|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2014 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost |
|
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da, prilikom dodele starateljstva i prava na posetu dece, slučajevi nasilja obuhvaćeni ovom Konvencijom budu uzeti u obzir. 2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da ostvarivanje svakog prava na posetu, odnosno starateljstvo ne ugrožava prava i bezbednost žrtve ili dece. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 31 Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost | ||
| Poređenje između država čl. 31 Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost | ||
| PITANJA |
| a. Prilikom odlučivanja o privremenom i stalnom staranju i pravu na posete, da li sudovi uzimaju u obzir slučajeve nasilja koje su deca mogla da vide ili dožive? Ako je odgovor potvrdan, da li je ovo pitanje prava (poseban uslov u procesu procene propisan zakonom ili drugim pravnim aktom) ili je to stvar diskrecione sudske odluke / mišljenja višeg suda? Navedite razloge. Ako je regulisano pravnim ili drugim aktom, navedite izvor. |
| Odgovor: |
| a. Prilikom odlučivanja o privremenom i stalnom staranju i pravu na posete, da li sudovi uzimaju u obzir slučajeve nasilja koje su deca mogla da vide ili dožive? Ako je odgovor potvrdan, da li je ovo pitanje prava (poseban uslov u procesu procene propisan zakonom ili drugim pravnim aktom) ili je to stvar diskrecione sudske odluke / mišljenja višeg suda? Navedite razloge. Ako je regulisano pravnim ili drugim aktom, navedite izvor. |
| Odgovor: |
 |
| b. Da li je ovo pitanje obuhvaćeno standardom „najboljeg interesa deteta“? Navedite pravno obavezujuće dokumente i dajte objašnjenja o institucijama koje su uključene, uključujući i njihove dužnosti u vezi sa incidentima nasilja. Da li postoje podaci/istraživanja koja pokazuju kako se tumači standard „najboljeg interesa deteta“ u kontekstu nasilja prema ženama? Navedite ko je radio istraživanje i ključne nalaze. |
| Odgovor: Iako je na nivou zakonske legislative, kako u građanskopravnoj tako i krivičnopravnoj oblasti zaštite postignut značajan napredak zaštite žrtava nasilja u porodici i u izvesnoj meri nasilja prema ženama, ne postoji jasan zakonski osnov koji bi obezbedio da se nasilje prema ženama u porodici i nasilje prema deci (kao žrtvama ili svedocima) na jasan i nedvosmislen način poveže u kontekstu donošenja odluka o roditeljskim pravima i obavezama. |
 |
| b. Da li je ovo pitanje obuhvaćeno standardom „najboljeg interesa deteta“? Navedite pravno obavezujuće dokumente i dajte objašnjenja o institucijama koje su uključene, uključujući i njihove dužnosti u vezi sa incidentima nasilja. Da li postoje podaci/istraživanja koja pokazuju kako se tumači standard „najboljeg interesa deteta“ u kontekstu nasilja prema ženama? Navedite ko je radio istraživanje i ključne nalaze. |
|
Odgovor: Iako je na nivou zakonske legislative, kako u građanskopravnoj tako i krivičnopravnoj oblasti zaštite postignut značajan napredak zaštite žrtava nasilja u porodici i u izvesnoj meri nasilja prema ženama, ne postoji jasan zakonski osnov koji bi obezbedio da se nasilje prema ženama u porodici i nasilje prema deci (kao žrtvama ili svedocima) na jasan i nedvosmislen način poveže u kontekstu donošenja odluka o roditeljskim pravima i obavezama. Prema ustavnim jemstvima, sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom. Porodični zakon1 (čl. 61) propisuje da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Sud može doneti odluku o ograničavanju prava deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimično liši roditeljskog prava ili u slučaju nasilja u porodici. Kako zakonskom odredbom nije precizirano da li se slučaj „nasilja u porodici“ odnosi isključivo na nasilje prema detetu ili i prema drugom supružniku, u praksi često postojanje nasilja u porodici ne utiče na odluku o roditeljskom pravu odnosno obavezama, pa su moguće situacije u kojima roditelj može biti nasilan prema drugom roditelju, ali standard „najbolji interes deteta“ preteže nad tom činjenicom. Iako se nasilje u supružničkom ili partnerskom odnosu kojem deca prisustvuju nesporno može okarakterisati kao psihičko nasilje nad decom, ovakvo shvatanje je u praksi retko, pa se najbolji interes