Član 37 - Prinudni brak
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 37 - Prinudni brak
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 37 - Prinudni brak
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da prisiljavanje odraslog lica ili deteta da stupi u brak bude inkriminisano.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namamljivanje odraslog lica, odnosno deteta na teritoriju strane ili države, koja nije njena država boravišta, sa ciljem prinude tog odraslog lica ili deteta da stupi u brak bude inkriminisano.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 37 Prinudni brak
Poređenje između država čl. 37 Prinudni brak
PITANJA
 
a. Da li je prisilni brak kao što je definisano u članu 37 Konvencije proglašen za krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne i izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da dostavite komentar ako postoje neke razlike, posebno da li se prinudni brak mora (zvanično) zaključiti. Takođe, kakva vrsta prinude treba da se primeni – samo fizička ili i psihološka? Da li postoji razlika u zahtevu kada je žrtva maloletna?
Odgovor: Krivični zakonik1 ne poznaje delo prinudni brak kao posebno krivično delo na način kako je predviđeno Konvencijom. Ipak, odredbe nekih od inkriminisanih krivičnih dela mogle bi biti primenljive i na ove slučajeve.
Ukoliko je reč o punoletnoj osobi koja se prisiljava na brak, osnov krivičnopravne zaštite mogao bi se naći u krivičnom delu prinuda i kada je u pitanju delo učinjeno van teritorije države boravišta žrtve, eventualno otmice.
PLUS
a. Da li je prisilni brak kao što je definisano u članu 37 Konvencije proglašen za krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne i izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da dostavite komentar ako postoje neke razlike, posebno da li se prinudni brak mora (zvanično) zaključiti. Takođe, kakva vrsta prinude treba da se primeni – samo fizička ili i psihološka? Da li postoji razlika u zahtevu kada je žrtva maloletna?
Odgovor: Krivični zakonik1 ne poznaje delo prinudni brak kao posebno krivično delo na način kako je predviđeno Konvencijom. Ipak, odredbe nekih od inkriminisanih krivičnih dela mogle bi biti primenljive i na ove slučajeve.
Ukoliko je reč o punoletnoj osobi koja se prisiljava na brak, osnov krivičnopravne zaštite mogao bi se naći u krivičnom delu prinuda i kada je u pitanju delo učinjeno van teritorije države boravišta žrtve, eventualno otmice. Naime, kako je već opisano u prethodnim odeljcima, delo prinude postoji kada se žrtva silom ili pretnjom prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi. Nije neophodno da bude upotrebljena fizička sila – dovoljno je da postoji pretnja zbog koje se drugo lice prinuđuje na određeno delovanje. Shodno tome, i prinuda na brak (kao neželjeno činjenje) bila bi obuhvaćena ovom vrstom zaštite.
Za postojanje dela neophodno je da je ostvareno neželjeno ponašanje, u smislu da je došlo do sklapanja braka, te sama pretnja ili upotreba sile ne bi bila dovoljna za postojanje ovog dela. Za osnovni oblik prinude zakonodavac je predvideo kaznu zatvora do tri godine. Treba istaći da Krivični zakonik jednako tretira prinudu učinjenu prema punoletnoj osobi i maloletnom licu, jer nije predvideo teže kažnjavanje ukoliko je delo učinjeno prema detetu.
Kada je reč o maloletnim licima kao žrtvama prinudnog braka, moguće je primeniti odredbe zakona o krivičnom delu zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (čl. 193, st. 2). Ovo krivično delo čini roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje zlostavlja maloletno lice, ili ga prinuđava na preteran rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica, ili na prosjačenje ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Prinuda na brak mogla bi biti obuhvaćena radnjom opisanom kao navođenje na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj.
Međutim, zakonodavac se opredelio da uz ovu radnju usvoji dodatni uslov – postojanje koristoljubljive namere. U slučajevima izostanka ovog motiva postavlja se pitanje postojanja dela. Ipak, za razliku od prinude, ovde bi se moglo reći da krivično delo postoji i bez ostvarenja posledice (u ovom slučaju sklapanja braka). Poslednje navedenom radnjom izvršenja, inkriminisano je navođenje iz koristoljublja na vršenje drugih radnji koje su štetne za razvoj deteta.
Slično je i sa krivičnim delom trgovina ljudima. Prema zakonskoj definiciji, krivično delo trgovina ljudima (čl. 388) čini onaj ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima, za šta je zaprećena kazna zatvora od tri do dvanaest godina (stav 1). Za delo iz stava 1 učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih načina izvršenja (stav 2). Ako je delo iz stava 1 učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina (stav 3).
Ako je usled dela iz stavova 1 i 2 nastupila teška telesna povreda nekog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 4). Ako je usled dela iz stava 1 i 3 nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina (stav 5). Ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz stavova 1–3 ili je delo izvršeno od strane grupe, kazniće se zatvorom najmanje pet godina (stav 6). Ako je delo iz stavova 1–3 izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina (stav 7).
Ko zna ili je mogao znati da je lice žrtva trgovine ljudima, pa iskoristi njen položaj ili drugome omogući iskorišćavanje njenog položaja radi eksploatacije predviđene stavom 1 kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 8). Ako je delo iz stava 8 učinjeno prema licu za koje je učinilac znao ili je mogao znati da je maloletno, kazniće se kaznom zatvora od jedne do osam godina (stav 9). Pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu sličnog odnosa iz stava 1 ne utiče na postojanje krivičnog dela iz stavova 1, 2 i 6.
