Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede žrtvama odgovarajuće pravne lekove protiv počinilaca.

2) U skladu sa opštim principima međunarodnog prava, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede žrtvama adekvatne pravne lekove protiv državnih organa, koji nisu ispunili svoju dužnost i preduzeli neophodne preventivne i zaštitne mere u okviru svojih ovlašćenja.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 29 Građanske parnice i pravni lekovi
Poređenje između država čl. 29 Građanske parnice i pravni lekovi
PITANJA
 
a. Koju vrstu građanskih tužbi može da inicira žrtva protiv učinioca? Imaju li ove tužbe cilj da zaštite žrtve od daljeg nasilja, ili da nadoknade štetu, ili imaju neku drugu svrhu? Molimo vas da precizirate mere koje treba preduzeti za pokretanje i okončanje postupka. Molimo vas da odgovorite ko prikuplja i dostavlja dokaze, ko plaća sudske takse, stručna mišljenja, da li obe strane moraju biti prisutne na svakom suđenju, ko može da pomogne u toku postupka itd. Da li se parnica može pokrenuti od trećeg lica i/ili po službenoj dužnosti? Ako postoji parnica po službenoj dužnosti, da li je saglasnost žrtve vrsta uslova za pokretanje postupka? Navedite takođe i sud nadležan da odlučuje o tim pitanjima (specijalizovani porodični sud, građanski sud itd.). U slučaju smrti, imaju li potomci žrtava pravo da podnesu tužbu za građansku parnicu?
Odgovor: U oblasti građanskopravne zaštite, Zakon o obligacionim odnosima1 pruža mogućnost podnošenja tužbi u oblasti zaštite od povrede prava ličnosti i naknade štete, a primena ovih odredbi u praksi skoro u potpunosti izostaje. Zakonom je (čl. 157) propisano kako svako ima pravo da zahteva od suda ili drugog nadležnog organa naređenje o prestanku radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti.
PLUS
a. Koju vrstu građanskih tužbi može da inicira žrtva protiv učinioca? Imaju li ove tužbe cilj da zaštite žrtve od daljeg nasilja, ili da nadoknade štetu, ili imaju neku drugu svrhu? Molimo vas da precizirate mere koje treba preduzeti za pokretanje i okončanje postupka. Molimo vas da odgovorite ko prikuplja i dostavlja dokaze, ko plaća sudske takse, stručna mišljenja, da li obe strane moraju biti prisutne na svakom suđenju, ko može da pomogne u toku postupka itd. Da li se parnica može pokrenuti od trećeg lica i/ili po službenoj dužnosti? Ako postoji parnica po službenoj dužnosti, da li je saglasnost žrtve vrsta uslova za pokretanje postupka? Navedite takođe i sud nadležan da odlučuje o tim pitanjima (specijalizovani porodični sud, građanski sud itd.). U slučaju smrti, imaju li potomci žrtava pravo da podnesu tužbu za građansku parnicu?
Odgovor: U oblasti građanskopravne zaštite, Zakon o obligacionim odnosima1 pruža mogućnost podnošenja tužbi u oblasti zaštite od povrede prava ličnosti i naknade štete, a primena ovih odredbi u praksi skoro u potpunosti izostaje. Zakonom je (čl. 157) propisano kako svako ima pravo da zahteva od suda ili drugog nadležnog organa naređenje o prestanku radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. Sud odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.
U skladu sa Zakonom o obligacionom odnosima, predviđena je i mogućnost podnošenja tužbe za naknadu materijalne štete ili nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti, fizičkih bolova, pretrpljenog straha i drugih okolnosti. Takođe, propisano je i pravo na satisfakciju u posebnim slučajevima (čl. 202), te pravo na pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prema kojem je izvršeno neko drugo krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.
Sudska zaštita u skladu sa navedenim odredbama ostvaruje se pred sudom opšte stvarne nadležnosti u skladu sa pravilima Zakona o parničnom postupku,2 koji propisuje da je teret dokazivanja na tužiocu, a troškove dokazivanja i druge troškove tokom samog postupka pokriva strana koja ih predlaže, iako u krajnjem ishodu troškovi postupka padaju na stranku koja je izgubila spor. Stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi troškove postupka sud može osloboditi samo od plaćanja sudskih taksi, ili takođe od plaćanja predujma za troškove svedoka, veštačenja i izvođenja drugih dokaza.
