Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 20 - Opšte usluge podrške
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da žrtve imaju pristup uslugama koje omogućavaju njihov oporavak od nasilja. Kada je to neophodno, te mere treba da obuhvataju sledeće usluge: pravno i psihološko savetovalište, finansijsku pomoć, stanovanje, obrazovanje, obuku i pomoć prilikom zapošljavanja.

2) Strane se obavezuju da preduzmu sve neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede žrtvama pristup uslugama zdravstvene i socijalne zaštite, kao i adekvatnu opremljenost tih službi i obučenost zaposlenih za pomoć žrtvama i njihovo upućivanje na odgovarajuće službe.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 20 Opšte usluge podrške
Poređenje između država čl. 20 Opšte usluge podrške
PITANJA
 
a. Da li žrtve nasilja prema ženama i u porodici imaju prava na sledeće usluge: pravno i psihološko savetovalište, finansijsku pomoć, smeštaj, obrazovanje, obuku i pomoć u pronalaženju zaposlenja. Navedite institucije i vrstu odobrenih usluga. Da li postoje i dodatne dostupne usluge – ako postoje, navedite. Da li su one besplatne? Da li su žrtve nasilja prema ženama i u porodici posebno priznate u okviru zakona, internih proceduralnih dokumenata, protokola ili smernica, kao grupa koja iziskuje posebnu pažnju ili prioritet s ciljem da imaju efikasan pristup takvim uslugama? Postoji li konkretno pravilo ili preporuka da žrtve nasilja prema ženama i u porodici treba tretirati na podržavajuži način i da na njihove potrebe treba odgovoriti na prikladan način? Ako je odgovor potvrdan, navedite dokument(e). Da li postoji pravilo o maksimalnom broju usluga, ili neko vremensko ograničenje za pružanje takve pomoći, ili drugi propis koji bi imao negativan uticaj na podršku i zaštitu žrtava? Ako postoji, molimo, objásnite.
Odgovor: Zakonom o socijalnoj zaštiti1 usluge socijalne zaštite su svrstane prema grupama u usluge procene i planiranja, dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalan život, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge (koje uključuju savetovanje i podršku u slučajevima nasilja), kao i usluge smeštaja. Kao korisnici usluga posebno su navedena lica za koja postoji opasnost da će postati ili koja jesu žrtva zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije, nasilja odnosno nasilja u porodici. U pogledu finansijske pomoći zakon predviđa novčanu socijalnu pomoć i jednokratnu pomoć.
PLUS
a. Da li žrtve nasilja prema ženama i u porodici imaju prava na sledeće usluge: pravno i psihološko savetovalište, finansijsku pomoć, smeštaj, obrazovanje, obuku i pomoć u pronalaženju zaposlenja. Navedite institucije i vrstu odobrenih usluga. Da li postoje i dodatne dostupne usluge – ako postoje, navedite. Da li su one besplatne? Da li su žrtve nasilja prema ženama i u porodici posebno priznate u okviru zakona, internih proceduralnih dokumenata, protokola ili smernica, kao grupa koja iziskuje posebnu pažnju ili prioritet s ciljem da imaju efikasan pristup takvim uslugama? Postoji li konkretno pravilo ili preporuka da žrtve nasilja prema ženama i u porodici treba tretirati na podržavajuži način i da na njihove potrebe treba odgovoriti na prikladan način? Ako je odgovor potvrdan, navedite dokument(e). Da li postoji pravilo o maksimalnom broju usluga, ili neko vremensko ograničenje za pružanje takve pomoći, ili drugi propis koji bi imao negativan uticaj na podršku i zaštitu žrtava? Ako postoji, molimo, objásnite.
