Član 33 - Psihičko nasilje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 33 - Psihičko nasilje
Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namerno ponašanje, koje ozbiljno narušava psihički integritet nekog lica prinudom odnosno pretnjama, bude inkriminisano.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 33 Psihičko nasilje
Poređenje između država čl. 33 Psihičko nasilje
PITANJA
 
a. Da li je psihičko nasilje kao što je definisano u članu 33 Konvencije prepoznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvor i uporedite sa definicijom Konvencije. Molimo vas da date komentar da li postoji razlika između situacije kada je to jedan jedini incident, ili je potrebno da to bude obrazac ponašanja.
Odgovor: Ukoliko se radi o psihičkom nasilju koje je učinjeno van kruga porodice (prema zakonskoj definiciji), Krivični zakonik Republike Srbije1 predvideo je njegovo sankcionisanje kroz dve odredbe – krivično delo prinude (čl. 135) i krivično delo ugrožavanje sigurnosti (čl. 137). U oba slučaja Krivični zakonik definiše pretnju, tj. psihičko nasilje, kao radnju izvršenja dela koje za posledicu ima u prvom slučaju (neželjeno) činjenje, nečinjenje ili trpljenje, a u drugom ugrožavanje sigurnosti.
PLUS
a. Da li je psihičko nasilje kao što je definisano u članu 33 Konvencije prepoznato kao krivično delo? Ako je odgovor potvrdan, navedite definiciju, propisane kazne, izvor i uporedite sa definicijom Konvencije. Molimo vas da date komentar da li postoji razlika između situacije kada je to jedan jedini incident, ili je potrebno da to bude obrazac ponašanja.
Odgovor: Ukoliko se radi o psihičkom nasilju koje je učinjeno van kruga porodice (prema zakonskoj definiciji), Krivični zakonik Republike Srbije1 predvideo je njegovo sankcionisanje kroz dve odredbe – krivično delo prinude (čl. 135) i krivično delo ugrožavanje sigurnosti (čl. 137). U oba slučaja Krivični zakonik definiše pretnju, tj. psihičko nasilje, kao radnju izvršenja dela koje za posledicu ima u prvom slučaju (neželjeno) činjenje, nečinjenje ili trpljenje, a u drugom ugrožavanje sigurnosti. Dok je kod ugrožavanja sigurnosti neophodna kvalifikovana pretnja (napadom na život ili telo), za delo prinude dovoljno je da je psihičko nasilje, ma kakve prirode bilo, dovelo do željenog cilja, tj. ostvarenja posledice dela. Zakonodavac je u odredbi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti precizirao da se delo može izvršiti i kada je pretnja upućena na život ili telo lica bliskog žrtvi (oštećenom).
Za osnovni oblik krivičnog dela prinuda propisana je kazna do tri godine zatvora. Kao teži oblik relevantan za ovo istraživanje predviđena je pretnja izvršena na svirep način, kao i pretnja ubistvom ili teškom telesnom povredom, odnosno otmicom. Za ovaj oblik predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Za osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti propisana je novčana kazna ili zatvor do jedne godine.
Kada je reč o krivičnom delu nasilje u porodici (čl. 194), njegov osnovni oblik obuhvata ne samo primenu fizičkog nasilja već i „kvalifikovane pretnje“, tj. verbalno nasilje usmereno na život ili telesni integritet člana porodice, kao i ugrožavanje sigurnosti i integriteta člana porodice kroz uznemiravanje, drsko i bezobzirno ponašanje (psihičko nasilje). Za osnovni oblik ovog krivičnog dela propisana je kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Pravo na zaštitu od nasilja u porodici u krivičnom postupku ima član porodice kojim se, prema odredbama Krivičnog zakonika, smatraju supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca, ali i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, i ako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu. Ovom odredbom krug zaštićenih lica od nasilja u porodici znatno je sužen u odnosu na oblast porodičnopravne zaštite.