Kada je reč o građanskopravnoj zaštiti u slučajevima nasilja u porodici, konkretniju i potpuniju zaštitu u parničnom postupku nudi Porodični zakon.3 Žrtva nasilja u porodici u skladu sa zakonskim odredbama ima mogućnost da podnese tužbu kojom se traži određivanje jedne ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Pored definicije nasilja u porodici, konkretnih mera zaštite i kruga zaštićenih lica (članova porodice), koji je širi u odnosu na krivičnopravnu zaštitu, zakon propisuje i posebna pravila postupka.
Tužbu mogu podneti, pored člana porodice koji trpi nasilje, njegov zakonski zastupnik, organ starateljstva i javni tužilac. Za podnošenje tužbe od strane organa starateljstva i javnog tužioca nije nužna saglasnost žrtve. Propisani su naročita hitnost postupka, kao i odstupanje od načela dispozicije, pa sud nije vezan granicama tužbenog zahteva i može odrediti meru zaštite koja tužbom nije tražena. U skladu sa istražnim načelom, sud može samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela. O naknadi troškova postupka sud odlučuje u skladu sa načelom pravičnosti.
Za pitanja koja nisu posebno regulisana ovim zakonom primenjuju se opšta pravila Zakona o parničnom postupku. Stranka koja je tužilac u postupku mora lično prisustvovati svim suđenjima, osim ako ima zakonskog zastupnika ili punomoćnika. Stranku koja nema parničnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik. Stranka može imati punomoćnika koji može biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave.
U okviru sudova opšte stvarne nadležnosti, u svim porodičnim sporovima, pa i postupcima koji se odnose na porodično nasilje, prema odredbama Porodičnog zakona i Zakona o parničnom postupku, sude specijalizovana „porodična veća“ uz propisanu obavezu da sudije moraju imati posebna znanja iz oblasti prava deteta. U pogledu mesne sudske nadležnosti, pored suda opšte nadležnosti, mesno je nadležan i sud na čijem području ima prebivalište odnosno boravište član porodice prema kojem je nasilje izvršeno.
MINUS
b. Ako postoji poseban postupak za diskriminaciju, da li je primenjiv na slučajeve nasilja prema ženama? Molimo, objásnite položaj žrtve: ko pokreće postupak, prirodu postupka, odluke organa (poverenik, sudovi i slične institucije).
Odgovor: Diskriminacija (posredna i neposredna) kao osnov traženja građanskopravne sudske zaštite moguća je u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova.4 Svako lice kojem je povređeno pravo ili sloboda zbog pripadnosti određenom polu može da pokrene postupak pred nadležnim sudom. Tužbom se može tražiti utvrđivanje povrede izvršene diskriminatorskim postupanjem, zabrana vršenja radnji od kojih preti povreda, zabrana daljeg preduzimanja radnji odnosno ponavljanja radnji koje su izazvale povredu, stavljanje van prometa sredstava, odnosno predmeta kojima je izvršena povreda, otklanjanje povrede i uspostavljanje stanja pre povrede, kao i naknada materijalne ili nematerijalne štete.
PLUS
b. Ako postoji poseban postupak za diskriminaciju, da li je primenjiv na slučajeve nasilja prema ženama? Molimo, objásnite položaj žrtve: ko pokreće postupak, prirodu postupka, odluke organa (poverenik, sudovi i slične institucije).
Odgovor: Diskriminacija (posredna i neposredna) kao osnov traženja građanskopravne sudske zaštite moguća je u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova.4 Svako lice kojem je povređeno pravo ili sloboda zbog pripadnosti određenom polu može da pokrene postupak pred nadležnim sudom. Tužbom se može tražiti utvrđivanje povrede izvršene diskriminatorskim postupanjem, zabrana vršenja radnji od kojih preti povreda, zabrana daljeg preduzimanja radnji odnosno ponavljanja radnji koje su izazvale povredu, stavljanje van prometa sredstava, odnosno predmeta kojima je izvršena povreda, otklanjanje povrede i uspostavljanje stanja pre povrede, kao i naknada materijalne ili nematerijalne štete. Postupak može pokrenuti lice koje smatra da je diskriminisano, ali i sindikat ili udruženja čiji su ciljevi vezani za unapređenje ravnopravnosti polova. U ovom slučaju je neophodna saglasnost lica koje smatra da je prema njemu učinjena diskriminacija. Postupak je naročito hitan, te se prvo ročište zakazuje najkasnije petnaest dana od prijema tužbe, a drugostepeni sud mora da donese odluku u roku od tri meseca od podnošenja žalbe na prvostepenu odluku.
