Član 30 - Naknada
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 30 - Naknada
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 30 - Naknada
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i omoguće žrtvama pravo na potraživanje naknade od počinilaca za bilo koje krivično delo utvrđeno na osnovu ove konvencije.

2) Odgovarajuća državna naknada dodeljuje se onima koji su zadobili ozbiljne telesne povrede ili onima kojima je narušeno zdravlje do te mere da stepen povreda nije pokriven iz drugih izvora, kao što su: počinilac, osiguranje odnosno državno zdravstveno i socijalno davanje. Ništa iz ovog člana ne sprečava strane ugovornice ove konvencije od zahteva za povraćaj iznosa naknade od počinilaca dokle god vode računa o bezbednosti žrtve.

3) Mere preduzete u skladu sa stavom 2 ovog člana obezbeđuju zagarantovanu naknadu u razumnom vremenskom roku.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 30 Naknada
Poređenje između država čl. 30 Naknada
PITANJA
 
a. Imaju li sve žrtve nasilja prema ženama pravo da traže naknadu protiv učinioca? Da li se to dešava u građanskom i/ili krivičnom sudu? Ako je deo krivičnog postupka, da li je odluka o naknadi deo kazne ili je to samo presuda? Da li je naknada materijalna ili nematerijalna? Navedite izvršni postupak u vezi sa odlukom o naknadi (ko inicira, ko je odgovoran i kakav je postupak).
Odgovor: Žrtve nasilja obuhvaćene Konvencijom mogu istaći zahtev za naknadu štete u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, u krivičnom ili građanskom postupku.
U krivičnom postupku, pitanje naknade materijalne i nematerijalne štete regulisano je odredbama Zakonika o krivičnom postupku1 kroz institut imovinskopravnog zahteva koji se može odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla. Imovinskopravni zahtev žrtva, tj. oštećena u postupku, može da istakne najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, a o imovinskopravnom zahtevu će se raspraviti ako se time ne bi znatno odugovlačio krivični postupak.
PLUS
a. Imaju li sve žrtve nasilja prema ženama pravo da traže naknadu protiv učinioca? Da li se to dešava u građanskom i/ili krivičnom sudu? Ako je deo krivičnog postupka, da li je odluka o naknadi deo kazne ili je to samo presuda? Da li je naknada materijalna ili nematerijalna? Navedite izvršni postupak u vezi sa odlukom o naknadi (ko inicira, ko je odgovoran i kakav je postupak).
Odgovor: Žrtve nasilja obuhvaćene Konvencijom mogu istaći zahtev za naknadu štete u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, u krivičnom ili građanskom postupku.
U krivičnom postupku, pitanje naknade materijalne i nematerijalne štete regulisano je odredbama Zakonika o krivičnom postupku1 kroz institut imovinskopravnog zahteva koji se može odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla. Imovinskopravni zahtev žrtva, tj. oštećena u postupku, može da istakne najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, a o imovinskopravnom zahtevu će se raspraviti ako se time ne bi znatno odugovlačio krivični postupak. Žrtva kao oštećeno lice u postupku dužna je da određeno označi zahtev i pruži odgovarajuće dokaze, kao i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje.
Zakonom je propisano i da je organ postupka dužan da prikupi dokaze za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu i pre nego što je on podnet, osim ako bi se time znatno odugovlačio postupak, u kojem slučaju će se ograničiti na prikupljanje podataka čije bi utvrđivanje kasnije bilo nemoguće ili otežano. Imajući u vidu da se u praksi žrtva najčešće upućuje da zahtev ostvari u parnici, uz obrazloženje da bi odlučivanje u krivičnom postupku dovelo do njegovog odugovlačenja, oštećeni i njihovi punomoćnici često i sami navode da će ovo pravo ostvarivati u parnici.2 Ukoliko krivični sud donese odluku o imovinskopravnom zahtevu, on će biti deo sudske presude, ali ne i same sankcije. Time, neizvršenje dela presude koji se odnosi na imovinskopravni zahtev ne povlači pravne posledice za visinu izrečene kazne odnosno prirodu sankcije za osuđeno lice. Na žrtvi je da u izvršnom postupku obezbedi obeštećenje prema pravilima izvršnog postupka.
