Član 18 - Opšte obaveze
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 18 - Opšte obaveze
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 18 - Opšte obaveze
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere zaštite svih žrtava od daljeg nasilja.

2) U skladu sa domaćim propisima, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede odgovarajuće mehanizme za delotvornu saradnju između svih relevantnih državnih organa, uključujući sudove, javna tužilaštva, organe unutrašnjih poslova, lokalne i regionalne uprave, kao i nevladine organizacije i ostale relevantne organizacije i lica, u pružanju zaštite i podrške žrtvama i svedocima svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom, uključujući i upućivanje na opšte i specijalizovane službe podrške, navedene u čl. 20 i 22 ove konvencije.

3) Strane obezbeđuju da mere koje preduzimaju u skladu sa ovim poglavljem budu:
– zasnovane na razumevanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici iz rodne perspektive i da su usmerene na ljudska prava i bezbednost žrtve;
– zasnovane na integrisanom pristupu, koji uzima u obzir odnos između žrtava, počinilaca, dece i njihovog šireg društvenog okruženja;
– usmerene na izbegavanje sekundarne viktimizacije;
– usmerene na osnaživanje i ekonomsku nezavisnost žena žrtava nasilja;
– omogućene, tamo gde je to prikladno, u istim prostorijama za različite usluge namenjene zaštiti i podršci žrtava;
– odgovarajuće za specifične potrebe ugroženih lica, uključujući i decu žrtve, i da su im dostupne.

4) Pružanje usluga ne sme da zavisi od spremnosti žrtve da podnese prijavu ili svedoči protiv bilo kog počinioca.

5) U skladu sa svojim obavezama i prema međunarodnom pravu, strane se obavezuju da preduzmu odgovarajuće mere za pružanje konzularne i druge zaštite i podrške svojim državljanima i drugim žrtvama koje imaju pravo na tu zaštitu.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 18 Opšte obaveze
Poređenje između država čl. 18 Opšte obaveze
PITANJA
 
