Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 15 - Obuka stručnjaka
1) Strane obezbeđuju ili se obavezuju da ojačaju odgovarajuću obuku zaposlenih koji se bave žrtvama ili počiniocima svih dela nasilja obuhvaćenih Konvencijom, u vezi: sprečavanja i otkrivanja takvog nasilja, jednakosti između žena i muškaraca, potrebama i pravima žrtava, kao i o sprečavanju sekundarne viktimizacije.

2) Strane obezbeđuju da se u obuku iz stava 1 ovog člana uključi i obuka o koordiniranoj saradnji više organa radi sveobuhvatnog i adekvatnog rešavanja pojedinih slučajeva nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 15 Obuka stručnjaka
Poređenje između država čl. 15 Obuka stručnjaka
PITANJA
 
a. Kakva se vrsta stručnog usavršavanja pruža gore navedenim grupama zaposlenih ili drugim subjektima (NVO, na primer)? Navedite da li to usavršavanje sadrži aspekte: (a) prevencije i otkrivanja određene vrste nasilja, (b) principe ravnopravnosti žena i muškaraca, (c) potrebe i prava žrtava, i/ili (d) kako sprečiti sekundarnu viktimizaciju. Da li je to stručno usavršavanje pri fakultetu ili školi, ili pak obuka na radnome mestu?
Odgovor: Uprava za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike sprovela je više aktivnosti u pogledu profesionalne obuke. Izrada kurikuluma „Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje“ za Kriminalističko-policijsku akademiju u Beogradu ima za cilj upoznavanje sa najvažnijim međunarodnim dokumentima i domaćim zakonodavstvom relevantnim za pitanja rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja; sticanje osnovnih teorijskih znanja iz ove oblasti i upoznavanje sa rezultatima savremenih istraživanja; znanja o posledicama koje žrtve trpe i potrebama koje u vezi sa njima imaju, o značaju i karakteristikama odgovarajućeg odnosa policijskih službenika prema žrtvama, kao i o savremenim pravnim i drugim oblicima zaštite, pomoći i podrške žrtvama.
PLUS
a. Kakva se vrsta stručnog usavršavanja pruža gore navedenim grupama zaposlenih ili drugim subjektima (NVO, na primer)? Navedite da li to usavršavanje sadrži aspekte: (a) prevencije i otkrivanja određene vrste nasilja, (b) principe ravnopravnosti žena i muškaraca, (c) potrebe i prava žrtava, i/ili (d) kako sprečiti sekundarnu viktimizaciju. Da li je to stručno usavršavanje pri fakultetu ili školi, ili pak obuka na radnome mestu?
Odgovor: Uprava za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike sprovela je više aktivnosti u pogledu profesionalne obuke. Izrada kurikuluma „Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje“ za Kriminalističko-policijsku akademiju u Beogradu ima za cilj upoznavanje sa najvažnijim međunarodnim dokumentima i domaćim zakonodavstvom relevantnim za pitanja rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja; sticanje osnovnih teorijskih znanja iz ove oblasti i upoznavanje sa rezultatima savremenih istraživanja; znanja o posledicama koje žrtve trpe i potrebama koje u vezi sa njima imaju, o značaju i karakteristikama odgovarajućeg odnosa policijskih službenika prema žrtvama, kao i o savremenim pravnim i drugim oblicima zaštite, pomoći i podrške žrtvama.
Izrađen je kurikulum „Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje“ za Službu za upravljanje kadrovima, na temu rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja, karakteristikama, uzrocima i posledicama rodno baziranog nasilja; relevantnim međunarodnim dokumentima i nacionalnim zakonodavstvom, mehanizmima rodne ravnopravnosti i ulogom državnih institucija i nevladinih organizacija u pružanju pomoći i podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Pored toga, treba pomenuti i izradu trening-materijala za lokalne mehanizme za rodnu ravnopravnost, koji obuhvata i pitanja nasilja nad ženama, kao i „Priručnika za medijsko izveštavanje o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju“.
Pravosudna akademija (od 2002. do 2009. godine: Pravosudni centar) nema kurikulum u oblasti rodne ravnopravnosti i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Pojedine teme iz tih oblasti obrađivane su u okviru programa obuke iz krivičnog i građanskog prava, kao i ljudskih prava. Porodičnopravni aspekt nasilja u porodici obrađivan je kao jedan segment programa sticanja posebnih znanja iz oblasti prava deteta sudija koji sude u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima (obavezna obuka definisana je Pravilnikom o programu i načinu sticanja posebnih znanja iz oblasti prava deteta sudija koji sude u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, 2006). Nasilju u porodici (porodičnopravnoj zaštiti) posvećena je jedna poludnevna sesija. Od juna 2006. održana su 23 petodnevna seminara, na kojima je učestvovalo više od 650 sudija i još 16 jednodnevnih seminara za sudije koji su već prošle osnovni program radi produbljivanja znanja u ovoj oblasti i upoznavanja sa međunarodnim standardima postavljenim Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Krivična dela kao što su nasilje u porodici, trgovina ljudima i silovanje pominju se tokom seminara iz krivičnog prava (kako za sudije, tako i za tužioce), ali ne kao zasebne tematske jedinice, već u vezi sa nekim drugim materijalnopravnim i procesnopravnim aspektima kriminaliteta u Srbiji. U oblasti ljudskih prava, u saradnji sa kancelarijom Saveta Evrope od 2002. godine do danas organizovano je, za skoro 800 sudija, tužilaca i savetnika, više od 30 seminara o Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, njenom pravilnom tumačenju i primeni, pratećim protokolima i sudskoj praksi pred Evropskim sudom. Nijedan od tih seminara nije bio na temu zaštite ženskih ljudskih prava, ali su u okviru pojedinih tematskih celina pominjani pojedini aspekti te zaštite (kod analize pojedinih slučajeva nasilja u porodici, rodno zasnovane diskriminacije i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja).
