|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2015 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja |
|
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za izradu ili podršku programa, koji imaju za cilj da počinioci nasilja u porodici savladaju i usvoje nenasilno ponašanje u međuljudskim odnosima u pogledu sprečavanja daljeg nasilja i promene obrazaca nasilnog ponašanja. 2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za izradu i podršku programa za rad sa počiniocima, posebno seksualnim prestupnicima, koji imaju za cilj sprečavanje ponavljanja krivičnog dela. 3) Prilikom preduzimanja mera iz st. 1 i 2 ovog člana strane obezbeđuju da bezbednost, podrška za žrtve i njihova ljudska prava budu od primarnog značaja i da, prema potrebi, osnivanje i sprovođenje tih programa bude u bliskoj saradnji sa specijalizovanim službama za podršku žrtvama. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 16 Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja | ||
| Poređenje između država čl. 16 Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja | ||
| PITANJA |
| a. Da li u vašoj zemlji postoje programi za učinioce nasilja prema ženama i u porodici? Kada su počeli? Ko vodi ove programe? Da li je program akreditovan, a ako jeste, navedite ko ga akredituje. Da li se ovi programi prate i/ili procenjuju i ko to radi? Navedite elemente. Ko finansira ove programe? |
| Odgovor: Pilot program rada sa učiniocima nasilja, započet 2011. godine u centrima za socijalni rad u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, edukovanjem 16 stručnjaka, nastavljen je u 2012. godini akreditovanjem programa za rad sa učiniocima u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu. Ovaj program je završilo još 50 stručnjaka centara za socijalni rad. Tokom 2015. godine potpisivanjem sporazuma između osam centara za socijalni rad (Kragujevac, Niš, Kruševac, Čačak, Novi Sad, Subotica, Leskovac i Beograd) i jednog udruženja građana („Krizni centar za muškarce“, Beograd) formirana je Mreža za tretman počinilaca nasilja u porodici1, kao rezultat petogodišnjeg projekta prevencije nasilja u porodici koji je podržao Program ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. |
 |
| a. Da li u vašoj zemlji postoje programi za učinioce nasilja prema ženama i u porodici? Kada su počeli? Ko vodi ove programe? Da li je program akreditovan, a ako jeste, navedite ko ga akredituje. Da li se ovi programi prate i/ili procenjuju i ko to radi? Navedite elemente. Ko finansira ove programe? |
|
Odgovor: Pilot program rada sa učiniocima nasilja, započet 2011. godine u centrima za socijalni rad u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, edukovanjem 16 stručnjaka, nastavljen je u 2012. godini akreditovanjem programa za rad sa učiniocima u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu. Ovaj program je završilo još 50 stručnjaka centara za socijalni rad. Tokom 2015. godine potpisivanjem sporazuma između osam centara za socijalni rad (Kragujevac, Niš, Kruševac, Čačak, Novi Sad, Subotica, Leskovac i Beograd) i jednog udruženja građana („Krizni centar za muškarce“, Beograd) formirana je Mreža za tretman počinilaca nasilja u porodici1, kao rezultat petogodišnjeg projekta prevencije nasilja u porodici koji je podržao Program ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. „Krizni centar za muškarce“ iz Beograda je početkom 2014. završio rad sa prvom grupom polaznika psihoterapijskog tretmana za počinioce partnerskog nasilja. U kratkom izveštaju na internet strani se navodi: „Klijenti i terapeuti2 Kriznog centra za muškarce procenjuju tretman kao uspešan. Učesnici tretmana ističu posebno zadovoljstvo i ličnu korist zbog osvešćenog mehanizma narastanja besa i nastanka nasilnog čina. Tokom trajanja tretmana nije bilo fizičkog nasilja a o krizama u vezi sa psihičkim nasiljem posebno je vođeno računa. U toku je formiranje nove grupe“3. I pored početnog optimizma u vezi sa povoljnim efektima ovog programa, treba naglasiti da on nije uključio odloženo praćenje efekata (u dovoljnom vremenu posle tretmana), a istovremeno, uzdržavanje od nasilja u toku tretmana može biti instrumentalnog karaktera (odloženo krivično gonjenje i brisanje iz krivične evidencije ukoliko se nasilje ne ponovi u predviđenom vremenkom periodu). S druge strane, treba primetiti da ne postoji „profesionalna mreža“ specijalizovanih psihoterapeuta u okviru javnog sektora za rad sa ženama žrtvama muškog nasilja. Ove se usluge pružaju u specijalizovanim ženskim organizacijama, ali je njihovo finansiranje teško održivo, i s godima sve teže. |
