Član 3 – Definicije
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 3 – Definicije
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 3 - Definicije
U svrhu ove konvencije:
a) „nasilje nad ženama“ označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu;
b) „nasilje u porodici“ označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li počinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom;
c) „rod“ označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce;
d) „rodno zasnovano nasilje nad ženama“ označava nasilje, koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene;
e) „žrtva“ označava svako fizičko lice koje je izloženo ponašanju opisanom pod tač. a) i b);
f) pojam „žena“ uključuje i devojke ispod 18 godina života.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 3 Definicije
Poređenje između država čl. 3 Definicije
PITANJA
 
a. Da li postoji definicija o nasilju nad ženama u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju prema ženama, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: Od perioda kada je ratifikovana Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici do kraja 2015. godine u Republici Srbiji na nacionalnom nivou nije bilo promena propisa i strategija relevantnih za definisanje pojma nasilja prema ženama.
PLUS
a. Da li postoji definicija o nasilju nad ženama u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju prema ženama, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: Od perioda kada je ratifikovana Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici do kraja 2015. godine u Republici Srbiji na nacionalnom nivou nije bilo promena propisa i strategija relevantnih za definisanje pojma nasilja prema ženama.
Zaštitnik građana je decembra 2014. predstavio Drugu radnu verziju Modela zakona o rodnoj ravnopravnosti1 u kojem se u čl. 11, tačka 6 navodi da je „rodno zasnovano nasilje ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, ili nanosi materijalna šteta licu, kao i ozbiljna pretnja takvom ponašanju, koje sprečava ili ograničava neko lice da uživa prava i slobode na principu ravnopravnosti polova.“ Izmena u odnosu na postojeće zakonsko rešenje se odnosi samo na upotrebu termina „rodno zasnovano nasilje“ umesto „nasilje zasnovano na polu“ kako je stajalo u Zakonu o ravnopravnosti polova2 (čl. 10).
Tokom 2015. godine Koordinaciono telo za ravnopravnost polova je pokrenulo proces izrade novog Zakona o ravnopravnosti polova, u skladu sa Planom rada ovog tela za 2015. godinu3. Nacrt zakona nije ušao u skupštinsku proceduru do kraja 2015. godine4.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je tokom 2015. pokrenulo paralelne procese evaluiranja Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine, izradu novog strateškog dokumenta i izradu plana akcija za primenu nove strategije. U predlogu Nacionalne startegije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine5, u poglavlju o opisu stanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, pod tačkom 2.5. Nasilje nad ženama, navodi se:
„U patrijarhalnom društvu, u kome su različite rodne uloge namenjene muškarcima i ženama, a uloge i osobine muškaraca su privilegovane, žene i devojčice su češće i ozbiljnije od muškaraca i dečaka pogođene različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Nasilje nad ženama je najčešći oblik kršenja ženskih ljudskih prava. Prepoznavajući strukturnu prirodu nasilja nad ženama kao rodno zasnovanog nasilja i oblika diskriminacije žena, Republika Srbija je prihvatila međunarodne i regionalne standarde rodne ravnopravnosti koji ukazuju na to da je postizanje de jure i de facto ravnopravnosti između žena i muškaraca ključni element u prevenciji nasilja nad ženama“.
U predlogu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine nisu navedene definicije „nasilja nad ženama“, mada se ono označava kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije žena.
Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011), čiji rok važenja ističe 2015. godine ne sadrži autentičnu definiciju nasilja prema ženama, već se poziva na Pekinšku deklaraciju i Platformu za akciju (1995).
Novi pokrajinski strateški dokument, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, 2014. do 2020. godine, u potpunosti je usaglašen i preuzima definicije pojmova iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovaj dokument predstavlja prvu operacionalizaciju Konvencije u domaćem kontekstu, u okvirima nadležnosti AP Vojvodina.
Može se zaključiti da je odgovarajuća definicija nasilja prema ženama uključena u dokumente na regionalnom, a da se očekuje da će biti uključena i u relevantna dokumenta na nacionalnom nivou.
MINUS
b. Da li postoji definicija o nasilju u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju u porodici, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: U 2015. godini nije bilo izmena relevantnih zakona u vezi sa definicijama nasilja u porodici.
PLUS
b. Da li postoji definicija o nasilju u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju u porodici, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: U 2015. godini nije bilo izmena relevantnih zakona u vezi sa definicijama nasilja u porodici. U Porodičnom zakonu6 nasilje se definiše putem ugrožavajućeg ponašanja, a ne kroz vrste specifičnih oblika nasilja (fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko), dok je krug zaštićenih lica (članova porodice) propisan u posebnom stavu i odgovara definiciji iz ovog člana Konvencije. Krivični zakonik7 u okviru osnovnog oblika krivičnog dela nasilje u porodici sadrži posebnu definiciju nasilja u porodici, što podrazumeva primenu nasilja, pretnju da će se napasti na život ili telo, drsko ili bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice. U Krivičnom zakoniku krug zaštićenih lica uži je u odnosu na zadati standard iz ovog člana Konvencije.