a. Kakve su procedure i usluge dostupne žrtvama nasilja prema ženama i nasilja u porodici u vašoj zemlji kako bi se zaštitile od daljeg nasilja na svojoj teritoriji? Navedite vrstu procedura i vrste predmeta.
Odgovor: Žrtvama rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici prvenstveno je obezbeđena sudska zaštita, u skladu sa zakonima u ovoj oblasti, o čemu je detaljno bilo reči u Studiji iz 2014. godine u poglavljima koja se odnose na sredstva sudske zaštite. U oblasti građanskopravne zaštite, žrtve nasilja u porodici imaju mogućnost da pokrenu sudski postupak za određivanje mera zaštite koje propisuje Porodični zakon,1 a ovaj postupak mogu inicirati i organ starateljstva (centar za socijalni rad) i javni tužilac. Takođe, Zakon o ravnopravnosti polova2 i Zakon o zabrani diskriminacije3 omogućavaju postupak sudske zaštite u slučajevima diskriminacije po osnovu pola. Svi ovi postupci se vode u skladu sa pravilima parničnog postupka, uz primenu posebnih odredbi koje svaki od ovih zakona propisuje, kao što su hitnost u postupanju i slične klauzule. U krivičnopravnoj oblasti zaštita je obezbeđena kroz sankcionisanje krivičnih dela Krivičnim zakonikom,4 merama koje se mogu primeniti u oblasti nasilja prema ženama i nasilja u porodici, od kojih se većina procesuira po službenoj dužnosti. U skladu sa procesnim pravilima krivičnog postupka, uređene su obaveze svih nadležnih državnih organa (policije, javnog tužilaštva i sudova).
PLUS
a. Kakve su procedure i usluge dostupne žrtvama nasilja prema ženama i nasilja u porodici u vašoj zemlji kako bi se zaštitile od daljeg nasilja na svojoj teritoriji? Navedite vrstu procedura i vrste predmeta.
Odgovor: Žrtvama rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici prvenstveno je obezbeđena sudska zaštita, u skladu sa zakonima u ovoj oblasti, o čemu je detaljno bilo reči u Studiji iz 2014. godine u poglavljima koja se odnose na sredstva sudske zaštite. U oblasti građanskopravne zaštite, žrtve nasilja u porodici imaju mogućnost da pokrenu sudski postupak za određivanje mera zaštite koje propisuje Porodični zakon,1 a ovaj postupak mogu inicirati i organ starateljstva (centar za socijalni rad) i javni tužilac. Takođe, Zakon o ravnopravnosti polova2 i Zakon o zabrani diskriminacije3 omogućavaju postupak sudske zaštite u slučajevima diskriminacije po osnovu pola. Svi ovi postupci se vode u skladu sa pravilima parničnog postupka, uz primenu posebnih odredbi koje svaki od ovih zakona propisuje, kao što su hitnost u postupanju i slične klauzule. U krivičnopravnoj oblasti zaštita je obezbeđena kroz sankcionisanje krivičnih dela Krivičnim zakonikom,4 merama koje se mogu primeniti u oblasti nasilja prema ženama i nasilja u porodici, od kojih se većina procesuira po službenoj dužnosti. U skladu sa procesnim pravilima krivičnog postupka, uređene su obaveze svih nadležnih državnih organa (policije, javnog tužilaštva i sudova). Nije bilo značajnih promena u zakonskoj regulativi u ovoj oblasti u 2015, a kako je već pominjano, u Akcionom planu za Poglavlje 23, usaglašavanje krivičnopravne zaštite sa Konvencijom Saveta Evrope se očekuje u prvom kvartalu 2016. godine (aktivnost 3.6.1.6). Istovremeno AP za Poglavlje 23 predviđa i izmene normativnog okvira u cilju efikasne primene minimalnih standarda u vezi prava, podrške i zaštite žrtava kriminala/oštećenih strana, u skladu sa Direktivom 2012/29/EU, što je takođe predviđeno za prvu polovinu 2016. godine (aktivnost 3.7.1.17). Služba za podršku žrtvama uspostavljena je u višim sudovima i tužilaštvima u četiri apelaciona područja, ali to ne odgovara potrebama najvećeg broja žrtava rodno zasnovanog nasilja, za oblike koje navodi Konvencija Saveta Evrope. Informisanje žrtava o postupcima i pravima nedovoljno je kvalitetno.

Zakon o zaštitniku građana5 i Zakon o zabrani diskriminacije omogućavaju postupke pred Zaštitnikom građana, odnosno Poverenikom.

Zakon o socijalnoj zaštiti6 definiše usluge socijalne zaštite, a kao korisnici usluga posebno su navedena lica za koja postoji opasnost da će postati ili već jesu žrtve zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije, nasilja, odnosno nasilja u porodici. U 2016. se očekuju izmene ovog zakona.

Iako su neki gradovi i opštine Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite propisali određena prava za lica prema kojima je izvršeno nasilje, one se restriktivno ili uopšte ne primenjuju (npr. pravo na stalnu novčanu pomoć propisana Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite Grada Beograda7).

Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, službena lica koja dođu u kontakt sa žrtvom nasilja pružiće joj potrebnu pomoć i podršku iz svoje nadležnosti i obezbediće odgovarajući ponovni kontakt i praćenje. Za planiranje usluga i mera zaštite žene žrtve nasilja i drugih članova porodice izloženih nasilju saziva se konferencija slučaja. Plan zaštite mora da osigura bezbednost žrtve, da zaustavi nasilje i da spreči da se delo ponovi, da zaštiti prava žrtve, da omogući da slobodno donese odluke u svom najboljem interesu, da dobije usluge koje služe njenom oporavku, osnaživanju i osamostaljivanju. Planirane mere moraju biti međusobno dobro usaglašene i usmerene na izbegavanje sekundarne viktimizacije žrtve.