 |
| b. Podstiče li program učinioce da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da preispitaju svoje stavove prema ženama? Koji se teorijski/konceptualni okvir o nasilju prema ženama i u porodici koristi u ovom programu? Da li se nasilju prema ženama i u porodici prilazi iz perspektive rodne nejednakosti i da li je ona eksplicitno priznata kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije? |
| Odgovor: U Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2009–2015), čiji je rok važenja istekao, pod naslovom „Rad sa počiniocima nasilja“ navedeno je – pretpostavke na kojima treba da počivaju programi rada sa muškarcima počiniocima nasilja: 1) primarni cilj je ostvariti bezbednost žrtava nasilja i to je osnovni princip rada i za voditelja i za učesnike; 2) saradnja sa službama koje pružaju podršku ženama i interventnim programima; 3) teorijski pristup treba da uključi rodno razumevanje tog vida nasilja i isključivu odgovornost počinioca dela; takođe, potrebno je obuhvatiti sledeće aspekte: rodne teorije, definicije nasilja i vsrte zlostavljanja, poreklo nasilja, teorije intervencije, odnosno promene; 4) fokus na važne okolnosti za upotrebu nasilja (socio-kulturni, relacijski i individualni faktori) i aspekte ličnosti (znanje, emocije i ponašanje). |
|
| b. Podstiče li program učinioce da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da preispitaju svoje stavove prema ženama? Koji se teorijski/konceptualni okvir o nasilju prema ženama i u porodici koristi u ovom programu? Da li se nasilju prema ženama i u porodici prilazi iz perspektive rodne nejednakosti i da li je ona eksplicitno priznata kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije? |
|
Odgovor: U Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2009–2015), čiji je rok važenja istekao, pod naslovom „Rad sa počiniocima nasilja“ navedeno je – pretpostavke na kojima treba da počivaju programi rada sa muškarcima počiniocima nasilja: 1) primarni cilj je ostvariti bezbednost žrtava nasilja i to je osnovni princip rada i za voditelja i za učesnike; 2) saradnja sa službama koje pružaju podršku ženama i interventnim programima; 3) teorijski pristup treba da uključi rodno razumevanje tog vida nasilja i isključivu odgovornost počinioca dela; takođe, potrebno je obuhvatiti sledeće aspekte: rodne teorije, definicije nasilja i vsrte zlostavljanja, poreklo nasilja, teorije intervencije, odnosno promene; 4) fokus na važne okolnosti za upotrebu nasilja (socio-kulturni, relacijski i individualni faktori) i aspekte ličnosti (znanje, emocije i ponašanje). Navodi se da ti programi treba da uključe ključne principe i korake u radu sa počiniocima, kao što su: 1) Potrebno je preispitati rizike za žrtvu nasilja; žene žrtva nasilja ni na koji način nije obavezna da učestvuje u tim programima; sve vreme se mora imati u vidu njena bezbednost. 2) Deca koja žive u porodici u kojoj ima nasilja uvek su neposredne ili posredne žrtve nasilja, pa programi za počinioce moraju uključiti zaštitu dece. 3) Pristup i stavovi u neposrednom radu sa počiniocima bazirani su na uverenju da se oni mogu menjati, da je korišćenje nasilja izbor. 4) Ispitivanje rizika je jedan od ključnih faktora donošenja odluka o programima; nužna je saradnja sa ženama žrtvama nasilja u proceni osnovanosti te vrste tretmana i proceni efekata. 5) Osoblje koje sprovodi te programe mora imati odgovarajuću kvalifikaciju. 