Član 3 – Definicije
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 3 – Definicije
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 3 - Definicije
U svrhu ove konvencije:
a) „nasilje nad ženama“ označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu;
b) „nasilje u porodici“ označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li počinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom;
c) „rod“ označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce;
d) „rodno zasnovano nasilje nad ženama“ označava nasilje, koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene;
e) „žrtva“ označava svako fizičko lice koje je izloženo ponašanju opisanom pod tač. a) i b);
f) pojam „žena“ uključuje i devojke ispod 18 godina života.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 3 Definicije
Poređenje između država čl. 3 Definicije
PITANJA
 
a. Da li postoji definicija o nasilju nad ženama u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju prema ženama, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: U Republici Srbiji na nacionalnom nivou postoji nekoliko propisa i strategija relevantnih za definisanje pojma nasilja prema ženama:
Zakonom o ravnopravnosti polova1 (čl. 10) definisano je nasilje zasnovano na polu kao ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, ili nanosi materijalna šteta licu, kao i ozbiljna pretnja takvim ponašanjem, koje sprečava ili ograničava neko lice da uživa prava i slobode na principu ravnopravnosti polova.
PLUS
a. Da li postoji definicija o nasilju nad ženama u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju prema ženama, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: U Republici Srbiji na nacionalnom nivou postoji nekoliko propisa i strategija relevantnih za definisanje pojma nasilja prema ženama:
Zakonom o ravnopravnosti polova1 (čl. 10) definisano je nasilje zasnovano na polu kao ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, ili nanosi materijalna šteta licu, kao i ozbiljna pretnja takvim ponašanjem, koje sprečava ili ograničava neko lice da uživa prava i slobode na principu ravnopravnosti polova.
Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine (2009) definiše nasilje prema ženama kao svaki akt rodno zasnovanog nasilja, koji rezultuje ili može da ima za posledicu fizičku, psihičku ili seksualnu povredu ili patnju žene, uključujući pretnje takvim radnjama, ograničenje ili proizvoljno lišenje slobode, bez obzira na to da li se dešava u sferi javnog ili privatnog života. Ova definicija ne sadrži odrednicu po kojoj nasilje prema ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije prema ženama, a takođe ne obuhvata finansijske štete.
Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011) ne sadrži autentičnu definiciju nasilja prema ženama, već se poziva na Pekinšku deklaraciju i Platformu za akciju (1995), koje nasilje u porodici definišu kao bilo kakav čin nasilja baziranog na različitosti polova koji rezultuje ili bi mogao rezultovati u fizičkoj, seksualnoj ili psihološkoj šteti i patnji žena, uključujući pretnje takvim činom, prinudom ili samovoljnim lišavanjem slobode, u javnom i privatnom životu. Pored toga, Strategija se poziva i na Deklaraciju Ujedinjenih nacija o ukidanju nasilja nad ženama iz 1993. godine, koja definiše ključne oblike nasilja prema ženama, precizirajući da takvo nasilje može biti fizičke, seksualne ili psihičke prirode i da se može ispoljavati u porodici (što obuhvata premlaćivanje, seksualno zlostavljanje ženske dece, silovanje u braku, genitalno sakaćenje žena i nasilje koje vrše druge osobe izuzev supružnika); u široj zajednici (uključujući silovanje, seksualno zlostavljanje i seksualno uznemiravanje na radnome mestu); kao i nasilje koje vrši ili podstiče država, gde god da se ono odvija.
Na regionalnom nivou, do 2012. godine na snazi je bila Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. Ovaj dokument je u Dodatku 1 – Određenje pristupa i korišćenih pojmova sadržao definiciju „rodno zasnovanog nasilja“, preuzetu iz Preporuke Rec(2002)5 Komiteta ministara državama članicama o zaštiti žena od nasilja i Memoranduma sa objašnjenjima, koje su bile osnova za izradu Strategije. Novi pokrajinski strateški dokument, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, 2014. do 2020. godine, u potpunosti je usaglašen i preuzima definicije pojmova iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovaj dokument predstavlja prvu operacionalizaciju Konvencije u domaćem kontekstu, u okvirima nadležnosti AP Vojvodina. Na lokalnom nivou, nekoliko opština je usvojilo lokalne akcione planove za unapređenje rodne ravnopravnosti. Međutim, oni uglavnom ili ne sadrže definiciju nasilja nad ženama, ili se u ovom pogledu pozivaju na relevantne međunarodne dokumente, poput Deklaracije UN o ukidanju nasilja nad ženama iz 1993. godine.
