Član 23 - Sigurne kuće
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 23 - Sigurne kuće
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 23 - Sigurne kuće
Strane se obavezuju da preduzmu sve neophodne zakonodavne ili druge mere i omoguće otvaranje, u dovoljnom broju, odgovarajućih, lako dostupnih sigurnih kuća za bezbedan smeštaj i da proaktivno pristupe žrtvama nasilja, posebno ženama i njihovoj deci.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 23 Sigurne kuće
Poređenje između država čl. 23 Sigurne kuće
PITANJA
 
a. Da li u vašoj zemlji postoje skloništa za žrtve nasilja prema ženama i u porodici? Navedite koje žrtve imaju pravo na ovaj smeštaj (prema vrsti nasilja). Koliko skloništa postoji? Koji su kapaciteti – ukupan broj raspoloživih mesta? Možete li da navedete odnos broja mesta prema broju stanovnika – standard je mesto za jednu porodicu na 10.000 stanovnika.
Odgovor: Prema podacima dostupnim u Bazi usluga socijalne zaštite Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu,1 na teritoriji Srbije postoje 3 sigurne kuće (Zaječar, Zrenjanin i Šabac) i 2 prihvatilišta za žene i decu žrtve porodičnog nasilja (Kragujevac i Leskovac) koje vode centri za socijalni rad. Podaci Mreže „Žene protiv nasilja“2 pokazuju da u Srbiji postoji 11 sigurnih kuća/prihvatilišta za žene žrtve nasilja kojima upravljaju centri za socijalni rad (Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Niš, Leskovac, Vranje, Jagodina, Sombor, Smederevo, Pančevo, Šabac) i 2 koje vode nevladine organizacije (Beograd i Vlasotince).
PLUS
a. Da li u vašoj zemlji postoje skloništa za žrtve nasilja prema ženama i u porodici? Navedite koje žrtve imaju pravo na ovaj smeštaj (prema vrsti nasilja). Koliko skloništa postoji? Koji su kapaciteti – ukupan broj raspoloživih mesta? Možete li da navedete odnos broja mesta prema broju stanovnika – standard je mesto za jednu porodicu na 10.000 stanovnika.
Odgovor: Prema podacima dostupnim u Bazi usluga socijalne zaštite Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu,1 na teritoriji Srbije postoje 3 sigurne kuće (Zaječar, Zrenjanin i Šabac) i 2 prihvatilišta za žene i decu žrtve porodičnog nasilja (Kragujevac i Leskovac) koje vode centri za socijalni rad. Podaci Mreže „Žene protiv nasilja“2 pokazuju da u Srbiji postoji 11 sigurnih kuća/prihvatilišta za žene žrtve nasilja kojima upravljaju centri za socijalni rad (Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Niš, Leskovac, Vranje, Jagodina, Sombor, Smederevo, Pančevo, Šabac) i 2 koje vode nevladine organizacije (Beograd i Vlasotince). Nema javno dostupnih podataka o smeštajnim kapacitetima sigurnih kuća/prihvatilišta za žrtve nasilja prema ženama i nasilja u porodici, te je nemoguće porediti broj dostupnih mesta u sigurnim kućama sa brojem stanovnika. Zbirni godišnji izveštaji o radu centara za socijalni rad, odnosno ustanova socijalne zaštite, koje priprema Republički zavod za socijalnu zaštitu, ne sadrže podatke o smeštajnim kapacitetima sigurnih kuća/prihvatilišta (iako postoje podaci o smeštajnim kapacitetima ustanova socijalne zaštite za smeštaj dece i mladih, odnosno ustanova za smeštaj odraslih i starih), jer je ovo usluga lokalnog tipa. To upućuje i na neadekvatnu geografsku raspoređenost (dostupnost) ove usluge.
Prema izveštaju WAWE po državama za 2013. godinu,3 u Srbiji postoji 14 skloništa za žene, koja imaju ukupan kapacitet od oko 162 mesta (a prema broju stanovnika trebalo bi da postoji 719 mesta). Od ukupnog broja, 2 skloništa vode ženske nevladine organizacije (jedna pruža smeštaj samo za hitne slučajeve), dok ostalih 12 vode državne institucije socijalne zaštite. Pored toga, postoje još 2 skloništa za starije i beskućnike, koja takođe mogu pružiti smeštaj u hitnim slučajevima (do sedam dana) za žene i decu žrtve nasilja u porodici.
