|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2014 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja |
|
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za izradu ili podršku programa, koji imaju za cilj da počinioci nasilja u porodici savladaju i usvoje nenasilno ponašanje u međuljudskim odnosima u pogledu sprečavanja daljeg nasilja i promene obrazaca nasilnog ponašanja. 2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za izradu i podršku programa za rad sa počiniocima, posebno seksualnim prestupnicima, koji imaju za cilj sprečavanje ponavljanja krivičnog dela. 3) Prilikom preduzimanja mera iz st. 1 i 2 ovog člana strane obezbeđuju da bezbednost, podrška za žrtve i njihova ljudska prava budu od primarnog značaja i da, prema potrebi, osnivanje i sprovođenje tih programa bude u bliskoj saradnji sa specijalizovanim službama za podršku žrtvama. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 16 Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja | ||
| Poređenje između država čl. 16 Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja | ||
| PITANJA |
| a. Da li u vašoj zemlji postoje programi za učinioce nasilja prema ženama i u porodici? Kada su počeli? Ko vodi ove programe? Da li je program akreditovan, a ako jeste, navedite ko ga akredituje. Da li se ovi programi prate i/ili procenjuju i ko to radi? Navedite elemente. Ko finansira ove programe? |
| Odgovor: Pilot-program grupnog rada sa učiniocima koji je 2004. godine sproveden u Savetovalištu za brak i porodicu, na osnovu uvida u dokumentaciju o programu u Fondu za socijalne inovacije, sastojao se iz tri celine, usmerene na tri ciljne grupe: obuku profesionalaca koji rade sa porodicama u centrima za socijalni rad; žrtve porodičnog nasilja u partnerstvu; učinioce partnerskog nasilja. |
 |
| a. Da li u vašoj zemlji postoje programi za učinioce nasilja prema ženama i u porodici? Kada su počeli? Ko vodi ove programe? Da li je program akreditovan, a ako jeste, navedite ko ga akredituje. Da li se ovi programi prate i/ili procenjuju i ko to radi? Navedite elemente. Ko finansira ove programe? |
|
Odgovor: Pilot-program grupnog rada sa učiniocima koji je 2004. godine sproveden u Savetovalištu za brak i porodicu, na osnovu uvida u dokumentaciju o programu u Fondu za socijalne inovacije, sastojao se iz tri celine, usmerene na tri ciljne grupe: obuku profesionalaca koji rade sa porodicama u centrima za socijalni rad; žrtve porodičnog nasilja u partnerstvu; učinioce partnerskog nasilja. Reč je o pilot-programu interventnog tipa koji nije bio namenjen isključivo radu sa počiniocima, već je obuhvatio i rad sa žrtvama i sa profesionalcima. Korisnici ovog pilot-programa bili su učinioci otkriveni u toku postupka organa starateljstva u timovima za zaštitu dece iz porodica sa poremećenim odnosima roditelja. U okviru istraživanja „Mapiranje usluga centara za socijalni rad usmerenih na zaštitu žrtava nasilja u porodici“, svih 167 centara za socijalni rad u Srbiji predstavilo je svoje kapacitete i aktuelne programe rada. Dobijen je podatak da 5% centara ima neki vid organizovanog rada sa učiniocima. Sledeći centri za socijalni rad naveli su da sprovode rad sa učiniocima: Apatin (2 korisnika, programi „Nenasilna komunikacija“ i „Menadžment besa“); Novi Sad (100 korisnika, program „Projekat klub 8“ i redovan rad savetovališta); Gradski centar za socijalni rad Beograd – Odeljenje Zemun (50 korisnika, programi „Rad sa nasilnikom u CSR-u“, u okviru akreditovanog programa Autonomnog ženskog centra iz Beograda „Nasilje u porodici i institucionalna zaštita“); Knić (2 korisnika, savetodavni program); Merošina (12 korisnika, savetodavni rad); Smederevska Palanka (2 korisnika, program „Rad sa nasilnikom u CSR-u“, u okviru akreditovanog programa Autonomnog