|
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i zabrane obavezno alternativno razrešenje sporova, uključujući medijaciju i pomirenje, u odnosu na sve oblike nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom. 2) Ukoliko se odredi novčana kazna, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da se vodi računa o sposobnosti počinioca da ispuni svoje finansijske obaveze prema žrtvi. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 48 Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne | ||
| Poređenje između država čl. 48 Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne | ||
| PITANJA |
| a. Da li pravni okvir, i građanski i/ili krivični, pruža osnov za alternativno razrešenje sporova koji je primenjiv na sve slučajeve nasilja prema ženama? Ako je odgovor potvrdan, navedite uslove. Da li je proces alternativnog razrešenja sporova obavezan korak u slučajevima nasilja prema ženama u bilo kojoj od relevantnih procedura? Ako je odgovor potvrdan, navedite razloge. |
| Odgovor: |
| a. Da li pravni okvir, i građanski i/ili krivični, pruža osnov za alternativno razrešenje sporova koji je primenjiv na sve slučajeve nasilja prema ženama? Ako je odgovor potvrdan, navedite uslove. Da li je proces alternativnog razrešenja sporova obavezan korak u slučajevima nasilja prema ženama u bilo kojoj od relevantnih procedura? Ako je odgovor potvrdan, navedite razloge. |
| Odgovor: |
 |
| b. Molimo vas da pružite informacije o statusu žrtava tokom alternativnog razrešenja sporova: ko vodi postupak, kakvu vrstu zaštite i podrške žrtve mogu da dobiju itd. Ako žrtva odbije alternativno razrešenje spora, da li postoje posledice koje se odnose na njen status, a posebno na pristup pravima prilikom sudskog postupka? |
|
Odgovor: Zakonik o krivičnom postupku,1 osim instituta odlaganja krivičnog gonjenja i sporazuma o priznanju krivice, ne poznaje obavezu alternativnog rešavanja sporova u slučajevima predviđenim Konvencijom. Prema članu 283 Zakonika, tužilac, po slobodnoj proceni, može odlučiti da ne goni lice za koje postoje dokazi da je učinio delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora, iz razloga celishodnosti. Reč je o institutu tužilačkog oportuniteta – odlaganju gonjenja – koji u krajnjem efektu dovodi do odustanka tužioca da goni učinioca (odbacivanje krivične prijave). |
 |
| b. Molimo vas da pružite informacije o statusu žrtava tokom alternativnog razrešenja sporova: ko vodi postupak, kakvu vrstu zaštite i podrške žrtve mogu da dobiju itd. Ako žrtva odbije alternativno razrešenje spora, da li postoje posledice koje se odnose na njen status, a posebno na pristup pravima prilikom sudskog postupka? |
|
Odgovor: Zakonik o krivičnom postupku,1 osim instituta odlaganja krivičnog gonjenja i sporazuma o priznanju krivice, ne poznaje obavezu alternativnog rešavanja sporova u slučajevima predviđenim Konvencijom. Prema članu 283 Zakonika, tužilac, po slobodnoj proceni, može odlučiti da ne goni lice za koje postoje dokazi da je učinio delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora, iz razloga celishodnosti. Reč je o institutu tužilačkog oportuniteta – odlaganju gonjenja – koji u krajnjem efektu dovodi do odustanka tužioca da goni učinioca (odbacivanje krivične prijave). Institut tužilačkog oportuniteta primenjuje se ukoliko učinilac ispuni jednu ili više zakonom propisanih obaveza, a koju određuje tužilac prema svojoj slobodnoj proceni. Korist za učinioca je očigledna, jer se izbegava kažnjavanje, te se on neće voditi u kaznenoj evidenciji. Sa aspekta prava i položaja žrtava u krivičnom postupku, a naročito žrtava nasilja u porodici, može se problematizovati činjenica što nije predviđeno da žrtva daje saglasnost na primenu ovog instituta, čak i kada je reč o obavezama koje mogu imati direktni negativni efekt na njen položaj i položaj porodice. Obaveze koje učiniocu dela nasilja u porodici mogu biti izrečene predstavljaju: otklanjanje štetne posledice nastale izvršenjem krivičnog dela ili naknada pričinjene štete; uplata određenog novčanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove; obavljanje određenog društvenokorisnog ili humanitarnog