Odgovor: Zakonom o socijalnoj zaštiti1 usluge socijalne zaštite su svrstane prema grupama u usluge procene i planiranja, dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalan život, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge (koje uključuju savetovanje i podršku u slučajevima nasilja), kao i usluge smeštaja. Kao korisnici usluga posebno su navedena lica za koja postoji opasnost da će postati ili koja jesu žrtva zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije, nasilja odnosno nasilja u porodici. U pogledu finansijske pomoći zakon predviđa novčanu socijalnu pomoć i jednokratnu pomoć. U skladu sa zakonom, centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika utvrđenih ovim zakonom i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite2 usluge smeštaja pružaju se najduže u trajanju od šest meseci deci, mladima i odraslim žrtvama nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja. Posebni minimalni strukturalni standardi za usluge smeštaja u prihvatilište u pogledu lokacije, prostora i opreme predviđaju da pružalac usluge smeštaja u prihvatilište, po potrebi, ima proceduru za obezbeđivanje tajnosti lokacije i bezbednosti korisnika i angažovanog osoblja (član 58, stav 1). U prihvatilištu za žrtve zlostavljanja, nasilja i trgovine ljudima obezbeđena je posebna soba za majku sa detetom odnosno sa decom (čl. 58, st. 2). Prema čl. 58, st. 3, pružalac usluge obezbeđuje smeštaj u sobi za najviše troje dece žrtava zlostavljanja bez pratnje roditelja (tačka 1) odnosno najviše četiri odrasla korisnika žrtve zlostavljanja (tačka 4).
Odluka o pravima i uslugama socijalne zaštite Grada Beograda3 propisuje pravo na stalnu novčanu pomoć, kakvu može ostvariti lice prema kojem je izvršeno nasilje u porodici, o čemu je detaljno bilo reči u analizi odredbe člana 18 Konvencije, pod tačkom a. Međutim, ovo pravo je u 2014. godini ukinuto zbog nedostatka sredstava.
Veći broj nacionalnih strategije predvideo je razvoj različitih usluga. Na primer, Strategija razvoja socijalne zaštite4 predvidela je razvoj „usluga neodložnih intervencija“ i osnivanje i podršku SOS službi. Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima5 nabraja različite mere za poboljšanje usluga žrtvama nasilja – između ostalih, i iniciranje standardizacije rada „sigurnih kuća“, organizovanje jedinstvenog telefonskog broja za teritoriju Republike Srbije na koji bi se prijavljivali slučajevi nasilja i usmeravale žrtve nasilja na službe pomoći u lokalnoj samoupravi, unapređenje psiholoških i socijalnih usluga, usluge lične pomoći za žene sa invaliditetom, podršku žrtvama nasilja dok traje krivični postupak, obezbeđivanje zdravstvene zaštite ženama koje su izložene nasilju u porodici i u partnerskim odnosima, uspostavljanje mera afirmativne akcije za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja žena koje su pretrpele nasilje, uspostavljanje finansiranja i ekonomskog osnaživanja žena žrtava nasilja u porodici pri lokalnim samoupravama i uspostavljanje centralne baze podataka o uslugama za žrtve nasilja, koja treba da omogući lako dolaženje do podataka o raspoloživim uslugama na lokalnom i regionalnom nivou.
Nacionalna strategija socijalnog stanovanja za period od 2012. do 2022. godine6 kao korisnike stanova u programima socijalne zaštite navodi, između ostalih, i osobe koji trpe nasilje u porodici. Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji7 postavlja kao poseban cilj utvrđivanje kruga korisnika usluga besplatne pravne pomoći, tako da primarna pravna pomoć bude dostupna svima, a sekundarna pravna pomoć osobama slabog imovnog stanja i osobama iz ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa, uključujući i mogućnost pružanja pravne pomoći iz razloga pravičnosti i na osnovu obaveza koje proističu iz međunarodnih ugovora.
Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima navodi kako je neophodno obezbediti da se, prilikom pružanja usluge i pomoći žrtvama nasilja u porodici sa decom koja su bila svedoci nasilja, i njihova prava i potrebe posebno uzmu u obzir. Pri tome se navodi da se termin „dete svedok“ ne odnosi samo na decu koja neposredno prisustvuju činu nasilja u porodici, već i na decu koja su nasilju posredno izložena. Ističe se da je u ovim slučajevima potrebno komplementarno primeniti i Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. U tački 6 se navodi da se sve usluge koje se pružaju deci svedocima nasilja u porodici i drugim naročito ranjivim članovima porodice moraju preduzimati u skladu sa njihovim najbolim interesom.
