|
|
SRB | ||
|
Beograd, 1/7/2020 EFEKTI |
|
Beograd, 1/7/2020 EFEKTI |
| Autonomni ženski centar je upozorio na to da tri godine nakon poÄetka primene Zakona o spreÄavanju nasilja u porodici nema zvaniÄnog, objedinjenpg izveštaja državnih organa o delotvornosti njegove primene. TakoÄ‘e, nije uspostavljena ni centralna evidencija o sluÄajevima nasilja u porodici (u elektronskom obliku), koja bi objedinila podatke iz nadležnih državnih organa, što je bila zakonska obaveza. Srbija je januara 2020. godine dobila prvi (osnovni) izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o spreÄavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (GREVIO izveštaj). I dok se navodi da je uÄinjen veliki napredak u zakonskoj regulativi, konstatuju se znatni nedostaci u primeni zakona, kao i ozbiljan nedostatak resursa (zaposlenih, obuÄenih, usluga i finansija), što znatno utiÄe na kvalitet postupanja u pojedinaÄnim sluÄajevima. ZakljuÄci i preporuke GREVIO izveštaja, kao i podaci o primeni zakona, trebalo bi da su predmet analize i odluÄivanja vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, koji je nadležan za koordinaciju i unapreÄ‘enje primene zakona. Autonomni ženski centar na osnovu meseÄno prikupljanih podataka izraÄ‘uje periodiÄne izveštaje o primeni Zakona o spreÄavanju nasilja u porodici. Šta kažu podaci za 2019. godinu?
Policija je registrovala 28.214 dogaÄ‘aja nasilja u porodici, a procenila je da rizik postoji i izdala nareÄ‘enje za hitne mere u 70,6% sluÄajeva. Mere udaljenja uÄinioca iz stana izreÄene su u 45% sluÄajeva, a u sliÄnom iznosu i obe hitne mere (udaljenje i zabrana kontakta i približavanja žrtvi). Tužilaštva su predložila za produženje na 30 dana 97,3% policijskih hitnih mera, što su sudovi najÄešÄ‡e usvajali. Nasilje je ponovilo 6.002 uÄinioca, skoro svaki treći kojem su izreÄene hitne mere. Hitne mere je prekršilo 1.809 uÄinilaca. U 85,3% sluÄajeva nasilje uÄine muškarci, a žrtve su ženskog pola u 74%. Samo 5% izreÄenih hitnih mera obuhvata zaštitu dece. |
| Na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju razmatrano je Äak 51.911 sluÄajeva nasilja u porodici, za Äetvrtinu više nego prethodne godine. Podaci govore da je izraÄ‘eno 18.648 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, što je Äak 42% više nego prethodne godine, a ipak tek 72% od ukupnog broja novoprijavljenih sluÄajeva nasilja u 2019. Žrtve su sasvim retko uÄestvovale na ovim sastancima, samo 1% (194 žrtve), duplo manje nego prethodne godine.
Šta se može zakljuÄiti na osnovu podataka iz 2019. godine? Nesumnjivo, znatno je povećano opterećene angažovanih specijalizovanih profesoionalaca u policiji, tužilaštvu i centrima za socijalni rad. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje o kvalitetu procena i odluka u takvim okolnostima. OÄigledan je ozbiljan nedostatak vremena i kapaciteta za izradu individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, njihovo praćenje i reviziju tokom godine, a nema nikakvih informacija o sadržaju ovih planova, niti o njihovim efektima. Da li su oni koji ponove nasilje strože sankcionisani, ili im se (ponovo) izreknu samo hitne mere? Žrtve, suprotno zakonskoj mogućnosti, ne uÄestvuju u planiranju vlastite bezbednosti i oporavka. Deca ostaju “nevidljive žrtve” nasilja u porodici, i kada ga doživljavaju, a naroÄito kada mu svedoÄe. Nema podataka o tome da li su zakonska rešenja primenljiva na specifiÄne okolnosti u kojima žive žrtve iz osetljivih i višestruko marginalizovanih grupa, poput žena sa invaliditetom, Romkinja, starijih ili seoskih žena. Zato što žrtve nasilja u porodici ne mogu da Äekaju – tražimo potpunu primenu zakona i vidljive efekte za bezbednost i oporavak žrtava! |
