Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da svaki oblik neželjenog verbalnog, neverbalnog ili fizičkog ponašanja seksualne prirode u svrhu ili uz ishod povrede dostojanstva lica, posebno kada se stvara zastrašujuća, neprijateljska, degradirajuća, ponižavajuća odnosno uvredljiva atmosfera bude predmet krivične ili druge pravne sankcije.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 40 Seksualno uznemiravanje
Poređenje između država čl. 40 Seksualno uznemiravanje
PITANJA
 
a. Da li je seksualno uznemiravanje kao što je definisano članom 40 Konvencije sankcionisano krivičnim, građanskim i/ili zakonom o radu ili u okviru zakonodavstva koje se odnosi na diskriminaciju? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne i izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da date komentar ako postoje neke razlike.
Odgovor: Zakon o radu1 je prvi propis u Srbiji koji je definisao seksualno uznemiravanje u članu 21 tako da se vezuje ne samo za pol, već i za uznemiravanje po svim osnovama zabrane diskriminacije predviđene ovim Zakonom. Zakonom je zabranjeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18 ovog zakona (koji se odnosi na zabranu diskriminacije) koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
PLUS
a. Da li je seksualno uznemiravanje kao što je definisano članom 40 Konvencije sankcionisano krivičnim, građanskim i/ili zakonom o radu ili u okviru zakonodavstva koje se odnosi na diskriminaciju? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne i izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da date komentar ako postoje neke razlike.
Odgovor: Zakon o radu1 je prvi propis u Srbiji koji je definisao seksualno uznemiravanje u članu 21 tako da se vezuje ne samo za pol, već i za uznemiravanje po svim osnovama zabrane diskriminacije predviđene ovim Zakonom. Zakonom je zabranjeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18 ovog zakona (koji se odnosi na zabranu diskriminacije) koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Kada je u pitanju sankcija, odgovornost za zaštitu lica od seksualnog uznemiravanja snosi poslodavac. Ukoliko izostane zaštita, Zakon o radu predviđa prekršajno novčano kažnjavanje, čija visina zavisi od pravnog subjekta – poslodavca (čl. 273).
Prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu2 zlostavljanje je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, predstavlja i podsticanje ili navođenje drugih na napred definisano ponašanje. Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje. U skladu sa članom 3 ovog zakona, odredbe ovog zakona primenjuju se i na slučajeve seksualnog uznemiravanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, pa ovaj zakon ne propisuje posebnu definiciju seksualnog uznemiravanja, već upućuje na odredbe Zakona o radu.
Navedeni zakon uneo je pozitivne novine, predviđajući obavezu poslodavca da pismenim putem obavesti zaposlene da je zabranjeno uznemiravanje, uključujući i seksualno uznemiravanje, kao i jasnu odgovornost poslodavca da zaštiti zaposlenog od zlostavljanja odnosno uznemiravanja, predviđajući postupak zaštite od zlostavljanja. Ukoliko je reč o poslodavcu za kojeg zaposleni tvrdi da je izvršio zlostavljanje, zaposleni može odmah pokrenuti postupak zaštite pred sudom. Predviđena je mogućnost vođenja postupka mirenja i postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog koji vrši zlostavljanje odnosno uznemiravanje, ukoliko mirenje nije uspelo.
Kada je poslodavac utvrdio da postoji osnovana sumnja da je zlostavljanje izvršeno, pokreće postupak za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti. Kao sankcije predviđene su opomena, mera udaljenja sa rada od četiri do trideset radnih dana bez naknade zarade, mera trajnog premeštaja u drugu radnu okolinu – na iste ili druge poslove, odnosno radno mesto, u skladu sa zakonom. Ukoliko u roku od šest meseci zlostavljanje bude ponovo izvršeno, poslodavac može zaposlenom koji vrši zlostavljanje otkazati ugovor o radu.
U skladu sa odredbom člana 18 Zakona o ravnopravnosti polova,3 uznemiravanje, seksualno uznemiravanje ili seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom koji čini zaposleni prema drugom zaposlenom smatra se povredom radne obaveze koja predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu, odnosno izricanje mere prestanka radnog odnosa, kao i osnov udaljenja zaposlenog sa rada. O okolnostima koje ukazuju da je izložen uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili seksualnom ucenjivanju zaposleni pismenim putem obaveštava poslodavca i traži efikasnu zaštitu.
Zakon o zabrani diskriminacije4 u čl. 12 propisuje zabranu uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Pored sudske zaštite, može se uložiti pritužba Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, o čemu je već bilo reči.
Ipak, treba skrenuti pažnju da se krug zaštićenih lica od seksualnog uznemiravanja prema Zakonu o radu i Zakonu o ravnopravnosti polova odnosi u prvom redu na zaposlene, dok Zakon o zabrani zlostavljanja na radu obuhvata i lica koja po bilo kakvom osnovu učestvuju u radu poslodavca. Zakon o zabrani diskriminacije uvodi širi krug lica, ali ne definiše jasno situacije seksualnog uznemiravanja, niti ucenjivanja. Pojam seksualnog ucenjivanja pominje se samo u Zakonu o ravnopravnosti polova, i to na neodgovarajući način (prema značenju pojmova iz ovog zakona, seksualno ucenjivanje je svako ponašanje odgovornog lica koje, u nameri traženja usluga seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženih usluga protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njegovoj časti i ugledu).
Suština seksualnog ucenjivanja predstavlja uslovljavanje promene statusa žrtve uopšte ukoliko se učine neke seksualne usluge. Nepotpuna je definicija koje se odnosi isključivo na iznošenje nečeg što može škoditi časti i ugledu žrtve, pa je neophodno na drugačiji način definisati ovu pojavu. Imajući u vidu da lica koja mogu biti žrtve seksualnog ucenjivanja i uznemiravanja ne moraju biti angažovana po osnovu rada, čini se da postojeću pravnu zaštitu treba unaprediti i proširiti.
Seksualno uznemiravanje nije predviđeno kao krivično delo u Republici Srbiji. Krivični zakonik5 kroz krivično delo zloupotreba službenog položaja (čl. 359) predviđa kažnjavanje službenog ili odgovornog lica koje, između ostalog, koristi svoj položaj i time pribavlja neku imovinsku korist sebi ili drugome, ili čini težu povredu prava drugog. Iako bi se moglo reći da bi žrtve seksualnog ucenjivanja mogle biti priznate kao druga lica kojima se čini teža povreda prava, ostaje pitanje drugih učinilaca koji ne samo svojim formalnim statusom, već i neformalnim uticajem čine ovaj oblik seksualnog nasilja.
MINUS
b. Ako postoje statistika, koliko je bilo presuda/predmeta u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Nema statistike za pokrenute postupke zaštite za seksualno uznemiravanje pred građanskim sudovima u Srbiji.
b. Ako postoje statistika, koliko je bilo presuda/predmeta u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Nema statistike za pokrenute postupke zaštite za seksualno uznemiravanje pred građanskim sudovima u Srbiji.
MINUS
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Kao što je navedeno pod tačkom a., seksualno uznemiravanje definisano članom 40 Konvencije nije inkriminisano.
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Kao što je navedeno pod tačkom a., seksualno uznemiravanje definisano članom 40 Konvencije nije inkriminisano.
MINUS
[1] Zakon o radu, Službeni glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013.
[2] Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Službeni glasnik RS, br. 36/2010.
[3] Zakon o ravnopravnosti polova, Službeni glasnik RS, br. 104/2009.
[4] Zakon o zabrani diskriminacije, Službeni glasnik RS, br. 22/2009.
[5] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.