|
|
SRB | ||
Beograd, 25/11/2016 SAOPÅ TENJE |
|
Beograd, 25/11/2016 SAOPÅ TENJE |
| Autonomni ženski centar (AŽC), kao najstarija organizacija za zaštitu žena žrtava nasilja u Srbiji, smatra da novi Zakon o spreÄavanju nasilja u porodici predstavlja do sada najveći korak unapred u hitnoj zaštiti žrtava nasilja. UvoÄ‘enje mere privremenog udaljenja nasilnika iz kuće, za šta se AŽC zalaže skoro deset godina, kao i mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi, dobar su temelj za izgradnju efikasnog sistema zaštite žena. Želimo da podsetimo da se za uvoÄ‘enje hitne mere udaljenja nasilnika zalažemo od 2007. godine, kada smo struÄnoj javnosti po prvi put predstavile „austrijski model“. O našem trudu da ovaj model, koji koristi policija Austrije, predstavimo našoj policiji najviše znaju upravo predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Na uvoÄ‘enju hitnih mera intenzivno smo radile, zajedno sa poslanikom prof. dr Dušanom Milisavljevićem, cele 2015. godine, informišući poslanike o svim prednostima ove mere. Novi Zakon o spreÄavanju nasilja u porodici, takoÄ‘e, nalaže koordinaciju postupanja javnih tužilaštava, policije i centara za socijalni rad. O koordinaciji i intersektorskoj saradnji (organizovanje tzv. konferencija sluÄajeva) AŽC je obuÄavao struÄnjake od 2003. godine, a 2004. smo napravili prvu zbirku primera „dobre prakse“. PoÄetkom decembra predstavićemo treću zbirku primera dobre prakse iz Vojvodine. Zakon predviÄ‘a da se o sluÄajevima nasilja u porodici vodi evidencija u policijskim upravama, osnovnim sudovima, osnovnom javnom tužilaštvu i centru za socijalni rad. Autonomni ženski centar zagovara uspostavljanje jedinstvene evidencije u svim nadležnim službama duže od 10 godina, a od 2010. godine predlažemo uvoÄ‘enje centralne evidencije. U saradnji sa tadašnjim Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodina izraÄ‘en je i softver za elektronsko voÄ‘enje centralne evidencije. |
| Za uvoÄ‘enje kriviÄnog dela proganjanje, što je takoÄ‘e novina u KriviÄnom zakoniku, kao i za izmenu definicije kriviÄnog dela silovanja i obljube, zalažemo se od 2011. godine u saradnji sa Zaštitnikom graÄ‘ana. Samo u periodu od 2012. do 2016. imale smo 106 radnih sastanaka, javnih debata, okruglih stolova, konferencija na kojima je uÄestvovalo više od 1500 uÄesnika, a na kojima smo zagovarale uvoÄ‘enje navedenih promena, koje su sada većinom sadržaj novog Zakona o spreÄavanju nasilja u porodici, ili dopuna KriviÄnog zakonika. Ne možemo, zato, a da se ne osetimo zaslužnima za ove pozitivne promene. S obzirom na naše iskustvo u praćenju mnogih liÄnih i porodiÄnih drama prouzrokovanih nasiljem, kao i dobar uvid u sistem zaštite i kapacitet profesionalaca koji ga Äine, ne možemo a da ne osetimo zabrinutost za to kako će se ovaj zakon primenjivati u praksi. I do sada je država imala zakonskih mogućnosti da oštrije reaguje na sluÄajeve nasilja pa to, uglavnom, nije Äinila. I pored predviÄ‘enih obuka i specijalizacija, u policijskim upravama, u tužilaštvima, sudovima i centrima za socijalni rad neće od 1. juna 2017. godine, kada zakon poÄne da se primenjuje, raditi novi ljudi, već oni isti koji su tu bili i do sada i koji, mahom, nisu adekvatno reagovali u ovakvim situacijama. Zbog toga je važno obezbediti dobar mehanizam praćenja, kao i odgovornost za nepostupanje predviÄ‘eno odredbama zakona. |