Može se zaključiti da je odgovarajuća definicija nasilja prema ženama uključena prvo u dokumente na regionalnom, a tek potom na nacionalnom nivou, ali da nije korišćena u ostalim relevantnim dokumentima na nacionalnom i lokalnom nivou.
MINUS
b. Da li postoji definicija o nasilju u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju u porodici, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: Prema Porodičnom zakonu2 nasilje u porodici definisano je kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasiljem u porodici smatra se naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; prisiljavanje na seksualni odnos; navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem; ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
PLUS
b. Da li postoji definicija o nasilju u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju u porodici, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: Prema Porodičnom zakonu2 nasilje u porodici definisano je kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasiljem u porodici smatra se naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; prisiljavanje na seksualni odnos; navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem; ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ovom zakonskom odredbom nasilje se definiše putem ugrožavajućeg ponašanja, a ne kroz vrste specifičnih oblika nasilja (fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko), dok je krug zaštićenih lica (članova porodice) propisan u posebnom stavu i odgovara definiciji iz ovog člana Konvencije.
Krivični zakonik3 u okviru osnovnog oblika krivičnog dela nasilje u porodici sadrži posrednu definiciju nasilja u porodici, prema kojoj nasilje u porodici podrazumeva primenu nasilja, pretnju da će se napasti na život ili telo, drsko ili bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice. Članom porodice, prema značenju izraza iz ovog zakona, smatraju se supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice se smatraju i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca, ali i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, i ako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu, te je krug zaštićenih lica u Krivičnom zakoniku uži u odnosu na zadati standard iz ovog člana Konvencije.
Definicija nasilja u porodici koju daje Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima određuje nasilje u porodici kao svaki akt fizičkog, seksualnog i psihičkog nasilja koje se zbiva u porodici ili domaćinstvu ili bilo kojeg drugog partnerskog, odnosno intimnog odnosa, bez obzira na to da li nasilnik deli ili ne deli istu stambenu jedinicu sa žrtvom, u skladu sa odredbama Konvencije. Strategija se poziva i na Pekinšku deklaraciju i Platformu za akciju (1995).
Na regionalnom nivou, Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, a aktuelno i Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine, sadrže definiciju „nasilja u porodici“ usaglašenu sa definicijom koju koristi Konvencija.
Drugi akti na nacionalnom i lokalnom nivou uglavnom nisu koristili definiciju iz Porodičnog zakona, već se pozivaju na različite međunarodne dokumente, ili uopšte i ne sadrže definiciju nasilja u porodici.
MINUS
c. Da li postoji definicija o rodu u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodu, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: Na nacionalnom nivou rod je definisan Zakonom o ravnopravnosti polova (čl. 10), kao pojam koji označava društveno uspostavljene uloge, položaje i statuse žena i muškaraca u javnom i privatnom životu, a iz kojih usled društvenih, kulturnih i istorijskih razlika proističe diskriminacija zasnovana na biološkoj pripadnosti određenom polu. Navedena definicija obuhvata „položaje i statuse“ umesto odrednica „ponašanja, aktivnosti i atributa“, navedenih u ovom članu Konvencije – dakle, ona prva eksplicitno obuhvata sferu javnog i privatnog života i dimenziju diskriminacije, ali ne obuhvata pojam društvene prikladnosti.
PLUS
c. Da li postoji definicija o rodu u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodu, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: Na nacionalnom nivou rod je definisan Zakonom o ravnopravnosti polova (čl. 10), kao pojam koji označava društveno uspostavljene uloge, položaje i statuse žena i muškaraca u javnom i privatnom životu, a iz kojih usled društvenih, kulturnih i istorijskih razlika proističe diskriminacija zasnovana na biološkoj pripadnosti određenom polu. Navedena definicija obuhvata „položaje i statuse“ umesto odrednica „ponašanja, aktivnosti i atributa“, navedenih u ovom članu Konvencije – dakle, ona prva eksplicitno obuhvata sferu javnog i privatnog života i dimenziju diskriminacije, ali ne obuhvata pojam društvene prikladnosti.
Na regionalnom nivou Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, a aktuelno i Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine, sadrže definiciju „roda“ preuzetu iz definicije Konvencije Saveta Evriope (čl. 3).