Ovo krivično delo može pružiti osnov zaštite i za slučajeve prinude na brak, ali zahteva ispunjenje dodatnog uslova – njen konačni cilj je eksploatacija žrtve (seksualne, radne, prosjačenja, vršenja krivičnih dela). Iako žrtva ne mora u konkretnom slučaju biti eksploatisana, za postojanje dela neophodno je dokazati postojanje ovog cilja odnosno namere. Istovremeno, učinilac prilikom izvršenja dela prema punoletnom licu treba da koristi silu ili pretnju, dovodi u zabludu, zloupotrebljava poverenje, odnos zavisnosti itd. Kada su oštećene maloletne žrtve, ovaj uslov izostaje. Kada je reč o delu trgovina ljudima, nije neophodno da je došlo do zaključenja braka, već je dovoljna namera.
U odnosu na delo prinude na brak kako je to definisano članom 37, st. 2, Konvencije, mogle bi se, pored krivičnog dela trgovina ljudima primeniti i odredbe krivičnog dela otmica (čl. 134). Krivično delo otmica čini lice koje silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način odvede ili zadrži lice u nameri da od njega iznudi neku imovinsku korist ili da ga prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi. Za razliku od krivičnog dela prinuda, zakonodavac je predvideo kao teži oblik delo učinjeno prema maloletnom licu. Ni u ovom slučaju nije neophodno da postoji upotreba sile (fizičkog nasilja), već je dovoljno da postoji pretnja ili obmana. Delo je izvršeno samim zadržavanjem ili odvođenjem lica i kada nije ostvarena namera (da žrtva nešto učini, ne učini ili trpi), u ovom slučaju i kada nije zaključen brak. Predviđena minimalna kazna za osnovni oblik krivičnog dela otmica iznosi dve godine zatvora, a maksimalna deset godina zatvora. Primenom pravila o ublažavanju kazne, u konkretnim slučajevima sud može ublažiti kaznu do šest meseci zatvora. Ukoliko se radi o otmici deteta, zakonom je zabranjeno ublažavanje kazne. Ova zabrana važi i za sve oblike dela trgovina ljudima.
MINUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o počiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku sadrži sledeće podatke koji se odnose na broj prijavljenih, optuženih i osuđenih lica u 2011. godini. Broj prijavljenih lica za krivično delo otmica – 16 lica, nijedno ženskog pola; za delo zlostavljanje i zapuštanje maloletnog lica – 84, od kojih je 40 osoba bilo ženskog pola; za delo trgovina ljudima – 53 lica, od kojih 13 ženskog pola. Broj optuženih lica za krivično delo otmica – 28 osuđenih učinilaca, nijedan ženskog pola; za delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica – 43 lica, od kojih je 26 ženskog pola; za delo trgovina ljudima – 15 osoba, od kojih dva lica ženskog pola.
PLUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o počiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku sadrži sledeće podatke koji se odnose na broj prijavljenih, optuženih i osuđenih lica u 2011. godini. Broj prijavljenih lica za krivično delo otmica – 16 lica, nijedno ženskog pola; za delo zlostavljanje i zapuštanje maloletnog lica – 84, od kojih je 40 osoba bilo ženskog pola; za delo trgovina ljudima – 53 lica, od kojih 13 ženskog pola. Broj optuženih lica za krivično delo otmica – 28 osuđenih učinilaca, nijedan ženskog pola; za delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica – 43 lica, od kojih je 26 ženskog pola; za delo trgovina ljudima – 15 osoba, od kojih dva lica ženskog pola. Broj osuđenih lica za krivično delo otmica – 20, nijedno ženskog pola (18 kazni zatvora); za delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica – 36 osuđenih, od čega 20 lica ženskog pola (7 osuđeno na kaznu zatvora); za delo trgovina ljudima – 14 osuđenih lica, od kojih dva ženskog pola, a svi su osuđeni na kaznu zatvora. Kada je reč o izrečenim sankcijama, u grupi osuđenih lica za krivično delo otmica (20), prema 18 njih je izrečena kazna zatvora, a u dva slučaja uslovna osuda uz novčanu kaznu. Za delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, od ukupno 36 osuđenih lica (od kojih 20 ženskog pola), u sedam slučajeva je sud izrekao zatvorsku kaznu, a u 28 slučajeva uslovnu osudu. U jednom slučaju je učinilac oglašen krivim, ali oslobođen od kazne. Za delo trgovina ljudima svih 14 lica osuđeno je na bezuslovnu kaznu zatvora.
Prema dostupnoj statistici koja se odnosi na 2012. godinu, za krivično delo otmica bilo je prijavljeno 46 lica, od kojih je osuđeno 27 (svi na kaznu zatvora). Za delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica bila su prijavljena 102 lica, od kojih je 38 osuđeno – 9 na kaznu zatvora, 27 na uslovnu osudu i 2 na rad u javnom interesu. U 2012. godini broj prijavljenih osoba za delo trgovina ljudima bio je 55, od kojih su 34 osuđene – sve na kaznu zatvora.
MINUS
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
MINUS
[1] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.