Udruženje sudija je do sada organizovalo 55 treninga u saradnji sa američkom Agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Na tim treninzima su obrađene teme iz oblasti prekršaja javnog reda i mira sa elementima nasilja u porodici, a sudije su òbučene za rad sa žrtvama i sprovođenje postupka na najefikasniji mogući način. U projektu koji je upravo pokrenut sudije za prekršaje će se ubuduće obučavati za efektivan rad sa nasilnikom, jer je ta tema ocenjena kao veoma važna za borbu protiv nasilja u porodici. Ovaj projekat je rezultat istraživanja obavljenog uz podršku Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA).
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca organizovalo je u periodu 2008–2009. godine projekat „Širenje ideje evropskih integracija među javnim tužiocima“, a jedna od tema je bila i rodna ravnopravnost i evropske integracije, prezentovana na četiri okrugla stola za 132 tužioca. Udruženje je 2009. godine realizovalo petomesečni projekat sa ciljem zaštite i unapređenja položaja žrtve nasilja u porodici i pitanja rodne ravnopravnosti. U toku ovog projekta izvršena je identifikacija sadašnjih praksi koje negativno utiču na aktivno učešće žrtava nasilja u porodici u sudskim postupcima.
Edukacije s ciljem sticanja osnovnih i specijalizovanih znanja profesionalaca/-ki u oblasti zaštite od nasilja u porodici (seminari i stručni sastanci od početka 2009. do kraja 2011.) održane su u svih 45 opština u AP Vojvodina. Edukacije su sprovedene prema akreditovanom programu Autonomnog ženskog centra (što je omogućilo učesnicima sticanje bodova i ostvarivanje prava na licenciranje). U tom periodu edukacijom je obuhvaćeno 2.888 učesnika (2.001 žena i 887 muškaraca) iz policije, centara za socijalni rad, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, kao i pravosudnih organa.
U okviru sistema socijalne zaštite postoji sistem akreditacije edukativnih programa, kojim rukovodi Republički zavod za socijalnu zaštitu (do sada je akreditovano ukupno 116 edukativnih programa). U oblasti „Podrška porodici“, od 23 programa, 12 se odnosi na nasilje prema ženama i nasilje u porodici. Autonomni ženski centar je akreditovao 7 seminara, organizovanih u dve celine: osnovni (3) i specijalizovani (4). Od 2008. godine izvedeno je 235 obuka. Zdravstveni savet Srbije i Lekarska komora takođe imaju otvoreni konkurs za akreditaciju programa kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike. Autonomni ženski centar od 2009. godine ima akreditovan kurs „Zdravstvene posledice nasilja u partnerskom odnosu“, koji je do sada izveden 23 puta. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja razvio je sistem za akreditaciju programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, u okviru kojeg Autonomni ženski centar ima akreditovan seminar „Zaštita od nasilja u porodičnom kontekstu – uloga obrazovno-vaspitnih ustanova“, koji je realizovan 6 puta.
MINUS
b. Da li treninzi unutar stručnog usavršavanja uključuju i teme o koordiniranom pristupu/saradnji?
Odgovor: Kurikulum „Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje“ obuhvata savremene pravne i druge oblike zaštite, pomoći i podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja u svetu i u Srbiji, kao i mehanizme rodne ravnopravnosti u Srbiji i ulogu državnih institucija i nevladinih organizacija u pružanju pomoći i podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja.
PLUS
b. Da li treninzi unutar stručnog usavršavanja uključuju i teme o koordiniranom pristupu/saradnji?
Odgovor: Kurikulum „Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje“ obuhvata savremene pravne i druge oblike zaštite, pomoći i podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja u svetu i u Srbiji, kao i mehanizme rodne ravnopravnosti u Srbiji i ulogu državnih institucija i nevladinih organizacija u pružanju pomoći i podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja.
Edukativni seminar Autonomnog ženskog centra pod nazivom „Organizovanje konferencije slučaja za zaštitu od nasilja u porodici“, kao i seminar „Koordinirana akcija lokalne zajednice u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici“, uključuju sadržaj i modele koordiniranog pristupa i saradnje relevantnih službi u vezi sa planiranjem mera zaštite u konkretnim slučajevima nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ali i u vezi sa razvojem koordinacije akcija u zajednici.
MINUS
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.