ženskog centra iz Beograda); Odžaci (2 korisnika); Srbobran (1 korisnik, kojem je izrečena mera obaveznog tretmana u savetovalištu u okviru krivičnog postupka). Zbog nepotpunih podataka, nije moguće dobiti precizan uvid u kvalitet i tip programa koji se sprovode, niti sa sigurnošću utvrditi da li je reč o radu sa učiniocima ili o treninzima profesionalaca/-ki za rad sa učiniocima. Tokom 2011. godine u centrima za socijalni rad u Beogradu, Nišu i Kragujevcu započeti su pilot-programi rada sa učiniocima nasilja. Kreiran je seminar po ugledu na norveški model „Alternativa nasilju“, edukovani su stručnjaci i započeto je sa realizacijom programa. Navedenim centrima za socijalni rad dodeljena su sredstva u 2011. godini, koja su iskorišćena za opremanje i prilagođavanje prostora za rad sa učiniocima nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Informisane su i relevantne institucije (policija i javno tužilaštvo) o početku sprovođenja pilot-programa, organizovani su okrugli stolovi u pomenuta tri grada, a započet je i individualni i grupni rad sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja (period realizacije pilot-programa: decembar 2011. – maj 2012). Sprovedena je supervizija za profesionalce/-ke koji rade sa učiniocima nasilja (treneri iz ATV Norveška tokom aprila 2012). U julu 2012. godine 16 edukovanih lokalnih stručnjaka akreditovalo je program za rad sa učiniocima u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, čime su obezbeđene institucionalne pretpostavke za uvođenje ove nove usluge u sistem socijalne zaštite. Kada je reč o sprovođenju navedenog programa u Beogradu, u samom početku primene ove usluge ona će se pružati korisnicima koje upute opštinska odeljenja Gradskog centra za socijalni rad Beograd, da bi se kasnije uspostavila saradnja i sa sistemom pravosuđa. Prema informacijama Gradskog centra za socijalni rad Beograd, nezavisno od toga, ovu uslugu mogu dobiti i svi muškarci koji se dobrovoljno jave ukoliko primete da imaju problem sa svojim nasilničkim ponašanjem. U sprovođenju programa u Kragujevcu, psiho-socijalnim tretmanom obuhvaćen je 31 korisnik i obavljena su 104 individualna razgovora, organizovan je grupni rad sa dve grupe učinilaca (12 korisnika, a od jula 2012. započet je rad sa novom grupom). Rezultati rada, prema izjavama profesionalaca koji sprovode program, doveli su do pozitivne promene kod učinilaca nasilja u partnerskim odnosima. Na osnovu razgovora sa žrtvom, dobijene su informacije da se ni kod jednog klijenta u grupnom tretmanu fizičko nasilje nije ponovilo tokom tretmana. Kroz završnu evaluaciju, svi učinioci su prepoznali promenu na ličnom nivou, u grupnom radu bili su otvoreniji, spremniji za terapijski rad i iznošenje ličnih iskustava, a ovaj segment rada su vrednovali najvišom ocenom. Dobra saradnja sa tužilaštvom doprinela je da se broj upućenih klijenata povećao u odnosu na početnu godinu (2010) za oko 75%. Tri klijenta su se dobrovoljno uključila u psiho-socijalni tretman nakon sprovedenih motivacionih intervjua. Kada je reč o sprovođenju programa u Nišu, uspostavljena je i definisana saradnja između Centra za socijalni rad i Osnovnog javnog tužilaštva, Policijske uprave Niš, Advokatske komore i Prekršajnog suda, kroz održavanje zajedničkih sastanaka. Upoznati su s tim šta je psiho-socijalni tretman, koja je njegova svrha i koji su kriterijumi i kontraindikacije za primenu. Celokupan proces je podržan kroz projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“, koji je sproveden kroz saradnju Uprave za rodnu ravnopravnost i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), finansiran od strane norveške vlade. Pored toga, u okviru projekta razvijena je Akciona strategija za postupanje s učiniocima rodno zasnovanog nasilja. Publikacija „O