Definicija nasilja u porodici koju daje Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, čiji je rok važenja istekao krajem 2015. godine, određuje nasilje u porodici u skladu sa odredbama Konvencije. Na regionalnom nivou, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine, sadrže definiciju „nasilja u porodici“ usaglašenu sa definicijom koju koristi Konvencija.

Drugi akti na nacionalnom i lokalnom nivou uglavnom nisu koristili definiciju iz Porodičnog zakona, već se pozivaju na različite međunarodne dokumente, ili uopšte ne sadrže definiciju nasilja u porodici.

 
MINUS
c. Da li postoji definicija o rodu u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodu, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: Na nacionalnom nivou „rod“ je definisan Zakonom o ravnopravnosti polova(čl. 10), i obuhvata „položaje i statuse“ umesto odrednica „ponašanja, aktivnosti i atributa“, navedenih u Konvenciji. Dakle, zakonska definicija eksplicitno obuhvata sferu javnog i privatnog života i dimenziju diskriminacije, ali ne obuhvata pojam društvene prikladnosti. Na regionalnom nivou, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine, sadrže definiciju „roda“ preuzetu iz definicije Konvencije Saveta Evriope (čl. 3).

 

c. Da li postoji definicija o rodu u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodu, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: Na nacionalnom nivou „rod“ je definisan Zakonom o ravnopravnosti polova(čl. 10), i obuhvata „položaje i statuse“ umesto odrednica „ponašanja, aktivnosti i atributa“, navedenih u Konvenciji. Dakle, zakonska definicija eksplicitno obuhvata sferu javnog i privatnog života i dimenziju diskriminacije, ali ne obuhvata pojam društvene prikladnosti. Na regionalnom nivou, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine, sadrže definiciju „roda“ preuzetu iz definicije Konvencije Saveta Evriope (čl. 3).

 

MINUS
d. Da li postoji definicija o rodno zasnovanom nasilju u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodno zasnovanom nasilju, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: U zakonodavstvu Republike Srbije ne postoji definicija pojma rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Najbliža tome je definicija nasilja prema ženama sadržana u Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine i definicija nasilja zasnovanog na polu u Zakonu o ravnopravnosti polova (čl. 10) definisano je nasilje zasnovano na polu (opisano pod tačkom a).
PLUS
d. Da li postoji definicija o rodno zasnovanom nasilju u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodno zasnovanom nasilju, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: U zakonodavstvu Republike Srbije ne postoji definicija pojma rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Najbliža tome je definicija nasilja prema ženama sadržana u Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine i definicija nasilja zasnovanog na polu u Zakonu o ravnopravnosti polova (čl. 10) definisano je nasilje zasnovano na polu (opisano pod tačkom a). U predlogu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period  od 2016. do 2020. godine koristi se termin „rodno zasnovano nasilje“, ali se ne navodi njegova definicija. Iz sadržaja mera i aktivnosti jasno je da se „nasilje nad ženama“ i „rodno zasnovano nasilje“ svode na „nasilje nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima“, što uključuje samo privatnu sferu, odnosno ne uključuje sve oblike nasilja prema ženama koje navodi Konvencija Saveta Evrope. Predlog ove strategije najavljuje usvajanje „Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima za period 2016 − 2020. u skladu sa politikama EU u ovoj oblasti i Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“, iz koga se, takođe, vidi da se radi o užem značenju rodno zasnovanog nasilja prema ženama. 

