Član 35 - Fizičko nasilje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 35 - Fizičko nasilje
Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namerno počinjena dela fizičkog nasilja nad drugim licem budu inkriminisana.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 35 Fizičko nasilje
Poređenje između država čl. 35 Fizičko nasilje
PITANJA
 
a. Da li je fizičko nasilje kao što je definisano u članu 35 Konvencije priznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da date komentar ako postoje neke razlike.
Odgovor: Kada je u pitanju fizičko nasilje kao oblik nasilja prema ženama izvršeno u odnosu na lica koja se ne smatraju članovima porodice, čini se da krivična dela propisana Krivičnim zakonikom,1 kao što su teška telesna povreda (čl. 121) i laka telesna povreda (čl. 122), u najvećoj meri odražavaju prirodu nasilja definisanog u članu 35 Konvencije. Istovremeno, treba napomenuti da i krivično delo prinuda može biti izvršeno upotrebom sile, te se i ovo delo donekle može odnositi na radnje fizičkog nasilja.
PLUS
a. Da li je fizičko nasilje kao što je definisano u članu 35 Konvencije priznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvore, i uporédite sa definicijom Konvencije. Molimo da date komentar ako postoje neke razlike.
Odgovor: Kada je u pitanju fizičko nasilje kao oblik nasilja prema ženama izvršeno u odnosu na lica koja se ne smatraju članovima porodice, čini se da krivična dela propisana Krivičnim zakonikom,1 kao što su teška telesna povreda (čl. 121) i laka telesna povreda (čl. 122), u najvećoj meri odražavaju prirodu nasilja definisanog u članu 35 Konvencije. Istovremeno, treba napomenuti da i krivično delo prinuda može biti izvršeno upotrebom sile, te se i ovo delo donekle može odnositi na radnje fizičkog nasilja. Svako nanošenje telesne povrede ili narušavanja zdravlja, bez obzira na koji način izvršeno, kažnjivo je po Krivičnom zakoniku.
Krivično delo teška telesna povreda čini lice koje drugog teško telesno povredi ili mu teško naruši zdravlje, a za ovaj osnovni oblik krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ako je doveden u opasnost život povređenog/-e, ili je pak uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog/njenog tela odnosno važan organ, ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog/-e ili trajno i teško narušenje njegovog/njenog zdravlja odnosno unakaženost – zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina. U slučaju da je nastupila smrt povređenog lica, predviđena je kazna zatvora od dve do dvanaest godina. Krivično delo laka telesna povreda čini lice koje drugog lako telesno povredi ili mu lako naruši zdravlje, a za osnovni oblik je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.
Kada je reč o nasilju izvršenom prema članu porodice, definicija krivičnog dela nasilje u porodici (čl. 194) obuhvata primenu (fizičkog) nasilja koje ne mora za posledicu imati telesnu povredu ili narušavanje zdravlja, već ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta, duševnog stanja žrtve. Primena sile koja narušava integritet žrtve nasilja u porodici dovoljna je za izvršenje ovog krivičnog dela. Za osnovni oblik ovog dela propisana je kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ukoliko nastupi teška telesna povreda ili teže narušavanje zdravlja, reč je o težem obliku dela nasilje u porodici, za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina (čl. 194, stav 2). U slučaju da nastupi smrt člana porodice propisana je kazna od tri do petnaest godina zatvora.
MINUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku,2 broj prijavljenih lica za krivično delo teška telesna povreda u 2011. bio je 1.197, od kojih 30 ženskog pola. Od ukupno 804 lica optužena za krivično delo teška telesna povreda 41 je bila ženskog pola, dok je broj osuđenih lica bio 680, od kojih 30 ženskog pola. Bezuslovna kazna zatvora izrečena je u 178 (26,17%) slučajeva, dok je za 482 lica sud izrekao uslovnu osudu (70,8%).
PLUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku,2 broj prijavljenih lica za krivično delo teška telesna povreda u 2011. bio je 1.197, od kojih 30 ženskog pola. Od ukupno 804 lica optužena za krivično delo teška telesna povreda 41 je bila ženskog pola, dok je broj osuđenih lica bio 680, od kojih 30 ženskog pola. Bezuslovna kazna zatvora izrečena je u 178 (26,17%) slučajeva, dok je za 482 lica sud izrekao uslovnu osudu (70,8%). Za krivično delo laka telesna povreda bila su prijavljena 1.823 lica, od toga 155 ženskog pola. Sudovi su osudili 1.110 lica za delo laka telesna povreda, pri čemu je njih 118 bilo ženskog pola. Bezuslovnu kaznu zatvora sudovi su izrekli u 103 slučaja (9,27%), a uslovnu osudu za 725 punoletnih lica (65,3%).
Kada su u pitanju podaci o žrtvama, za svega 55 lica osuđenih za delo teška telesna povreda i 50 lica osuđenih za delo laka telesna povreda sudovi su dostavili statistiku o oštećenima. Ukupno 56 osoba je bilo identifikovano u postupcima za delo teška telesna povreda. Od tog broja 12 njih je bilo ženskog pola. Za delo laka telesna povreda sud je dostavio statistiku za 52 žrtve, od kojih je 11 ženskog pola. U jednom slučaju sud je dostavio podatak o maloletnoj žrtvi, starosti ispod 14 godina.
Za 2012. godinu Republički zavod za statistiku3 beleži 1.201 lice prijavljeno za krivično delo teška telesna povreda, a 1.802 osobe za delo laka telesna povreda. Kada su u pitanju lica osuđena za krivično delo teška telesna povreda, njih je u 2012. godini bilo 730. Kazne zatvora sud je izrekao u 236 (32,32%) slučajeva, a uslovnu osudu u 475 (65,06%). Za delo laka telesna povreda sud je prema 156 (14,82%) počinilaca izrekao kaznu zatvora, a prema 634 (60,26%) uslovne osude. Broj ukupno osuđenih lica za krivično delo laka telesna povreda iznosio je 1.052.
Podaci za krivično delo nasilje u porodici prikazani su u delu analize koji se odnosi na član 34 Konvencije.
MINUS
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Ukoliko je reč o osnovnom obliku krivičnog dela laka telesna povreda, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Za druge oblike, kao i druga navedena dela, gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti.
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Ukoliko je reč o osnovnom obliku krivičnog dela laka telesna povreda, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Za druge oblike, kao i druga navedena dela, gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti.
MINUS
d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu (npr. sudska zabrana)? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana?
Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na ovaj član.
d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu (npr. sudska zabrana)? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana?
Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na ovaj član.
MINUS
[1] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
[2] Republički zavod za statistiku (2012): Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2011 – prijave, optuženja i osude, Bilten 558, str. 14–67.
[3] Republički zavod za statistiku (2013): Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2012, Saopštenje – Statistika pravosuđa, str. 3–8.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.