Član 23 - Sigurne kuće
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 23 - Sigurne kuće
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 23 - Sigurne kuće
Strane se obavezuju da preduzmu sve neophodne zakonodavne ili druge mere i omoguće otvaranje, u dovoljnom broju, odgovarajućih, lako dostupnih sigurnih kuća za bezbedan smeštaj i da proaktivno pristupe žrtvama nasilja, posebno ženama i njihovoj deci.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 23 Sigurne kuće
Poređenje između država čl. 23 Sigurne kuće
PITANJA
 
a. Da li u vašoj zemlji postoje skloništa za žrtve nasilja prema ženama i u porodici? Navedite koje žrtve imaju pravo na ovaj smeštaj (prema vrsti nasilja). Koliko skloništa postoji? Koji su kapaciteti – ukupan broj raspoloživih mesta? Možete li da navedete odnos broja mesta prema broju stanovnika – standard je mesto za jednu porodicu na 10.000 stanovnika.
Odgovor: Podaci iz Baze usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu,1 nisu bili dostupni. Interni podaci Mreže „Žene protiv nasilja“ govore o postojanju 11 sigurnih kuća (Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Niš, Leskovac, Vranje, Jagodina, Sombor, Smederevo, Pančevo, Šabac) kojima upravljaju centri za socijalni rad i 2 koje vode nevladine organizacije (Beograd i Vlasotince). Ni portal www.sigurna kuća.net2 nema podatke o broju i geografskoj raspoređenosti ove usluge, iako bi se po nazivu to očekivalo.
PLUS
a. Da li u vašoj zemlji postoje skloništa za žrtve nasilja prema ženama i u porodici? Navedite koje žrtve imaju pravo na ovaj smeštaj (prema vrsti nasilja). Koliko skloništa postoji? Koji su kapaciteti – ukupan broj raspoloživih mesta? Možete li da navedete odnos broja mesta prema broju stanovnika – standard je mesto za jednu porodicu na 10.000 stanovnika.
Odgovor: Podaci iz Baze usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu,1 nisu bili dostupni. Interni podaci Mreže „Žene protiv nasilja“ govore o postojanju 11 sigurnih kuća (Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Niš, Leskovac, Vranje, Jagodina, Sombor, Smederevo, Pančevo, Šabac) kojima upravljaju centri za socijalni rad i 2 koje vode nevladine organizacije (Beograd i Vlasotince). Ni portal www.sigurna kuća.net2 nema podatke o broju i geografskoj raspoređenosti ove usluge, iako bi se po nazivu to očekivalo. Nema javno dostupnih podataka o smeštajnim kapacitetima sigurnih kuća/prihvatilišta za žrtve nasilja prema ženama i nasilja u porodici, te je nemoguće porediti broj dostupnih mesta sa brojem stanovnika, ali on svakako nije ni dovoljan, niti geografski dobro raspoređen, ali ni lako dostupan za određene grupe žena (žene sa invaliditetom i one koje imaju decu sa invaliditetom, ili decu određenog uzrasta, seoske žene, žene koje imaju mentalne i zdravstvene teškoće ili druga svojstva). Osim toga, mnoge lokalne odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite predviđaju da se smeštaj u sigurnu kuću/prihvatilište vrši isključivo putem uputa CSR (negde i dovođenjem policije), što upućuje na zaključak da usluga nije neposredno dostupna ženama, u odnosu na njenu procenu i u situacijama neposredne ugroženosti.

Zbirni godišnji izveštaji o radu centara za socijalni rad, odnosno ustanova socijalne zaštite, koje priprema Republički zavod za socijalnu zaštitu, ne sadrže podatke o smeštajnim kapacitetima sigurnih kuća/prihvatilišta (iako postoje podaci o smeštajnim kapacitetima ustanova socijalne zaštite za smeštaj dece i mladih, odnosno ustanova za smeštaj odraslih i starih), jer je ovo usluga lokalnog tipa.

Prema standardima, Srbija bi u odnosu na broj stanovnika trebalo da ima 719 mesta u sigrimim kućama.

