Član 33 - Psihičko nasilje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 33 - Psihičko nasilje
Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namerno ponašanje, koje ozbiljno narušava psihički integritet nekog lica prinudom odnosno pretnjama, bude inkriminisano.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 33 Psihičko nasilje
Poređenje između država čl. 33 Psihičko nasilje
PITANJA
 
a. Da li je psihičko nasilje kao što je definisano u članu 33 Konvencije prepoznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvor i uporedite sa definicijom Konvencije. Molimo vas da date komentar da li postoji razlika između situacije kada je to jedan jedini incident, ili je potrebno da to bude obrazac ponašanja.
Odgovor: Ukoliko se radi o psihičkom nasilju koje je učinjeno van kruga porodice (prema zakonskoj definiciji), Krivični zakonik1 predvideo je njegovo sankcionisanje kroz dve odredbe – krivično delo prinude (čl. 135) i krivično delo ugrožavanje sigurnosti (čl. 137). Kada je reč o krivičnom delu nasilje u porodici (čl. 194), njegov osnovni oblik obuhvata ne samo primenu fizičkog nasilja već i „kvalifikovane pretnje“, tj. verbalno nasilje usmereno na život ili telesni integritet člana porodice, kao i ugrožavanje sigurnosti i integriteta člana porodice kroz uznemiravanje, drsko i bezobzirno ponašanje, odnosno psihičko nasilje. Nije bilo promena u zakonskim određenjima u 2015. godini (detaljnije u Studiji 2014).
PLUS
a. Da li je psihičko nasilje kao što je definisano u članu 33 Konvencije prepoznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvor i uporedite sa definicijom Konvencije. Molimo vas da date komentar da li postoji razlika između situacije kada je to jedan jedini incident, ili je potrebno da to bude obrazac ponašanja.
Odgovor: Ukoliko se radi o psihičkom nasilju koje je učinjeno van kruga porodice (prema zakonskoj definiciji), Krivični zakonik1 predvideo je njegovo sankcionisanje kroz dve odredbe – krivično delo prinude (čl. 135) i krivično delo ugrožavanje sigurnosti (čl. 137). Kada je reč o krivičnom delu nasilje u porodici (čl. 194), njegov osnovni oblik obuhvata ne samo primenu fizičkog nasilja već i „kvalifikovane pretnje“, tj. verbalno nasilje usmereno na život ili telesni integritet člana porodice, kao i ugrožavanje sigurnosti i integriteta člana porodice kroz uznemiravanje, drsko i bezobzirno ponašanje, odnosno psihičko nasilje. Nije bilo promena u zakonskim određenjima u 2015. godini (detaljnije u Studiji 2014).

Krug zaštićenih lica od nasilja u porodici u Krivičnom zakoniku znatno je sužen u odnosu na oblast porodičnopravne zaštite. Automni ženski centar je predložio izmenu Krivičnog zakonika kojom se izjednačava krug zaštićenih lica od nasilja u porodici u skladu sa Porodičnim zakonom.2
 
MINUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Imajući u vidu nepotpunu statistiku koja mnoge od značajnih podataka ne prati (odnos učinioca i žrtve/oštećenih, kvalifikacije pojedinačnih dela, relacije prikupljenih podataka), izuzetno je teško sagledati i oceniti kaznenu politiku prema kriminalitetu uopšte, kao i prema pojedinačnim krivičnim delima.
PLUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Imajući u vidu nepotpunu statistiku koja mnoge od značajnih podataka ne prati (odnos učinioca i žrtve/oštećenih, kvalifikacije pojedinačnih dela, relacije prikupljenih podataka), izuzetno je teško sagledati i oceniti kaznenu politiku prema kriminalitetu uopšte, kao i prema pojedinačnim krivičnim delima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku3u 2014. godini za krivično delo prinuda prijavljeno je  120 lica, od toga 8 žena (6,7%), a odbačeno je 78 prijava. U istoj godini je optuženo 110 lica, od čega 4 žene (3,6%), proglašeno krivim 72 osobe, a obustavljeno 18 postupaka. Među osuđenim licima bila je samo jedna žena (1,4%), a na kaznu zatvora je osuđeno 28 lica (38,9%). Za krivično delo ugrožavanje sigurnosti u 2014. godini je bilo prijavljeno 2390 lica, od ćega 213 žena (8,9%), odbačeno je 1464 prijave (61,3%) i obustavljeno 15. U istoj godini za ovo krivično delo je optuženo 1386 lica, od čega 127 žena (9,2%), proglašeno je krivim 900 lica, a obustavljeno 151 postupak. Među osuđenim bilo je 65 žena (7,2%), a zatvorsku kaznu je dobilo 253 osobe (28,1%).
 
MINUS
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Gonjenje za sva tri navedena krivična dela preduzima se po službenoj dužnosti.
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Gonjenje za sva tri navedena krivična dela preduzima se po službenoj dužnosti.
MINUS
d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana?
Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na član 33 Konvencije. Kada su u pitanju predviđene sankcije, čini se da postoji diskrepancija u odnosu na zaprećene i izrečene kazne učiniocima ovih dela. Ipak, sama statistika ne nudi pouzdan osnov za zaključak bilo koje vrste, jer ne prati značajne podatke, niti nudi relacije između ključnih informacija.
d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana?
Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na član 33 Konvencije. Kada su u pitanju predviđene sankcije, čini se da postoji diskrepancija u odnosu na zaprećene i izrečene kazne učiniocima ovih dela. Ipak, sama statistika ne nudi pouzdan osnov za zaključak bilo koje vrste, jer ne prati značajne podatke, niti nudi relacije između ključnih informacija.
MINUS
[1] Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
[2] Predloge je u ime AŽC sastavila advokatica V. Macanović. Kompletno obrazloženje predloga videti u Prilogu br. 1.
[3] http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/97/00/SB_603_Pnoletni_ucinioci_KD_2014.pdf
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.