počiniocima nasilja u porodici i partnerskim odnosima“ nastala je u okviru obuke profesionalaca/-ki koja je održana od strane ATV stručnjaka. Prvi put je na srpski jezik prevedena literatura posvećena obradi teme muškaraca koji koriste nasilje kao model ponašanja, a prevedena je i pripremljena za štampu knjiga Ljutiti čovek, publikovana sa željom da se doprinese podizanju svesti javnosti o problemu nasilja u porodici i skrene pažnja na posledice koje ono ostavlja na decu. I pored početnog optimizma u vezi sa povoljnim efektima ovog programa, terba naglasiti da on nije uključio odloženo praćenje efekata (posle tretmana), a istovremeno, uzdržavanje od nasilja u toku tretmana instrumentalnog je karaktera (odloženo krivično gonjenje i brisanje iz krivične evidencije ukoliko se nasilje ne ponovi u predviđenom vremenkom periodu). |
 |
| b. Podstiče li program učinioce da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da preispitaju svoje stavove prema ženama? Koji se teorijski/konceptualni okvir o nasilju prema ženama i u porodici koristi u ovom programu? Da li se nasilju prema ženama i u porodici prilazi iz perspektive rodne nejednakosti i da li je ona eksplicitno priznata kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije? |
| Odgovor: U Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2009–2015) pod naslovom „Rad sa počiniocima nasilja“ navedeno je – pretpostavke na kojima treba da počivaju programi rada sa muškarcima počiniocima nasilja: 1) primarni cilj je ostvariti bezbednost žrtava nasilja i to je osnovni princip rada i za voditelja i za učesnike; 2) saradnja sa službama koje pružaju podršku ženama i interventnim programima; 3) teorijski pristup treba da uključi rodno razumevanje tog vida nasilja i isključivu odgovornost počinioca dela; takođe, potrebno je obuhvatiti sledeće aspekte: rodne teorije, definicije nasilja i vsrte zlostavljanja, poreklo nasilja, teorije intervencije, odnosno promene; 4) fokus na važne okolnosti za upotrebu nasilja (socio-kulturni, relacijski i individualni faktori) i aspekte ličnosti (znanje, emocije i ponašanje). |
|
| b. Podstiče li program učinioce da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da preispitaju svoje stavove prema ženama? Koji se teorijski/konceptualni okvir o nasilju prema ženama i u porodici koristi u ovom programu? Da li se nasilju prema ženama i u porodici prilazi iz perspektive rodne nejednakosti i da li je ona eksplicitno priznata kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije? |
|
Odgovor: U Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2009–2015) pod naslovom „Rad sa počiniocima nasilja“ navedeno je – pretpostavke na kojima treba da počivaju programi rada sa muškarcima počiniocima nasilja: 1) primarni cilj je ostvariti bezbednost žrtava nasilja i to je osnovni princip rada i za voditelja i za učesnike; 2) saradnja sa službama koje pružaju podršku ženama i interventnim programima; 3) teorijski pristup treba da uključi rodno razumevanje tog vida nasilja i isključivu odgovornost počinioca dela; takođe, potrebno je obuhvatiti sledeće aspekte: rodne teorije, definicije nasilja i vsrte zlostavljanja, poreklo nasilja, teorije intervencije, odnosno promene; 4) fokus na važne okolnosti za upotrebu nasilja (socio-kulturni, relacijski i individualni faktori) i aspekte ličnosti (znanje, emocije i ponašanje). Ti programi treba da uključe ključne principe i korake u radu sa počiniocima, kao što su: 1) Potrebno je preispitati rizike za žrtvu nasilja; žene žrtva nasilja ni na koji način nije obavezna da učestvuje u tim programima; sve vreme se mora imati u vidu njena bezbednost. 2) Deca koja žive u porodici u kojoj ima nasilja uvek su neposredne ili posredne žrtve nasilja, pa programi za počinioce moraju uključiti zaštitu dece. 3) Pristup i stavovi u neposrednom radu sa počiniocima bazirani su na uverenju da se oni mogu menjati, da je korišćenje nasilja izbor. 