Na osnovu podataka do kojih je došao Autonomni ženski centar tokom 2015.3 samo 60% (9 od 15) sigurnih kuća/prihvatilišta je specijalizovano za žene i decu žrtve nasilja. Većina je otvorena za prijem 24/7, ali je tek 45,5% dostupno ženama ili deci sa motoričkim invaliditetom. Većina nije odgovorila koji tip ograničenja za prijem u sigurnu kuću/prihvatilište imaju, a kada se odgovor na ovo pitanje navodi, pored fizičke dostupnosti, to se odnosi na mentalna oboljenja, bolesti zavisnosti, veći stepen smanjene intelektualne sposobnosti, suicidalnost i svako stanje koje zahteva bolničko lečenje.

Samo trećina sigurnih kuća/prihvatilišta je odgovorila da usluga smeštaja može da se dobije bez uputa centra za socijalni rad (što proizilazi i iz propisa), a neke ovo ograničenje imaju samo za žrtve koje nisu sa teritorije opštine/grada. Samo 50% sigurnih kuća/prihvatilišta je odgovorilo da ima tehnički plan bezbednosti. Nešto više od polovine (58%) je navelo da su ove usluge besplatne za sve žene, dok neki navode da uslugu moraju da plate korisnice sa druge teritorije, ili žene koje imaju vlastita primanja. Cene usluge su različite (od 500 do 2000 dinara), a izuzeci postoje za majke sa decom do godinu dana, žene koje primaju socijalnu pomoć ili dečji dodataka (a kriterijumi za olakšice se takođe razlikuju). Nije moguće reći koliko ukupno kreveta ima 15 sigurnih kuća/prihvatilišta (registrovani broj je 151, bez broja kreveta u Beogradu), što je svakako daleko ispod standarda.

U 12 sigurnih kuća/prihvatilišta (koje su dostavile podatke), angažovano je 59 osoba (od 1 do 9), ali uglavnom ne na puno radno vreme (u proseku 3-4 osobe po objektu; najveći broj zaposlenih imaju Novi Sad - 8 i Niš 9). 73% angažovanog osoblja je ženskog pola. Trećina osoblja čine „domačice/dežurne/ekonomi“, dok je broj stručnih radnica/-ka sa punim radnim vremeno svega 11.

Tokom 2014. u sigurnim kućama/prihvatilištima (bez podataka za tri objekta u Beogradu) boravilo je 311 žena, a samo su tri prihvatilišta navela i broj dece (134). Ove su ustanove tek u svakom četvrtom slučaju pisale tužbe za mere zaštite od nasilja (ukupno 80 tužbi), a samo u 5 slučajeva tražena je mera iseljenja nasilnika iz kuće/stana, bez obzira na vlasništvo nepokretnosti, što po našem mišljenju predstavlja neopravdan nedostatak proaktivnosti u zaštiti prava žena i dece.

MINUS
b. Da li postoje specijalizovana skloništa za žrtve nasilja prema ženama i u porodici ili su skloništa opšte namene (obezbeđivanje smeštaja za druge žrtve, beskućnike itd.)? Ko vodi skloništa? Kako se skloništa finansiraju? Da li su usluge koje se pružaju u skloništima besplatne?
Odgovor: Nedostatak standarda za uslugu smeštaja u prihvatilište/sigurnu kuću uslovio je da ova usluga bude različita u raznim lokalnim zajednicama (u odnosu na ciljne grupe korisnika, dužinu boravka, usluge koje se pružaju, cenu koštanja, bezbednost korisnica i kvalitet usluge u celini). S obzirom na to da se finansiraju iz lokalnih budžeta, usluge su kreirane ad hoc i nisu odgovor na realne potrebe korisnica.
PLUS
b. Da li postoje specijalizovana skloništa za žrtve nasilja prema ženama i u porodici ili su skloništa opšte namene (obezbeđivanje smeštaja za druge žrtve, beskućnike itd.)? Ko vodi skloništa? Kako se skloništa finansiraju? Da li su usluge koje se pružaju u skloništima besplatne?
Odgovor: Nedostatak standarda za uslugu smeštaja u prihvatilište/sigurnu kuću uslovio je da ova usluga bude različita u raznim lokalnim zajednicama (u odnosu na ciljne grupe korisnika, dužinu boravka, usluge koje se pružaju, cenu koštanja, bezbednost korisnica i kvalitet usluge u celini). S obzirom na to da se finansiraju iz lokalnih budžeta, usluge su kreirane ad hoc i nisu odgovor na realne potrebe korisnica.