Kao što je već navođeno, zahteva se da plan zaštite osigura bezbednost žrtve, da zaustavi nasilje i da spreči da se delo ponovi, da zaštiti prava žrtve, da omogući da slobodno donese odluke u svom najboljem interesu, da dobije usluge koje služe njenom oporavku, osnaživanju i osamostaljivanju. Planirane mere moraju biti međusobno usaglašene i usmerene na izbegavanje sekundarne viktimizacije žrtve. Pored toga, navodi se da pružanje usluga ne sme zavisiti od spremnosti žrtve da podnese prijavu ili svedoči protiv učinioca.
Iako je prema Zakonu o socijalnoj zaštiti Pravilnik o minimalnim standardima za pružanje savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga u socijalnoj zaštiti, trebalo da bude usvojen do oktobra 2011. godine, on do sada nije usvojen. Tokom 2011. je urađen nacrt pravilnika i sprovedena javna rasprava, na kojoj je Autonomni ženski centar ukazao na najznačajnije grupe nedostataka ovog nacrta: nedoslednosti klasifikacija, naziva i tipova usluga; isključivanje ili nedoslednost u definisanju ciljnih grupa kojima su dostupne određene usluge; nedoslednost u definisanju standarda koji su opšti za sve vrste usluga, nepriznavanje paraprofesionalaca kao pružalaca usluga. Ključne preporuke su se odnosile na nužnost jasnog i doslednog sprovođenja klasifikacije usluga u okviru grupe savetodavno-terapijskih usluga (po bar tri kriterijuma: složenost usluge, medijum za pružanje usluge i oblast/tema na koju se usluga odnosi) i uspostavljanje sistema za procenu kvaliteta usluge, kao i žalbenog mehanizma za korisnike usluga, koji je adekvatan promenjenim načelima socijalne zaštite (promenjena pozicija korisnika usluga, promenjena pozicija pružalaca usluga, odnosno priznavanje pluraliteta usluga).
U toku je proces izrade Predloga pravilnika o minimumu standarda za uslugu SOS telefona za žene i devojke sa iskustvom nasilja, u kojem učestvuje sedam predstavnica ženskih nevladinih organizacija – članica Mreže „Žene protiv nasilja“ (Autonomni ženski centar iz Beograda, „Žene za mir“ iz Leskovca, Udruženje Romkinja „Osvit“ iz Niša, „Femina“ iz Smederevske Palanke, „... Iz kruga – Vojvodina“ iz Novog Sada, Odbor za ljudska prava/SOS telefon iz Vranja, „Peščanik“ iz Kruševca). S obzirom na to da radna grupa još radi na pripremi teksta Predloga, dokument nije javno dostupan na internet-prezentaciji Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. U okviru sprovođenje Pokrajinske strategije (2009–2012) radi obezbeđivanja boljeg pristupa pravdi i pravnoj pomoći i zaštiti žrtava sprovedene su edukacije pravnika u CSR-ima i opštinskim službama za pružanje besplatne pravne pomoži u vezi sa pokretanjem sudskih postupaka i specijalizovane edukacije za sudije opštinskih i okružnih sudova, javnih tužilaca i pravnika iz CSR-a. Projekat „Besplatna pravna pomoć i besplatno pravno zastupanje“ realizovan je u 19 opština u AP Vojvodina u periodu od tri godine, kada je obrađeno 5.400 predmeta, a na osnovu dostupnih podataka nije bilo moguće ustanoviti postupke koji su se odnosili na nasilje u porodici. Trenutno su ove službe prestale sa radom zbog nedostatka sredstava.
MINUS
b. Postoje li zakonske osnove ili druge mere (procedure) koje bi osigurale da žrtve nasilja prema ženama i u porodici imaju pristup zdravstvenim i socijalnim službama? Da li su ove žrtve posebno priznate u zakonodavstvu, internim i drugim dokumentima? Da li su zaposleni u zdravstvu i socijalnim službama obučeni kako da postupaju prema žrtvama nasilja prema ženama i u porodici, posebno (a) šta su potrebe i prava žrtava i (b) kako da koriste mehanizam upućivanja u cilju da se obezbedi adekvatna podrška? Treba li oni da upute žrtve policiji, tužilaštvu ili drugim relevantnim službama? Da li su zaposleni iz sektora pravosuđa òbučeni da upute žrtve na zdravstvene i socijalne službe? Da li su zdravstvene i socijalne službe adekvatno opremljene (odgovarajućim finansijskim i ljudskim resursima) da obezbede dugotrajnu pomoć, kao što su savetovanje, zdravstvenu i finansijsku podršku? Da li postoji pravilo o maksimalnom broju poseta tim službama ili ograničenom vremenu za pružanje takve pomoći? Ako postoji, molimo, objasnite.
