Član 10 - Koordinaciono telo
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 3 – Definicije
Član 5 - Obaveze država i potpuna posvećenost
Član 7 - Sveobuhvatne i koordinirane politike
Član 8 - Finansijska sredstva
Član 9 - Udruženja građana i civilno društvo
Član 10 - Koordinaciono telo
Član 11 - Prikupljanje podataka i istraživanje
Član 15 - Obuka stručnjaka
Član 16 - Programi preventivne intervencije i programi za rad sa počiniocima nasilja
Član 18 - Opšte obaveze
Član 19 - Informisanje
Član 20 - Opšte usluge podrške
Član 21 - Pomoć kod pojedinačnih odnosno kolektivnih žalbi
Član 22 - Specijalizovane usluge podrške
Član 23 - Sigurne kuće
Član 24 - SOS telefoni
Član 25 - Podrška za žrtve seksualnog nasilja
Član 26 - Zaštita i podrška za decu svedoke
Član 27 - Prijavljivanje
Član 28 - Prijavljivanje stručnjaka
Član 29 - Građanske parnice i pravni lekovi
Član 30 - Naknada
Član 31 - Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost
Član 32 - Građanske posledice prinudnih brakova
Član 33 - Psihičko nasilje
Član 34 - Proganjanje
Član 35 - Fizičko nasilje
Član 36 - Seksualno nasilje, uključujući silovanje
Član 37 - Prinudni brak
Član 38 - Genitalno sakaćenje žena
Član 39 - Prinudni abortus i prinudna sterilizacija
Član 40 - Seksualno uznemiravanje
Član 41 - Pomaganje odnosno podstrekavanje i pokušaj
Član 42 - Neprihvatljiva opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime takozvane časti
Član 43 - Važenje krivičnih dela
Član 44 - Nadležnost
Član 45 - Sankcije i mere
Član 46 - Otežavajuće okolnosti
Član 47 - Presuda druge strane ugovornice
Član 48 - Zabrana procesa obaveznog alternativnog razrešenja sporova odnosno određivanja kazne
Član 49 - Opšte obaveze
Član 50 - Neposredni odgovor, prevencija i zaštita
Član 51 - Procena rizika i upravljanje rizikom
Član 52 - Hitne mere zaštite
Član 53 - Mere zabrane prilaska odnosno zaštite
Član 54 - Istrage i dokazi
Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti
Član 56 - Mere zaštite
Član 57 - Pravna pomoć
Član 58 - Zastarelost
Član 59 - Boravišni status
Član 60 - Rodno zasnovani zahtevi za azil
Član 61 - Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulement)
 
Član 10 - Koordinaciono telo
1) Strane se obavezuju da naznače ili formiraju jedno ili više zvaničnih tela nadležnih za: koordinaciju, sprovođenje, praćenje i procenu politika i mera za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom. Obaveza tih tela je da koordinirano prikupljaju podatke u skladu sa članom 11 ove konvencije, vrše analizu i objavljuju rezultate.

2) Strane se obavezuju da zvanično naznačena ili formirana tela u skladu sa ovim članom dobijaju podatke opšte prirode o merama preduzetim u skladu sa Poglavljem VIII ove konvencije.

3) Strane obezbeđuju da zvanično naznačena ili formirana tela u skladu sa ovim članom imaju kapacitet za neposrednu komunikaciju i održavanje veza sa odgovarajućim telima drugih strana.
 
0 – pitanje nije regulisano zakonom / politikom, ili postojeća regulativa je vrlo daleko od standarda Konvencije (standard iz Konvencije se smatra minimalnim standardom)
1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni)
2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju
3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni
4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE
Generalna procena čl. 10 Koordinaciono telo
Poređenje između država čl. 10 Koordinaciono telo
PITANJA
 
