|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2014 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 24 - SOS telefoni |
| Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za uspostavljanje non-stop (24 sata dnevno, sedam dana u nedelji) besplatne SOS telefonske linije, koja pokriva celu zemlju, radi davanja saveta pozivaocima u poverljivoj formi ili čuvajući njihovu anonimnost u vezi svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 24 SOS telefoni | ||
| Poređenje između država čl. 24 SOS telefoni | ||
| PITANJA |
| a. Da li na državnom nivou postoji SOS telefon za žrtve nasilja prema ženama i u porodici? Navedite koje su žrtve nasilja ciljna grupa? Da li postoje SOS telefoni na regionalnom/lokalnom nivou? Da li oni samo pružaju informacije ili takođe daju savete? Kakve su informacije i/ili savetovanje u pitanju (psihološko, pravno itd.)? Da li je telefon besplatan? Da li je otvoren 24 časa, 7 dana u nedelji? Da li je razgovor poverljiv ili žrtva mora da pruži lične podatke? Da li postoje pravila o poverljivosti? Molim vas, objásnite. Da li postoji podaci o broju žrtava koje su koristile ovu uslugu u poslednje dve godine? |
| Odgovor: U Republici Srbiji ne postoji jedinstveni SOS telefon za žrtve nasilja prema ženama i nasilja u porodici koji pokriva teritoriju cele države i ispunjava navedene standarde u pogledu dostupnosti, anonimnosti i druge kriterijume u skladu sa Konvencijom. Na državnom nivou telefonska linija 0800-100-600, koju vodi Operativni centar Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, predstavlja poseban broj telefona za žrtve nasilja u porodici na koji žene koje trpe nasilje mogu da se jave i potraže pomoć.1 Pozivi su besplatni, pokrivena je cela teritorija Srbije, a Operativni centar je dostupan 24 časa. |
 |
| a. Da li na državnom nivou postoji SOS telefon za žrtve nasilja prema ženama i u porodici? Navedite koje su žrtve nasilja ciljna grupa? Da li postoje SOS telefoni na regionalnom/lokalnom nivou? Da li oni samo pružaju informacije ili takođe daju savete? Kakve su informacije i/ili savetovanje u pitanju (psihološko, pravno itd.)? Da li je telefon besplatan? Da li je otvoren 24 časa, 7 dana u nedelji? Da li je razgovor poverljiv ili žrtva mora da pruži lične podatke? Da li postoje pravila o poverljivosti? Molim vas, objásnite. Da li postoji podaci o broju žrtava koje su koristile ovu uslugu u poslednje dve godine? |
|
Odgovor: U Republici Srbiji ne postoji jedinstveni SOS telefon za žrtve nasilja prema ženama i nasilja u porodici koji pokriva teritoriju cele države i ispunjava navedene standarde u pogledu dostupnosti, anonimnosti i druge kriterijume u skladu sa Konvencijom. Na državnom nivou telefonska linija 0800-100-600, koju vodi Operativni centar Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, predstavlja poseban broj telefona za žrtve nasilja u porodici na koji žene koje trpe nasilje mogu da se jave i potraže pomoć.1 Pozivi su besplatni, pokrivena je cela teritorija Srbije, a Operativni centar je dostupan 24 časa. Na regionalnom nivou, jedinstveni SOS telefon za teritoriju AP Vojvodine 0800-10-10-10 za podršku ženama izloženim nasilju2 dostupan je svakog radnog dana od 10 do 20 časova. Poziv na ovaj broj besplatan je i sa fiksnog i sa mobilnog telefona. Usluge SOS telefona Vojvodina namenjene su ženama koje su izložene nasilju u porodici ili trpe neki drugi oblik nasilja u partnerskom odnosu; ženama koje su izašle iz situacije nasilja ali im je za nove korake potrebna pravna, socijalna, psihološka ili neka druga vrsta pomoći; deci, članovima porodice i osobama bliskim ženama koje se nalaze u situaciji nasilja. Usluge ovog SOS telefona obuhvataju pružanje emocionalne podrške i informacija o mogućnostima za izlazak iz nasilja; informisanje o pravima koja se odnose na zdravstvenu, socijalnu i pravnu zaštitu, kao i o procedurama kakve preduzimaju institucije i organizacije koje se bave prevencijom i zaštitom od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja. Žene koje pozivaju SOS telefon Vojvodina mogu ostati anonimne. S obzirom na to da ne postoji zajednička baza podataka