Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da, prilikom dodele starateljstva i prava na posetu dece, slučajevi nasilja obuhvaćeni ovom Konvencijom budu uzeti u obzir.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da ostvarivanje svakog prava na posetu, odnosno starateljstvo ne ugrožava prava i bezbednost žrtve ili dece.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 31 Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Poređenje između država čl. 31 Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
PITANJA
 
a. Prilikom odlučivanja o privremenom i stalnom staranju i pravu na posete, da li sudovi uzimaju u obzir slučajeve nasilja koje su deca mogla da vide ili dožive? Ako je odgovor potvrdan, da li je ovo pitanje prava (poseban uslov u procesu procene propisan zakonom ili drugim pravnim aktom) ili je to stvar diskrecione sudske odluke / mišljenja višeg suda? Navedite razloge. Ako je regulisano pravnim ili drugim aktom, navedite izvor.
Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom b.
a. Prilikom odlučivanja o privremenom i stalnom staranju i pravu na posete, da li sudovi uzimaju u obzir slučajeve nasilja koje su deca mogla da vide ili dožive? Ako je odgovor potvrdan, da li je ovo pitanje prava (poseban uslov u procesu procene propisan zakonom ili drugim pravnim aktom) ili je to stvar diskrecione sudske odluke / mišljenja višeg suda? Navedite razloge. Ako je regulisano pravnim ili drugim aktom, navedite izvor.
Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom b.
MINUS
b. Da li je ovo pitanje obuhvaćeno standardom „najboljeg interesa deteta“? Navedite pravno obavezujuće dokumente i dajte objašnjenja o institucijama koje su uključene, uključujući i njihove dužnosti u vezi sa incidentima nasilja. Da li postoje podaci/istraživanja koja pokazuju kako se tumači standard „najboljeg interesa deteta“ u kontekstu nasilja prema ženama? Navedite ko je radio istraživanje i ključne nalaze.
Odgovor: Iako je na nivou zakonske legislative, kako u građanskopravnoj tako i krivičnopravnoj oblasti zaštite postignut značajan napredak zaštite žrtava nasilja u porodici i u izvesnoj meri nasilja prema ženama, ne postoji jasan zakonski osnov koji bi obezbedio da se nasilje prema ženama u porodici i nasilje prema deci (kao žrtvama ili svedocima) na jasan i nedvosmislen način poveže u kontekstu donošenja odluka o roditeljskim pravima i obavezama (detaljnije u Studiji 2014).
PLUS
b. Da li je ovo pitanje obuhvaćeno standardom „najboljeg interesa deteta“? Navedite pravno obavezujuće dokumente i dajte objašnjenja o institucijama koje su uključene, uključujući i njihove dužnosti u vezi sa incidentima nasilja. Da li postoje podaci/istraživanja koja pokazuju kako se tumači standard „najboljeg interesa deteta“ u kontekstu nasilja prema ženama? Navedite ko je radio istraživanje i ključne nalaze.
Odgovor: Iako je na nivou zakonske legislative, kako u građanskopravnoj tako i krivičnopravnoj oblasti zaštite postignut značajan napredak zaštite žrtava nasilja u porodici i u izvesnoj meri nasilja prema ženama, ne postoji jasan zakonski osnov koji bi obezbedio da se nasilje prema ženama u porodici i nasilje prema deci (kao žrtvama ili svedocima) na jasan i nedvosmislen način poveže u kontekstu donošenja odluka o roditeljskim pravima i obavezama (detaljnije u Studiji 2014).Kako odredbom Porodičnog zakona1 nije precizirano da li se slučaj „nasilja u porodici“ odnosi isključivo na nasilje prema detetu ili i prema drugom supružniku, u praksi često postojanje nasilja u porodici ne utiče na odluku o roditeljskom pravu odnosno obavezama, pa su moguće situacije u kojima roditelj može biti nasilan prema drugom roditelju, ali standard „najbolji interes deteta“ preteže nad tom činjenicom. Iako se nasilje u supružničkom ili partnerskom odnosu kojem deca prisustvuju nesporno može okarakterisati kao psihičko nasilje nad decom, ovakvo shvatanje je u praksi retko, pa se najbolji interes deteta češće tumači kao interes deteta da održava odnose sa drugim roditeljem.

U odredbama za mere korektivnog nadzora (pre pokretanja postupka za lišenje roditeljskog prava) ne pominje se nasilje u porodici kao faktor koji utiče na donošenje odluke niti način izvršenja odluka centra za socijalni rad.

Iako je u Posebnom protokolu o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva – u slučajevima nasilja u porodici i nasilja nad ženama dete identifikovano kao indirektna žrtva nasilja, nema jasnog naznačenja na koji način će se istovremeno osigurati bezbednost žrtve i ostvarenje prava deteta na lične kontakte sa nasilnim roditeljem.

Nedavno sprovedeno istraživanje ukazuje na zabrinjavajuću praksu centara za socijalni rad da preispituju roditeljske kapacitete nenasilnog roditelja – žrtve nasilja u partnerskom odnosu – i u nemalom broju slučajeva predlažu ograničavanje roditeljskih prava zbog nemogućnosti žrtve da se u datim okolnostima (nasilja koje trpi) stara o detetu.2