| Autonomni ženski centar je upozorio na to da tri godine nakon poÄetka primene Zakona o spreÄavanju nasilja u porodici nema zvaniÄnog, objedinjenpg izveštaja državnih organa o delotvornosti njegove primene. TakoÄ‘e, nije uspostavljena ni centralna evidencija o sluÄajevima nasilja u porodici (u elektronskom obliku), koja bi objedinila podatke iz nadležnih državnih organa, što je bila zakonska obaveza. Srbija je januara 2020. godine dobila prvi (osnovni) izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o spreÄavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (GREVIO izveštaj). I dok se navodi da je uÄinjen veliki napredak u zakonskoj regulativi, konstatuju se znatni nedostaci u primeni zakona, kao i ozbiljan nedostatak resursa (zaposlenih, obuÄenih, usluga i finansija), što znatno utiÄe na kvalitet postupanja u pojedinaÄnim sluÄajevima. ZakljuÄci i preporuke GREVIO izveštaja, kao i podaci o primeni zakona, trebalo bi da su predmet analize i odluÄivanja vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, koji je nadležan za koordinaciju i unapreÄ‘enje primene zakona. Autonomni ženski centar na osnovu meseÄno prikupljanih podataka izraÄ‘uje periodiÄne izveštaje o primeni Zakona o spreÄavanju nasilja u porodici. Šta kažu podaci za 2019. godinu?
Policija je registrovala 28.214 dogaÄ‘aja nasilja u porodici, a procenila je da rizik postoji i izdala nareÄ‘enje za hitne mere u 70,6% sluÄajeva. Mere udaljenja uÄinioca iz stana izreÄene su u 45% sluÄajeva, a u sliÄnom iznosu i obe hitne mere (udaljenje i zabrana kontakta i približavanja žrtvi). Tužilaštva su predložila za produženje na 30 dana 97,3% policijskih hitnih mera, što su sudovi najÄešÄ‡e usvajali. Nasilje je ponovilo 6.002 uÄinioca, skoro svaki treći kojem su izreÄene hitne mere. Hitne mere je prekršilo 1.809 uÄinilaca. U 85,3% sluÄajeva nasilje uÄine muškarci, a žrtve su ženskog pola u 74%. Samo 5% izreÄenih hitnih mera obuhvata zaštitu dece. Na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju razmatrano je Äak 51.911 sluÄajeva nasilja u porodici, za Äetvrtinu više nego prethodne godine. Podaci govore da je izraÄ‘eno 18.648 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, što je Äak 42% više nego prethodne godine, a ipak tek 72% od ukupnog broja novoprijavljenih sluÄajeva nasilja u 2019. Žrtve su sasvim retko uÄestvovale na ovim sastancima, samo 1% (194 žrtve), duplo manje nego prethodne godine.
Šta se može zakljuÄiti na osnovu podataka iz 2019. godine? Nesumnjivo, znatno je povećano opterećene angažovanih specijalizovanih profesoionalaca u policiji, tužilaštvu i centrima za socijalni rad. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje o kvalitetu procena i odluka u takvim okolnostima. OÄigledan je ozbiljan nedostatak vremena i kapaciteta za izradu individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, njihovo praćenje i reviziju tokom godine, a nema nikakvih informacija o sadržaju ovih planova, niti o njihovim efektima. Da li su oni koji ponove nasilje strože sankcionisani, ili im se (ponovo) izreknu samo hitne mere? Žrtve, suprotno zakonskoj mogućnosti, ne uÄestvuju u planiranju vlastite bezbednosti i oporavka. Deca ostaju “nevidljive žrtve” nasilja u porodici, i kada ga doživljavaju, a naroÄito kada mu svedoÄe. Nema podataka o tome da li su zakonska rešenja primenljiva na specifiÄne okolnosti u kojima žive žrtve iz osetljivih i višestruko marginalizovanih grupa, poput žena sa invaliditetom, Romkinja, starijih ili seoskih žena.Zato što žrtve nasilja u porodici ne mogu da Äekaju – tražimo potpunu primenu zakona i vidljive efekte za bezbednost i oporavak žrtava! |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
