|
|
SRB | ||
|
Beograd, 19/5/2016 JAVNA RASPRAVA |
|
Beograd, 19/5/2016 JAVNA RASPRAVA |
| Autonomni ženski centar je učestvovao na javnoj raspravi o Prednacrtu zakona o zaštiti od nasilja u porodici. Ovaj zakon bi trebalo da reguliše postupak za izdavanje “hitnih mera zaštite”, saradnju između državnih organa, specijalizovanu obuku i evidenciju podataka o nasilju u porodici. Uz pohvalu naporu Ministarstva pravde da “na opšti i jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa, radi delotvornog sprečavanja nasilja u porodici, sprečavanja krivičnih dela, kao i obezbeđivanje brze, blagovremene i delotvorne zaštite žrtava nasilja”, kako je definisan cilj Prednacrta zakona, istaknuta je važnost da sve mere budu precizno i konzistentno određene, da bi se izbegle nejasnoće i nesaglasnosti sa postojećim zakonima i podzakonskim aktima u ovoj oblasti. Ukazano je da naziv zakona nije saglasan sa članom koji definiše područje njegove primene, te da Predlog ne sme smanjiti dostignuti nivo pravne zaštite, bez obzira na (ne)efikasnost u primeni postojećih zakona. Istaknuto je da je široko određen krug nadležnih organa, dok su odgovornosti u okviru koordinacije nedovoljno jasno postavljene. AŽC je mišljenja da bi operativno rešenje podrazumevalo različite nivoe koordinacije: prvi nivo saradnje bi se odnosio na rešavanje pitanja bezbednosti i pravne zaštite, uključivao bi predstavnike tužilaštva, policije, suda i centra za socijalni rad, a koordinišuću ulogu bi imalo tužilaštvo; drugi nivo saradnje bi se odnosio na usluge podrške za žrtve nasilja, uključio bi centar za socijalni rad, zdravstvene i obrazovno vaspitne ustanove, specijalizovane organizacije civilnog gruštva, ustanove socijalne zaštite, predstavnike Nacionalne službe za zapošljavanje i sve ostale relevantne aktere iz zajednice. U vezi sa postupkom, diskutovan je način na koji Prednacrt zakona reguliše obavezu prijave i prepoznavanja nasilja u porodici. Istaknuto je da “neposredna opasnost”, kao ključni faktor za određivanje “hitnih mera zaštite” nije definisana, što je ozbiljni propust. Istovremeno, povezivanje “neposredne opasnosti” sa faktorima rizika od teškog povređivanja i/ili ubistva može da usmeri na pogrešnu intervenciju. Naglašeno je da “hitne mere zaštite” predstavljaju preventivnu meru, koja ne bi trebalo da zavisi od toga da li postoje elementi krivičnog dela nasilja u porodici, već procenu rizika da se nasilje desi ili ponovi, odnosno reagovanje na nasilje “niskog intenziteta”, u skladu sa principom nulte tolerancije na nasilje. |
| AŽC smatra da je predviđena procedura za izdavanje “hitnih mera zaštite” nepotrebno komplikovana, kao i da su rokovi kratki u odnosu na aktuelnu efikasnost tri sistema (policija, tužilaštvo, pravosuđe), koji treba da reaguju u 48 sati. Problematično je što žrtve nasilja nisu pitane i ne donose odluke u vezi sa ostalim pravnim postupcima (tužba za mere zaštite od nasilja u porodici na osnovu Porodičnog zakona). Stavljene su primedbe i na način produženja “hitnih mera zaštite”. Upućene su kritike i konkretni predlozi u vezi sa pitanjima saradnje i koordinacije nadležnih službi koje razmatraju “pojedinačno sve slučajeve nasilja koji nisu okončani pravosnažnom odlukom”. Ukazano je na nedostatak u odredbama o specijalizovanim obukama. Pohvaljen je predlog uspostavljana centralne evidencije podataka o slučajevima nasilja u porodici, ali je istaknuto da njen sadržaj mora biti preciznije utvrđen i korespodentan između nadležnih službi. Za uspostavljanje evidencije o nasilju u porodici poslužiće model i softver koji je izradio Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost (2010), uz pomoć Autonomnog ženskog centra. Ministarstvo pravde je izrazilo otvorenost za predloge za izmene i dopune Prednacrta zakona o zaštiti od nasilja u porodici, te će AŽC dostaviti konkretna rešenja u predviđenom roku. Ukoliko bude imao dobra rešenja, ovaj zakon će uspostaviti nekoliko standarda iz Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. |
