Beograd, 16/4/2019 ALARM IZVEŠTAJ |
Beograd, 16/4/2019 ALARM IZVEŠTAJ |
Koalicija prEUgovor je predstavila novi ALARM izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju politika u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. U Izveštaju je data procena političkih kriterijuma, kao i ispunjenost kriterijuma u odabranim oblastima za period oktobar 2018 - mart 2019. Glavni nalaz Izveštaja jeste da najnovija kretanja teško mogu biti ocenjena kao pozitivna. Štaviše, u praćenim oblastima zabeležene su zabrinjavajuće, a u pojedinim slučajevima i alarmantne tendencije. Jedan od pokazatelja ostvarenog uticaja u sprovođenju aktivnosti u vezi sa načelom nediskriminacije i osetljivim društvenim grupama je napredak konstatovan u Zaključnim zapažanjima UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena. „Komitet je dao niz preporuka novog sadržaja, kojih nije bilo u prethodnim Zaključnim zapažanjima, a koje govore o pogoršanju konteksta za ostvarivanje osnovnih prava žene“ rekla je Tanja Ignjatović u ime Autonomnog ženskog centra. Ona je istakla da je Komitet konstatovao rastući anti-rodni diskus, visoko prisustvo diskriminatornih rodnih stereotipa u javnom govoru i mizoginih izjava u medijima od strane političara visokog ranga, verskih vođa i predsatvnika akademske zajednice, koje su nesankcionisane. Takođe, Komitet je izrazio zabrinutost zbog promovisanja krajnje konzervativnih ideja o tradicionalnoj porodici, što je pogoršano nacionalnom kampanjom za podsticanje rađanja i usvajanjem Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. |
Po prvi put je jasno izražena zabrinutost zbog negativne medijske kampanje i izveštavanja protiv predstavnica civilnog društva. Komitet je zatražio od države Srbije da obezbedi slobodu izražavanja bez zastraživanja ili odmazde, da navodne slučajeve napada propisno istraže, da se oni koji ga čine krivično gone i na odgovarajući način kazne, da se žrtve zaštite od takvih dela, a da državni službenici koji opstruiraju gonjenje napadača krivično odgovaraju. Biće važno ispratiti na koji način će država reagovati na Zaključna zapažanja Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena u vezi sa revizijom Akcionog plana za poglavlje 23, jer su prelazna merila i do sada naglašavala da je potrebna primena zakona i strategija, a ne samo njihovo usvajanje. Važno pitanje je do kakvih promena će dovesti sprovođenje planiranih aktivnosti, odnosno da li će građanke, posebno one iz višestruko marginalizovanih grupa, osetiti stvarno poboljšanje. |
Koalicija prEUgovor je predstavila novi ALARM izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju politika u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. U Izveštaju je data procena političkih kriterijuma, kao i ispunjenost kriterijuma u odabranim oblastima za period oktobar 2018 - mart 2019. Glavni nalaz Izveštaja jeste da najnovija kretanja teško mogu biti ocenjena kao pozitivna. Štaviše, u praćenim oblastima zabeležene su zabrinjavajuće, a u pojedinim slučajevima i alarmantne tendencije. Jedan od pokazatelja ostvarenog uticaja u sprovođenju aktivnosti u vezi sa načelom nediskriminacije i osetljivim društvenim grupama je napredak konstatovan u Zaključnim zapažanjima UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena. „Komitet je dao niz preporuka novog sadržaja, kojih nije bilo u prethodnim Zaključnim zapažanjima, a koje govore o pogoršanju konteksta za ostvarivanje osnovnih prava žene“ rekla je Tanja Ignjatović u ime Autonomnog ženskog centra. Ona je istakla da je Komitet konstatovao rastući anti-rodni diskus, visoko prisustvo diskriminatornih rodnih stereotipa u javnom govoru i mizoginih izjava u medijima od strane političara visokog ranga, verskih vođa i predsatvnika akademske zajednice, koje su nesankcionisane. Takođe, Komitet je izrazio zabrinutost zbog promovisanja krajnje konzervativnih ideja o tradicionalnoj porodici, što je pogoršano nacionalnom kampanjom za podsticanje rađanja i usvajanjem Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Po prvi put je jasno izražena zabrinutost zbog negativne medijske kampanje i izveštavanja protiv predstavnica civilnog društva. Komitet je zatražio od države Srbije da obezbedi slobodu izražavanja bez zastraživanja ili odmazde, da navodne slučajeve napada propisno istraže, da se oni koji ga čine krivično gone i na odgovarajući način kazne, da se žrtve zaštite od takvih dela, a da državni službenici koji opstruiraju gonjenje napadača krivično odgovaraju. Biće važno ispratiti na koji način će država reagovati na Zaključna zapažanja Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena u vezi sa revizijom Akcionog plana za poglavlje 23, jer su prelazna merila i do sada naglašavala da je potrebna primena zakona i strategija, a ne samo njihovo usvajanje. Važno pitanje je do kakvih promena će dovesti sprovođenje planiranih aktivnosti, odnosno da li će građanke, posebno one iz višestruko marginalizovanih grupa, osetiti stvarno poboljšanje. |