Kada je u pitanju ostvarivanje prava žrtve u parničnom postupku, položaj žrtve, tj. tužioca, značajno je složeniji. Šteta je Zakonom o obligacionim odnosima3 definisana kao umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Iako vođenje parnice nije uslovljeno donošenjem pravnosnažne krivične presude, sudovi u građanskom postupku često prekidaju suđenje, uslovljavajući donošenje odluke o naknadi štete pravnosnažnom krivičnom presudom. Ovaj stav u praksi može značiti da žrtva na nastavak parničnog postupka može da čeka i po više od godinu dana.4 Takođe, dokazi koji su izvedeni u krivičnom postupku često se ponovo izvode u građanskom postupku.
Kada je u pitanju primena odredbi Zakona o parničnom postupku,5 odredbe o obaveznom prisustvu tužioca ili njegovog zastupnika odnosno punomoćnika na svakom ročištu, ponovno saslušanje i suočavanje stranaka mogu imati traumatične posledice za žrtvu. Moguće je da stranke budu oslobođene plaćanja troškova ukoliko je reč o žrtvi koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove, a oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobađanje od plaćanja takse i oslobađanje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa. Međutim, u praksi se retko dešava da stranka bude oslobođena sudskih troškova, posebno polaganja predujma za veštačenje.
Kada je u pitanju izvršenje sudske odluke o naknadi štete, na tužiocu je da osigura naplatu – privremenim merama za obezbeđenje, tako što će dokazati da postoji opasnost da će imovina biti otuđena i da u tom slučaju za tužioca može nastupiti nenadoknadiva šteta. Postupak i sprovođenje izvršenja i obezbeđenja sudske odluka regulisan je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju,6 a pokreće se na predlog izvršnog poverioca (žrtve kojoj je pravnosnažnom sudskom odlukom dosuđena naknada štete). Izvršenje i obezbeđenje određuje sud, a sprovodi ga sud ili izvršitelj u skladu sa predlogom koji poverilac mora posebno naznačiti. Sud će izvršenje odrediti na sredstvima koja je naznačio poverilac, ali može po službenoj dužnosti u toku postupka odrediti drugo sredstvo ili predmete izvršenja.
Takođe, poverilac može tražiti da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini dužnika ili zahtevati izjavu o imovini dužnika bez navođenja sredstava izvršenja, u kojem slučaju će sud naknadno zaključkom odrediti sredstva i predmet izvršenja. Izvršitelj sprovodi izvršenja na sredstvima koja su naznačena u rešenju o izvršenju, a ako to nije učinjeno, na osnovu sopstvenog zaključka na način kojim se najpovoljnije ostvaruje namirenje poverioca. Zakon predviđa različita sredstva izvršenja za naplatu novčanog potraživanja, kao što su izvršenje na pokretnim stvarima dužnika, nepokretnosti, na potraživanju izvršnog dužnika, na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima, računu, štednom ulogu i tekućem računu, hartijama od vrednosti. Troškove postupka snosi dužnik, ali je poverilac u obavezi da predujmi troškove pre početka izvršenja.
MINUS
b. Da li je vaša zemlja ratifikovala Evropsku konvenciju o naknadi za žrtve nasilnih zločina? Može li žrtva da podnese tužbu osiguravajućem društvu? Da li se može kompenzovati iz obaveznog državnog zdravstvenog osiguranja?
Odgovor: Vlada Republike Srbije je potpisala Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja u oktobru 2010. godine. Na postupak ratifikacije se još čeka.
Kada su u pitanju drugi izvori naknade štete, ukoliko su životno osigurane, žrtve bi mogle naplatiti utvrđenu štetu od osiguravajućih društava.
PLUS
b. Da li je vaša zemlja ratifikovala Evropsku konvenciju o naknadi za žrtve nasilnih zločina? Može li žrtva da podnese tužbu osiguravajućem društvu? Da li se može kompenzovati iz obaveznog državnog zdravstvenog osiguranja?
Odgovor: Vlada Republike Srbije je potpisala Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja u oktobru 2010. godine. Na postupak ratifikacije se još čeka.