Kada su u pitanju troškovi postupka, Zakon o ravnopravnosti polova u postupku u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola kao novìnu predviđa oslobađanje tužioca prethodnog plaćanja troškova, koji se isplaćuju iz sredstava suda (čl. 48). Ipak, po okončanju postupka, teret plaćanja troškova postupka snosi strana koja izgubi spor. Takođe je uveden i princip pretpostavke krivice i tereta dokazivanja u postupcima koji se vode za diskriminaciju koji je nešto drugačiji od opštih principa parničnog postupka, pa se ne može dokazivati da je neposredna diskriminacija po osnovu pola učinjena bez krivice, ako je među strankama nesporno ili je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije. Takođe, ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je izvršen akt diskriminacije na osnovu pola, teret dokazivanja da usled akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava snosi tuženi.
Najširu građanskopravnu zaštitu od diskriminacije predviđa Zakon o zabrani diskriminacije,5 koji, pored toga što uređuje postupke zaštite, predviđa i uspostavljanje prvog nezavisnog tela, Poverenika za ravnopravnost. Mandat Poverenika je izuzetno širok i kreće se od prijema i razmatranja pritužbi zbog povreda odredbi ovog zakona, davanja mišljenja i preporuka u konkretnim slučajevima, podnošenja tužbi zbog povrede ovog zakona uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, podnošenja prekršajnih prijava zbog povreda iz ovog zakona, do praćenja sprovođenja zakona, iniciranja donošenja novih zakona i pružanja javnih preporuka za unapređenje ravnopravnosti. U kontekstu postupaka koje definiše Zakon o zabrani diskriminacije, u pitanju su postupci povodom pritužbi koje se podnose Povereniku i postupci koje Poverenik za ravnopravnost, kao i druga aktivno legitimisana lica po zakonu mogu pokrenuti pred sudom (parnični postupci).
Lice koje smatra da je diskriminisano može uložiti pritužbu, pismeno ili izuzetno usmeno Povereniku (čl. 35). Uslov postupanja Poverenika po pritužbi čini to da se o istoj stvari ne vodi ili nije pravnosnažno okončan sudski postupak, a podnošenje pritužbe ne povlači nikakav trošak za podnosioca. Pritužbu može podneti i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, uz saglasnost lica za koje se smatra da je diskriminisano. Poverenik donosi odluku u formi mišljenja o postojanju diskriminacije i shodno tome izriče preporuke za otklanjanje učinjene povrede. Ukoliko lice koje je učinilo povredu ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, Poverenik izriče opomenu, a u slučaju daljeg nepostupanja može javno izreći opomenu.
Kada je u pitanju vođenje sudskog postupka, tužbom za diskriminaciju se može tražiti zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno ponavljanja radnje, utvrđenje da tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome, izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja, naknada materijalne i nematerijalne štete, kao i objavljivanje presude (čl. 43). Pored lica koje smatra da je diskriminisano, u ulozi tužioca se mogu pojaviti Poverenik, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao i lice koje se svesno izložilo diskriminaciji u nameri da proveri pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju.
Kada je reč o pokretanju postupka od strane Poverenika za ravnopravnost i organizacija u svoje ime, a za račun diskriminisanog lica, neophodna je pismena saglasnost lica koje je pretrpelo diskriminaciju. Očigledna je prednost vođenja postupka ex officio: u ovim slučajevima lice za koje se tvrdi da je bilo diskriminisano ne bi imalo finansijska niti druga opterećenja vođenja postupka (prisustvo svakom od zakazanih ročišta, nedostatak stručnog znanja, moguća izloženost diskriminatorskom, uvredljivom ili drugom postupanju tokom postupka). Istovremeno, Zakon o zabrani diskriminacije pruža mogućnost da se postupak za zaštitu od diskriminacije vodi i u slučajevima kada je reč o grupi (neopredeljenih/neimenovanih) lica, pri čemu i ovde aktivnu legitimaciju imaju kako Poverenik, tako i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava (čl. 46).