Istraživanje koje je uključilo pregled sudske dokumentacije, kao i fokus-grupne diskusije sa predstavnicima centra za socijalni rad i sudova, ukazuje na postpjanje rodnih pristrasnosti u vezi sa nasiljem i roditeljstvom. Uverenja o zloupotrebi se uglavnom pripisuju ženama, iako su tipična ponašanja učinioca nasilja manipulisanje i laganje. Implicitna (ili otvorena) poruka za žene glasi da preteruje ili zloupotrebljava zakon, i da bi „u interesu dece“ trebalo da prihvate druga rešenja, što najčešće znači odustajanje od zahteva za mere zaštite od nasilja i od zastupanja svojih i stvarnih dečjih interesa. Najupadljivija rodna razlika u roditeljskim ulogama u kontekstu nasilja izražena je kroz uverenje kako je „interes deteta da održava kontakt sa ocem“, bez obzira na to što je on nasilan prema majci, nasuprot uverenju kako „deca ne žele da viđaju majku“ (jer „majka nije iznašla način da se približi deci“). Dok insistiraju na pravu oca, stručnjaci lako odustaju od insistiranja na pravu majke, posebno kada je ne vide kao žrtvu. Roditeljski kapaciteti oca i uticaj njegovog ponašanja na decu u kontekstu nasilja u intimnom partnerskom odnosu minimiziraju se, uz pretpostavku da nasilan muškarac može biti „dovoljno dobar otac“3.
 
MINUS
c. Da li postoje posebne mere koje se uzimaju u obzir i, ako je neophodno, primenjuju kako bi se osiguralo da prava na posete i starateljstvo ne ugrožavaju prava i bezbednost žrtve, kao i prava i bezbednost deteta? Navedite uslove. Ko je odgovoran za primenu ovih mera (policija, centri za socijalni rad itd.)? Da li postoje dostupni statistički podaci o broju ovih mera odobrenih u odnosu na broj porodica sa donetim odlukama o pravu na posetu / starateljstvu?
Odgovor: Ukoliko u sudskom postupku nije određena jedna ili više mera zaštite od nasilja u porodici, ne postoje druge mere koje bi obezbedile sigurnost žrtve prilikom sprovođenja određenog modela održavanja ličnih odnosa roditelja sa detetom. I kada postoji mera zaštite od nasilja u porodici, u praksi često izostaje preciziranje načina preuzimanja deteta kojim bi se izbegao kontakt između roditelja, što može da ugrozi sigurnost žrtve.
PLUS
c. Da li postoje posebne mere koje se uzimaju u obzir i, ako je neophodno, primenjuju kako bi se osiguralo da prava na posete i starateljstvo ne ugrožavaju prava i bezbednost žrtve, kao i prava i bezbednost deteta? Navedite uslove. Ko je odgovoran za primenu ovih mera (policija, centri za socijalni rad itd.)? Da li postoje dostupni statistički podaci o broju ovih mera odobrenih u odnosu na broj porodica sa donetim odlukama o pravu na posetu / starateljstvu?
Odgovor: Ukoliko u sudskom postupku nije određena jedna ili više mera zaštite od nasilja u porodici, ne postoje druge mere koje bi obezbedile sigurnost žrtve prilikom sprovođenja određenog modela održavanja ličnih odnosa roditelja sa detetom. I kada postoji mera zaštite od nasilja u porodici, u praksi često izostaje preciziranje načina preuzimanja deteta kojim bi se izbegao kontakt između roditelja, što može da ugrozi sigurnost žrtve.U već pominjanom istraživanju koje je obuhvatilo analizu sudskih postupaka, konstatuje se pojava da roditeljstvo služi kao mehanizam kontrole bivše partnerke, kao i da stručnjaci nisu uvek u stanju da sagledaju zahteve ili žalbe oca kao manipulativne manevre i zloupotrebu, tako da njihovi postupci i preporuke mogu da ugroze, umesto da zaštite sigurnost/bezbednost žene, ali i dece. Pretpostavka o mogućnosti razdvajanja partnerske i roditeljske uloge u potpunosti ignoriše disbalans u moćima i odgovornostima (ko koga kontroliše), a prisiljavanje žene na kontakt ide naruku nasilniku. Aranžiranje odnosa deteta i roditelja u kontekstu nasilja je (skoro) sasvim neosetljivo na tu okolnost. Česti su predlozi i odluke o „slobodnim/otvorenim“ ili „standardnim“ modelima održavanja odnosa deteta sa roditeljem koji se nasilno ponaša, što potkrepljuje sud da kod stručnjaka ne postoji u dovoljnoj meri razvijena pretpostavka o povezanosti nasilja prema ženama i zlostavljanja dece, naročito nakon razvoda/razdvajanja partnera. Predlozi i odluke stručnjaka o preuzimanju deteta od majke koja traži i dobija mere zaštite od nasilja paradoksalni su i zbunjujući za žene, jer ne samo da stavraju mogućnost kršenja mere, već predstavljaju i potencijalni rizik za pojavu novog nasilja (ili sukoba) između bivših partnera. Sve ovo svedoči da se pravo na održavanje odnosa deteta i oca favorizuje u odnosu na princip bezbednosti majke i dece4.
 
MINUS
d. Pored slučajeva nasilja u porodici, da li su ove posebne mere bile primenjene i na druge oblike nasilja (seksualno nasilje, fizičko nasilje, prisilni brakovi itd.)? Ako je odgovor potvrdan, navedite te slučajeve.
Odgovor: Ne postoje osnovi da se neke od mera koje se odnose na nasilje u porodici primene i u drugim slučajevima nasilja iz Konvencije.
d. Pored slučajeva nasilja u porodici, da li su ove posebne mere bile primenjene i na druge oblike nasilja (seksualno nasilje, fizičko nasilje, prisilni brakovi itd.)? Ako je odgovor potvrdan, navedite te slučajeve.
Odgovor: Ne postoje osnovi da se neke od mera koje se odnose na nasilje u porodici primene i u drugim slučajevima nasilja iz Konvencije.
MINUS
[1] Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[2] Autorka istraživanja T. Ignjatović (2013).
[3] Autorka istraživanja T. Ignjatović (2015).
[4] Isto.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.