o uslugama SOS telefona koje pružaju državne institucije i nevladine organizacije, nemoguće je sveobuhvatno i precizno sagledati ovu uslugu na lokalnom nivou. Prema bazi podataka Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u Srbiji je 14 SOS telefona za žrtve porodičnog nasilja uspostavljeno pri državnim institucijama (13 pri centrima za socijalni rad i 1 pri Zavodu za ravnopravnost polova).3 Provera navedenih podataka, koju je tokom 2012. godine, sprovela Mreža „Žene protiv nasilja“ pokazala je da oni nisu tačni.4 Ustanovljeno je da čak 9 (od ukupno 14) centara za socijalni rad ne pruža ovu vrstu usluge, niti ima posebne telefonske linije za SOS usluge (već koriste telefonske brojeve centrale ili druge brojeve centra za socijalni rad), te da osoblje nije prošlo nikakvu specijalizovanu obuku za pružanje takvih usluga. Pozivom na brojeve telefona CSR-a za koje je navedeno da pružaju ovu uslugu Mreža je ustanovila da to nisu SOS telefoni za žene žrtve nasilja koji pružaju specifičnu uslugu, na kojem one mogu dobiti adekvatnu podršku, već najčešće telefon opšte namene centra za socijalni rad ili broj mobilnog tima. Ustanovljeno je i da SOS telefoni pri ispitanim državnim institucijama ne ispunjavaju standarde kojima se rukovode ženske organizacije, tj. ne obezbeđuju dostupnost, poverljivost i anonimnost. Prilikom poziva centra za socijalni rad u najvećem broju slučajeva vrši se preusmeravanje na prijemnu službu ili se dešava da se na telefon CSR-a ne javlja niko. Nadalje, tamo gde postoji usluga za žene koje su preživele nasilje na raspolaganju su mobilni timovi za nasilje u porodici, što su dve različite usluge. Na telefone se ne javljaju stručni radnici posebno òbučeni za rad sa ženama koje su preživele nasilje, već ove poslove obavljaju, u većini slučajeva, svi stručni radnici CSR-a. Ne postoji poseban izdvojen broj SOS telefona. U pojedinim gradovima žene u poslepodnevnim časovima prvo moraju da pozovu policiju, koja potom obaveštava stručne radnike CSR-a, čime se praktično uskraćuje poslepodnevna podrška onim ženama koje ne žele da slučaj prijave policiji. Prema podacima Mreže „Žene protiv nasilja“ pri ženskim nevladinim organizacijama rade 22 SOS telefona za žene žrtve nasilja, sa velikim i dugogodišnjim iskustvom. U pitanju su specijalizovani SOS telefoni za psihološku i pravnu podršku ženama žrtvama nasilja, koja je zasnovana na dostupnosti, poverljivosti i anonimnosti kao osnovnim principima rada.5 Među njima su 2 SOS telefona specijalizovana za žrtve trgovine ljudima, 4 za žene sa invaliditetom, a 3 su dostupna na jezicima nacionalnih manjina.6 Usluge koje se pružaju putem SOS telefona obuhvataju informisanje žena o njihovim pravima i mogućnostima za zaštitu od nasilja, savetodavno usmeravanje, psihološku podršku i pravno savetovanje. Jedini SOS telefon dostupan 24 časa / 7 dana u nedelji jeste SOS telefon na romskom i srpskom jeziku u Nišu (Udruženje Romkinja „Osvit“). SOS konsultantkinje imaju mobilni telefon i mogu da odgovore na pozive u bilo koje doba dana, bez fizičkog dežurstva u prostoru organizacije, tako da se ovo može smatrati „pasivnim dežurstvom“. Mogućnosti i kapaciteti organizacija, pre svega u pogledu ljudskih i finansijskih resursa, utiču na određivanje radnog vremena SOS telefona, što se odražava na neujednačenost termina u kojima se radi, slabu pokrivenost neradnim danima i gotovo potpunu nepokrivenost u noćnim satima i vikendom. Pored nabrojanih SOS telefona, koje vode članice Mreže „Žene protiv nasilja“, postoje još 3 SOS telefona za žrtve nasilja (2 u Beogradu i 1 u Somboru), od kojih onaj Savetovališta protiv nasilja u porodici u Beogradu predstavlja broj za besplatne pozive. |
 |
| b. Ko pruža ove usluge? Da li je osoblje òbučeno za pružanje ovakvih usluga? Kako se finansira SOS telefon? |
| Odgovor: Na regionalnom nivou, SOS Vojvodina je mreža SOS telefona za podršku ženama koje su izložene nasilju, a čini je 6 ženskih organizacija koje deluju na teritoriji Vojvodine i pružaju specijalizovanu podršku ženama koje su izložene nasilju, kroz usluge SOS telefona i druge vidove pomoći i podrške. Osoblje koje radi na SOS telefonu Vojvodina čine òbučene konsultantkinje i stručnjakinje iz različitih oblasti (psihologije, prava, socijalnog rada i drugih domena). |