Automni ženski centar je predložio izmenu Krivičnog zakonika kojom se izjednačava krug zaštićenih lica od nasilja u porodici u skladu sa Porodičnim zakonom.2
MINUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Imajući u vidu nepotpunu statistiku koja mnoge od značajnih podataka ne prati (odnos učinioca i žrtve/oštećenih, kvalifikacije pojedinačnih dela, relacije prikupljenih podataka), izuzetno je teško sagledati i oceniti kaznenu politiku prema kriminalitetu uopšte, kao i prema pojedinačnim krivičnim delima.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2011. ukazuju na to da je u ovoj godini bilo značajne razlike između broja prijavljenih, optuženih i osuđenih lica. Naime, od ukupno 100 lica prijavljenih za krivično delo prinuda (od kojih četiri ženskog pola), njih 84 su bila optužena. Interesantno je da je broj optuženih lica ženskog pola nešto veći nego u grupi lica prijavljenih za krivično delo prinude – njih je ukupno 7.
PLUS
b. Ako jeste krivično delo, koliko je bilo presuda u toku poslednje dve godine? Navedite podatke na godišnjem nivou. Koje su najčešće kazne? Da li postoje raspoloživi podaci o učiniocima i žrtvama: pol, starost, odnos sa žrtvom? Ako je odgovor potvrdan, navedite relevantne informacije.
Odgovor: Imajući u vidu nepotpunu statistiku koja mnoge od značajnih podataka ne prati (odnos učinioca i žrtve/oštećenih, kvalifikacije pojedinačnih dela, relacije prikupljenih podataka), izuzetno je teško sagledati i oceniti kaznenu politiku prema kriminalitetu uopšte, kao i prema pojedinačnim krivičnim delima.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2011. ukazuju na to da je u ovoj godini bilo značajne razlike između broja prijavljenih, optuženih i osuđenih lica. Naime, od ukupno 100 lica prijavljenih za krivično delo prinuda (od kojih četiri ženskog pola), njih 84 su bila optužena. Interesantno je da je broj optuženih lica ženskog pola nešto veći nego u grupi lica prijavljenih za krivično delo prinude – njih je ukupno 7. Statistika beleži da je 48 lica bilo oglašeno krivim, a od toga je jedna osoba bila ženskog pola. Za krivično delo ugrožavanje sigurnosti bilo je prijavljeno 1.899 lica (1.722 lica muškog i 177 ženskog pola). Ukupno je bilo optuženo 518 punoletnih osoba, od kojih 51 ženskog pola, dok je broj osuđenih iznosio 388, od kojih je 25 lica bilo ženskog pola. Interesantan je i podatak da je za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, javni tužilac odustao od gonjenja posle glavnog pretresa u 53 slučaja, a za krivično delo prinuda ni u jednom slučaju.
Kada su u pitanju podaci koji se odnose na krivično delo nasilje u porodici za 2011. godinu, broj prijavljenih bio je 3.550, od toga 282 ženskog pola, dok je 1.918 lica bilo optuženo za ovo delo, od čega 109 ženskog pola. Ukupan broj osuđenih osoba za ovo krivično delo iznosio je 1.582, od kojih 81 lice ženskog pola. U 2011. godini, od ukupnog broja osuđenih lica za krivična dela izvršena van porodice, u oko 2/3 slučajeva sud je izrekao uslovnu osudu: za krivično delo prinuda ova sankcija je izrečena u 32 slučaja (66,6%), a za ugrožavanje sigurnosti u 251 slučaju (64,5%). Kazna zatvora je dosuđena u 13 slučajeva (27%) za delo prinude i u 54 postupka (13,9%) za ugrožavanje sigurnosti. Nešto veći procent izrečenih uslovnih osuda statistika beleži kada je reč o slučajevima nasilja u porodici: od ukupno 1.616 osuđenih lica, prema 1.135 (oko 70%) sud je doneo meru upozorenja – uslovnu osudu, kao i bezuslovnu kaznu zatvora – u 360 slučajeva (22,2%).