U Studiji iz 2014. godine su navedeni istraživački podaci o obraćanju žena isntitucijama i njihovom (ne)zadovoljstvu uslugama i tretmanom. Nema novih istraživanja o ovoj temi. Iako broj prijava nasilja raste na godišnjem nivou, to je i dalje posledica veće javne vidljivosti problema, a ne rezultat efikasnog institucionalnog odgovora.  

U Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja8 navodi se:

„Usluge rehabilitacije žene žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima nisu planski uspostavljene, niti se razvijaju, a resursi lokalnih zajednica se nedovoljno koriste. Žrtvama se uglavnom nudi izmeštanje iz svog doma, na kratak rok, uz retke (pilot) programe ekonomskog, socijalnog i psihološkog osamostaljivanja žena i njihovog osnaživanja za samostalan život“.

 
MINUS
b. Da li su usvojene zakonodavne ili druge mere za obezbeđivanje odgovarajuće i efikasne saradnje između pravosuđa, javnih tužilaca, institucija za sprovođenje zakona, regionalnih i lokalnih vlasti, i/ili nevladinih organizacija, ili drugih relevantnih aktera u cilju zaštite i podrške žrtvama? Da li su ovi mehanizmi institucionalizovani (u zvaničnim protokolima ili drugim dokumentima) ili su rezultat neformalnih dogovora (na sastancima, okruglim stolovima i u sličnim prilikama)? Molimo vas da navedete informacije o nivou saradnje (državne, regionalne, lokalne itd.) i prirodi saradnje (vrsta slučaja, politike itd.).9
Odgovor: Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, a u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, obavezu postupanja u slučajevima nasilja u porodici imaju policija, ustanove socijalne zaštite i drugi pružaoci usluga u sistemu socijalne zaštite, zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe, ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja u slučajevima kada su uključena deca svedoci nasilja, javno tužilaštvo, redovni i prekršajni sudovi. Postupanje četiri službe (policije, pravosuđa, socijalne i zdravstvene službe) usmeravaju posebni protokoli.
PLUS
b. Da li su usvojene zakonodavne ili druge mere za obezbeđivanje odgovarajuće i efikasne saradnje između pravosuđa, javnih tužilaca, institucija za sprovođenje zakona, regionalnih i lokalnih vlasti, i/ili nevladinih organizacija, ili drugih relevantnih aktera u cilju zaštite i podrške žrtvama? Da li su ovi mehanizmi institucionalizovani (u zvaničnim protokolima ili drugim dokumentima) ili su rezultat neformalnih dogovora (na sastancima, okruglim stolovima i u sličnim prilikama)? Molimo vas da navedete informacije o nivou saradnje (državne, regionalne, lokalne itd.) i prirodi saradnje (vrsta slučaja, politike itd.).9
Odgovor: Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, a u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, obavezu postupanja u slučajevima nasilja u porodici imaju policija, ustanove socijalne zaštite i drugi pružaoci usluga u sistemu socijalne zaštite, zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe, ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja u slučajevima kada su uključena deca svedoci nasilja, javno tužilaštvo, redovni i prekršajni sudovi. Postupanje četiri službe (policije, pravosuđa, socijalne i zdravstvene službe) usmeravaju posebni protokoli.

Međutim, Opšti protokol ne razdvaja odgovornosti, niti definiše uloge u smislu koordinacije i saradnje, a u praksi se koordinišuća uloga uglavnom vezuje za ulogu centra za socijalni rad, pogotovo prilikom planiranja mera i usluga, što je formalizovano Posebnim protokolom ovog organa (kroz preporuku o sklapanju sporazumâ o saradnji na lokalnom nivou između ustanova i drugih organizacija čija je saradnja neophodna za efikasno ostvarivanje i sprovođenje zaštite žrtava nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, a ne pominje organizovanje konferencije slučaja).    