4) Ispitivanje rizika je jedan od ključnih faktora donošenja odluka o programima; nužna je saradnja sa ženama žrtvama nasilja u proceni osnovanosti te vrste tretmana i proceni efekata. 5) Osoblje koje sprovodi te programe mora imati odgovarajuću kvalifikaciju. 6) Moraju biti osigurani kvalitet programa (akreditacija), načini evidentiranja, dokumentovanja, praćenja i procene njihovih efekata. Nema podataka da li je program za učinioce koji se aktuelno sprovodi usaglašen sa pretpostavkama i principima Nacionalne strategije, niti standardima Konvencije. Program za učinioce koji je odabran za implementaciju u okviru sistema socijalne zaštite u Srbiji jeste „Alternativa nasilju“ („Alternativ til Vold“ – ATV) iz Norveške. Ovaj model zasniva se na feminističkoj teorijskoj osnovi, a terapeutski rad može obuhvatati i individualnu i grupnu terapiju. Razvio ga je norveški profesionalni centar „Alternativa nasilju – ATV“ za istraživanja i tretman učinilaca nasilja i osoba koje su svedoci ili su direktno izloženi nasilju. To je jedan od prvih i najpoznatijih centara u Evropi za tretman muškaraca koji vrše nasilje. ATV je glavni partner norveške vlade u borbi protiv nasilja u porodici, ali i program koji je do sada najčešće implementiran u drugim zemljama. |
|
|
| d. Da li je učešće u programu dobrovoljno ili je na zahtev suda ili drugog organa? Pre nego što učinilac počne sa programom, da li neko od nadležnih organa ili organizacije unapred daje procenu o bezbednosti i sigurnosti žrtve? |
| Odgovor: |
| d. Da li je učešće u programu dobrovoljno ili je na zahtev suda ili drugog organa? Pre nego što učinilac počne sa programom, da li neko od nadležnih organa ili organizacije unapred daje procenu o bezbednosti i sigurnosti žrtve? |
| Odgovor: |
|
|
| e. Ko prati učinioce pošto završe sa programom? Ako ih neko prati, objásnite kako i koji su razlozi/osnovi za praćenje učinioca (sudska odluka, zakon itd.). Navedite jesu li učinioci dužni da se javljaju nekome, da učestvuju u drugim tipovima programa itd.? Molim vas, objásnite. Kako se prikupljaju informacije o ponašanju učinioca posle završenog programa? Da li se žrtva konsultuje povodom toga? Ukoliko je odgovor potvrdan, molimo vas, objásnite ko stupa u kontakt sa žrtvom i kako. |
| Odgovor: |
| e. Ko prati učinioce pošto završe sa programom? Ako ih neko prati, objásnite kako i koji su razlozi/osnovi za praćenje učinioca (sudska odluka, zakon itd.). Navedite jesu li učinioci dužni da se javljaju nekome, da učestvuju u drugim tipovima programa itd.? Molim vas, objásnite. Kako se prikupljaju informacije o ponašanju učinioca posle završenog programa? Da li se žrtva konsultuje povodom toga? Ukoliko je odgovor potvrdan, molimo vas, objásnite ko stupa u kontakt sa žrtvom i kako. |
| Odgovor: |
|
|
| f. Da li je program deo kazne za izvršeno delo nasilja prema ženama i u porodici? Da li je moguće učestvovati u programu pre presude (u toku istrage ili suđenja, na primer)? Da li se potencijalni učinioci mogu uključiti u program pre izricanja presude? |
| Odgovor: U skladu sa odredbama Krivičnog zakonika,1 sud može odrediti da se učinilac kojem je izrečena uslovna osuda stavi pod zaštitni nadzor na određeno vreme u periodu proveravanja, koji obuhvata zakonom predviđene mere pomoći, staranja, nadzora i zaštite. Zaštitni nadzor može obuhvatiti obavezu kao što je posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima. Ako osuđeni kojem je izrečen zaštitni nadzor ne ispunjava obaveze kakve mu je odredio sud, sud ga može opomenuti ili može ranije obaveze zameniti drugima ili produžiti trajanje zaštitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu. |
|
