|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2015 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi |
| Strane obezbeđuju da žrtve imaju informacije i pristup važećim regionalnim i međunarodnim mehanizmima za individualne, odnosno kolektivne žalbe. Strane se obavezuju da promovišu pružanje pomoći osetljive i saznajne prirode usmerene ka žrtvama prilikom njihovog ulaganja takvih žalbi. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 21 Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi | ||
| Poređenje između država čl. 21 Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi | ||
| PITANJA |
| a. Da li je vaša zemlja potpisala ili ratifikovala relevantne međudržavne instrumente u pogledu ljudskih prava i prava žena (Konvencija Saveta Evrope o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, CEDAW, Evropska socijalna povelja, Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Evropska konvencija o obeštećenju za žrtve nasilnih zločina)? Navedite status. Da li su stavljene rezerve na specifične članove? Navedite koje su. |
|
Odgovor: Republika Srbija je potpisala i ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 2003. godine; Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena 1981. godine; Revidiranu evropsku socijalnu povelju 2009. godine (prilikom predaje ratifikacionog instrumenta stavljene su rezerve na sledeće delove Povelje: deo II, član 2, tačka 4; deo II, član 6, tačka 4 – osim u odnosu na profesionalne pripadnike Vojske Srbije; deo II, član 10, tačka 5; deo II, član 17, tačka 1, podtačka a); član 19, tačke 11 i 12; deo II, član 27; deo II, član 31); kao i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici 2013. godine (stavljena je rezerva sledeće sadržine: „Republika Srbija zadržava pravo da ne primenjuje odredbe člana 30, stav 2, i člana 44, stav 1, tačka e), i st. 3 i 4, Konvencije, dok ne izvrši usaglašavanje unutrašnjeg krivičnog zakonodavstva sa navedenim odredbama Konvencije“).
Republika Srbija je potpisala Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela 2010. godine, ali ona još nije ratifikovana. |
| a. Da li je vaša zemlja potpisala ili ratifikovala relevantne međudržavne instrumente u pogledu ljudskih prava i prava žena (Konvencija Saveta Evrope o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, CEDAW, Evropska socijalna povelja, Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Evropska konvencija o obeštećenju za žrtve nasilnih zločina)? Navedite status. Da li su stavljene rezerve na specifične članove? Navedite koje su. |
|
Odgovor: Republika Srbija je potpisala i ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 2003. godine; Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena 1981. godine; Revidiranu evropsku socijalnu povelju 2009. godine (prilikom predaje ratifikacionog instrumenta stavljene su rezerve na sledeće delove Povelje: deo II, član 2, tačka 4; deo II, član 6, tačka 4 – osim u odnosu na profesionalne pripadnike Vojske Srbije; deo II, član 10, tačka 5; deo II, član 17, tačka 1, podtačka a); član 19, tačke 11 i 12; deo II, član 27; deo II, član 31); kao i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici 2013. godine (stavljena je rezerva sledeće sadržine: „Republika Srbija zadržava pravo da ne primenjuje odredbe člana 30, stav 2, i člana 44, stav 1, tačka e), i st. 3 i 4, Konvencije, dok ne izvrši usaglašavanje unutrašnjeg krivičnog zakonodavstva sa navedenim odredbama Konvencije“).
Republika Srbija je potpisala Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela 2010. godine, ali ona još nije ratifikovana. |
 |
| b. Je li država dužna da pruži informacije o međudržavnim organima kojima žrtve mogu da se obrate pošto iscrpu sve državne pravne lekove? Ako postoji, da li ova informacija obuhvata informacije o pravilima prihvatljivosti i proceduralnim zahtevima u vezi sa važećim žalbama? Ko je odgovoran da obezbedi takvu informaciju po državnom zakonu? Da li je to besplatno? Koji organ prati njihov rad i ko se stara o tome da žrtve dobiju stručne savete? |
| Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom c. |
| b. Je li država dužna da pruži informacije o međudržavnim organima kojima žrtve mogu da se obrate pošto iscrpu sve državne pravne lekove? Ako postoji, da li ova informacija obuhvata informacije o pravilima prihvatljivosti i proceduralnim zahtevima u vezi sa važećim žalbama? Ko je odgovoran da obezbedi takvu informaciju po državnom zakonu? Da li je to besplatno? Koji organ prati njihov rad i ko se stara o tome da žrtve dobiju stručne savete? |
| Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom c. |
|
|
| c. Da li državni organi (na primer, policija, tužilaštvo itd.), advokatske komore, opštinske kancelarije za pružanje pravne pomoći, NVO, ili drugi akteri pružaju pomoć i/ili daju pravne savete o žalbenim mehanizmima? Navedite. Da li je to besplatno? Ko prati njihov rad i ko se stara o tome da žrtve dobiju stručne savete? |
| Odgovor: Neposredna primena ljudskih i manjinskih prava zajemčenih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima garantuje se Ustavom Republike Srbije,1 kao i pravo građana da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. Odredbama Ustava zajemčeno je svakome, pod uslovima određenim zakonom, pravo na pravnu pomoć, koju pružaju advokatura i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna. Do donošenja zakona koji bi regulisao pružanje besplatne pravne pomoći, pružanje ove vrste pomoći i u ovoj oblasti ostaje neregulisano.Osnovne informacije o uslovima za podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava građanima su dostupne na internet-stranici Ministarstva pravde – Sektor za zastupanje RS pred Evropskim sudom za ljudska prava. |
 |
| c. Da li državni organi (na primer, policija, tužilaštvo itd.), advokatske komore, opštinske kancelarije za pružanje pravne pomoći, NVO, ili drugi akteri pružaju pomoć i/ili daju pravne savete o žalbenim mehanizmima? Navedite. Da li je to besplatno? Ko prati njihov rad i ko se stara o tome da žrtve dobiju stručne savete? |
|
Odgovor: Neposredna primena ljudskih i manjinskih prava zajemčenih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima garantuje se Ustavom Republike Srbije,1 kao i pravo građana da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. Odredbama Ustava zajemčeno je svakome, pod uslovima određenim zakonom, pravo na pravnu pomoć, koju pružaju advokatura i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna. Do donošenja zakona koji bi regulisao pružanje besplatne pravne pomoći, pružanje ove vrste pomoći i u ovoj oblasti ostaje neregulisano.Osnovne informacije o uslovima za podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava građanima su dostupne na internet-stranici Ministarstva pravde – Sektor za zastupanje RS pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Broj udruženja koja se bave pružanjem besplatne pravne pomoći građanima u pojedinim sektorima prava, prema Strategiji razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji (2010), nije veliki. Najveći broj udruženja pruža besplatnu pravnu pomoć samo određenoj kategoriji građana, tako da ostalim građanima nije dostupan ovaj oblik organizovane besplatne pravne pomoći. Nemaju sve opštine na teritoriji Srbije uspostavljene službe pravne pomoći. |
|
|
|
[1] Službeni glasnik RS, br. 98/2006. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