Najjasniju odredbu o koordinaciji (komunikaciji i saradnji) sadrži Posebni protokol o postupanju policijskih službenika, koji su u obavezi da o slučajevima nasilja u porodici obaveštavaju nadležna javna tužilaštva i centre za socijalni rad, upućuju žrtve na centre za socijalni rad, obaveštavaju žrtve o odluci javnog tužioca, tj. samih policijskih službenika, da pokrenu krivični ili prekršajni postupak. Istovremeno, Posebni protokol nalaže da policijski službenici učestvuju u radu konferencija slučajeva koje organizuje centar za socijalni rad.

Posebni protokol za pravosuđe kao ciljeve postavlja da „se podstakne potpisivanje pojedinačnih protokola između pravosudnih organa i institucija u jedinicama lokalne samouprave...“, kao i da „pravosudni organi sarađuju sa drugim učesnicima u organizovanju zaštite i podrške ženama žrtvama nasilja u porodici i u partnerskom odnosu...“. Ističe se kako „sve institucije koje su ovlašćene za pokretanje pojedinih oblika zaštite treba da budu istovremeno obaveštene o svakom slučaju porodičnog nasilja, i to: razmenom informacija i multisektorskom saradnjom, koja omogućava da javni tužilac, kao i ostali nadležni organi uključeni u saradnju, budu blagovremeno obavešteni o svakom slučaju porodičnog nasilja, u cilju preduzimanja adekvatnih, efikasnih i blagovremenih mera“.

Dalje se u ovom Protokolu navodi da se „saradnja institucija ostvaruje u svakom konkretnom slučaju nasilja nad ženama“, kao i da je „potrebno da se održavaju redovni sastanci između tužioca, sudija prekršajnih sudova, službenika policije i centara za socijalni rad, i to za svaki konkretni slučaj nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima. Cilj ovih sastanaka je zajedničko razmatranje konkretnog slučaja, utvrđivanje adekvatne mere za konkretan slučaj, davanje odgovarajućih uputstava, utvrđivanje da li ima elemenata krivičnog dela ili prekršaja i sa tim u vezi podnošenje krivične prijave ili zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.“                  

Međutim, posebni protokoli nisu regulisali način praćenja realizacije multisektorske saradnje, a pogotovo njenu efikasnost u smislu prevencije i zaštite žena i svih drugih žrtava nasilja u porodičnom kontekstu.

U Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja10 navodi se:

„Saradnja i razmena podataka između organa nadležnih za zaštitu žena od nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima nedovoljna je. Tamo gde postoji, saradnja uglavnom zavisi od stavova, inicijative i ličnih odnosa rukovodilaca organa i pojedinih službenika. Pojedinac,  održava i unapređuje, često uz velike otpore i neslaganja, sistem koji bi trebalo da počiva na dužnostima i odgovornostima, a ne slobodnom izboru“.

U istraživanju “Delotvornost sistemskih mehanizama za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici”11, u zaključcima se, između ostalog navodi:

Položaj žrtve nasilja je izrazito nepovoljan. Izraženo je nedovoljno razumevanje položaja žena koje su izložene nasilju u porodici i u partnerskim odnosima, što utiče na neodgovarajuća uverenja i očekivanja profesionalaca i profesionalki. Žrtvama, tačnije njihovoj sklonosti da odustaju od postupaka, pripisuje se veći deo uzrokâ za nefunkcionalnost i nisku efikasnost sistema, premda postoji svest o izloženosti žrtve višestrukom svedočenju, dodatnoj traumatizaciji i nebezbednosti tokom postupaka (strah od ponavljanja nasilja). Odluka žrtve utiče na postupanje predstavnikâ službi, a „akcentovanje ponašanja žrtve“ i gubitak „krucijalnog dokaza“ često služi kao opravdanje za nepostupanje. Rešenje problema najčešće se vidi u ukidanju odredbi o oslobađanju od dužnosti svedočenja. Ređe se traga za odgovorom na pitanje šta bi valjalo promeniti da bi se žrtva efikasno zaštitila od daljeg nasilja i sekundarne viktimizacije tokom procesa, odnosno kako osnažiti žrtvu da učestvuje u postupku. Retka su i promišljanja o tome šta bi trebalo raditi da se obezbedi korpus drugih dokaza kojim se može utvrditi postojanje krivičnog dela nasilja u porodici, čak i kada žrtva odustane od svedočenja“.