a. Da li postoji jedno ili više koordinacionih tela kao što je definisano u članu 10, stav 1? Da li su na državnom, regionalnom i/ili lokalnom nivou? Navedite njihove uloge i odgovornosti (koordinacija, implementacija i druge aktivnosti), uključujući ulogu izveštavanja. Ako su odgovorna za izveštavanje, navedite kome izveštavaju.
Odgovor: Kao što je već pomenuto, Uprava za rodnu ravnopravnost (osnovana 2007.), kao prvi izvršni mehanizam Vlade RS nadležan za poslove ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti, u 2014. godini postala je Odsek za unapređenje rodne ravnopravnosti u okviru Sektora za razvojne poslove i poslove planiranja pri MRZBSP-u, a zatim je ovaj Odsek ukinut.
PLUS
a. Da li postoji jedno ili više koordinacionih tela kao što je definisano u članu 10, stav 1? Da li su na državnom, regionalnom i/ili lokalnom nivou? Navedite njihove uloge i odgovornosti (koordinacija, implementacija i druge aktivnosti), uključujući ulogu izveštavanja. Ako su odgovorna za izveštavanje, navedite kome izveštavaju.
Odgovor: Kao što je već pomenuto, Uprava za rodnu ravnopravnost (osnovana 2007.), kao prvi izvršni mehanizam Vlade RS nadležan za poslove ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti, u 2014. godini postala je Odsek za unapređenje rodne ravnopravnosti u okviru Sektora za razvojne poslove i poslove planiranja pri MRZBSP-u, a zatim je ovaj Odsek ukinut.

U 2014. godini formirano je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost1, čiji je zadatak koordinacija poslova državne uprave u oblasti rodne ravnopravnosti, i koje razmatra sva pitanja i koordinira rad organa državne uprave u vezi sa rodnom ravnopravnošću, u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji. Odmah je primećeno da je sastav ovog tela debalansiran u odnosu na učešće žena, tj. od šest članova, samo je jedna žena, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, potpredsednica Vlade RS i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na šta je AŽC reagovao2. Na internet prezentaciji ovog tela3 nalaze se oskudne i zastarele informacije, odnosno nema informacija o aktivnosti. Međutim, zadržana je internet prezentacija Uprave za rodnu ravnopravnos4, što je obezbedilo kontinuitet u informisanju, uključujući i izveštavanje o aktivnostima Koordinacionog tela. Ovom telu su poverene aktivnosti koordinacije, sprovođenja, praćenja i procene politika i mera za sprečavanje i borbu protiv svih vidva nasilja obuhvaćenih Konvencijom Saveta Evrope, na nacionalnom nivou.   

Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je radnu grupu za praćenje i koordinaciju rada policije u slučajevima nasilja u porodici (ali ne i u odnosu na ostale vidove nasilja obuhvaćene Konvencijom Saveta Evrope). Nema javno dostupnih informacija o aktivnostima ove radne grupe tokom 2015. godine.

Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u skladu sa zakonom i Statutom, obavlja poslove pokrajinske uprave koji se odnose na pripremanje analitičkih i drugih materijala u vezi s primenom propisâ iz oblasti ravnopravnosti polova za Skupštinu APV i Pokrajinsku vladu. U okviru Pokrajinskog sekretarijata formirani su Savet za ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova. Kao što je navedeno kod čl. 7, na sednici Pokrajinske vlade, 25. novembra 2015. godine, formiran je Intersektorski odbor za praćenje Programa za zaštitu žena od nasilja5, čije će nadležnosti i aktivnosti biti definisane Pravilnikom o radu.

Već pominjani Sporazum o međusektorskoj saradnji u primeni opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima na području Grada Beograda, sadrži odredbu o formiranju koordinacionog tela koje će pratiti sprovođenje Sporazuma, podsticati i podržavati međusobnu saradnju učesnika i predlagati inicijative za unapređenje prevencije i zaštite od nasilja u porodici i partnerskim odnosina. Mehanizmi i način delovanja ovog tela biće naknadno utvrđeni, a ovo telo bi trebalo i da uspostavi način na koji će biti evaluirana primena Sporazuma.

