Mi smo tolerantan narod samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju
Mi smo tolerantan narod
samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju


Zastupanje


Zastupanje
Autonomni ženski centar je prisustvovao 21. sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj je razmatran Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je podnela Vlada.

Autonomni ženski centar je prisustvovao 21. sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj je razmatran Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je podnela Vlada. Sednicom je predsedavao Meho Omerović, predsednik Odbora.

Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike je ispred Vlade obrazložila Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, navodeći i podatke koji ukazuju na to koliko je ova pojava rasprostranjena, kao i da zahteva delotvoran, sveobuhvatan i koordiniran odgovor države.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, dao je reč prvo predstavnicama i predstavnicima civilnog društva.

Ispred Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović je pohvalila činjenicu da Predlog zakona otvara mogućnost da Srbija bude među prvih deset država koje su potvrdile ovu evropsku Konvenciju, i na taj način pristupi unapređenju zakonske regulative i ukupne politike u prevenciji i zaštiti žena od nasilja. Istovremeno, ona je članice i članove Odbora podsetila na rezerve koje država ima u odnosu na ovaj međunarodni dokument, koje ne odražavaju doslednost državne politike.

Naime, Republika Srbija je uložila rezervu potpisivanjem ove Konvencije (4. aprila 2012. godine). Sadašnje Ministarstvo pravde i državne uprave se izjasnilo da ostaje pri toj rezervi. U čl. 3 Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije se navodi: "Republika Srbija zadržava pravo da ne primenjuje odredbe člana 30. stav 2. i člana 44. stav 1. tačka e) i st. 3. i 4. Konvencije, dok ne izvrši usaglašavanje unutrašnjeg krivičnog zakonodavstva sa navedenim odredbama
Konvencije."

Tanja Ignjatović je podsetila da Republika Srbija nije uložila rezervu na potpuno isti sadržaj člana koji se odnosi na nadležnost u Konvencije o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (čl. 25 st. 1e), koja je prihvaćena 2010. godine. To je pozitivna odluka, ali ni tada krivično zakonodavstvo nije bilo usaglašeno sa odredbama te Konvencije, pa država nije izrazila reserve, te se otvara pitanje zbog čega postoji rezerva u odnosu na isti sadržaj u Konvenciji za zaštiti žena od nasilja.

Druga rezerva je stavljena na član koji je povezan sa odgovarajućom državnom naknadom (čl. 30, st.2) za osobe koje su zadobile ozbiljne telesne povrede ili kojima je ozbiljno narušeno zdravlje nasiljem koje su pretrpele. Uz činjenicu da država niz godina pokazujem nespremnost da se nosi sa problemom ubistava žena od starne njihovih partnera ili srodnika, da se u ovoj godini beleži povećenje broja žena koje su ubijene, a da o slučajevima teškog povređivanja zbog loše evidencije nemamo nikakva saznanja, nepreuzimanje odgovornosti za naknadu učinjene štete, država omogućava institucijama sistema da na čine odgovarajuću zaštitu žrtava nasilja.

Tanja Ignjatović je predložila i da se usaglasi prevod termina u ovoj Konvenciji sa prevodom u drugim međunarodnim dokumentima. Na primer, standard "due diligence" je u ovoj Konvenciji preveden kao "potpuna posvećenost", a u pominjanoj Konvenciji o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja se isti termin prevodi sa "dužna pažnja", što je uobičajeni službeni prevod ovog termina i u drugim dokumentima.

Takođe, ona je informisala članice i članove Odbora da je Autonomni ženski centar nosilac regionalnog projekta čiji je cilj doprinos u promociji i primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i izrazila nadu da će se aktivno uključiti u kampanju koja će se tim povodom realizovati.

Posle izlaganja drugih predstavnika i predstavnica organizacija civilnog društva i izlaganja članica i članova Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, predsednik Odbora je Predlog zakona stavio na glasanje.
Autonomni ženski centar je prisustvovao 21. sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj je razmatran Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je podnela Vlada.

Autonomni ženski centar je prisustvovao 21. sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj je razmatran Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je podnela Vlada. Sednicom je predsedavao Meho Omerović, predsednik Odbora.

Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike je ispred Vlade obrazložila Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, navodeći i podatke koji ukazuju na to koliko je ova pojava rasprostranjena, kao i da zahteva delotvoran, sveobuhvatan i koordiniran odgovor države.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, dao je reč prvo predstavnicama i predstavnicima civilnog društva.

Ispred Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović je pohvalila činjenicu da Predlog zakona otvara mogućnost da Srbija bude među prvih deset država koje su potvrdile ovu evropsku Konvenciju, i na taj način pristupi unapređenju zakonske regulative i ukupne politike u prevenciji i zaštiti žena od nasilja. Istovremeno, ona je članice i članove Odbora podsetila na rezerve koje država ima u odnosu na ovaj međunarodni dokument, koje ne odražavaju doslednost državne politike.

Naime, Republika Srbija je uložila rezervu potpisivanjem ove Konvencije (4. aprila 2012. godine). Sadašnje Ministarstvo pravde i državne uprave se izjasnilo da ostaje pri toj rezervi. U čl. 3 Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije se navodi: "Republika Srbija zadržava pravo da ne primenjuje odredbe člana 30. stav 2. i člana 44. stav 1. tačka e) i st. 3. i 4. Konvencije, dok ne izvrši usaglašavanje unutrašnjeg krivičnog zakonodavstva sa navedenim odredbama Konvencije."

Tanja Ignjatović je podsetila da Republika Srbija nije uložila rezervu na potpuno isti sadržaj člana koji se odnosi na nadležnost u Konvencije o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (čl. 25 st. 1e), koja je prihvaćena 2010. godine. To je pozitivna odluka, ali ni tada krivično zakonodavstvo nije bilo usaglašeno sa odredbama te Konvencije, pa država nije izrazila reserve, te se otvara pitanje zbog čega postoji rezerva u odnosu na isti sadržaj u Konvenciji za zaštiti žena od nasilja.

Druga rezerva je stavljena na član koji je povezan sa odgovarajućom državnom naknadom (čl. 30, st.2) za osobe koje su zadobile ozbiljne telesne povrede ili kojima je ozbiljno narušeno zdravlje nasiljem koje su pretrpele. Uz činjenicu da država niz godina pokazujem nespremnost da se nosi sa problemom ubistava žena od starne njihovih partnera ili srodnika, da se u ovoj godini beleži povećenje broja žena koje su ubijene, a da o slučajevima teškog povređivanja zbog loše evidencije nemamo nikakva saznanja, nepreuzimanje odgovornosti za naknadu učinjene štete, država omogućava institucijama sistema da na čine odgovarajuću zaštitu žrtava nasilja.

Tanja Ignjatović je predložila i da se usaglasi prevod termina u ovoj Konvenciji sa prevodom u drugim međunarodnim dokumentima. Na primer, standard "due diligence" je u ovoj Konvenciji preveden kao "potpuna posvećenost", a u pominjanoj Konvenciji o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja se isti termin prevodi sa "dužna pažnja", što je uobičajeni službeni prevod ovog termina i u drugim dokumentima.

Takođe, ona je informisala članice i članove Odbora da je Autonomni ženski centar nosilac regionalnog projekta čiji je cilj doprinos u promociji i primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i izrazila nadu da će se aktivno uključiti u kampanju koja će se tim povodom realizovati.

Posle izlaganja drugih predstavnika i predstavnica organizacija civilnog društva i izlaganja članica i članova Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, predsednik Odbora je Predlog zakona stavio na glasanje.
SHARE:
Prev            Prev
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.