| Autonomni ženski centar je učestvovao na javnoj raspravi o Prednacrtu zakona o zaštiti od nasilja u porodici. Ovaj zakon bi trebalo da reguliše postupak za izdavanje “hitnih mera zaštite”, saradnju između državnih organa, specijalizovanu obuku i evidenciju podataka o nasilju u porodici. Uz pohvalu naporu Ministarstva pravde da “na opšti i jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa, radi delotvornog sprečavanja nasilja u porodici, sprečavanja krivičnih dela, kao i obezbeđivanje brze, blagovremene i delotvorne zaštite žrtava nasilja”, kako je definisan cilj Prednacrta zakona, istaknuta je važnost da sve mere budu precizno i konzistentno određene, da bi se izbegle nejasnoće i nesaglasnosti sa postojećim zakonima i podzakonskim aktima u ovoj oblasti. Ukazano je da naziv zakona nije saglasan sa članom koji definiše područje njegove primene, te da Predlog ne sme smanjiti dostignuti nivo pravne zaštite, bez obzira na (ne)efikasnost u primeni postojećih zakona. Istaknuto je da je široko određen krug nadležnih organa, dok su odgovornosti u okviru koordinacije nedovoljno jasno postavljene. AŽC je mišljenja da bi operativno rešenje podrazumevalo različite nivoe koordinacije: prvi nivo saradnje bi se odnosio na rešavanje pitanja bezbednosti i pravne zaštite, uključivao bi predstavnike tužilaštva, policije, suda i centra za socijalni rad, a koordinišuću ulogu bi imalo tužilaštvo; drugi nivo saradnje bi se odnosio na usluge podrške za žrtve nasilja, uključio bi centar za socijalni rad, zdravstvene i obrazovno vaspitne ustanove, specijalizovane organizacije civilnog gruštva, ustanove socijalne zaštite, predstavnike Nacionalne službe za zapošljavanje i sve ostale relevantne aktere iz zajednice. U vezi sa postupkom, diskutovan je način na koji Prednacrt zakona reguliše obavezu prijave i prepoznavanja nasilja u porodici. Istaknuto je da “neposredna opasnost”, kao ključni faktor za određivanje “hitnih mera zaštite” nije definisana, što je ozbiljni propust. Istovremeno, povezivanje “neposredne opasnosti” sa faktorima rizika od teškog povređivanja i/ili ubistva može da usmeri na pogrešnu intervenciju. Naglašeno je da “hitne mere zaštite” predstavljaju preventivnu meru, koja ne bi trebalo da zavisi od toga da li postoje elementi krivičnog dela nasilja u porodici, već procenu rizika da se nasilje desi ili ponovi, odnosno reagovanje na nasilje “niskog intenziteta”, u skladu sa principom nulte tolerancije na nasilje. AŽC smatra da je predviđena procedura za izdavanje “hitnih mera zaštite” nepotrebno komplikovana, kao i da su rokovi kratki u odnosu na aktuelnu efikasnost tri sistema (policija, tužilaštvo, pravosuđe), koji treba da reaguju u 48 sati. Problematično je što žrtve nasilja nisu pitane i ne donose odluke u vezi sa ostalim pravnim postupcima (tužba za mere zaštite od nasilja u porodici na osnovu Porodičnog zakona). Stavljene su primedbe i na način produženja “hitnih mera zaštite”. Upućene su kritike i konkretni predlozi u vezi sa pitanjima saradnje i koordinacije nadležnih službi koje razmatraju “pojedinačno sve slučajeve nasilja koji nisu okončani pravosnažnom odlukom”. Ukazano je na nedostatak u odredbama o specijalizovanim obukama. Pohvaljen je predlog uspostavljana centralne evidencije podataka o slučajevima nasilja u porodici, ali je istaknuto da njen sadržaj mora biti preciznije utvrđen i korespodentan između nadležnih službi. Za uspostavljanje evidencije o nasilju u porodici poslužiće model i softver koji je izradio Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost (2010), uz pomoć Autonomnog ženskog centra. Ministarstvo pravde je izrazilo otvorenost za predloge za izmene i dopune Prednacrta zakona o zaštiti od nasilja u porodici, te će AŽC dostaviti konkretna rešenja u predviđenom roku. Ukoliko bude imao dobra rešenja, ovaj zakon će uspostaviti nekoliko standarda iz Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