MINUS
b. Imaju li mandat da prikupljaju podatke o svim oblicima nasilja obuhvaćenih Konvencijom iz relevantnih izvora, da ih analiziraju i/ili distribuiraju rezultate? Da li ovo telo ili ova tela javno obavljaju aktivnosti u okviru svog mandata, prikupljaju, analiziraju i distribuiraju svoje rezultate?
Odgovor: Pravilnik o radu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost6 ne reguliše konkretne zadatke ovog tela, pa tako ne navodi da ono ima mandate da prikuplja podatke o svim oblicima nasilja koji su obuhvaćeni Konvencijom Saveta Evrope. Međutim, Plan rada Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost za 2015. godnu7 eksplicitno navodi aktivnost 1.7 “Jačanje Koordinacionog tela za RR za obavljanje zadataka na osnovu čl. 10 i 11. Istanbulske konvencije (podrška raduGREVIO u skladu sa Istanbulskom konvencijom i /koordinacija/ državnog izveštavanja o primeni navedene  konvencije)”.
PLUS
b. Imaju li mandat da prikupljaju podatke o svim oblicima nasilja obuhvaćenih Konvencijom iz relevantnih izvora, da ih analiziraju i/ili distribuiraju rezultate? Da li ovo telo ili ova tela javno obavljaju aktivnosti u okviru svog mandata, prikupljaju, analiziraju i distribuiraju svoje rezultate?
Odgovor: Pravilnik o radu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost6 ne reguliše konkretne zadatke ovog tela, pa tako ne navodi da ono ima mandate da prikuplja podatke o svim oblicima nasilja koji su obuhvaćeni Konvencijom Saveta Evrope. Međutim, Plan rada Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost za 2015. godnu7 eksplicitno navodi aktivnost 1.7 “Jačanje Koordinacionog tela za RR za obavljanje zadataka na osnovu čl. 10 i 11. Istanbulske konvencije (podrška raduGREVIO u skladu sa Istanbulskom konvencijom i /koordinacija/ državnog izveštavanja o primeni navedene  konvencije)”.

Kao što je već navedeno, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova ima nadležnost da prikuplja podatke o svim oblicima nasilja opisanim u Konvenciji, da ih analizira i objavljuje rezultate. Intersektorski odbor, koji je formirala Vlada AP Vojvodine, ima nadležnost za praćenje pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja (2016-2020), koji je u potpunosti usaglašen sa Konvencijom Saveta Evrope u oblastima za koje je nadležna Pokrajina.

Takođe, kao što je već navedeno, Zaštitnik građana u redovnim godišnjim izveštajima, u okviru poglavlja o rodnoj ravnopravnosti i poglavlja o pritužbama informiše i o nasilju u porodici i nasilju prema ženama, a izrađuje i posebne (tematske) izveštaje. Kancelarija Pokrajinskog ombudsmana razvila je redovnu godišnju praksu prikupljanja podataka o prijavljenim i procesuiranim slučajevima nasilja u porodici od nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Prikupljeni podaci se objavljuju u godišnjem izveštaju Pokrajinskog ombudsmana.

Međutim, treba naglasiti da koordinaciono telo na nacionalnom nivou nije uspostavilo sistem indikatora za praćenje primene Konvencije Saveta Evrope, niti je urađena analiza početnog stanja. Ministarstvo pravosuđa je zaduženo Akcionim planom za Poglavlje 23 da sprovede detaljnu analizu usklađenosti krivičnopravnog zakonodavstva sa Konvencijom Saveta Evrope do kraja 2015. (aktivnost 3.6.1.5), što bi trebalo da bude osnova izmena u krivičnom zakonodavstvu, koje su planirane za prvi kvartal 2016. godine. Ovu analizu je obavila profesorka Vesna Ratković (Crna Gora), članica GREVIO ekspertske radne grupe8 (projekat EU preko Kancelarije za Evropske integracije i Policy and Legal Advise Center (PLACE) Srbija).  

Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova je tokom 2015. godine naručio izradu „Kriterijuma za praćenje i procenu efekata opštet i posebnih protokola za postupanje institucija u slučajevima nasilja u porodici i partnerskim odnosima“, koje je pripremio Autonomni ženski centar.   

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Tim za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva su inicirali izradu „rodnog indeksa“, usaglašenog sa indeksom koji se izrađuje u državama članicama Evropske unije, po metodologiji Evropskog instituta za rodnu jednakost (EIGE). Međutim, činjenica da se u Srbiji administrativne evidencije ne vode po jedinstvenoj metodologiji i da ne postoji mogućnost povezivanja podataka iz relevantnih službi, kao i činjenica da pravosudna statistika ne razvrstava podatke na osnovu „tipa relacije“ između učinioca i žrtve/oštećene, onemogućava izradu indeksa u domenu „rodno zasnovanog nasilja“, što nije problem specifičan samo za Srbiju.

Treba istaći da je Autonomni ženski centar u okviru realizacije pominjanog regionalnog projekta „Udruženim naporima – Ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja (2013-2016)9 izradio: Metodologiju za analizu usklađenosti zakonodavnih i strateških dokumenata sa standardima Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici10; Analiza usklađenosti zakonodavnog i strateškog okvira Republike Srbije sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici11; Indikatori za praćenje primene odredbi Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici12; Metodologija i indikatori su distribuirani, svim zainteresovanim stranama u regionu i šire, uključujući i članice GREVIO ekspertske radne grupe Saveta Evrope, a već je navedeno da su ova dokumenta pohvaljena od strane Komesara Saveta Evrope za ljudska prava.    