6) Moraju biti osigurani kvalitet programa (akreditacija), načini evidentiranja, dokumentovanja, praćenja i procene njihovih efekata. Nema podataka da li je program za učinioce koji se aktuelno sprovodi usaglašen sa pretpostavkama i principima Nacionalne strategije, niti standardima Konvencije. Program za učinioce koji je odabran za implementaciju u okviru sistema socijalne zaštite u Srbiji jeste „Alternativa nasilju“ („Alternativ til Vold“ – ATV) iz Norveške, koji (prema navodima) svoj rad zasniva na feminističkoj teorijskoj osnovi, a obuhvata i individualnu i grupnu terapiju. Iako se navodi da je ATV glavni partner norveške vlade u borbi protiv nasilja u porodici i program koji je do sada najčešće implementiran u drugim zemljama, brošura koju je izdao Savet Evrope u vezi sa čl. 164 ga ne pominje među „primerima dobre prakse“. U Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja5 navodi se: „Psihosocijalni tretman učinioca nasilja – iako je reč o meri koja deluje na uzrok nasilja i (može da) utiče na dinamiku porodičnog i partnerskog odnosa i korekciju ponašanja – retko se koristi, najčešće po odluci tužilaštva prilikom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja i retko po odluci suda, odnosno uputu organa starateljstva. Broj slučajeva u kojima je tužilaštvo izabralo ovu obavezu u primeni instituta odlaganja krivičnog gonjenja višestruko je manji od uvođenja obaveze plaćanja novčanih iznosa u humanitarne svrhe“. |
|
|
| d. Da li je učešće u programu dobrovoljno ili je na zahtev suda ili drugog organa? Pre nego što učinilac počne sa programom, da li neko od nadležnih organa ili organizacije unapred daje procenu o bezbednosti i sigurnosti žrtve? |
| Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom f. |
| d. Da li je učešće u programu dobrovoljno ili je na zahtev suda ili drugog organa? Pre nego što učinilac počne sa programom, da li neko od nadležnih organa ili organizacije unapred daje procenu o bezbednosti i sigurnosti žrtve? |
| Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom f. |
|
|
| e. Ko prati učinioce pošto završe sa programom? Ako ih neko prati, objásnite kako i koji su razlozi/osnovi za praćenje učinioca (sudska odluka, zakon itd.). Navedite jesu li učinioci dužni da se javljaju nekome, da učestvuju u drugim tipovima programa itd.? Molim vas, objásnite. Kako se prikupljaju informacije o ponašanju učinioca posle završenog programa? Da li se žrtva konsultuje povodom toga? Ukoliko je odgovor potvrdan, molimo vas, objásnite ko stupa u kontakt sa žrtvom i kako. |
| Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom f. |
| e. Ko prati učinioce pošto završe sa programom? Ako ih neko prati, objásnite kako i koji su razlozi/osnovi za praćenje učinioca (sudska odluka, zakon itd.). Navedite jesu li učinioci dužni da se javljaju nekome, da učestvuju u drugim tipovima programa itd.? Molim vas, objásnite. Kako se prikupljaju informacije o ponašanju učinioca posle završenog programa? Da li se žrtva konsultuje povodom toga? Ukoliko je odgovor potvrdan, molimo vas, objásnite ko stupa u kontakt sa žrtvom i kako. |
| Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom f. |
|
|
| f. Da li je program deo kazne za izvršeno delo nasilja prema ženama i u porodici? Da li je moguće učestvovati u programu pre presude (u toku istrage ili suđenja, na primer)? Da li se potencijalni učinioci mogu uključiti u program pre izricanja presude? |
| Odgovor: U skladu sa odredbama Krivičnog zakonika,6 sud može odrediti da se učinilac kojem je izrečena uslovna osuda stavi pod zaštitni nadzor na određeno vreme u periodu proveravanja, koji obuhvata zakonom predviđene mere pomoći, staranja, nadzora i zaštite. Zaštitni nadzor može obuhvatiti obavezu kao što je posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima. Ako osuđeni kojem je izrečen zaštitni nadzor ne ispunjava obaveze kakve mu je odredio sud, sud ga može opomenuti ili može ranije obaveze zameniti drugima ili produžiti trajanje zaštitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu. Javni tužilac, u skladu sa ovlašćenjima iz Zakonika o krivičnom postupku7 može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više obaveza – između ostalog, da se podvrgne psiho-socijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja. U naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja javni tužilac će odrediti rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana. Ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog. |
|
| f. Da li je program deo kazne za izvršeno delo nasilja prema ženama i u porodici? Da li je moguće učestvovati u programu pre presude (u toku istrage ili suđenja, na primer)? Da li se potencijalni učinioci mogu uključiti u program pre izricanja presude? |
|