Pravila o teretu dokazivanja Zakon o zabrani diskriminacije uređuje na način sličan Zakonu o ravnopravnosti polova. Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Ukoliko tužilac/-teljka učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi tuženi. Ipak, za razliku od Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zakon o zaštiti od diskriminacije nije predvideo oslobođenje polaganja predujma troškova postupka, već se ovo pitanje rešava prema opštim pravilima Zakona o parničnom postupku.
MINUS
c. Koji pravni lekovi su na raspolaganju žrtvama / trećem licu, uključujući i ovlašćenja po službenoj dužnosti u postupku protiv počinioca?
Odgovor: U oblasti građanskopravne zaštite, žrtvama i državnim organima koji imaju aktivnu legitimaciju u postupku dostupni su pravni lekovi kao sredstvo preispitivanja odluka kojima se odlučuje o njihovim zahtevima.
Zakon o parničnom postupku, čije se odredbe shodno primenjuju u svim građanskim parničnim postupcima osim ako njihova primena nije isključena odredbama posebnog zakona, predviđa redovne i vanredne pravne lekove.
PLUS
c. Koji pravni lekovi su na raspolaganju žrtvama / trećem licu, uključujući i ovlašćenja po službenoj dužnosti u postupku protiv počinioca?
Odgovor: U oblasti građanskopravne zaštite, žrtvama i državnim organima koji imaju aktivnu legitimaciju u postupku dostupni su pravni lekovi kao sredstvo preispitivanja odluka kojima se odlučuje o njihovim zahtevima.
Zakon o parničnom postupku, čije se odredbe shodno primenjuju u svim građanskim parničnim postupcima osim ako njihova primena nije isključena odredbama posebnog zakona, predviđa redovne i vanredne pravne lekove. Kao redovan pravni lek propisana je žalba na sudsku presudu ili rešenje, koju mogu podneti tužilac/-teljka i tuženi u postupku, a o kojoj odlučuje nadležni drugostepeni sud. Omogućeni su i vanredni pravni lekovi, kao što su revizija i zahtev za ponavljanje postupka, koje mogu podneti tužilac/-teljka ili tuženi u postupku, i zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, koji može podneti republički javni tužilac. O reviziji i zahtevu za preispitivanje pravnosnažne presude odlučuje Vrhovni kasacioni sud, dok o zahtevu za ponavljanje postupka, u skladu sa zakonom, mogu odlučivati prvostepeni ili Vrhovni kasacioni sud.
Prema odredbama Porodičnog zakona, uz shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, predviđeno je da žalba uložena protiv odluke kojom se određuju ili produžavaju mere zaštite od nasilja u porodici ne zadržava izvršenje ove odluke, dok je revizija uvek dozvoljena u porodičnim sporovima, uključujući i postupke povodom određivanja mera zaštite od nasilja u porodici.
Zakon o ravnopravnosti polova propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, prigovor odnosno žalbu na rešenje o privremenoj meri koji ne zadržavaju izvršenje, kao i pravo žalbe na sudsku presudu. U postupku sudske zaštite, prema Zakonu o zabrani diskriminacije, naložena je shodna primena Zakona o parničnom postupku, uz posebnu odredbu da je revizija kao vanredni pravni lek uvek dozvoljena u ovim postupcima.
MINUS
d. Koji pravni lekovi su na raspolaganju žrtvi / trećem licu u slučaju kada državni organi nisu uspeli da preduzmu neophodne preventivne i/ili zaštitne mere u okviru svojih ovlašćenja? Kakvi uslovi moraju biti ispunjeni za pokretanje ovog postupka (gruba nepažnja, zloupotreba moći itd.)?
Odgovor: Procesna pravila kako parničnog tako i krivičnog postupka dopuštaju i pravo stranke da tokom postupka, ukoliko postoje zakonom propisani razlozi koji dovode u pitanje nepristrasnost suda, podnesu zahtev za izuzeće ili isključenje (u parničnom postupku) odnosno zahtev za izuzeće (u krivičnom postupku) postupajućeg sudije. Zakon o uređenju sudova6 predviđa da stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo na podnošenje pritužbe na rad suda ako smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov tok i ishod.
