Član 35 - Fizičko nasilje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 35 - Fizičko nasilje
Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namerno počinjena dela fizičkog nasilja nad drugim licem budu inkriminisana.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 35 Fizičko nasilje
Poređenje između država čl. 35 Fizičko nasilje
PITANJA
 
a. Da li je fizičko nasilje kao što je definisano u članu 35 Konvencije priznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da date komentar ako postoje neke razlike.
Odgovor: Nije bilo izmena u zakonima tokom 2015. godine. Kada je u pitanju fizičko nasilje kao oblik nasilja prema ženama izvršeno u odnosu na lica koja se ne smatraju članovima porodice, čini se da krivična dela propisana Krivičnim zakonikom,1 kao što su teška telesna povreda (čl. 121) i laka telesna povreda (čl. 122), u najvećoj meri odražavaju prirodu nasilja definisanog u članu 35 Konvencije. Kada je reč o nasilju izvršenom prema članu porodice, definicija krivičnog dela nasilje u porodici (čl. 194) obuhvata primenu (fizičkog) nasilja koje ne mora za posledicu imati telesnu povredu ili narušavanje zdravlja, već ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta, duševnog stanja žrtve (detaljnije u Studiji 2014).
 
a. Da li je fizičko nasilje kao što je definisano u članu 35 Konvencije priznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da date komentar ako postoje neke razlike.
Odgovor: Nije bilo izmena u zakonima tokom 2015. godine. Kada je u pitanju fizičko nasilje kao oblik nasilja prema ženama izvršeno u odnosu na lica koja se ne smatraju članovima porodice, čini se da krivična dela propisana Krivičnim zakonikom,1 kao što su teška telesna povreda (čl. 121) i laka telesna povreda (čl. 122), u najvećoj meri odražavaju prirodu nasilja definisanog u članu 35 Konvencije. Kada je reč o nasilju izvršenom prema članu porodice, definicija krivičnog dela nasilje u porodici (čl. 194) obuhvata primenu (fizičkog) nasilja koje ne mora za posledicu imati telesnu povredu ili narušavanje zdravlja, već ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta, duševnog stanja žrtve (detaljnije u Studiji 2014).
 
MINUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku,2u 2014. godini broj punoletnih prijavljenih lica za krivično delo teška telesna povreda bio 1.041, od čega 38 žena (3,65%). U istoj godini bilo je 1.075 punoletnih lica optuženih za delo teška telesna povreda, od čega 33 žene, 105 postupaka je obustavljeno, a 811 lica je proglašeno krivim, od čega 21 žena (2,6%). Kazna zatvora je izrečena u 344 slučaja. Za krivično delo laka telesna povreda u istoj godini prijavljeno je 1.605 lica, od čega 142 žene (8,8%). Za laku telesnu povredu u istoj godini je optuženo 2.099 lica, od toga 229 žena (10,9%), obustavljeno je 334 postupka, a proglašeno krivim 1.270 lica, od čega138 žena (10,9%). Zatvorskom kaznom za ovo krivično delo je kažnjeno 344 lica. Za krivično delo nasilje u porodici u 2014. godini bilo je 3.642 prijavljenih lica, od čega 347 žena (9,5%), odbačeno je 2.236 prijava (61,4%), obustavljeno 37, a podneto 1.309 (35,9%) optužnica i optužnih predloga. U istoj godin za nasilje u porodici optuženo je 2.215 lica, 158 žena (7,1%), obustavljeno 179 postupaka, a oglašeno krivim 1.712 lica, od čega 98 žena (5,7%). Na kaznu zatvora osuđeno je 634 lica (37%).
 
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku,2u 2014. godini broj punoletnih prijavljenih lica za krivično delo teška telesna povreda bio 1.041, od čega 38 žena (3,65%). U istoj godini bilo je 1.075 punoletnih lica optuženih za delo teška telesna povreda, od čega 33 žene, 105 postupaka je obustavljeno, a 811 lica je proglašeno krivim, od čega 21 žena (2,6%). Kazna zatvora je izrečena u 344 slučaja. Za krivično delo laka telesna povreda u istoj godini prijavljeno je 1.605 lica, od čega 142 žene (8,8%). Za laku telesnu povredu u istoj godini je optuženo 2.099 lica, od toga 229 žena (10,9%), obustavljeno je 334 postupka, a proglašeno krivim 1.270 lica, od čega138 žena (10,9%). Zatvorskom kaznom za ovo krivično delo je kažnjeno 344 lica. Za krivično delo nasilje u porodici u 2014. godini bilo je 3.642 prijavljenih lica, od čega 347 žena (9,5%), odbačeno je 2.236 prijava (61,4%), obustavljeno 37, a podneto 1.309 (35,9%) optužnica i optužnih predloga. U istoj godin za nasilje u porodici optuženo je 2.215 lica, 158 žena (7,1%), obustavljeno 179 postupaka, a oglašeno krivim 1.712 lica, od čega 98 žena (5,7%). Na kaznu zatvora osuđeno je 634 lica (37%).
 
MINUS
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Ukoliko je reč o osnovnom obliku krivičnog dela laka telesna povreda, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Za druge oblike, kao i druga navedena dela, gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti.
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Ukoliko je reč o osnovnom obliku krivičnog dela laka telesna povreda, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Za druge oblike, kao i druga navedena dela, gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti.
MINUS
d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu (npr. sudska zabrana)? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana?
Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na ovaj član.
d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu (npr. sudska zabrana)? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana?
Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na ovaj član.
MINUS
[1] Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
[2] Republički zavod za statistiku (2014): Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji - prijave, optuženja i osude, Bilten 603 http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/97/00/SB_603_Pnoletni_ucinioci_KD_2014.pdf
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.