U ovom izveštaju koalicija prEUgovor iznosi svoje nalaze vezane za političke kriterijume koji se primenjuju na proces pristupanja Evropskoj uniji, kao i za ispunjenje kriterijuma u određenim oblastima poglavlja 23 i 24 za period od aprila 2019. do septembra 2019. godine. Ključni nalazi govore da se u većini oblasti nastavlja tendencija pogoršanja.

Vlada i dalje razmatra isključivo formalne kriterijume i u suštini je brine jedino da li će opozicija bojkotovati izbore, jer bi to svetu poslalo lošu poruku o stanju demokratije u državi. Samim tim, funkcionisanje institucija, vladavina prava i uspostavljanje društvenog konsenzusa nisu prioriteti koji utiču na to kako Vlada doživljava evropske integracije.

Ne samo da se vlasti ne trude da ispune ono što su obećale već su i formalne obaveze, privremena merila (benchmarks), usvajanje i produžavanje trajanja određenih strategija i akcionih planova neadekvatni i nedovoljni. Borbu protiv korupcije karakteriše nepostojanje strateškog okvira, nedostatak političke volje i delotvornog praćenja. Regulatorna i kontrolna tela i dalje su neaktivna i nemaju dovoljnu podršku. Sprovođenje zakona postaje sve veći problem u svim oblastima.

Izborni postupak je, takođe, veoma kontroverzan. Vladajuća stranka i dalje zloupotrebljava državne resurse i funkcije za sopstvene propagandne i izborne potrebe, uključujući u to i razne vrste pritisaka na zaposlene u javnom sektoru poput, na primer, obaveze prisustvovanja na njenim političkim skupovima. Regulatorno telo za elektronske medije (REM), Agencija za borbu protiv korupcije i druga kontrolna i regulatorna tela ne obavljaju svoju funkciju, tako da je, nakon neuspelih pregovora, većina istinski opozicionih stranaka najavila bojkot nastupajućih parlamentarnih izbora.

Broj zakona donesenih po hitnom postupku je smanjen, ali se majorizacija opozicije nastavlja, a ključna mesta u agencijama i nezavisnim regulatornim telima i dalje su nepopunjena. Poslanici vladajuće stranke i mediji koji su pod kontrolom vlasti (dakle, većina nacionalnih medija) i dalje opoziciju, nevladin sektor i pojedine univerzitetske profesore nazivaju izdajnicima, označavajući ih na taj način kao legitimne mete za napad. Umesto da sa njima otvore dijalog, funkcioneri su počeli da promovišu sopstvene „vladine nevladine organizacije” (eng. GONGO) i sopstvene „opozicione” političke stranke. Čak su i sudije koje se usude da otvoreno kritikuju nacrte zakona u opasnosti da nakon toga da budu diskreditovane i da im se ime povlači po blatu.

Donošenje ustavnih amandmana vezanih za pravosuđe ponovo je odloženo. Izmenama koje je predložilo Ministarstvo pravde ne uvode se adekvatni minimalni standardi nezavisnosti sudstva.  Dešavanja u sektoru bezbednosti su uznemirujuća. Novim zakonima se smanjuje stepen transparentnosti upravljanja ovim sektorom, dok se diskreciona ovlašćenja političara u vezi sa nabavkama i zapošljavanjem povećavaju. Sve su slabiji mehanizmi za kontrolu javnih nabavki i sprečavanje korupcije u ovom sektoru, a sve je veći broj velikih nabavki i broj velikih ugovora, koji se sklapaju van utvrđene procedure. Novi Zakon o komunalnoj miliciji, takođe, veoma zabrinjava. Njime se ovlašćenja ove formacije u velikoj meri proširuju, a lokalnim gradonačelnicima se daju veća diskreciona upravljačka ovlašćenja, što ostavlja mnogo prostora za potencijalnu zloupotrebu.

Nisu usvojeni brojni zakoni, akcioni planovi i strategije, koji se odnose na rodnu ravnopravnost, decu i položaj žena. S druge strane, moglo bi se pokazati da su rešenja koja se najavljuju veoma problematična kada je reč o položaju ovih osetljivih grupa. Zakon o ravnopravnosti polova skinut je sa dnevnog reda, a novom verzijom Građanskog zakonika (Code civile) predlaže se ideja komercijalizovanog surogat majčinstva, što je pitanje koje je sa bioetičkog stanovišta izuzetno kontroverzno i moglo bi se shvatiti kao legalizacija prodaje novorođenčadi.

Izradu ovog izveštaja podržala je Evropska unuja svojom programom „Civil Society Facility”, a u okviru Instrumenta za pretpristupne pomoć (IPA). Za sadržaj ovog izveštaja isključivo je odgovoran izdavač, a stavovi izneti u njemu ne predstavljaju nužno i stavove Evropske unije.

O KOALICIJI PREUGOVOR:

Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).

Koalicija prEUgovor je formirana sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa akcentom na poglavljima 23 i 24. Misija prEUgovora je da predlaže mere za unapređenje stanja u oblastima koje su teme pregovora, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije.

U ovom izveštaju koalicija prEUgovor iznosi svoje nalaze vezane za političke kriterijume koji se primenjuju na proces pristupanja Evropskoj uniji, kao i za ispunjenje kriterijuma u određenim oblastima poglavlja 23 i 24 za period od aprila 2019. do septembra 2019. godine. Ključni nalazi govore da se u većini oblasti nastavlja tendencija pogoršanja.