Na osnovu podataka do kojih su došle ženske nevladine organizacije, u radu sigurnih kuća, identifikovani su različiti nedostaci i problemi: žene žrtve nasilja se smeštaju u okviru iste zgrade sa drugim, različitim (prema uzrastu i potrebama) kategorijama korisnika; u nekim opštinama se za sve kategorije korisnika/-ca primenjuje isti „Pravilnik o prijemu i otpustu iz Prihvatilišta“; nisu uspostavljena posebna pravila za osiguravanje bezbednosti žena i dece žrtava nasilja; žrtve nasilja se zaključavaju u prostoru sigurnih kuća nakon isteka radnog vremena CSR-a, jer nije obezbeđeno 24-očasovno dežurstvo; korisnice, žrtve nasilja u porodici ili njihovi srodnici, obveznici izdržavanja, plaćaju uslugu smeštaja; mali je broj pokrenutih postupaka za mere zaštite, posebno za meru iseljenja nasilnika iz stana/kuće.

Uobičajeno, predviđeni period boravka u sigurnim kućama iznosi tri do šest meseci, ali žene ostaju i duže. Pojedine sigurne kuće privremeno prestaju sa radom zbog nedostatka finansiranja. Smeštaj i boravak žena i njihove dece u sigurnim kućama uglavnom je besplatan za osobe sa teritorije opštine, ali neretko otežava  za žene i njihovu decu izvan teritorije opština, zbog bojazni u vezi sa pokrivanjem troškova njihovog boravka. Postoje značajne razlike u pogledu naplaćivanja usluge smeštaja u sigurnim kućama u raznim lokalnim sredinama.

Zabrinjava sve prisutniji pristup beogradske Sigurne kuće da dozvoljava posete političara (nacionalnog i lokalnog nivoa), što uključuje i njihovu medijsku promociju, dostupnost adrese, prostora i korisnica velikom broju ljudi4, odnosno javni nastup korisnica5.
MINUS
c. Da li su skloništa otvorena 24 časa, 7 dana u nedelji? Da li postoji standardizovana procedura za ulazak u sklonište? Molim vas, objásnite elemente. Koji uslovi treba da se ispune za boravak u skloništu? Koliko dugo žrtve mogu u njemu da ostanu? Mogu li da dovedu svoju decu? Da li skloništa imaju tehnički plan bezbednosti, kao što su kamere, policijsko obezbeđenje ili druga vrsta profesionalne zaštite itd., kako bi se obezbedila sigurnost žrtava i angažovanog osoblja?
Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom d.
c. Da li su skloništa otvorena 24 časa, 7 dana u nedelji? Da li postoji standardizovana procedura za ulazak u sklonište? Molim vas, objásnite elemente. Koji uslovi treba da se ispune za boravak u skloništu? Koliko dugo žrtve mogu u njemu da ostanu? Mogu li da dovedu svoju decu? Da li skloništa imaju tehnički plan bezbednosti, kao što su kamere, policijsko obezbeđenje ili druga vrsta profesionalne zaštite itd., kako bi se obezbedila sigurnost žrtava i angažovanog osoblja?
Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom d.
MINUS
d. Koliko godina treba da ima žrtva kako bi mogla da boravi u skloništu? Da li je maloletnicima dozvoljen boravak? Da li postoje posebna skloništa za maloletne žrtve nasilja nad ženama i u porodici? Da li osoblje izrađuje individualne planove za bezbednost žrtve, a, ako je potrebno, i za njihovu decu? Da li osoblje prolazi obuku pre početka angažmana?
Odgovor: Kao što je već navođeno, prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite,6 usluge smeštaja pružaju se najduže u trajanju od šest meseci deci, mladima i odraslim žrtvama nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja. Prema podacima koje je prikupio Autonomni ženski centar za 2014, dužina boravka je bila između 1-2 dana i 3-6 meseci, a u retkim slučajevima jednu godinu (Niš) ili čak 5 godina (jedna korisnica u prihvatilištu u Vranju).
PLUS
d. Koliko godina treba da ima žrtva kako bi mogla da boravi u skloništu? Da li je maloletnicima dozvoljen boravak? Da li postoje posebna skloništa za maloletne žrtve nasilja nad ženama i u porodici? Da li osoblje izrađuje individualne planove za bezbednost žrtve, a, ako je potrebno, i za njihovu decu? Da li osoblje prolazi obuku pre početka angažmana?
Odgovor: Kao što je već navođeno, prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite,6 usluge smeštaja pružaju se najduže u trajanju od šest meseci deci, mladima i odraslim žrtvama nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja. Prema podacima koje je prikupio Autonomni ženski centar za 2014, dužina boravka je bila između 1-2 dana i 3-6 meseci, a u retkim slučajevima jednu godinu (Niš) ili čak 5 godina (jedna korisnica u prihvatilištu u Vranju).