Odgovor: Usluge iz oblasti socijalne zaštite koje su dostupne žrtvama opisane su u analizi ovog člana Konvencije, pod prethodnom tačkom a.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti8 (čl. 11) definiše da se društvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike Srbije ostvaruje obezbeđivanjem zdravstvene zaštite grupacija stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, zdravstvenom zaštitom lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništva. Istim članom precizirano je da zdravstvena zaštita obuhvata i žrtve nasilja u porodici.
PLUS
b. Postoje li zakonske osnove ili druge mere (procedure) koje bi osigurale da žrtve nasilja prema ženama i u porodici imaju pristup zdravstvenim i socijalnim službama? Da li su ove žrtve posebno priznate u zakonodavstvu, internim i drugim dokumentima? Da li su zaposleni u zdravstvu i socijalnim službama obučeni kako da postupaju prema žrtvama nasilja prema ženama i u porodici, posebno (a) šta su potrebe i prava žrtava i (b) kako da koriste mehanizam upućivanja u cilju da se obezbedi adekvatna podrška? Treba li oni da upute žrtve policiji, tužilaštvu ili drugim relevantnim službama? Da li su zaposleni iz sektora pravosuđa òbučeni da upute žrtve na zdravstvene i socijalne službe? Da li su zdravstvene i socijalne službe adekvatno opremljene (odgovarajućim finansijskim i ljudskim resursima) da obezbede dugotrajnu pomoć, kao što su savetovanje, zdravstvenu i finansijsku podršku? Da li postoji pravilo o maksimalnom broju poseta tim službama ili ograničenom vremenu za pružanje takve pomoći? Ako postoji, molimo, objasnite.
Odgovor: Usluge iz oblasti socijalne zaštite koje su dostupne žrtvama opisane su u analizi ovog člana Konvencije, pod prethodnom tačkom a.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti8 (čl. 11) definiše da se društvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike Srbije ostvaruje obezbeđivanjem zdravstvene zaštite grupacija stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, zdravstvenom zaštitom lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništva. Istim članom precizirano je da zdravstvena zaštita obuhvata i žrtve nasilja u porodici.
Prema Posebnom protokolu Ministarstva zdravlja Republike Srbije za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju (2010), aktivnosti – dobra praksa u pružanju zdravstvenih usluga ženama sa iskustvom nasilja – obuhvataju identifikovanje i potvrđivanje nasilja; odgovor na zdravstvene posledice nasilja; dokumentovanje nasilja; procenu bezbednosti; razvijanje bezbednosnog plana; upućivanje na resurse u zajednici; završetak razgovora u podržavajućem tonu.
U okviru sprovođenja Pokrajinske strategije (2009–2012) radi povećanja dostupnosti zdravstvenih, psiholoških i socijalnih usluga žrtvama nasilja u porodici sprovedene su specijalističke obuke za 196 psihologa i socijalnih radnika u CSR-u o psiho-socijalnom radu sa žrtvama nasilja i specijalizovane obuke za 170 zdravstvenih radnika iz domova zdravlja s ciljem uspešnijeg uočavanja ranih znakova nasilja, obavljanja medicinskog ili medicinsko-forenzičkog pregleda i izdavanja odgovarajuće medicinske dokumentacije.
MINUS
[1] Zakon o socijalnoj zaštiti, Službeni glasnik RS, br. 24/2011.
[2] Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, Službeni glasnik RS, br. 42/2013.
[3] Odluka o pravima i uslugama socijalne zaštite, Službeni list Grada Beograda, br. 55/2011.
[4] Službeni glasnik RS, br. 108/2005.
[5] Službeni glasnik RS, br. 27/2011.
[6] Službeni glasnik RS, br. 13/2012.
[7] Službeni glasnik RS, br. 74/2010.
[8] Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Službeni glasnik RS, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012 i 45/2013 – dr. zakon.
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.