Vlada i dalje razmatra isključivo formalne kriterijume i u suštini je brine jedino da li će opozicija bojkotovati izbore, jer bi to svetu poslalo lošu poruku o stanju demokratije u državi. Samim tim, funkcionisanje institucija, vladavina prava i uspostavljanje društvenog konsenzusa nisu prioriteti koji utiču na to kako Vlada doživljava evropske integracije.

Ne samo da se vlasti ne trude da ispune ono što su obećale već su i formalne obaveze, privremena merila (benchmarks), usvajanje i produžavanje trajanja određenih strategija i akcionih planova neadekvatni i nedovoljni. Borbu protiv korupcije karakteriše nepostojanje strateškog okvira, nedostatak političke volje i delotvornog praćenja. Regulatorna i kontrolna tela i dalje su neaktivna i nemaju dovoljnu podršku. Sprovođenje zakona postaje sve veći problem u svim oblastima.

Izborni postupak je, takođe, veoma kontroverzan. Vladajuća stranka i dalje zloupotrebljava državne resurse i funkcije za sopstvene propagandne i izborne potrebe, uključujući u to i razne vrste pritisaka na zaposlene u javnom sektoru poput, na primer, obaveze prisustvovanja na njenim političkim skupovima. Regulatorno telo za elektronske medije (REM), Agencija za borbu protiv korupcije i druga kontrolna i regulatorna tela ne obavljaju svoju funkciju, tako da je, nakon neuspelih pregovora, većina istinski opozicionih stranaka najavila bojkot nastupajućih parlamentarnih izbora.

Broj zakona donesenih po hitnom postupku je smanjen, ali se majorizacija opozicije nastavlja, a ključna mesta u agencijama i nezavisnim regulatornim telima i dalje su nepopunjena. Poslanici vladajuće stranke i mediji koji su pod kontrolom vlasti (dakle, većina nacionalnih medija) i dalje opoziciju, nevladin sektor i pojedine univerzitetske profesore nazivaju izdajnicima, označavajući ih na taj način kao legitimne mete za napad. Umesto da sa njima otvore dijalog, funkcioneri su počeli da promovišu sopstvene „vladine nevladine organizacije” (eng. GONGO) i sopstvene „opozicione” političke stranke. Čak su i sudije koje se usude da otvoreno kritikuju nacrte zakona u opasnosti da nakon toga da budu diskreditovane i da im se ime povlači po blatu.

Donošenje ustavnih amandmana vezanih za pravosuđe ponovo je odloženo. Izmenama koje je predložilo Ministarstvo pravde ne uvode se adekvatni minimalni standardi nezavisnosti sudstva.  Dešavanja u sektoru bezbednosti su uznemirujuća. Novim zakonima se smanjuje stepen transparentnosti upravljanja ovim sektorom, dok se diskreciona ovlašćenja političara u vezi sa nabavkama i zapošljavanjem povećavaju. Sve su slabiji mehanizmi za kontrolu javnih nabavki i sprečavanje korupcije u ovom sektoru, a sve je veći broj velikih nabavki i broj velikih ugovora, koji se sklapaju van utvrđene procedure. Novi Zakon o komunalnoj miliciji, takođe, veoma zabrinjava. Njime se ovlašćenja ove formacije u velikoj meri proširuju, a lokalnim gradonačelnicima se daju veća diskreciona upravljačka ovlašćenja, što ostavlja mnogo prostora za potencijalnu zloupotrebu. Odnosi sa susedima su relativno stabilni, ali bez ozbiljnijih pomaka u rešavanju otvorenih pitanja. Odnosi sa Hrvatskom i BiH su nepromenjeni, tj. uglavnom loši, dok su se odnosi sa Crnom Gorom pogoršali usled problema sa novim zakonom, kojim se uređuje status hramova Srpske pravoslavne crkve u toj državi. Pregovori sa Kosovom zamrznuti su, a carinske dažbine koje je Priština uvela na robu iz Srbije i BiH i dalje su na snazi. Pozitivni rezultati zabeleženi su kada je reč o jačanju regionalne multilateralne ekonomske saradnje. Takozvani unutrašnji dijalog o Kosovu više se ne spominje i njime do sada nije ništa postignuto.

Nisu usvojeni brojni zakoni, akcioni planovi i strategije, koji se odnose na rodnu ravnopravnost, decu i položaj žena. S druge strane, moglo bi se pokazati da su rešenja koja se najavljuju veoma problematična kada je reč o položaju ovih osetljivih grupa. Zakon o ravnopravnosti polova skinut je sa dnevnog reda, a novom verzijom Građanskog zakonika (Code civile) predlaže se ideja komercijalizovanog surogat majčinstva, što je pitanje koje je sa bioetičkog stanovišta izuzetno kontroverzno i moglo bi se shvatiti kao legalizacija prodaje novorođenčadi.

Izradu ovog izveštaja podržala je Evropska unuja svojom programom „Civil Society Facility”, a u okviru Instrumenta za pretpristupne pomoć (IPA). Za sadržaj ovog izveštaja isključivo je odgovoran izdavač, a stavovi izneti u njemu ne predstavljaju nužno i stavove Evropske unije.

O KOALICIJI PREUGOVOR:

Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).

Koalicija prEUgovor je formirana sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa akcentom na poglavljima 23 i 24. Misija prEUgovora je da predlaže mere za unapređenje stanja u oblastima koje su teme pregovora, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije.