|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2015 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 37 - Prinudni brak |
|
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da prisiljavanje odraslog lica ili deteta da stupi u brak bude inkriminisano. 2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namamljivanje odraslog lica, odnosno deteta na teritoriju strane ili države, koja nije njena država boravišta, sa ciljem prinude tog odraslog lica ili deteta da stupi u brak bude inkriminisano. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 37 Prinudni brak | ||
| Poređenje između država čl. 37 Prinudni brak | ||
| PITANJA |
| a. Da li je prisilni brak kao što je definisano u članu 37 Konvencije proglašen za krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne i izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da dostavite komentar ako postoje neke razlike, posebno da li se prinudni brak mora (zvanično) zaključiti. Takođe, kakva vrsta prinude treba da se primeni – samo fizička ili i psihološka? Da li postoji razlika u zahtevu kada je žrtva maloletna? |
| Odgovor: Krivični zakonik1 ne poznaje delo prinudni brak kao posebno krivično delo na način kako je predviđeno Konvencijom. Ipak, odredbe nekih od inkriminisanih krivičnih dela mogle bi biti primenljive i na ove slučajeve. Nije bilo promene zakonskih određena u 2015. godini. |
 |
| a. Da li je prisilni brak kao što je definisano u članu 37 Konvencije proglašen za krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne i izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da dostavite komentar ako postoje neke razlike, posebno da li se prinudni brak mora (zvanično) zaključiti. Takođe, kakva vrsta prinude treba da se primeni – samo fizička ili i psihološka? Da li postoji razlika u zahtevu kada je žrtva maloletna? |
|
Odgovor: Krivični zakonik1 ne poznaje delo prinudni brak kao posebno krivično delo na način kako je predviđeno Konvencijom. Ipak, odredbe nekih od inkriminisanih krivičnih dela mogle bi biti primenljive i na ove slučajeve. Nije bilo promene zakonskih određena u 2015. godini. Ukoliko je reč o punoletnoj osobi koja se prisiljava na brak, osnov krivičnopravne zaštite mogao bi se naći u krivičnom delu prinuda i kada je u pitanju delo učinjeno van teritorije države boravišta žrtve, eventualno otmice. Shodno tome, i prinuda na brak (kao neželjeno činjenje) bila bi obuhvaćena ovom vrstom zaštite. Kada je reč o maloletnim licima kao žrtvama prinudnog braka, moguće je primeniti odredbe zakona o krivičnom delu zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (čl. 193, st. 2). Prinuda na brak mogla bi biti obuhvaćena radnjom opisanom kao navođenje na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Međutim, zakonodavac se opredelio da uz ovu radnju usvoji dodatni uslov – postojanje koristoljubljive namere. U slučajevima izostanka ovog motiva postavlja se pitanje postojanja dela. Ipak, za razliku od prinude, ovde bi se moglo reći da krivično delo postoji i bez ostvarenja posledice (u ovom slučaju sklapanja braka). Poslednje navedenom radnjom izvršenja, inkriminisano je navođenje iz koristoljublja na vršenje drugih radnji koje su štetne za razvoj deteta. Slično je i sa krivičnim delom trgovina ljudima. Prema zakonskoj definiciji, krivično delo trgovina ljudima (čl. 388) čini onaj ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima, za šta je zaprećena kazna zatvora od tri do dvanaest godina (stav 1). Za delo iz stava 1 učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih načina izvršenja (stav 2). Ako je delo iz stava 1 učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina (stav 3). Ovo krivično delo može pružiti osnov zaštite i za slučajeve prinude na brak, ali zahteva ispunjenje dodatnog uslova – njen konačni cilj je eksploatacija žrtve (seksualne, radne, prosjačenja, vršenja krivičnih dela). Kada je reč o delu trgovina ljudima, nije neophodno da je došlo do zaključenja braka, već je dovoljna namera. U odnosu na delo prinude na brak kako je to definisano članom 37, st. 2, Konvencije, mogle bi se, pored krivičnog dela trgovina ljudima primeniti i odredbe krivičnog dela otmica (čl. 134). Detaljnije o zakonskim određenjima videti u Studiji 2014. |
 |
| b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o počiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije. |
|
Odgovor: Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku2 sadrži sledeće podatke koji se odnose na broj prijavljenih, optuženih i osuđenih lica u 2014. godini. Broj prijavljenih lica za krivično delo otmica – 23 lica, jedno ženskog pola, odbačeno je 5 prijava, a nije bilo obustavljenih postupaka. U istoj godini za ovo delo je optuženo 37 punoletnih lica, od kojih dve žena (5,4%), proglašeno je krivim 9 lica, od kojih 2 žene (6,9%), a zatvorskom kaznom je kažnjeno 27 punoletnih lica. Za delo zlostavljanje i zapuštanje maloletnog lica prijavljeno je 105 punoletnih lica, od kojih je 59 (56,2%) osoba bilo ženskog pola, odbačeno je 66 prijava i nije bilo obustava. U istoj godini za ovo krivično delo je optuženo 57 punoletnih lica, od toga 31 osoba ženskog pola (54,4%), a proglašeno krivim 43 osobe (75,4%). Među osuđenim osobama bilo je 23 žene (53,5%), a zatvorskom kaznom je osuđeno 12 punoletnih lica. Za delo trgovina ljudima prijavljeno je 21 punoletna osoba, od toga dve žene. U istoj godini je za ovo delo optuženo 35 punoletnih lica, od čega 10 žena (28,6%), a proglašeno krivim 17 punoletnih lica. Među osuđenim je bilo 2 žene (11,8%), a kaznu zatvora je dobilo 16 od 17 punoletnih lica.
|
| b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o počiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije. |
|
Odgovor: Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku2 sadrži sledeće podatke koji se odnose na broj prijavljenih, optuženih i osuđenih lica u 2014. godini. Broj prijavljenih lica za krivično delo otmica – 23 lica, jedno ženskog pola, odbačeno je 5 prijava, a nije bilo obustavljenih postupaka. U istoj godini za ovo delo je optuženo 37 punoletnih lica, od kojih dve žena (5,4%), proglašeno je krivim 9 lica, od kojih 2 žene (6,9%), a zatvorskom kaznom je kažnjeno 27 punoletnih lica. Za delo zlostavljanje i zapuštanje maloletnog lica prijavljeno je 105 punoletnih lica, od kojih je 59 (56,2%) osoba bilo ženskog pola, odbačeno je 66 prijava i nije bilo obustava. U istoj godini za ovo krivično delo je optuženo 57 punoletnih lica, od toga 31 osoba ženskog pola (54,4%), a proglašeno krivim 43 osobe (75,4%). Među osuđenim osobama bilo je 23 žene (53,5%), a zatvorskom kaznom je osuđeno 12 punoletnih lica. Za delo trgovina ljudima prijavljeno je 21 punoletna osoba, od toga dve žene. U istoj godini je za ovo delo optuženo 35 punoletnih lica, od čega 10 žena (28,6%), a proglašeno krivim 17 punoletnih lica. Među osuđenim je bilo 2 žene (11,8%), a kaznu zatvora je dobilo 16 od 17 punoletnih lica.
|
|
|
| c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)? |
| Odgovor: Sva dela se gone po službenoj dužnosti. |
| c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)? |
| Odgovor: Sva dela se gone po službenoj dužnosti. |
|
|
|
[1] Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013. [2] http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/97/00/SB_603_Pnoletni_ucinioci_KD_2014.pdf |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