Kada su u pitanju drugi izvori naknade štete, ukoliko su životno osigurane, žrtve bi mogle naplatiti utvrđenu štetu od osiguravajućih društava. Istovremeno, neke vrste lečenja ulaze u delokrug obaveznog zdravstvenog osiguranja, te bi deo troškova mogao biti pokriven iz ovih fondova. Ipak, treba imati u vidu da su određene usluge (kao što su stomatološke usluge) od pre nekoliko godina ostale van opsega obavezne primarne zdravstvene zaštite, te padaju na teret korisnika.
MINUS
c. Da li postoji poseban državni fond za naknadu žrtvama nasilnih krivičnih dela, uključujući i žrtve nasilja prema ženama? Ako postoji, kakvu štetu on pokriva (materijalnu, nematerijalnu itd.)? Kakav postupak treba da se vodi kako bi se dobila državna nadoknada (administrativni, sudski itd.)? Da li on pokriva telesne povrede, ozbiljne zdravstvene probleme itd? U slučajevima državne kompenzacije, da li država od učinioca nadoknađuje realne troškove? Da li žrtve koje nisu državljani imaju pristup državnoj naknadi? Navedite.
Odgovor: U Srbiji ne postoji državni fond niti sredstva opredeljena za naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja, uključujući nasilje prema ženama i nasilje u porodici. Ratifikacijom Evropske konvencije o naknadi štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja situacija bi morala biti promenjena kada je reč o ozbiljnim telesnim povredama ili težem narušavanju zdravlja. Ovaj standard prati i Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
c. Da li postoji poseban državni fond za naknadu žrtvama nasilnih krivičnih dela, uključujući i žrtve nasilja prema ženama? Ako postoji, kakvu štetu on pokriva (materijalnu, nematerijalnu itd.)? Kakav postupak treba da se vodi kako bi se dobila državna nadoknada (administrativni, sudski itd.)? Da li on pokriva telesne povrede, ozbiljne zdravstvene probleme itd? U slučajevima državne kompenzacije, da li država od učinioca nadoknađuje realne troškove? Da li žrtve koje nisu državljani imaju pristup državnoj naknadi? Navedite.
Odgovor: U Srbiji ne postoji državni fond niti sredstva opredeljena za naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja, uključujući nasilje prema ženama i nasilje u porodici. Ratifikacijom Evropske konvencije o naknadi štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja situacija bi morala biti promenjena kada je reč o ozbiljnim telesnim povredama ili težem narušavanju zdravlja. Ovaj standard prati i Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
MINUS
d. Postoji li neka odredba kojom se garantuje da će se odluka o naknadi doneti u razumnom roku?
Odgovor: Kada je u pitanju tok postupka za naknadu štete, ne postoji specifična odredba koja se odnosi na rokove, tj. ovaj postupak se ne smatra hitnim.
d. Postoji li neka odredba kojom se garantuje da će se odluka o naknadi doneti u razumnom roku?
Odgovor: Kada je u pitanju tok postupka za naknadu štete, ne postoji specifična odredba koja se odnosi na rokove, tj. ovaj postupak se ne smatra hitnim.
MINUS
e. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član (član 30 Konvencije)? Navedite razloge.
Odgovor: Srbija je stavila rezervu na stav koji se odnosi na državni fond i ostvarivanje naknade štete za teže povrede ili teže narušavanje zdravlja proisteklog iz krivičnih dela određenih Konvencijom. Ovakav stav je u suprotnosti sa potpisanom Evropskom konvencijom o naknadi štete žrtvama krivičih dela sa elementima nasilja.
e. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član (član 30 Konvencije)? Navedite razloge.
Odgovor: Srbija je stavila rezervu na stav koji se odnosi na državni fond i ostvarivanje naknade štete za teže povrede ili teže narušavanje zdravlja proisteklog iz krivičnih dela određenih Konvencijom. Ovakav stav je u suprotnosti sa potpisanom Evropskom konvencijom o naknadi štete žrtvama krivičih dela sa elementima nasilja.
MINUS
[1] Zakonik o krivičnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2011, 32/2013, 45/2013, 55/2014.
[2] Autorka Biljana Sinanović (2012).
[3] Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989 – odluka USJ i 57/1989; Službeni list SRJ, br. 31/1993; i Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna povelja.
[4] Autorka je Tijana Kostić (2012).
[5] Zakon o parničnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014.
[6] Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Službeni glasnik RS, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/2013 – odluka US i 55/2014.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.