Na osnovu podataka do kojih su došli Autonomni ženski centar i Mreža „Žene protiv nasilja“, tokom 2011. godine u 9 sigurnih kuća/prihvatilišta boravilo je ukupno 468 žrtava nasilja (219 žena i 249 dece). U pogledu stručnih usluga koje sigurne kuće pružaju uglavnom su navedene grupe usluga kao što su psihološka podrška i socio-terapijske usluge (savetovanje telefonom, grupni rad sa ženama, savetovalište za žrtve nasilja, savetodavni razgovori, terapijske usluge, savetodavni rad); usluge pravne pomoći (pisanje tužbi, konsultacije s pravnicom, pisanje krivičnih prijava za nasilje u porodici); zastupanje korisnica (posredovanje kod drugih institucija, pomoć kod ostvarivanja prava kod nadležnih institucija); zdravstvene usluge (zdravstveno zbrinjavanje, rekreativne aktivnosti, zdravstvena zaštita); dodatno obrazovanje i zapošljavanje; pedagoški tretman za decu.4
MINUS
b. Da li postoje specijalizovana skloništa za žrtve nasilja prema ženama i u porodici ili su skloništa opšte namene (obezbeđivanje smeštaja za druge žrtve, beskućnike itd.)? Ko vodi skloništa? Kako se skloništa finansiraju? Da li su usluge koje se pružaju u skloništima besplatne?
Odgovor: Nedostatak standarda za uslugu smeštaja u prihvatilište/sigurnu kuću uslovio je da ova usluga bude različita u raznim lokalnim zajednicama (u odnosu na ciljne grupe korisnika, dužinu boravka, usluge koje se pružaju, cenu usluga, bezbednost korisnica i kvalitet usluge u celini). S obzirom na to da je trebalo da se finansiraju iz lokalnih budžeta, usluge su kreirane ad hoc i nisu odgovor na realne potrebe korisnica.
PLUS
b. Da li postoje specijalizovana skloništa za žrtve nasilja prema ženama i u porodici ili su skloništa opšte namene (obezbeđivanje smeštaja za druge žrtve, beskućnike itd.)? Ko vodi skloništa? Kako se skloništa finansiraju? Da li su usluge koje se pružaju u skloništima besplatne?
Odgovor: Nedostatak standarda za uslugu smeštaja u prihvatilište/sigurnu kuću uslovio je da ova usluga bude različita u raznim lokalnim zajednicama (u odnosu na ciljne grupe korisnika, dužinu boravka, usluge koje se pružaju, cenu usluga, bezbednost korisnica i kvalitet usluge u celini). S obzirom na to da je trebalo da se finansiraju iz lokalnih budžeta, usluge su kreirane ad hoc i nisu odgovor na realne potrebe korisnica. Na osnovu podataka do kojih su došle ženske nevladine organizacije, u radu sigurnih kuća, identifikovani su različiti nedostaci i problemi: žene žrtve nasilja se smeštaju u okviru iste zgrade sa drugim, različitim (prema uzrastu i potrebama) kategorijama korisnika (lica u situaciji beskućništva, odrasla i starija lica, deca i omladina, deca sa smetnjama u razvoju); u nekim opštinama se za sve kategorije korisnika/-ca primenjuje isti „Pravilnik o prijemu i otpustu iz Prihvatilišta“ (što jasno ukazuje na to da usluga nije specijalizovana); nisu uspostavljena posebna pravila za osiguravanje bezbednosti žena i dece žrtava nasilja – odnosno, uglavnom ne postoji bezbednosni plan, a žene žrtve se dodatno izlažu riziku jer se u sigurnim kućama omogućava viđanjem nasilnog roditelja sa detetom („pod pokroviteljstvom“ centra za socijalni rad); žrtve nasilja se zaključavaju u prostoru sigurnih kuća nakon isteka radnog vremena CSR-a, jer nije obezbeđeno 24-očasovno dežurstvo; korisnice, žrtve nasilja u porodici ili njihovi srodnici, obveznici izdržavanja, plaćaju uslugu smeštaja, umesto da troškovi boravka budu pokriveni iz budžeta opštine odnosno grada; mali je broj pokrenutih postupaka za mere zaštite, posebno za meru iseljenja nasilnika iz stana/kuće.