„Prethodna istraživanja pokazuju da se mali broj žena sa iskustvom nasilja obraća institucijama za pomoć (najčešće iz razlogâ lične prirode), a da mnoge od njih nisu zadovoljne, najčešće stavom profesionalaca i nedostatkom informacija i podrške tokom postupaka. Zanimljiva je razlika u razumevanju potreba žrtve, u kojoj profesionalci i profesionalke naglasak stavljaju na ekonomske aspekte, a žrtve na odnos, informaciju i podršku“.

„Treba naglasiti da nisu sistematski postavljene i obezbeđene ni opšte ni specijalizovane usluge za podršku i zaštitu žrtava nasilja, neodgovarajući su postupci za naknadu štete, nedovoljan je ili nedostaje sistem informisanja žrtava u javnim službama o postupcima i njihovim pravima, kao i preventivni rad u zajednici i učešće profesionalaca i profesionalki u tim aktivnostima. Nasilju se često daje značenje porodičnog ili partnerskog konflikta (posebno od strane policije i centara za socijalni rad), a nerazlikovanje ovih pojava vodi u pogrešne pretpostavke i upućuje na neodgovarajuće mere i usluge. Takođe, u sistemu postoji zabuna oko toga šta je lažna prijava, jer navođeni primeri ne moraju značiti da se nasilje nije desilo. U slučaju eventualnog lažnog prijavljivanja osoba bi morala biti svesna da nasilja nema, a ne da veruje (opravdano ili ne) da se nasilje desilo, odnosno da ga ima. To implicira da bi poznavanje specifičnosti fenomena, kao i utvrđivanje i dokumentovanje nasilja, moralo biti unapređeno“.

MINUS
c. Da li su ove mere u skladu sa standardima utvrđenim Konvencijom, član 18, stav 3.12 Da li su ove mere (procedure i usluge) besplatne? Navedite vrstu troškova, ako postoje. Ko finansira ove mere (državni budžet, međudržavna zajednica i/ili neko drugi)?
Odgovor: Usklađenost mera sudske zaštite sa odredbama Konvencije, kao i troškovi vezani za ostvarivanje zaštite u sudskom postupku, prikazani su detaljno u Studiji iz 2014. godine, kao i u odeljcima analize koji slede, a koji se bave ovim mehanizmima zaštite.
PLUS
c. Da li su ove mere u skladu sa standardima utvrđenim Konvencijom, član 18, stav 3.12 Da li su ove mere (procedure i usluge) besplatne? Navedite vrstu troškova, ako postoje. Ko finansira ove mere (državni budžet, međudržavna zajednica i/ili neko drugi)?
Odgovor: Usklađenost mera sudske zaštite sa odredbama Konvencije, kao i troškovi vezani za ostvarivanje zaštite u sudskom postupku, prikazani su detaljno u Studiji iz 2014. godine, kao i u odeljcima analize koji slede, a koji se bave ovim mehanizmima zaštite. Mere predviđene Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine, čiji je rok važenja istekao, i Opštim protokolom o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosimadelimično su u skladu sa standardima člana 18, stav 3, Konvencije u pogledu rodnog shvatanja nasilja, fokusa na ljudskim pravima i bezbednosti žrtve, integrisanog pristupa, usmerenosti ka izbegavanju sekundarne viktimizacije i osnaživanju, kao i zadovoljavanju specifičnih potreba ranjivih lica. Navodi se da je bezbednost (sigurnost) žrtve prioritet u radu stručnih službi. Planirane mere moraju biti međusobno dobro usaglašene i usmerene na izbegavanje sekundarne viktimizacije žrtve. Plan zaštite mora da osigura bezbednost žrtve, da zaustavi nasilje i da spreči da se delo ponovi, da zaštiti prava žrtve, da omogući da slobodno donese odluke u svom najboljem interesu, da dobije usluge koje služe njenom oporavku, osnaživanju i osamostaljivanju. Prilikom pružanja pomoći žrtvama nasilja u porodici u kojoj se nalaze naročito ranjivi članovi kao svedoci nasilja neophodno je preduzeti mere zaštite koje odgovaraju na potrebe ovih lica, pošto ona nisu u stanju da se zaštite bez pomoći drugih.