rada; ispunjenje dospele obaveze izdržavanja; podvrgavanje odvikavanju od alkohola ili opojnih droga; podvrgavanje psiho-socijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja; izvršavanje obaveze ustanovljene pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštovanje ograničenja utvrđenog pravnosnažnom sudskom odlukom. Primenom tužilačkog oportuniteta učinilac ostaje nekažnjen, odnosno neidentifikovan u kaznenoj evidenciji, te se postavlja pitanje, ukoliko se delo ponovi na koji način državni organi realno procenjuju društvenu opasnost i određuju adekvatnu sankciju. Istovremeno, imajući u vidu da stav žrtve nema uticaja na donošenje odluke o primeni tužilačkog oportuniteta, individualna procena javnog tužioca jeste da opredeli mere koje izriče prilikom primene ovog instituta. Na kraju, poruka koju je država poslala oduzimajući pravo žrtvi da ima mogućnost da utiče na donošenje odluke o tužilačkom oportunitetu, u kontekstu nasilja u porodici, može obeshrabriti žrtve da prijavljuju (naredno) delo i shodno učestvuju u krivičnom postupku. Prema odredbi o odlaganju gonjenja, javni tužilac će odrediti rok u kojem učinilac mora izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana. Nadzor nad izvršenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadležnog za poslove izvršenja krivičnih sankcija, u skladu sa propisom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Ukoliko se obaveze izvrše, javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu i o tome obaveštava oštećenog(-u)/žrtvu. Suprotno opštem pravilu, oštećeni(-a)/žrtva neće imati pravo da preuzme krivično gonjenje ukoliko se ne slaže sa odlukom tužioca. Prema istraživanju Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Srbije2 o primeni instituta tužilačkog oportuniteta, od ukupnog broja postupaka u kojem je on primenjen, oko 8% odnosilo se na dela nasilja u porodici (čl. 194 KZ-a), a oko 4% na nedavanje izdržavanja članu porodice (195 KZ-a). Podaci ovog istraživanja ukazuju da su uplate u humanitarne svrhe predstavljale oko dve trećine (63%) ukupno izrečenih obaveza, u 23,7% slučajeva radilo se o otklanjanju ili nadoknadi pričinjene štete, u 5% ispunjenje dospelih obaveza izdržavanja, a svega 0,3% obaveza ustanovljeno je pravnosnažnom sudskom odlukom. Treba primetiti da je na ovaj način, indirektno, ponovo uvedeno novčano kažnjavanje učinilaca nasilja u porodici, koje je izmenama Krivičnog zakonika 2009. godine isključeno. U oblasti građanskopravne zaštite, Porodični zakon3 poznaje institut posredovanja u bračnim sporovima. U ovom slučaju sud zakazuje ročište za posredovanje bez obzira na to koje su okolnosti uslovile iniciranje postupka za razvod braka. Postupak posredovanja uključuje pokušaj mirenja i pokušaj sporazumnog okončanja spora – nagodbe. Postupak posredovanja se ne sprovodi ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje. Treba istaći i da će se smatrati kako strana ne prihvata mirenje ukoliko ne dođe na zakazano ročište, nakon čega se nastavlja sa nagodbom. Postupak posredovanja po pravilu sprovodi sud, ili u određenim slučajevima organ starateljstva (kada stanke pristanu na psiho-socijalno savetovanje). Prema odredbi Porodičnog zakona (čl. 235), punomoćnici ne mogu zastupati supružnike, niti prisustvovati mirenju, za razliku od nagodbe na koju se oni pozivaju. Nema dodatnih finansijskih i administrativnih opterećenja za strane u sporu koje su prihvatile postupak mirenja u ovim slučajevima, dok nagodba može imati i izvesne troškove. Za dalji tok postupka nije od značaja činjenica da je stranka odbila postupak mirenja. Zakon o posredovanju-medijaciji4 predviđa da je posredovanje dobrovoljan postupak, koji se sprovodi na osnovu izričite saglasnosti stranaka, a može se sprovesti i u oblasti porodičnih odnosa, bez posebnih napomena koje bi se ticale porodičnog nasilja. U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije,5 Poverenik za ravnopravnost, postupajući po pritužbi, predlaže postupak mirenja između strana bez obzira na okolnosti vezane za eventualnu diskriminaciju. Kada su u pitanju postupci koji se odnose na diskriminaciju prema Zakonu o zabrani