Uobičajeno, predviđeni period za boravka u sigurnim kućama iznosi tri do šest meseci, ali žene ostaju i duže. Sigurne kuće/prihvatilišta koja su započela sa radom kao multisektorski projekti, prešla su u nadležnost CSR-a, a pojedine sigurne kuće su prestale sa radom zbog nedostatka finansiranja (koje je bilo projektnog tipa). Smeštaj i boravak žena i njihove dece u sigurnim kućama koje vode CSR-i besplatan je za osobe sa teritorije opštine, dok za žrtve iz drugih opština troškove najčešće snose CSR-i iz njihovog mesta prebivališta, što neretko otežava prijem i smeštaj žena i njihove dece u sigurnu kuću, zbog bojazni u vezi sa pokrivanjem troškova njihovog boravka. Dnevna cena smeštaja za korisnice sa teritorije opštine odnosno grada u kojoj se sigurna kuća nalazi u proseku iznosi 889,00 RSD, pri čemu je minimalna dnevna cena smeštaja 691,30 RSD, a maksimalna 1.180,00 RSD. Kada je reč o dnevnoj ceni smeštaja dece u sigurnu kuću, prosečna cena je 812,50 RSD, minimalna cena 700,00 RSD, a maksimalna 990,00 RSD.
Prema izvešaju koje su dostavile sigurne kuće, dnevna cena smeštaja za korisnice koje nisu sa teritorije dotične sigurne kuće u proseku je niža. U jednoj sigurnoj kući smeštaj je besplatan za sve korisnice, dok je u drugoj sigurnoj kući moguća refundacija troškova ukoliko je sklopljen ugovor između grada u kojem se nalazi sigurna kuća i onog iz kojeg dolazi korisnica. Sve navedeno upućuje na značajne razlike u pogledu naplaćivanja usluge smeštaja u sigurnim kućama u raznim lokalnim sredinama.
MINUS
c. Da li su skloništa otvorena 24 časa, 7 dana u nedelji? Da li postoji standardizovana procedura za ulazak u sklonište? Molim vas, objásnite elemente. Koji uslovi treba da se ispune za boravak u skloništu? Koliko dugo žrtve mogu u njemu da ostanu? Mogu li da dovedu svoju decu? Da li skloništa imaju tehnički plan bezbednosti, kao što su kamere, policijsko obezbeđenje ili druga vrsta profesionalne zaštite itd., kako bi se obezbedila sigurnost žrtava i angažovanog osoblja?
Odgovor:
c. Da li su skloništa otvorena 24 časa, 7 dana u nedelji? Da li postoji standardizovana procedura za ulazak u sklonište? Molim vas, objásnite elemente. Koji uslovi treba da se ispune za boravak u skloništu? Koliko dugo žrtve mogu u njemu da ostanu? Mogu li da dovedu svoju decu? Da li skloništa imaju tehnički plan bezbednosti, kao što su kamere, policijsko obezbeđenje ili druga vrsta profesionalne zaštite itd., kako bi se obezbedila sigurnost žrtava i angažovanog osoblja?
Odgovor:
MINUS
d. Koliko godina treba da ima žrtva kako bi mogla da boravi u skloništu? Da li je maloletnicima dozvoljen boravak? Da li postoje posebna skloništa za maloletne žrtve nasilja nad ženama i u porodici? Da li osoblje izrađuje individualne planove za bezbednost žrtve, a, ako je potrebno, i za njihovu decu? Da li osoblje prolazi obuku pre početka angažmana?
Odgovor: Kao što je već navođeno, prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite,5 usluge smeštaja pružaju se najduže u trajanju od šest meseci deci, mladima i odraslim žrtvama nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja. Posebni minimalni strukturalni standardi za usluge smeštaja u prihvatilište u pogledu lokacije, prostora i opreme predviđaju da pružalac usluge smeštaja u prihvatilište, po potrebi, ima proceduru za obezbeđivanje tajnosti lokacije i bezbednosti korisnika i angažovanog osoblja.