PLUS
d. Koji pravni lekovi su na raspolaganju žrtvi / trećem licu u slučaju kada državni organi nisu uspeli da preduzmu neophodne preventivne i/ili zaštitne mere u okviru svojih ovlašćenja? Kakvi uslovi moraju biti ispunjeni za pokretanje ovog postupka (gruba nepažnja, zloupotreba moći itd.)?
Odgovor: Procesna pravila kako parničnog tako i krivičnog postupka dopuštaju i pravo stranke da tokom postupka, ukoliko postoje zakonom propisani razlozi koji dovode u pitanje nepristrasnost suda, podnesu zahtev za izuzeće ili isključenje (u parničnom postupku) odnosno zahtev za izuzeće (u krivičnom postupku) postupajućeg sudije. Zakon o uređenju sudova6 predviđa da stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo na podnošenje pritužbe na rad suda ako smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov tok i ishod. O osnovanosti pritužbe odlučuje predsednik suda, koji je dužan da o odluci i preduzetim merama obavesti podnosioca i predsednika neposredno višeg suda.
U slučaju propusta nadležnih državnih organa da obezbede ostvarivanje zagarantovanih prava i zaštite, kako u oblasti građanskopravne zaštite tako i u drugim oblastima, žrtva rodno zasnovanog nasilja ili nasilja u porodici može pokrenuti postupak podnošenjem ustavne žalbe Ustavnom sudu Srbije. Prema Zakonu o Ustavnom sudu,7 postupak po ustavnoj žalbi može se voditi protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska prava i slobode zajemčena Ustavom RS, kao i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima čiju neposrednu primenu garantuje Ustav. Uslov vođenja postupka pred sudom jeste da su iscrpena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na sudsku zaštitu.
Ustavnu žalbu može podneti fizičko lice koje smatra da su mu prava ugrožena ili povređena. Uz pismenu saglasnost ovog lica i u njegovo ime, ustavnu žalbu može izjaviti i drugo lice ili državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava (čl. 83). Rok za izjavljivanje ustavne žalbe iznosi 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta ili preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo. Uz navođenje dokaza, podnosilac ustavne žalbe može tražiti i naknadu materijalne i nematerijalne štete nastale povredom prava ili sloboda.
Kada utvrdi da postoji povreda prava ili slobode, Ustavni sud može poništiti pojedinačni akt, zabraniti dalje vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda i odrediti način pravičnog zadovoljenja podnosioca. Odluka Ustavnog suda u kojoj je utvrđena povreda prema većem broju lica ima pravno dejstvo prema svima na koje se sporni pojedinačni akt ili radnja odnosi (čl. 87), bez obzira na to da li su oni bili podnosioci ustavne žalbe.
U skladu sa Zakonom o zaštitniku građana,8 Zaštitnik građana postupa po pritužbama građana ili sopstvenoj inicijativi i utvrđuje eventualno kršenje prava od strane organa uprave. Iako su odluke koje donosi u formi preporuka i nemaju težinu sudske izvršne odluke, zakon je pružio mogućnost Zaštitniku da, ukoliko izostane postupanje u skladu sa preporukom, o tome može obavestiti Narodnu skupštinu i Vladu, a može preporučiti i utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji rukovodi organom uprave.
Za štetu nastalu neadekvatnim postupanjem državnih organa može se voditi parnični postupak podnošenjem tužbe za naknadu štete, u skladu sa ustavnom garancijom na pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa i odredbom Zakona o obligacionim odnosima što propisuje da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (čl. 172).
MINUS
[1] Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989 – odluka USJ i 57/1989, Službeni list SRJ, br. 31/1993 i Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna povelja.
[2] Zakon o parničnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014.
[3] Porodični zakon, Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[4] Zakon o ravnopravnosti polova, Službeni glasnik RS, br. 104/2009.
[5] Zakon o zabrani diskriminacije, Službeni glasnik RS, br. 22/2009
[6] Zakon o uređenju sudova, Službeni glasnik RS, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013.
[7] Zakon o Ustavnom sudu, Službeni glasnik RS, br. 109/2007, 99/2011 i 18/2013 – odluka US.
[8] Zakon o Zaštitniku građana Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 79/2005 i 54/2009.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.