Mi smo tolerantan narod samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju
Mi smo tolerantan narod
samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju

Beograd, 15/11/2016
TRIBINA

Beograd, 15/11/2016
TRIBINA
Na tribini „Preživeti nasilje – posledice po psihičko i fizičko zdravlje žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima“, koju je ASTRA - akcija protiv trgovine ljudima, organizovala 15.11.2016. godine u Domu omladine, zaključeno je da su žene najčešće žrtve trgovine ljudima i porodičnog nasilja, kao i da su predrasude koje postoje u vezi sa ova dva društvena problema veoma slične, te da je ključno razgovarati o njima i pronaći adekvatne načine podrške i zaštite za žrtve.
 
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je naglasila da, kada govorimo o nasilju u porodici, statistike nas upozoravaju da su to najčešće žene, deca, starija i nemoćna lica. Za krivično delo nasilje u porodici je u 2015. godini osuđeno 1778 osoba, a od toga je samo 6% žena, dok za krivična dela protiv polne slobode nema ni jedne osuđene žene. I Jovana Krotić iz organizacije ASTRA je navela da su žene najčešće žrtve trgovine ljudima, pogotovo u svrhe seksualne eksploatacije, a da faktori poput ranije pretrpljenog nasilja ili siromaštva doprinose mogućnosti da neko postane žrtva. Psihoterapeutkinja Biljana Slavković je potvrdila ove činjenice, napominjući da su žrtve trgovine ljudima u 87% slučajeva žene, a da u 90% slučajeva osobe koje su preživele trgovinu ljudima imaju iskustva nasilja iz ranijih perioda života.
Govornice su takođe skrenule pažnju na to da je važno razgovarati o ovim društvenim problemima jer je razbijanje predrasuda ključno u pružanju adekvatne podrške i zaštite. Jedna od najčešćih predrasuda odnosi se na to da je sama žrtva kriva za situaciju u kojoj se našla, te da je trebalo da postupi drugačije i da pronađe izlaz.
 
Slobodan Savić, profesor Medicinskog fakulteta i sudski veštak, govorio je o ulozi sudske medicine u dokumentovanju izvršenja krivičnih dela za potrebe sudskih postupaka. Govorio je pre svega o fizičkim povredama žrtava i naglasio da one mogu mnogo toga da nam kažu o počinjenom nasilju, ali da mora da se zna šta se traži i da li to želimo da pronađemo. On je istakao da loša medicinska dokumentacija često ume da bude razlog za to što neko krivično delo sa elementima nasilja nije uspelo da se dokaže u sudskom postupku.
 
Većinu posetilaca i posetiteljki tribine činili su studenti i studentkinje, kao i stručnjaci i stručnjakinje iz oblasti psihologije, socijalnog rada, pedagogije i prava. U narednom periodu očekuje se i brošura sa osnovnim informacijama koje su bile teme izlaganja učesnica i učesnika, a koja može da posluži svima koji u svom svakodnevnom životu ili radu dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja u porodici i trgovine ljudima.
Na tribini „Preživeti nasilje – posledice po psihičko i fizičko zdravlje žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima“, koju je ASTRA - akcija protiv trgovine ljudima, organizovala 15.11.2016. godine u Domu omladine, zaključeno je da su žene najčešće žrtve trgovine ljudima i porodičnog nasilja, kao i da su predrasude koje postoje u vezi sa ova dva društvena problema veoma slične, te da je ključno razgovarati o njima i pronaći adekvatne načine podrške i zaštite za žrtve.
 
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je naglasila da, kada govorimo o nasilju u porodici, statistike nas upozoravaju da su to najčešće žene, deca, starija i nemoćna lica. Za krivično delo nasilje u porodici je u 2015. godini osuđeno 1778 osoba, a od toga je samo 6% žena, dok za krivična dela protiv polne slobode nema ni jedne osuđene žene. I Jovana Krotić iz organizacije ASTRA je navela da su žene najčešće žrtve trgovine ljudima, pogotovo u svrhe seksualne eksploatacije, a da faktori poput ranije pretrpljenog nasilja ili siromaštva doprinose mogućnosti da neko postane žrtva. Psihoterapeutkinja Biljana Slavković je potvrdila ove činjenice, napominjući da su žrtve trgovine ljudima u 87% slučajeva žene, a da u 90% slučajeva osobe koje su preživele trgovinu ljudima imaju iskustva nasilja iz ranijih perioda života. Govornice su takođe skrenule pažnju na to da je važno razgovarati o ovim društvenim problemima jer je razbijanje predrasuda ključno u pružanju adekvatne podrške i zaštite. Jedna od najčešćih predrasuda odnosi se na to da je sama žrtva kriva za situaciju u kojoj se našla, te da je trebalo da postupi drugačije i da pronađe izlaz.
 
Slobodan Savić, profesor Medicinskog fakulteta i sudski veštak, govorio je o ulozi sudske medicine u dokumentovanju izvršenja krivičnih dela za potrebe sudskih postupaka. Govorio je pre svega o fizičkim povredama žrtava i naglasio da one mogu mnogo toga da nam kažu o počinjenom nasilju, ali da mora da se zna šta se traži i da li to želimo da pronađemo. On je istakao da loša medicinska dokumentacija često ume da bude razlog za to što neko krivično delo sa elementima nasilja nije uspelo da se dokaže u sudskom postupku.
 
Većinu posetilaca i posetiteljki tribine činili su studenti i studentkinje, kao i stručnjaci i stručnjakinje iz oblasti psihologije, socijalnog rada, pedagogije i prava. U narednom periodu očekuje se i brošura sa osnovnim informacijama koje su bile teme izlaganja učesnica i učesnika, a koja može da posluži svima koji u svom svakodnevnom životu ili radu dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja u porodici i trgovine ljudima.
SHARE:
Prev            Prev
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.