AŽC će analize stanja (usklađenosti zakonodavnog i strateškog okvira sa standardima Konvencije Saveta Evrope) raditi na godišnjem nivou (ova studija je izveštaj o stanju u 2015.), a projektno je planirana i studija o stanju u 2016. Analize se rade u 6 država regiona (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Srbija), po istoj metodologiji, te omogućavaju međusobno poređenje stanja. Takođe, početkom 2016. godine biće instalirana internet baza podataka, koja će široj javnosti pružiti informacije o stepenu usklađenosti između postojećih zakonskih i strateških rešenja i standarda koje postavlja Konvencija Saveta Evrope. 

MINUS
c. Da li ovo telo/tela ima(ju) pristup opštim informacijama (ne uključujući specifične informacije o zaštiti podataka koji se ne odnose na pojedinačne slučajeve) o međudržavnim aktivnostima saradnje, uključujući i uzajamnu pravnu pomoć u građanskim i krivičnim postupcima?
Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom d.
c. Da li ovo telo/tela ima(ju) pristup opštim informacijama (ne uključujući specifične informacije o zaštiti podataka koji se ne odnose na pojedinačne slučajeve) o međudržavnim aktivnostima saradnje, uključujući i uzajamnu pravnu pomoć u građanskim i krivičnim postupcima?
Odgovor: Pogledati odgovor pod tačkom d.
MINUS
d. Ima li ovo telo mandat da direktno komunicira i razmenjuje iskustva i znanja sa kolegama iz drugih zemalja, posebno sa potpisnicama Konvencije?
Odgovor: Prema Zakonu o ministarstvima13 i Poslovniku Vlade14, tela nadležna za sprečavanje i borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici imaju pristup opštim informacijama o međudržavnoj saradnji, uključujući i međunarodnu pravnu pomoć u građanskim i krivičnim postupcima, na osnovu navedenih propisa.

d. Ima li ovo telo mandat da direktno komunicira i razmenjuje iskustva i znanja sa kolegama iz drugih zemalja, posebno sa potpisnicama Konvencije?
Odgovor: Prema Zakonu o ministarstvima13 i Poslovniku Vlade14, tela nadležna za sprečavanje i borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici imaju pristup opštim informacijama o međudržavnoj saradnji, uključujući i međunarodnu pravnu pomoć u građanskim i krivičnim postupcima, na osnovu navedenih propisa.

MINUS
[1] Odluka o osnivanju koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Službeni glasnik RS, br. 121/2014, 147/2014, 32/2015 i 37/2015
[2] http://www.womenngo.org.rs/prakticne-politike/zagovaranje/422-2015-prigovor-autonomnog-zenskog-centra-u-vezi-sa-rodnim-disbalansom-sastava-koordinacionog-tela-za-ravnopravnost-polova-i-rukovodecih-pozicija-radnih-grupa-za-izmene-zakona-i-kreiranje-rodnih-politika
[3] http://www.mgsi.gov.rs/lat/koordinaciono-telo-za-rodnu-ravnopravnost
[4] http://www.gendernet.rs/news.php
[5] http://www.spriv.vojvodina.gov.rs/index.php/lat/pocetna1/83-vesti-latinica1/363-formiran-intersektorski-odbor-pokrajinske-vlade-nadlezan-za-koordinaciju-pracenje-i-procenu-efekata-mera-programa-za-zastitu-zena-od-nasilja-u-porodici-i-u-partnerskim-odnosima
[6] http://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/poslovnik-o-radu-koordinacionog-tela-za-rodnu-ravnopravnost
[7] http://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/akcioni-plan-2015
[8] Iako je analiza usklađenosti već postojala u okviru ove Studije (2014), i dostavljena Ministarstvu pravde.
[9] http://www.potpisujem.org/srb/o_projektu.html
[10] http://www.potpisujem.org/srb/904/za-analizu-uskladenosti-drzavnih-standarda-sa-konvencijom-se-protiv-nasilja-prema-zenama
[11] http://www.potpisujem.org/srb/882/analiza-uskladenosti-zakonodavnog-i-strateskog-okvira-sa-standardima-konvencije
[12] http://www.potpisujem.org/srb/932/za-pracenje-primene-odredbi-konvencije-se-protiv-nasilja-prema-zenama
[13] Službeni glasnik RS, br. 44/2014.
[14] http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=2432
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.