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, u zavisnosti od socijalno-ekonomskog statusa korisnika, plaćanje usluge socijalne zaštite može biti u celosti iz sredstava korisnika, njegovog srodnika ili trećeg lica; uz delimično učešće korisnika, njegovog srodnika, trećeg lica ili budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave; u celosti iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Nedovoljan je broj usluga podrške i zaštite, pogotovo specijalizovanih usluga. One nisu lako dostupne i geografski dobro raspoređene. Nisu usvojeni standardi za sve uspostavljene usluge, a propisi koji se odnose na nabavku usluga stavlaju u neravnopravan položaj nevladin i privatni sektor u odnosu na javni.

Zaštita za decu svedoke nasilja nije odgovarajuća, posebno kada podrazumeva razdvajanje od nenasilnog roditelja (najčešće majke), razdvajanje braće i sestara, odsustvo pokretanja postupaka za mere zaštite od nasilja i odsustvo specijalizovanog psiho-socijalnog tretmana za decu svedoke nasilja u poroidci, na šta ukazuju analiza Autonomnog ženskog centra13, kao  i preporuke Zaštitnika građana.

MINUS
d. Mora li žrtva da sarađuje sa vlastima, odnosno svedoči protiv učinioca ili podnese tužbu, kako bi imala na raspolaganju usluge kao što su smeštaj, pomoć, ili neophodne informacije? Da li se pravna pomoć odobrava u zavisnosti od stepena saradnje žrtve?
Odgovor: Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, sve ustanove će se starati da ženi žrtvi nasilja u porodici bude obezbeđena besplatna pravna pomoć, od strane jedne od ustanova koje pružaju besplatnu pravnu pomoć (organ lokalne samouprave, advokatska komora ili udruženje). Ovim dokumentom nisu propisani uslovi vezani za kooperativno ponašanje žrtve kako bi ona imala pravo na besplatnu pravnu pomoć. U Srbiji još uvek nije usvojen zakon koji na sistematski način reguliše pružanje besplatne pravne pomoći.
PLUS
d. Mora li žrtva da sarađuje sa vlastima, odnosno svedoči protiv učinioca ili podnese tužbu, kako bi imala na raspolaganju usluge kao što su smeštaj, pomoć, ili neophodne informacije? Da li se pravna pomoć odobrava u zavisnosti od stepena saradnje žrtve?
Odgovor: Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, sve ustanove će se starati da ženi žrtvi nasilja u porodici bude obezbeđena besplatna pravna pomoć, od strane jedne od ustanova koje pružaju besplatnu pravnu pomoć (organ lokalne samouprave, advokatska komora ili udruženje). Ovim dokumentom nisu propisani uslovi vezani za kooperativno ponašanje žrtve kako bi ona imala pravo na besplatnu pravnu pomoć. U Srbiji još uvek nije usvojen zakon koji na sistematski način reguliše pružanje besplatne pravne pomoći.

U skladu sa Posebnim protokolom o postupanju centara za socijalni rad, prava korisnika usluga i druge vrste pomoći koje pruža organ starateljstva u većini slučajeva nisu uslovljene spremnošću žrtve da prijavi učinioca nasilja. U Posebnom protokolu o postupanju policijskih službenika navedeno je da pružanje zaštite ne sme zavisiti od spremnosti žrtve da podnese prijavu ili svedoči protiv učinioca nasilja. Poseban protokol za pravosuđe navodi da je jedan od ciljeva ovog protokola unapređenje položaja žrtve tokom procesa zaštite, pa se većina obaveza sudova i javnog tužilaštva stoga odnosi na sudske postupke koji su već inicirani.