MINUS
d. Da li postoji definicija o rodno zasnovanom nasilju u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodno zasnovanom nasilju, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: U zakonodavstvu Republike Srbije ne postoji definicija pojma rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Najbliža tome je definicija nasilja prema ženama sadržana u Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine (opisano pod tačkom a). Zakonom o ravnopravnosti polova (čl. 10) definisano je nasilje zasnovano na polu (opisano pod tačkom a).
PLUS
d. Da li postoji definicija o rodno zasnovanom nasilju u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodno zasnovanom nasilju, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno.
Odgovor: U zakonodavstvu Republike Srbije ne postoji definicija pojma rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Najbliža tome je definicija nasilja prema ženama sadržana u Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine (opisano pod tačkom a). Zakonom o ravnopravnosti polova (čl. 10) definisano je nasilje zasnovano na polu (opisano pod tačkom a).
Na regionalnom nivou, Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. izjednačava „rodno zasnovano nasilje“ sa „nasiljem prema ženama“, a aktuelno Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine sadrži definiciju „nasilja prema ženama“ preuzetu iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3).
MINUS
e. Da li postoji definicija o žrtvi uopšteno govoreći i/ili definicija o žrtvi nasilja prema ženama i u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Da li postoje drugi izrazi za žrtve nasilja prema ženama i/ili nasilja u porodici koji se koriste u zakonima ili dokumentima (osoba koja je oštećena, ili svedok)? Ako je odgovor potvrdan, navedite koji se termin-definicija koristi.
Odgovor: Brojni propisi i dokumenti4 koriste pojmove kao što su „žrtva“, „žrtva nasilja u porodici“ ili „žene žrtve nasilja“, ali ne sadrže definiciju žrtve, bilo da je u pitanju nasilje nad ženama ili nasilje u porodici. Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina od 2014. do 2020. godine sadrži pojam „žrtve“ preuzet iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3).
PLUS
e. Da li postoji definicija o žrtvi uopšteno govoreći i/ili definicija o žrtvi nasilja prema ženama i u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Da li postoje drugi izrazi za žrtve nasilja prema ženama i/ili nasilja u porodici koji se koriste u zakonima ili dokumentima (osoba koja je oštećena, ili svedok)? Ako je odgovor potvrdan, navedite koji se termin-definicija koristi.
Odgovor: Brojni propisi i dokumenti4 koriste pojmove kao što su „žrtva“, „žrtva nasilja u porodici“ ili „žene žrtve nasilja“, ali ne sadrže definiciju žrtve, bilo da je u pitanju nasilje nad ženama ili nasilje u porodici. Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina od 2014. do 2020. godine sadrži pojam „žrtve“ preuzet iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3).
Prema Zakoniku o krivičnom postupku5, „oštećeni“ je lice čije je lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo krivičnim delom (čl. 2, tačka 11), pa ovaj termin označava žrtvu krivičnog dela u oblasti krivičnopravne zaštite. Krivični zakonik, kao i Porodični zakon, u okviru zaštite od nasilja u porodici propisuju krug lica koja se smatraju članom porodice. Naše procesno zakonodavstvo ne pravi razliku između „oštećenog lica“ i „žrtve“, čime se žrtvi težih krivičnih dela ne obezbeđuje dodatna neophodna pažnja u postupku, odnosno specifična prava i zaštita6.
MINUS
[1] Zakon o ravnopravnosti polova, Službeni glasnik RS, br. 104/2009.
[2] Porodični zakon, Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[3] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
[4] Zakon o ravnopravnosti polova („žrtva nasilja u porodici“ – čl. 29); Zakon o policiji („žrtva krivičnog dela“ – čl. 73); Strategija razvoja socijalne zaštite („žrtve nasilja u porodici“), Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti za period 2010. do 2015. godine („žene žrtve nasilja“), Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima („žene žrtve nasilja“ i „žrtve nasilja u porodici“).
[5] Zakonik o krivičnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.
[6] Naime, Direktiva 29/2012/EU o minimalnim standardima prava, podrške i zaštite žrtava krivičnih dela u čl. 2 žrtvu definiše kao fizičko lice koje je pretrpelo štetu, uključujući fizičku, mentalnu ili emocionalnu povredu, odnosno ekonomski gubitak koji je direktno prouzrokovan činjenjem krivičnog dela. To žrtvama obezbeđuje dodatnu neophodnu pažnju koja proizlazi iz prepoznavanja traume i patnje koje su doživele (na primer, pravo da budu informisane već prilikom prvog kontakta sa državnim organima i pravo na besplatni lekarski pregled izostala su iz našeg zakonodavstva).
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.