| Autonomni ženski centar (AŽC), kao najstarija organizacija za zaštitu žena žrtava nasilja u Srbiji, smatra da novi Zakon o spreÄavanju nasilja u porodici predstavlja do sada najveći korak unapred u hitnoj zaštiti žrtava nasilja. UvoÄ‘enje mere privremenog udaljenja nasilnika iz kuće, za šta se AŽC zalaže skoro deset godina, kao i mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi, dobar su temelj za izgradnju efikasnog sistema zaštite žena. Želimo da podsetimo da se za uvoÄ‘enje hitne mere udaljenja nasilnika zalažemo od 2007. godine, kada smo struÄnoj javnosti po prvi put predstavile „austrijski model“. O našem trudu da ovaj model, koji koristi policija Austrije, predstavimo našoj policiji najviše znaju upravo predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Na uvoÄ‘enju hitnih mera intenzivno smo radile, zajedno sa poslanikom prof. dr Dušanom Milisavljevićem, cele 2015. godine, informišući poslanike o svim prednostima ove mere. Novi Zakon o spreÄavanju nasilja u porodici, takoÄ‘e, nalaže koordinaciju postupanja javnih tužilaštava, policije i centara za socijalni rad. O koordinaciji i intersektorskoj saradnji (organizovanje tzv. konferencija sluÄajeva) AŽC je obuÄavao struÄnjake od 2003. godine, a 2004. smo napravili prvu zbirku primera „dobre prakse“. PoÄetkom decembra predstavićemo treću zbirku primera dobre prakse iz Vojvodine. Zakon predviÄ‘a da se o sluÄajevima nasilja u porodici vodi evidencija u policijskim upravama, osnovnim sudovima, osnovnom javnom tužilaštvu i centru za socijalni rad. Autonomni ženski centar zagovara uspostavljanje jedinstvene evidencije u svim nadležnim službama duže od 10 godina, a od 2010. godine predlažemo uvoÄ‘enje centralne evidencije. U saradnji sa tadašnjim Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodina izraÄ‘en je i softver za elektronsko voÄ‘enje centralne evidencije. Za uvoÄ‘enje kriviÄnog dela proganjanje, što je takoÄ‘e novina u KriviÄnom zakoniku, kao i za izmenu definicije kriviÄnog dela silovanja i obljube, zalažemo se od 2011. godine u saradnji sa Zaštitnikom graÄ‘ana. Samo u periodu od 2012. do 2016. imale smo 106 radnih sastanaka, javnih debata, okruglih stolova, konferencija na kojima je uÄestvovalo više od 1500 uÄesnika, a na kojima smo zagovarale uvoÄ‘enje navedenih promena, koje su sada većinom sadržaj novog Zakona o spreÄavanju nasilja u porodici, ili dopuna KriviÄnog zakonika. Ne možemo, zato, a da se ne osetimo zaslužnima za ove pozitivne promene. S obzirom na naše iskustvo u praćenju mnogih liÄnih i porodiÄnih drama prouzrokovanih nasiljem, kao i dobar uvid u sistem zaštite i kapacitet profesionalaca koji ga Äine, ne možemo a da ne osetimo zabrinutost za to kako će se ovaj zakon primenjivati u praksi. I do sada je država imala zakonskih mogućnosti da oštrije reaguje na sluÄajeve nasilja pa to, uglavnom, nije Äinila. I pored predviÄ‘enih obuka i specijalizacija, u policijskim upravama, u tužilaštvima, sudovima i centrima za socijalni rad neće od 1. juna 2017. godine, kada zakon poÄne da se primenjuje, raditi novi ljudi, već oni isti koji su tu bili i do sada i koji, mahom, nisu adekvatno reagovali u ovakvim situacijama. Zbog toga je važno obezbediti dobar mehanizam praćenja, kao i odgovornost za nepostupanje predviÄ‘eno odredbama zakona. |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