deteta češće tumači kao interes deteta da održava odnose sa drugim roditeljem. Kada je u pitanju rad sa roditeljima, pre pokretanja postupka za lišenje roditeljskog prava centar za socijalni rad kao organ starateljstva se može opredeliti za mere korektivnog nadzora. Ni u ovim odredbama se ne pominje nasilje u porodici kao faktor koji utiče na donošenje odluke niti način izvršenja odluka centra za socijalni rad. Iako je u Posebnom protokolu o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva – u slučajevima nasilja u porodici i nasilja nad ženama dete identifikovano kao indirektna žrtva nasilja, nema jasnog naznačenja na koji način će se istovremeno osigurati bezbednost žrtve i ostvarenje prava deteta na lične kontakte sa nasilnim roditeljem. Centri za socijalni rad aktivno su legitimisani da pokreću postupak za lišenje roditeljskog prava i takođe se mogu pojaviti kao tužioci u postupcima za zaštitu od nasilja u porodici i zaštitu prava deteta. Takođe, ostvarujući svoju zaštitnu odnosno preventivnu i koordinirajuću ulogu, u skladu sa Opštim protokolom o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja, imaju i zadatak da uspostave kontakt sa drugim organima i ustanovama. Nedavno sprovedeno istraživanje ukazuje na zabrinjavajuću praksu centara za socijalni rad da preispituju roditeljske kapacitete nenasilnog roditelja – žrtve nasilja u partnerskom odnosu – i u nemalom broju slučajeva predlažu ograničavanje roditeljskih prava zbog nemogućnosti žrtve da se u datim okolnostima (nasilja koje trpi) stara o detetu.2 |
|
|
| c. Da li postoje posebne mere koje se uzimaju u obzir i, ako je neophodno, primenjuju kako bi se osiguralo da prava na posete i starateljstvo ne ugrožavaju prava i bezbednost žrtve, kao i prava i bezbednost deteta? Navedite uslove. Ko je odgovoran za primenu ovih mera (policija, centri za socijalni rad itd.)? Da li postoje dostupni statistički podaci o broju ovih mera odobrenih u odnosu na broj porodica sa donetim odlukama o pravu na posetu / starateljstvu? |
| Odgovor: Ukoliko u sudskom postupku nije određena jedna ili više mera zaštite od nasilja u porodici, ne postoje druge mere koje bi obezbedile sigurnost žrtve prilikom sprovođenja određenog modela održavanja ličnih odnosa roditelja sa detetom. I kada postoji mera zaštite od nasilja u porodici, u praksi često izostaje preciziranje načina preuzimanja deteta kojim bi se izbegao kontakt između roditelja, što može da ugrozi sigurnost žrtve. |
| c. Da li postoje posebne mere koje se uzimaju u obzir i, ako je neophodno, primenjuju kako bi se osiguralo da prava na posete i starateljstvo ne ugrožavaju prava i bezbednost žrtve, kao i prava i bezbednost deteta? Navedite uslove. Ko je odgovoran za primenu ovih mera (policija, centri za socijalni rad itd.)? Da li postoje dostupni statistički podaci o broju ovih mera odobrenih u odnosu na broj porodica sa donetim odlukama o pravu na posetu / starateljstvu? |
| Odgovor: Ukoliko u sudskom postupku nije određena jedna ili više mera zaštite od nasilja u porodici, ne postoje druge mere koje bi obezbedile sigurnost žrtve prilikom sprovođenja određenog modela održavanja ličnih odnosa roditelja sa detetom. I kada postoji mera zaštite od nasilja u porodici, u praksi često izostaje preciziranje načina preuzimanja deteta kojim bi se izbegao kontakt između roditelja, što može da ugrozi sigurnost žrtve. |
|
|
| d. Pored slučajeva nasilja u porodici, da li su ove posebne mere bile primenjene i na druge oblike nasilja (seksualno nasilje, fizičko nasilje, prisilni brakovi itd.)? Ako je odgovor potvrdan, navedite te slučajeve. |
| Odgovor: Ne postoje osnovi da se neke od mera koje se odnose na nasilje u porodici primene i u drugim slučajevima nasilja iz Konvencije. |
| d. Pored slučajeva nasilja u porodici, da li su ove posebne mere bile primenjene i na druge oblike nasilja (seksualno nasilje, fizičko nasilje, prisilni brakovi itd.)? Ako je odgovor potvrdan, navedite te slučajeve. |
| Odgovor: Ne postoje osnovi da se neke od mera koje se odnose na nasilje u porodici primene i u drugim slučajevima nasilja iz Konvencije. |
|
|
|
[1] Porodični zakon, Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011. [2] Autorka istraživanja Tanja Ignjatović (2013). |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