Na regionalnom nivou, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine sadrži definiciju „nasilja prema ženama“ preuzetu iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3).

MINUS
e. Da li postoji definicija o žrtvi uopšteno govoreći i/ili definicija o žrtvi nasilja prema ženama i u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Da li postoje drugi izrazi za žrtve nasilja prema ženama i/ili nasilja u porodici koji se koriste u zakonima ili dokumentima (osoba koja je oštećena, ili svedok)? Ako je odgovor potvrdan, navedite koji se termin-definicija koristi.
Odgovor: Brojni propisi i dokumenti8 koriste pojmove kao što su „žrtva“, „žrtva nasilja u porodici“ ili „žene žrtve nasilja“, ali ne sadrže definiciju žrtve, bilo da je u pitanju nasilje nad ženama ili nasilje u porodici. Isto važi i za predlog Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period  od 2016. do 2020. godine. Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina od 2014. do 2020. godine sadrži pojam „žrtve“ preuzet iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3).
e. Da li postoji definicija o žrtvi uopšteno govoreći i/ili definicija o žrtvi nasilja prema ženama i u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Da li postoje drugi izrazi za žrtve nasilja prema ženama i/ili nasilja u porodici koji se koriste u zakonima ili dokumentima (osoba koja je oštećena, ili svedok)? Ako je odgovor potvrdan, navedite koji se termin-definicija koristi.
Odgovor: Brojni propisi i dokumenti8 koriste pojmove kao što su „žrtva“, „žrtva nasilja u porodici“ ili „žene žrtve nasilja“, ali ne sadrže definiciju žrtve, bilo da je u pitanju nasilje nad ženama ili nasilje u porodici. Isto važi i za predlog Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period  od 2016. do 2020. godine. Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina od 2014. do 2020. godine sadrži pojam „žrtve“ preuzet iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3).
MINUS
[1] http://www.ombudsman.rs/attachments/3621_druga%20verzija%201.pdf
[2] Službeni glasnik RS, br. 104/2009.
[3] http://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/akcioni-plan-2015
[4] Treba naglasiti da, kada se Predlog zakona našao u skupštinskoj proceduri (5. februara 2016), njegov naziv je promenjen u Zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca, ali je ubrzo zatim ovaj Predlog povučen iz skupštinske procedure (kao rezultat sastanka kjoji je organizovala Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020 i Ženska parlamentarna mreža; na ovom sastnu stav Autonomnog ženskog centra je bio da nema razloga za hitni postupak usvajanja Predloga zakona, a imajući u vidu brojne primedbe na njegov sadržaj, među kojim i neopravdano izostavljanje određenja „rod/rodno“, predloženo je njegovo povlačenje iz procedure).
[5] http://www.rsjp.gov.rs/strateg/67/nac/Strategija%20RR-Srbija%202016%20-2018.pdf
[6] Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[7] Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
[8] Zakon o ravnopravnosti polova („žrtva nasilja u porodici“ – čl. 29); Zakon o policiji („žrtva krivičnog dela“ – čl. 73); Strategija razvoja socijalne zaštite („žrtve nasilja u porodici“), Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti za period 2010. do 2015. godine („žene žrtve nasilja“), Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima („žene žrtve nasilja“ i „žrtve nasilja u porodici“).
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.