|
| b. Ko pruža ove usluge? Da li je osoblje òbučeno za pružanje ovakvih usluga? Kako se finansira SOS telefon? |
|
Odgovor: Na regionalnom nivou, SOS Vojvodina je mreža SOS telefona za podršku ženama koje su izložene nasilju, a čini je 6 ženskih organizacija koje deluju na teritoriji Vojvodine i pružaju specijalizovanu podršku ženama koje su izložene nasilju, kroz usluge SOS telefona i druge vidove pomoći i podrške. Osoblje koje radi na SOS telefonu Vojvodina čine òbučene konsultantkinje i stručnjakinje iz različitih oblasti (psihologije, prava, socijalnog rada i drugih domena). Organizacije koje čine Mrežu su udruženja: „… Iz kruga – Vojvodina“ iz Novog Sada, „Ženska alternativa“ iz Sombora, Centar za podršku ženama iz Kikinde, Udruženje Roma Novi Bečej iz Novog Bečeja i SOS ženski centar iz Novog Sada. Uspostavljanje i funkcionisanje SOS telefona podržavaju Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Telekom Srbija i Kooperativa holandskih fondacija za Centralnu i Istočnu Evropu, kroz program Socijalne tranzicije, koji se sprovodi u partnerstvu sa fondacijom Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF). Na lokalnom nivou, kako je analizom utvrdila Mreža „Žene protiv nasilja“, tzv. SOS telefoni koje vode centri za socijalni rad ne predstavljaju specifičnu uslugu, a angažovano osoblje, odnosno radnici centara za socijalni rad, nemaju specijalizovana znanja za ovu vrstu usluge. Do skorašnjeg uvođenja sistema licenciranja u oblasti socijalne zaštite stručni radnici nisu imali obavezu da se stručno osposobljavaju za rad u ovom domenu, dok je nedovoljan broj zaposlenih pohađao programe dodatnog stručnog usavršavanja u oblasti nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Usluga SOS telefona spada u grupu savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga, koje bi, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, trebalo da budu finansirane iz budžeta lokalnih samouprava. S obzirom na to da je reč o usluzi iz oblasti socijalne zaštite, ova vrsta usluge trebalo bi da bude finansirana sa budžetske linije 472 (socijalna zaštita), a ne sa budžetske linije 481 (dotacije nevladinim organizacijama). SOS telefoni ženskih nevladinih organizacija nemaju nikakvu (ili imaju sporadičnu i nedovoljnu) finansijsku podršku lokalnih samouprava. Jedina ženska organizacija finansirana sa budžetske linije 472, Centar za podršku ženama iz Kikinde, izabrana je na tenderu za pružanje usluge savetovanje i podrška žrtvama nasilja za 2013. godinu. Od svog osnivanja, organizacije su finansijski podržane državnim sredstvima uglavnom po projektima, iz (donatorskih) fondova, a ne iz budžeta. Ovakvu situaciju potvrđuju najnoviji podaci o finansiranju organizacija članica Mreže „Žene protiv nasilja“.7 Samo 4 organizacije koriste sredstva iz lokalnog budžeta, isto toliko organizacija od lokalne samouprave dobija besplatan prostor za rad, dok najveći broj njih (19) nije finansiran za uslugu SOS telefon iz lokalnog budžeta. Ova sredstva su nestabilna, a odluke su podložne promenama sa smenom lokalne vlasti. S obzirom na to da nemaju nijedan projekat, neke organizacije usluge pružaju potpuno volonterski (bez ikakve nadoknade). Zbog nedostatka finansijskih sredstava, 4 SOS telefona pri ženskim nevladinim organizacijama ugašena su tokom 2011.8 |
|
|
|
[1] Broj je počeo sa radom u novembru 2011. godine [2] SOS telefon je počeo sa radom 16. novembra 2012. godine [3] http://www.zavodsz.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=245&Itemid=245, avgust 2013. [4] Izveštaj Mreže ŽPN (2013) [5] Vrednosti i principi Mreže ŽPN (2013) [6] Mreža „Žene protiv nasilja“ – spisak organizacija (2013) [7] Podaci su dobijeni anketom koja je primenjena u periodu mart–april 2013. godine. [8] „Žene u akciji“ – Velika Plana; SOS telefon – Smederevo; SOS telefon i sklonište za podršku ženama i deci žrtvama nasilja u porodici – Užice; i „Peščanik“ – Kruševac. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