PLUS
d. Koliko godina treba da ima žrtva kako bi mogla da boravi u skloništu? Da li je maloletnicima dozvoljen boravak? Da li postoje posebna skloništa za maloletne žrtve nasilja nad ženama i u porodici? Da li osoblje izrađuje individualne planove za bezbednost žrtve, a, ako je potrebno, i za njihovu decu? Da li osoblje prolazi obuku pre početka angažmana?
Odgovor: Kao što je već navođeno, prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite,5 usluge smeštaja pružaju se najduže u trajanju od šest meseci deci, mladima i odraslim žrtvama nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja. Posebni minimalni strukturalni standardi za usluge smeštaja u prihvatilište u pogledu lokacije, prostora i opreme predviđaju da pružalac usluge smeštaja u prihvatilište, po potrebi, ima proceduru za obezbeđivanje tajnosti lokacije i bezbednosti korisnika i angažovanog osoblja. U prihvatilištu za žrtve zlostavljanja, nasilja i trgovine ljudima obezbeđena je posebna soba za majku sa detetom odnosno sa decom. Pružalac usluge obezbeđuje smeštaj u sobi za najviše troje dece žrtava zlostavljanja bez pratnje roditelja, odnosno najviše četiri odrasla korisnika žrtava zlostavljanja.
Prema podacima do kojih su došli Autonomni ženski centar i Mreža „Žene protiv nasilja“, od ukupno 11 anketiranih sigurnih kuća, čak 10 njih nema bezbednosni plan zaštite za žrtve nasilja. Tri sigurne kuće su navele da sigurnosni plan sastavljaju od slučaja do slučaja, odnosno na individualnom nivou. Na pitanje gde se i na koji način odvija viđanje dece koja borave u sigurnoj kući i roditelja koji je učinio nasilje, 9 sigurnih kuća odgovorilo je da se deca viđaju s nasilnim roditeljem u prostorijama centra za socijalni rad u kontrolisanim uslovima, 1 sigurna kuća odgovorila je da se deca viđaju s nasilnim roditeljem u centru za socijalni rad ili u jednoj od prostorija koja je za to obezbeđena u okviru sigurne kuće, dok 1 sigurna kuća nije dala konkretan odgovor.
U pogledu tajnosti adrese sigurnih kuća, njih 8 odgovorilo je da je adresa sigurne kuće tajna, 1 je izvestila da adresa nije tajna (zbog aktivnosti koje se u sigurnoj kući organizuju), 1 da je adresa sigurne kuće greškom novinara izašla u javnost, dok 1 sigurna kuća nije dala konkretan odgovor, već je ocenila da bezbednost korisnica ne garantuje tajnost adrese, već nadležne institucije. Sigurne kuće nemaju policijsko obezbeđenje. Prema istom izvoru, najkraći boravak u sigurnoj kući bio je nekoliko sati, a najduži 284 dana. U proseku za 6 sigurnih kuća, koje su dale konkretan odgovor, uobičajena dužina boravka korisnice u sigurnoj kući iznosi 48 dana. Ostalih 5 sigurnih kuća nije dalo konkretan odgovor.
MINUS
e. Kako informacije o skloništu dolaze do žrtava – putem policije, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija itd.?
Odgovor: Distribucija informacija žrtvama o sigurnim kućama vrši se preko policije, centara za socijalni radi i udruženja građana (nevladinih organizacija).
e. Kako informacije o skloništu dolaze do žrtava – putem policije, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija itd.?
Odgovor: Distribucija informacija žrtvama o sigurnim kućama vrši se preko policije, centara za socijalni radi i udruženja građana (nevladinih organizacija).
MINUS
[1] Baza usluga socijalne zaštite, Republički zavod za socijalnu zaštitu
[2] Mreža „Žene protiv nasilja“ – Usluge u zajednici
[3] Izveštaj WAWE po državama za 2013. godinu.
[4] Izveštaj je pripremila Nataša Jovanović (2013).
[5] Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, Službeni glasnik RS, br. 42/2013.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.