Kada je reč o podacima koji se odnose na žrtve, tj. oštećena lica, treba napomenuti da raspolažemo nepotpunim informacijama, koje se ne odnose na sva oštećena i osuđena lica, već na one predmete u kojima su sudovi dostavili podatke i o žrtvama. Podaci o žrtvama se vode prema starosti i polu, ali bez njihovog ukrštanja. Istovremeno, statistika ne beleži odnos u kojem se nalaze učinilac i oštećeni/-a (da li je reč o članu porodice, poznatom licu). U 2011. godini, od 48 lica osuđenih za krivično delo prinuda, u samo 25 slučajeva sudovi su dostavili podatke o žrtvama. Njih je bilo ukupno 27, od kojih 6 lica ženskog pola i 2 maloletne žrtve (u kategoriji od 14 do 18 godina). Statistika vezana za krivično delo ugrožavanje sigurnosti pokazuje da je za 257 osuđenih lica sud prikupio podatke o 451 žrtvi, od kojih su 184 bile ženskog pola (40,7%). Indikativan je i podatak da je 50 lica bilo maloletno, od kojih 27 dece do 14 godina starosti (11%). Kada je u pitanju nasilje u porodici, sudovi su dostavili podatke o 1.674 žrtve (oštećenih lica) za 1.322 punoletna osuđena lica. Od ukupnog broja žrtava – 1.674 – 1.240 (75%) čine žene. Sudska statistika beleži da su za osuđena lica za koja se vodila evidencija o žrtvama bila 154 deteta, od kojih 84 starosti ispod 14 godina.
Za sada dostupni podaci o punoletnim učiniocima krivičnih dela koji se odnose na 2012. godinu pružaju samo delimičan uvid u kaznenu politiku pravosudnih organa. Naime, izostaju podaci o žrtvi, njenom polu i starosti, kao i optuženjima. Broj ukupno prijavljenih lica za krivično delo prinuda u ovoj godini bio je 119, od kojih je 60 osoba osuđeno. Kazna zatvora bila je izrečena u 19 slučajeva (31,6%), a 35 lica bilo je (58,3%) kažnjeno uslovnom osudom. Kada je u pitanju delo ugrožavanje sigurnosti, broj prijavljenih lica za ovo delo iznosio je 2.181, a broj osuđenih 493. Od toga je za 122 lica (24,7%) dosuđena kazna zatvora, dok je prema 322 (65,3%) osuđena lica izrečena uslovna osuda. Za krivično delo nasilje u porodici, u toku 2012. godine, bila su prijavljena 3.624 lica, od kojih su osuđena 1.472. Kazna zatvora izrečena je u 436 slučajeva (29,6%), dok je prema 990 lica sud doneo meru uslovne osude (67,2%).
MINUS
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Gonjenje za sva tri navedena krivična dela preduzima se po službenoj dužnosti.
c. Ako jeste krivično delo, ko inicira gonjenje (javni tužilac ili privatni tužilac / žrtva)?
Odgovor: Gonjenje za sva tri navedena krivična dela preduzima se po službenoj dužnosti.
MINUS
d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana?
Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na član 33 Konvencije. Kada su u pitanju predviđene sankcije, čini se da postoji diskrepancija u odnosu na zaprećene i izrečene kazne učiniocima ovih dela. Ipak, sama statistika ne nudi pouzdan osnov za zaključak bilo koje vrste, jer ne prati značajne podatke, niti nudi relacije između ključnih informacija.
d. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član, i umesto toga obezbedila građansku parnicu? Ako jeste, da li mere ustanovljene za građanske parnice ispunjavaju kriterijume delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana?
Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na član 33 Konvencije. Kada su u pitanju predviđene sankcije, čini se da postoji diskrepancija u odnosu na zaprećene i izrečene kazne učiniocima ovih dela. Ipak, sama statistika ne nudi pouzdan osnov za zaključak bilo koje vrste, jer ne prati značajne podatke, niti nudi relacije između ključnih informacija.
MINUS
[1] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
[2] Predloge je u ime AŽC sastavila advokatica Vanja Macanović. Kompletno obrazloženje predloga videti u Prilogu br. 2.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.