Specifične vrste pomoći, kao što je pravo na stalnu novčanu pomoć licu prema kojem je izvršeno nasilje u porodici, uglavnom se ostvaruje uz uslov da se ovo lice kao žrtva porodičnog nasilja nalazilo na evidenciji centra za socijalni rad, državnog organa (policija, sud) ili pružaoca usluga socijalne zaštite, koji je za to licenciran.

MINUS
e. Da li žrtve državljani drugih zemalja imaju pravo na ove usluge? Ako je odgovor potvrdan, navedite zemlje koje su obuhvaćene tim posebnim merama, ukoliko je moguće. Kakav je status azilanata, licâ bez državljanstva, odnosno zakonskog boravka itd.?
Odgovor: Strani državljani i lica bez državljanstva ostvaruju pravo na sudsku (građanskopravnu i krivičnopravnu) zaštitu, u skladu sa propisima koji određuju nadležnost domaćih sudova u zavisnosti od vrste postupka.

Prava iz oblasti socijalne zaštite takođe mogu ostvarivati i strani državljani i lica bez državljanstva, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima.
e. Da li žrtve državljani drugih zemalja imaju pravo na ove usluge? Ako je odgovor potvrdan, navedite zemlje koje su obuhvaćene tim posebnim merama, ukoliko je moguće. Kakav je status azilanata, licâ bez državljanstva, odnosno zakonskog boravka itd.?
Odgovor: Strani državljani i lica bez državljanstva ostvaruju pravo na sudsku (građanskopravnu i krivičnopravnu) zaštitu, u skladu sa propisima koji određuju nadležnost domaćih sudova u zavisnosti od vrste postupka.

Prava iz oblasti socijalne zaštite takođe mogu ostvarivati i strani državljani i lica bez državljanstva, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima.
MINUS
[1] Porodični zakon, Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011.
[2] Zakon o ravnopravnosti polova, Službeni glasnik RS, br. 104/2009.
[3] Zakon o zabrani diskriminacije, Službeni glasnik RS, br. 22/2009.
[4] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013.
[5] Zakon o Zaštitniku građana Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 79/2005 i 54/2009.
[6] Zakon o socijalnoj zaštiti, Službeni glasnik RS, br. 24/2011.
[7] Odluka o pravima i uslugama socijalne zaštite, Službeni list Grada Beograda, br. 55/2011.
[8] http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/3710-2015-02-24-13-35-38
[9] Pravilna saradnja se može definisati kao adekvatna i relevantna, a efektivna podrazumeva blagovremenu koordinaciju orijentisanu na rezultat.
[10] http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/3710-2015-02-24-13-35-38
[11] Autonomni ženski centar i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, maj 2015.
[12] Važno: Ovaj član obuhvata i svedoke, tako da posebnu pažnju treba posvetiti deci, kao svedocima u proceni ovih mehanizama. Takođe, termin „ranjive žrtve“, uključuje: trudnice i žene sa malom decom, osobe sa invaliditetom, osobe koje žive u ruralnim i udaljenim oblastima, narkomane, prostitutke, nacionalne manjine, migrante, uključujući migrante bez dokumenata i izbeglice, gej muškarce, lezbejke, biseksualne i transseksualne osobe, HIV pozitivne osobe, beskućnike, decu, stara lica (videti stav 87 Eksplanatornog izveštaja).
[13] T. Ignjatović, (2013). Roditelj nije u mogućnosti da zaštiti dete od zlostavljanja drugog roditelja – o čemu se radi I šta je rađeno (str. 36-56)http://www.zeneprotivnasilja.net/images/stories/opservatorija/pdf/Godisnji_izvestaj_Opservatorije_2013.pdf
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.