|
|
SRB | ||
|
Sarajevo, 11/5/2016 KONFERENCIJA |
|
Sarajevo, 11/5/2016 KONFERENCIJA |
| Fondacija „Udružene žene“ Banja Luka u saradnji sa Komisijom za ostvarivanje ravnopravnosti polova, Parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine i Agencijom za ravnopravnost polova Ministarstva za ljudska prava i izbeglice organizovala je međunarodnu konferenciju „Saradnja vladinih institucija i organizacija sa ženskim nevladinim organizacijama u cilju implementacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“. U fokusu diskusije bila je trenutna situacija u vezi sa funkcionisanjem sigurnih kuća u Bosni i Hercegovini. Ključni problem u Federaciji BiH predstavlja nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od nasilja u porodici FBiH, koji predviđa da sve sigurne kuće moraju imati status ustanove socijalne zaštite, što je u suprotnosti sa članom 3. istog zakona, kao i standardima Konvencije SE protiv nasilja prema ženama. Sigurne kuće u Republici Srpskoj su uočile tendenciju smanjenja broja korisnica od 2012. godine. Prema njihovoj proceni, uzrok tome je to što centri za socijalni rad ne upućuju žene sa iskustvom nasilja u sigurne kuće, izbegavajući na taj način plaćanje ove specijalizovane usluge. Ovakva praksa je takođe u suprotnosti sa standardima Istanbulske konvencije. |
| Autonomni ženski centar je na konferenciji prezentovao stanje u Srbiji na panelu „Iskustva iz regiona – saradnja vladinog i nevladinog sektora u ostvarivanju specijalizovanih usluga za žene žrtve nasilja i nasilja u porodici“. Istaknuto je da posle ratifikacije nije bilo značajnih usaglašavanja sa standardima Konvencije na nivou države i da nema njene direktne primene. Primetna je tendencija da se sve usluge, uključujući i specijalizovane, zadrže u javnom sektoru – suprotno standardima Konvencije. Takođe, primetno je i nepoverenje između vladinog i autonomnog nevladinog sektora, kao i doživljaj javnog sektora, pre svega CSR, da su autonomne ženske organizacije konkurenti, a ne saradnici. Naglašen je problem retke i minimalne finansijske podrške za specijalizovane ženske organizacije koje pružaju usluge za žene sa iskustvom nasilja. |
| Fondacija „Udružene žene“ Banja Luka u saradnji sa Komisijom za ostvarivanje ravnopravnosti polova, Parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine i Agencijom za ravnopravnost polova Ministarstva za ljudska prava i izbeglice organizovala je međunarodnu konferenciju „Saradnja vladinih institucija i organizacija sa ženskim nevladinim organizacijama u cilju implementacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“. U fokusu diskusije bila je trenutna situacija u vezi sa funkcionisanjem sigurnih kuća u Bosni i Hercegovini. Ključni problem u Federaciji BiH predstavlja nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od nasilja u porodici FBiH, koji predviđa da sve sigurne kuće moraju imati status ustanove socijalne zaštite, što je u suprotnosti sa članom 3. istog zakona, kao i standardima Konvencije SE protiv nasilja prema ženama. Sigurne kuće u Republici Srpskoj su uočile tendenciju smanjenja broja korisnica od 2012. godine. Prema njihovoj proceni, uzrok tome je to što centri za socijalni rad ne upućuju žene sa iskustvom nasilja u sigurne kuće, izbegavajući na taj način plaćanje ove specijalizovane usluge. Ovakva praksa je takođe u suprotnosti sa standardima Istanbulske konvencije. Autonomni ženski centar je na konferenciji prezentovao stanje u Srbiji na panelu „Iskustva iz regiona – saradnja vladinog i nevladinog sektora u ostvarivanju specijalizovanih usluga za žene žrtve nasilja i nasilja u porodici“. Istaknuto je da posle ratifikacije nije bilo značajnih usaglašavanja sa standardima Konvencije na nivou države i da nema njene direktne primene. Primetna je tendencija da se sve usluge, uključujući i specijalizovane, zadrže u javnom sektoru – suprotno standardima Konvencije. Takođe, primetno je i nepoverenje između vladinog i autonomnog nevladinog sektora, kao i doživljaj javnog sektora, pre svega CSR, da su autonomne ženske organizacije konkurenti, a ne saradnici. Naglašen je problem retke i minimalne finansijske podrške za specijalizovane ženske organizacije koje pružaju usluge za žene sa iskustvom nasilja. |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