diskriminacije, postupak posredovanja može obaviti bilo koje lice ako ga izaberu stranke. Reč je o izuzetku u odnosu na pravilo postavljeno Zakonom o posredovanju-medijaciji da se posrednik bira iz redova sudija, advokata i istaknutih stručnjaka iz relevantne oblasti, a da je neophodno da posrednik ima visoku stručnu spremu i najmanje pet godina iskustva u rešavanju sporova. Kada su u pitanju troškovi, važi pravilo da svaka strana polaže predujam i kasnije pokriva svoje troškove, a troškove medijatora, koji se obračunavaju po advokatskoj tarifi, stranke snose zajednički, ukoliko sporazumom o posredovanju nije određeno drugačije. |
|
|
| c. Pre nego što sud odluči o novčanoj kazni, da li će se uzeti u obzir uticaj na materijalni položaj žrtve (kao što je, na primer, alimentacija)? Da li je to pravno obavezujući standard ili je stvar sudske prakse? Molimo vas da navedete informacije o naknadi: ko ima prednost u nadoknadi (država, žrtva, neko drugi). |
| Odgovor: Kada je u pitanju izricanje novčane kazne, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, ona se utvrđuje na taj način što se uzima razlika između prihoda i nužnih rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini i podeli sa brojem dana u godini. Time se uzimaju u obzir finansijske prilike i posebno obaveze (uključujući i obaveze izdržavanja). |
|
| c. Pre nego što sud odluči o novčanoj kazni, da li će se uzeti u obzir uticaj na materijalni položaj žrtve (kao što je, na primer, alimentacija)? Da li je to pravno obavezujući standard ili je stvar sudske prakse? Molimo vas da navedete informacije o naknadi: ko ima prednost u nadoknadi (država, žrtva, neko drugi). |
|
Odgovor: Kada je u pitanju izricanje novčane kazne, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, ona se utvrđuje na taj način što se uzima razlika između prihoda i nužnih rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini i podeli sa brojem dana u godini. Time se uzimaju u obzir finansijske prilike i posebno obaveze (uključujući i obaveze izdržavanja). Takođe, obaveza osuđenog lica je da naknadi sve troškove u vezi sa postupkom (sudske troškove, troškove veštačenja). Ipak, zakonodavac je predvideo da sud može osloboditi okrivljenog obaveze plaćanja sudskih troškova ukoliko bi time doveo u pitanje svoje ili izdržavanje lica koje je dužan da izdržava. Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa redosled ostvarivanja potraživanja, tj. ne definiše da li sud oduzima imovinu stečenu drugim krivičnim delima pošto isplaćuje potraživanje definisano imovinskopravnim zahtevom. Oštećeno lice kojem je odluka o imovinskopravnom zahtevu postala pravnosnažna i stekla svojstvo izvršnosti ima status izvršnog poverioca i svoje pravo ostvaruje u izvršnom postupku, zajedno sa drugim poveriocima ukoliko ih prema osuđenom licu ima. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela6 navodi da ukoliko je pravnosnažnom presudom doneta odluka o imovinskopravnom zahtevu oštećenog, sud će u rešenju o trajnom oduzimanju imovine taj iznos izlučiti iz oduzete imovine, a ako takva odluka nije doneta, sud može rešenjem izlučiti deo imovine radi namirenja imovinskopravnog zahteva. Za trajno oduzimanje imovine proistekle krivičnim delom nužno je postojanje pravnosnažne odluke krivičnog suda kojom je utvrđeno da je izvršeno krivično delo predviđeno ovim zakonom. Međutim, treba imati u vidu da se Zakon ne primenjuje u svim, već samo u određenim slučajevima, pa dela obuhvaćena Konvencijom o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici ne pripadaju krugu dela obuhvaćenih ovim propisom, izuzev krivičnih dela otmice i trgovine ljudima. |
|
|
|
[1] Zakonik o krivičnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014. [2] Autori istraživanja su Stanko Bejatović i saradnici (2012). [3] Porodični zakon, Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011. [4] Zakon o posredovanju-medijaciji, Službeni glasnik RS, br. 18/2005. [5] Zakon o zabrani diskriminacije, Službeni glasnik RS, br. 22/2009. [6] Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Službeni glasnik RS, br. 32/2013 |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