| f. Da li je program deo kazne za izvršeno delo nasilja prema ženama i u porodici? Da li je moguće učestvovati u programu pre presude (u toku istrage ili suđenja, na primer)? Da li se potencijalni učinioci mogu uključiti u program pre izricanja presude? |
|
Odgovor: U skladu sa odredbama Krivičnog zakonika,1 sud može odrediti da se učinilac kojem je izrečena uslovna osuda stavi pod zaštitni nadzor na određeno vreme u periodu proveravanja, koji obuhvata zakonom predviđene mere pomoći, staranja, nadzora i zaštite. Zaštitni nadzor može obuhvatiti obavezu kao što je posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima. Ako osuđeni kojem je izrečen zaštitni nadzor ne ispunjava obaveze kakve mu je odredio sud, sud ga može opomenuti ili može ranije obaveze zameniti drugima ili produžiti trajanje zaštitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu. Javni tužilac, u skladu sa ovlašćenjima iz Zakonika o krivičnom postupku2 može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više obaveza – između ostalog, da se podvrgne psiho-socijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja. U naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja javni tužilac će odrediti rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana. Ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog. Izvršenje navedenih mera i obaveza sprovodi organizaciona jedinica nadležna za alternativne sankcije (Poverenička služba) u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poverenička služba, preko Poverenika, prati izvršenje obaveza prema odluci javnog tužioca kada se u odnosu na osumnjičenog odlaže krivično gonjenje, kao i obaveza koje je sud odredio uz uslovnu osudu (obaveza posećivanja određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova). Poverenik je dužan da, odmah po prijemu odluke, preduzme potrebne radnje za njeno izvršenje i da po potrebi uspostavi saradnju sa porodicom, policijom, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, poslodavcem i drugim ustanovama, organizacijama i udruženjima, da izradi program izvršenja zaštitnog nadzora i da ga dostavi nadležnom sudu i odgovarajućem organu, ustanovi, organizaciji, kao i da postupa po njihovim uputstvima. Osuđeni je dužan da se uključi u tretman u odgovarajućem savetovalištu ili ustanovi, u skladu sa programom izvršenja obaveza. Postoji i mogućnost savetovanja i pružanja podrške i pomoći licu posle izvršene kazne zatvora u cilju izbegavanja ponovnog činjenja krivičnih dela. Kao što je opisano pod tačkom a, uključivanje u programe može se vršiti i u okviru poslova koje obavlja centar za socijalni rad, kao i na dobrovoljnoj osnovi. |
|
|
| g. Da li postoje statistički podaci o stopi povrata učinilaca koji su prošli program? Mogu li učinioci koji ponove krivično delo da se uključe u program prvi put i/ili ponovo (pošto su završili program i ponovo počinili nasilje prema ženama ili u porodici)? |
| Odgovor: |
| g. Da li postoje statistički podaci o stopi povrata učinilaca koji su prošli program? Mogu li učinioci koji ponove krivično delo da se uključe u program prvi put i/ili ponovo (pošto su završili program i ponovo počinili nasilje prema ženama ili u porodici)? |
| Odgovor: |
|
|
| h. Da li postoje podaci o učiniocima koji su se uključili u program i podaci o onima koji završe program (starost, zanimanje, vrsta nasilja, prethodne presude, radni status, socijalno poreklo itd.)? |
| Odgovor: |
| h. Da li postoje podaci o učiniocima koji su se uključili u program i podaci o onima koji završe program (starost, zanimanje, vrsta nasilja, prethodne presude, radni status, socijalno poreklo itd.)? |
| Odgovor: |
|
|
|
[1] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013. [2] Zakonik o krivičnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
