|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2015 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 46 - Otežavajuće okolnosti |
|
Ukoliko već ne predstavljaju elemente krivičnog dela u skladu sa odgovarajućim odredbama nacionalnog zakonodavstva, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da se sledeće okolnosti mogu uzeti u obzir za otežavajuće okolnosti prilikom određivanja kazne u vezi sa krivičnim delima utvrđenim na osnovu ove konvencije: a) krivično delo počinjeno nad bivšom ili sadašnjom supružnicom ili partnerkom u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom od strane člana porodice ili lica koje živi zajedno sa žrtvom odnosno lica koje je zloupotrebilo svoj autoritet; b) ponovljeno krivično delo, odnosno srodno delo; c) krivično delo počinjeno nad licem koje je postalo ugroženo usled određenih okolnosti; d) krivično delo počinjeno nad detetom ili u prisustvu deteta; e) krivično delo počinjeno od strane dvoje ili više udruženih lica f) krivično delo kome je prethodilo ili ga je pratilo ekstremno nasilje; g) krivično delo počinjeno uz upotrebu oružja ili uz pretnju oružjem; h) krivično delo sa ozbiljnim fizičkim, odnosno psihičkim posledicama za žrtvu; i) da je počinilac prethodno osuđivan za krivična dela slične prirode. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 46 Otežavajuće okolnosti | ||
| Poređenje između država čl. 46 Otežavajuće okolnosti | ||
| PITANJA |
| a. Molimo vas da pružite informacije o tome da li je neka od navedenih okolnosti deo konstitutivnog elementa krivičnog dela. Navedite, ukoliko je to moguće, redovne otežavajuće/olakšavajuće okolnosti predviđene zakonom ili drugim pravnim aktom (pravila i propisi, protokoli itd.). Da li su ove okolnosti deo prethodne procene ozbiljnosti dela koju su obavili policija, pravosuđe itd.? |
| Odgovor: Opšta pravila o odmeravanju kazne sa listom olakšavajućih/otežavajućih okolnosti regulisana su Krivičnim zakonikom čl. 54 i 54a. U skladu sa ovim opštim pravilima, sud u svakom konkretnom slučaju ceni primenu olakšavajućih i otežavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. Iako nije zakonom specifično navedena, činjenica ranije osuđivanosti, naročito za istorodno krivično delo, ceni se u svakom konkretnom slučaju i predstavlja otežavajuću okolnost. Okolnosti koje su navedene u članu 47, stav 1, Konvencije, u najvećem broju inkriminisanih krivičnih dela predstavljaju elemente težih oblika krivičnih dela. |
| a. Molimo vas da pružite informacije o tome da li je neka od navedenih okolnosti deo konstitutivnog elementa krivičnog dela. Navedite, ukoliko je to moguće, redovne otežavajuće/olakšavajuće okolnosti predviđene zakonom ili drugim pravnim aktom (pravila i propisi, protokoli itd.). Da li su ove okolnosti deo prethodne procene ozbiljnosti dela koju su obavili policija, pravosuđe itd.? |
| Odgovor: Opšta pravila o odmeravanju kazne sa listom olakšavajućih/otežavajućih okolnosti regulisana su Krivičnim zakonikom čl. 54 i 54a. U skladu sa ovim opštim pravilima, sud u svakom konkretnom slučaju ceni primenu olakšavajućih i otežavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. Iako nije zakonom specifično navedena, činjenica ranije osuđivanosti, naročito za istorodno krivično delo, ceni se u svakom konkretnom slučaju i predstavlja otežavajuću okolnost. Okolnosti koje su navedene u članu 47, stav 1, Konvencije, u najvećem broju inkriminisanih krivičnih dela predstavljaju elemente težih oblika krivičnih dela. |
 |
| b. Da li je bilo istraživanja koja bi identifikovala najčešće otežavajuće okolnosti u sudskoj praksi? Ako je odgovor potvrdan, navedite ključne zaključke i preporuke. |
|
