|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2015 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 33 - Psihičko nasilje |
| Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namerno ponašanje, koje ozbiljno narušava psihički integritet nekog lica prinudom odnosno pretnjama, bude inkriminisano. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 33 Psihičko nasilje | ||
| Poređenje između država čl. 33 Psihičko nasilje | ||
| PITANJA |
| a. Da li je psihičko nasilje kao što je definisano u članu 33 Konvencije prepoznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvor i uporedite sa definicijom Konvencije. Molimo vas da date komentar da li postoji razlika između situacije kada je to jedan jedini incident, ili je potrebno da to bude obrazac ponašanja. |
| Odgovor: Ukoliko se radi o psihičkom nasilju koje je učinjeno van kruga porodice (prema zakonskoj definiciji), Krivični zakonik1 predvideo je njegovo sankcionisanje kroz dve odredbe – krivično delo prinude (čl. 135) i krivično delo ugrožavanje sigurnosti (čl. 137). Kada je reč o krivičnom delu nasilje u porodici (čl. 194), njegov osnovni oblik obuhvata ne samo primenu fizičkog nasilja već i „kvalifikovane pretnje“, tj. verbalno nasilje usmereno na život ili telesni integritet člana porodice, kao i ugrožavanje sigurnosti i integriteta člana porodice kroz uznemiravanje, drsko i bezobzirno ponašanje, odnosno psihičko nasilje. Nije bilo promena u zakonskim određenjima u 2015. godini (detaljnije u Studiji 2014). |
 |
| a. Da li je psihičko nasilje kao što je definisano u članu 33 Konvencije prepoznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvor i uporedite sa definicijom Konvencije. Molimo vas da date komentar da li postoji razlika između situacije kada je to jedan jedini incident, ili je potrebno da to bude obrazac ponašanja. |
|
Odgovor: Ukoliko se radi o psihičkom nasilju koje je učinjeno van kruga porodice (prema zakonskoj definiciji), Krivični zakonik1 predvideo je njegovo sankcionisanje kroz dve odredbe – krivično delo prinude (čl. 135) i krivično delo ugrožavanje sigurnosti (čl. 137). Kada je reč o krivičnom delu nasilje u porodici (čl. 194), njegov osnovni oblik obuhvata ne samo primenu fizičkog nasilja već i „kvalifikovane pretnje“, tj. verbalno nasilje usmereno na život ili telesni integritet člana porodice, kao i ugrožavanje sigurnosti i integriteta člana porodice kroz uznemiravanje, drsko i bezobzirno ponašanje, odnosno psihičko nasilje. Nije bilo promena u zakonskim određenjima u 2015. godini (detaljnije u Studiji 2014). Krug zaštićenih lica od nasilja u porodici u Krivičnom zakoniku znatno je sužen u odnosu na oblast porodičnopravne zaštite. Automni ženski centar je predložio izmenu Krivičnog zakonika kojom se izjednačava krug zaštićenih lica od nasilja u porodici u skladu sa Porodičnim zakonom.2 |
 |
| b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije. |
| Odgovor: Imajući u vidu nepotpunu statistiku koja mnoge od značajnih podataka ne prati (odnos učinioca i žrtve/oštećenih, kvalifikacije pojedinačnih dela, relacije prikupljenih podataka), izuzetno je teško sagledati i oceniti kaznenu politiku prema kriminalitetu uopšte, kao i prema pojedinačnim krivičnim delima. |
|
| b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije. |
|
Odgovor: Imajući u vidu nepotpunu statistiku koja mnoge od značajnih podataka ne prati (odnos učinioca i žrtve/oštećenih, kvalifikacije pojedinačnih dela, relacije prikupljenih podataka), izuzetno je teško sagledati i oceniti kaznenu politiku prema kriminalitetu uopšte, kao i prema pojedinačnim krivičnim delima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku3u 2014. godini za krivično delo prinuda prijavljeno je 120 lica, od toga 8 žena (6,7%), a odbačeno je 78 prijava. U istoj godini je optuženo 110 lica, od čega 4 žene (3,6%), proglašeno krivim 72 osobe, a obustavljeno 18 postupaka. Među osuđenim licima bila je samo jedna žena (1,4%), a na kaznu zatvora je osuđeno 28 lica (38,9%). Za krivično delo ugrožavanje sigurnosti u 2014. godini je bilo prijavljeno 2390 lica, od ćega 213 žena (8,9%), odbačeno je 1464 prijave (61,3%) i obustavljeno 15. U istoj godini za ovo krivično delo je optuženo 1386 lica, od čega 127 žena (9,2%), proglašeno je krivim 900 lica, a obustavljeno 151 postupak. Među osuđenim bilo je 65 žena (7,2%), a zatvorsku kaznu je dobilo 253 osobe (28,1%). |
|
|
| c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)? |
| Odgovor: Gonjenje za sva tri navedena krivična dela preduzima se po službenoj dužnosti. |
| c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)? |
| Odgovor: Gonjenje za sva tri navedena krivična dela preduzima se po službenoj dužnosti. |
|
|
| d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana? |
| Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na član 33 Konvencije. Kada su u pitanju predviđene sankcije, čini se da postoji diskrepancija u odnosu na zaprećene i izrečene kazne učiniocima ovih dela. Ipak, sama statistika ne nudi pouzdan osnov za zaključak bilo koje vrste, jer ne prati značajne podatke, niti nudi relacije između ključnih informacija. |
| d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana? |
| Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na član 33 Konvencije. Kada su u pitanju predviđene sankcije, čini se da postoji diskrepancija u odnosu na zaprećene i izrečene kazne učiniocima ovih dela. Ipak, sama statistika ne nudi pouzdan osnov za zaključak bilo koje vrste, jer ne prati značajne podatke, niti nudi relacije između ključnih informacija. |
|
|
|
[1] Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013. [2] Predloge je u ime AŽC sastavila advokatica V. Macanović. Kompletno obrazloženje predloga videti u Prilogu br. 1. [3] http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/97/00/SB_603_Pnoletni_ucinioci_KD_2014.pdf |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