Odgovor: U skladu sa odredbama Krivičnog zakonika,6 sud može odrediti da se učinilac kojem je izrečena uslovna osuda stavi pod zaštitni nadzor na određeno vreme u periodu proveravanja, koji obuhvata zakonom predviđene mere pomoći, staranja, nadzora i zaštite. Zaštitni nadzor može obuhvatiti obavezu kao što je posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima. Ako osuđeni kojem je izrečen zaštitni nadzor ne ispunjava obaveze kakve mu je odredio sud, sud ga može opomenuti ili može ranije obaveze zameniti drugima ili produžiti trajanje zaštitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu. Javni tužilac, u skladu sa ovlašćenjima iz Zakonika o krivičnom postupku7 može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više obaveza – između ostalog, da se podvrgne psiho-socijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja. U naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja javni tužilac će odrediti rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana. Ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog. Izvršenje navedenih mera i obaveza sprovodi organizaciona jedinica nadležna za alternativne sankcije (Poverenička služba) u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poverenička služba, preko Poverenika, prati izvršenje obaveza prema odluci javnog tužioca kada se u odnosu na osumnjičenog odlaže krivično gonjenje, kao i obaveza koje je sud odredio uz uslovnu osudu (obaveza posećivanja određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova). Poverenik je dužan da, odmah po prijemu odluke, preduzme potrebne radnje za njeno izvršenje i da po potrebi uspostavi saradnju sa porodicom, policijom, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, poslodavcem i drugim ustanovama, organizacijama i udruženjima, da izradi program izvršenja zaštitnog nadzora i da ga dostavi nadležnom sudu i odgovarajućem organu, ustanovi, organizaciji, kao i da postupa po njihovim uputstvima. Osuđeni je dužan da se uključi u tretman u odgovarajućem savetovalištu ili ustanovi, u skladu sa programom izvršenja obaveza. Postoji i mogućnost savetovanja i pružanja podrške i pomoći licu posle izvršene kazne zatvora u cilju izbegavanja ponovnog činjenja krivičnih dela. Kao što je opisano pod tačkom a, uključivanje u programe može se vršiti i u okviru poslova koje obavlja centar za socijalni rad, kao i na dobrovoljnoj osnovi. |
|
|
| g. Da li postoje statistički podaci o stopi povrata učinilaca koji su prošli program? Mogu li učinioci koji ponove krivično delo da se uključe u program prvi put i/ili ponovo (pošto su završili program i ponovo počinili nasilje prema ženama ili u porodici)? |
|
Odgovor: Za tačke g. i h. nema raspoloživih podataka. |
| g. Da li postoje statistički podaci o stopi povrata učinilaca koji su prošli program? Mogu li učinioci koji ponove krivično delo da se uključe u program prvi put i/ili ponovo (pošto su završili program i ponovo počinili nasilje prema ženama ili u porodici)? |
|
Odgovor: Za tačke g. i h. nema raspoloživih podataka. |
|
|
| h. Da li postoje podaci o učiniocima koji su se uključili u program i podaci o onima koji završe program (starost, zanimanje, vrsta nasilja, prethodne presude, radni status, socijalno poreklo itd.)? |
|
Odgovor: Za tačke g. i h. nema raspoloživih podataka. |
| h. Da li postoje podaci o učiniocima koji su se uključili u program i podaci o onima koji završe program (starost, zanimanje, vrsta nasilja, prethodne presude, radni status, socijalno poreklo itd.)? |
|
Odgovor: Za tačke g. i h. nema raspoloživih podataka. |
|
|
|
[1] http://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/presscenter/articles/2015/03/25/nasilje-u-porodici-re-ava-norve-ki-model.html [2] Treba primetiti da je većina članova ove organizacije istovremeno zaposleno i u centrima za socijalni rad, što ih, u odnosu na javna ovlašćenja ove službe i ulogu voditelja slučaja ili supervizora, stavlja u potencijalni sukob interesa; članovi udruženja: http://kriznicentarzamuskarce.org/?page_id=68 [3] http://kriznicentarzamuskarce.org/?p=221 [4] M. Hester and S-J Lilley, “Domestic and Sexual Violence Perpetrator Programmes: Article 16 of the Istanbul Convention”, A collection of papers on the Council of Europe Convention on preventing and combating violence against women and domestic violence, Council of Europe, 2014. [5] http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/3710-2015-02-24-13-35-38 [6] Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013. [7] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