Posebni minimalni strukturalni standardi za usluge smeštaja u prihvatilište u pogledu lokacije, prostora i opreme predviđaju da pružalac usluge smeštaja u prihvatilište, po potrebi, ima proceduru za obezbeđivanje tajnosti lokacije i bezbednosti korisnika i angažovanog osoblja, ali smo već navele da to nije slučaj za veliki broj ovih službi.

U prihvatilištu za žrtve zlostavljanja, nasilja i trgovine ljudima obezbeđena je posebna soba za majku sa detetom odnosno sa decom. Pružalac usluge obezbeđuje smeštaj u sobi za najviše troje dece žrtava zlostavljanja bez pratnje roditelja, odnosno najviše četiri odrasla korisnika žrtava zlostavljanja.  

MINUS
e. Kako informacije o skloništu dolaze do žrtava – putem policije, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija itd.?
Odgovor: Distribucija informacija žrtvama o sigurnim kućama vrši se preko policije, centara za socijalni radi i udruženja građana (nevladinih organizacija).
e. Kako informacije o skloništu dolaze do žrtava – putem policije, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija itd.?
Odgovor: Distribucija informacija žrtvama o sigurnim kućama vrši se preko policije, centara za socijalni radi i udruženja građana (nevladinih organizacija).
MINUS
[1] http://www.zavodsz.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=240&Itemid=240, februar 2016. nije bila dostupna.
[2] http://www.sigurnakuca.net/fond_b92_protiv_nasilja/izgradnja_sigurnih_kuca/beograd.9.html
[3] Odgovori na pitanja postavljena prema Zakonu o slobornom pristupu informacijama od javnog značaja dostavila su prihvatilišta/sigurne kuće iz Šapca, Valjeva, Jagodine, Kragujevca, Leskovca, Vranja, Niša, Novog Sada, Kikinde, Pančeva, Sombora, Zrenjanina i Smedereva, a naknadno, nakon intervencije Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda, i izveštaj koji dostavljaSigurna kuća kojom rukovodi Savetovalište protiv nasilja u porodici.  Nisu sve sigurne kuće/prihvatilišta odgovorile na sva pitanja, a takođe, nisu svi podaci razvrstani na traženi način, što je onemogućilo kompletno sagledavanje situacije.
[4] http://sigurnakuca-beograd.com/component/content/featured?id=featured
[5] Poslednji u nizu bio je nastup u emisiji “Ćirilica” (TV Happy), kada je korisnica usluge Sigurne kuće iz Beograda (koje mediji gotovo redovno nazivaju “štićenice”) učestvovala u emisiji sa još tri žene (javne ličnosti), koja, prema rečima koordinatorke, “nema problem sa tim da otkrije svoj identitet, sama je izrazila želju da se pojavi u emisiji, da se lično zahvali premijeru što je na Badnji dan, 6. januara, posetio Sigurnu žensku kuću”. http://www.alo.rs/cetiri-zene-resetaju-vucica/32337.   
[6] Službeni glasnik RS, br. 42/2013.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.