Odgovor: U navođenom istraživanju krivičnopravnog odgovora na nasilje u porodici1 kaže se da sud (koji je sudio u prvom stepenu) u najvećem broju slučajeva nije naveo otežavajuće okolnosti (68%), a kada ih je bilo, načešće se radilo o: ranijoj osuđivanosti (24%), društvenoj opasnosti dela (3%), okolnostima i pobudama iz kojih je delo izvršeno (1,9%), a u jednom delu i činjenica da se optuženi nalazi u zatvoru. S druge strane, prvostepeni sud nije našao olakšavajuće okolnosti samo u 9,9% slučajeva. One su brojne (u proseku po dve po učiniocu) i raznolike, a preovladavaju: ranija neosuđivanost (23,7%), roditeljstvo (21,4%), priznanje krivičnog dela (12,8%), korektno držanje optuženog pred sudom (10,7%). U manjem broju zastupljene su i sledeće okolnosti: nepridruživanje oštećene krivičnom gonjenju, mladost optuženog, činjenica da je optuženi bez imovine, nezaposlenost, bračno stanje, iskreno držanje optuženog, pomirenje optuženog i oštećene, starost optuženog i druga obeležja. Činjenica da se među olakšavajućim okolnostima, između ostalog, navodi roditeljstvo – u suprotnosti je sa članom 46, tačka d), ove Konvencije, imajući u vidu da se deca smatraju žrtvama nasilja i onda kada mu nisu direktno izložena. Nedavno sprovedeno istraživanje o ubistvima žena u partnerskom odnosu, ukazuje na činjenicu da se ni u jednom od istraživanih slučajeva (14) tužilaštvo nije opredelilo za teži oblik krivičnog dela ubistva predviđenog u članu 114, tačka 10 (ubistvo člana porodice). Ovo istraživanje ukazuje na automatizam u postupanju suda kada je reč o utvrđivanju olakšavajućih okolnosti, kao što su kajanje, roditeljstvo, priznanje dela, dok se otežavajuće okolnosti (proganjanje žrtve, ranije zlostavljanje) ne cene dovoljno.2 Autonomni ženski centar je predložio dopunu Krivičnog zakonika koja se odnosi na krivična dela učinjena u prisustvu maloletnog lica.3 |
| b. Da li je bilo istraživanja koja bi identifikovala najčešće otežavajuće okolnosti u sudskoj praksi? Ako je odgovor potvrdan, navedite ključne zaključke i preporuke. |
|
Odgovor: U navođenom istraživanju krivičnopravnog odgovora na nasilje u porodici1 kaže se da sud (koji je sudio u prvom stepenu) u najvećem broju slučajeva nije naveo otežavajuće okolnosti (68%), a kada ih je bilo, načešće se radilo o: ranijoj osuđivanosti (24%), društvenoj opasnosti dela (3%), okolnostima i pobudama iz kojih je delo izvršeno (1,9%), a u jednom delu i činjenica da se optuženi nalazi u zatvoru. S druge strane, prvostepeni sud nije našao olakšavajuće okolnosti samo u 9,9% slučajeva. One su brojne (u proseku po dve po učiniocu) i raznolike, a preovladavaju: ranija neosuđivanost (23,7%), roditeljstvo (21,4%), priznanje krivičnog dela (12,8%), korektno držanje optuženog pred sudom (10,7%). U manjem broju zastupljene su i sledeće okolnosti: nepridruživanje oštećene krivičnom gonjenju, mladost optuženog, činjenica da je optuženi bez imovine, nezaposlenost, bračno stanje, iskreno držanje optuženog, pomirenje optuženog i oštećene, starost optuženog i druga obeležja. Činjenica da se među olakšavajućim okolnostima, između ostalog, navodi roditeljstvo – u suprotnosti je sa članom 46, tačka d), ove Konvencije, imajući u vidu da se deca smatraju žrtvama nasilja i onda kada mu nisu direktno izložena. Nedavno sprovedeno istraživanje o ubistvima žena u partnerskom odnosu, ukazuje na činjenicu da se ni u jednom od istraživanih slučajeva (14) tužilaštvo nije opredelilo za teži oblik krivičnog dela ubistva predviđenog u članu 114, tačka 10 (ubistvo člana porodice). Ovo istraživanje ukazuje na automatizam u postupanju suda kada je reč o utvrđivanju olakšavajućih okolnosti, kao što su kajanje, roditeljstvo, priznanje dela, dok se otežavajuće okolnosti (proganjanje žrtve, ranije zlostavljanje) ne cene dovoljno.2 Autonomni ženski centar je predložio dopunu Krivičnog zakonika koja se odnosi na krivična dela učinjena u prisustvu maloletnog lica.3 |
|
|
|
[1] Autorke izveštaja su Slađana Jovanović i Biljana Simeunović-Patić (2012).
[2] Autorka istraživanja je Slađana Jovanovic (2013).
[3] Predloge je u ime AŽC-a sastavila advokatica Vanja Macanović. Kompletno obrazloženje predloga videti u Prilogu br. 1. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
