|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2015 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 56 - Mere zaštite |
|
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i zaštite prava i interese žrtava, uključujući njihove posebne potrebe kao svedoka, u svim fazama istrage i sudskog postupka, a posebno: a) obezbeđujući im zaštitu, kao i zaštitu za njihove porodice i svedoke, od zastrašivanja, odmazde i ponovljene viktimizacije; b) obezbeđujući obaveštenost žrtava, barem u slučajevima kada žrtve i njihove porodice mogu biti u opasnosti, o bekstvu počinioca, odnosno privremenom ili trajnom puštanju na slobodu; c) obaveštavajući žrtve, pod uslovima regulisanim nacionalnim propisima, o njihovim pravima i raspoloživim uslugama, o ishodu njihove žalbe, prijave, o opštem napretku istrage, odnosno postupka i o njihovoj ulozi u tome, kao i o ishodu njihovog slučaja; d) omogućavajući žrtvama, da u skladu sa proceduralnim pravilima nacionalnog prava, budu saslušane, pruže dokaze i predstave svoje stanovište, potrebe i zabrinutost, neposredno ili preko posrednika, i da one budu uzete u razmatranje; e) obezbeđujući žrtvama odgovarajuće usluge podrške tako da njihova prava i interesi budu propisno predstavljeni i uzeti u obzir; f) obezbeđujući da mogu biti usvojene mere za zaštitu privatnosti i ugleda žrtve; g) obezbeđujući da se, gde god je moguće, izbegne susret žrtava i počinilaca u prostorijama suda i organa unutrašnjih poslova; h) obezbeđujući žrtvama nezavisne i stručne prevodioce kada su žrtve stranke u postupku, odnosno kada iznose dokaze; i) omogućavajući žrtvama da svedoče, u skladu sa pravilima njihovog nacionalnog zakonodavstva, u sudnici bez prisustva ili barem bez prisustva navodnog počinioca, naročito korišćenjem odgovarajućih komunikacionih tehnologija, tamo gde su dostupne. 2) Prema potrebi, dete žrtva i dete svedok nasilja nad ženama i nasilja u porodici mora da dobije posebne mere zaštite, koje uzimaju u obzir princip najboljeg interesa za dete. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 56 Mere zaštite | ||
| Poređenje između država čl. 56 Mere zaštite | ||
| PITANJA |
| a. Da li postoje programi zaštite svedoka i/ili druge posebne mere zaštite uvedene kako bi se osigurala bezbednost žrtve? Mogu li drugi svedoci ili članovi porodice da se prijave za mere zaštite? Mogu li ove mere da se primene na sve oblike nasilja prema ženama ili na samo neke? Navedite razloge. Takođe, molimo vas, navedite uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se mere odobrile, ko ima prava da traži zaštitu (da li može i po službenoj dužnosti), kakve su mere na raspolaganju (zaštita identiteta, posebne proceduralne garancije za svedoka i slične klauzule), ko ima prava na posebna mere, koliko dugo mogu da traju itd. Molimo vas da navedete, ako je moguće, broj slučajeva odobrenih programa zaštite svedoka u poslednje dve godine. Isto tako, ako je moguće, molimo vas da navedete informacije o žrtvama nasilja prema ženama kojima je odobrena ova vrsta zaštite i koliko ih je. |
| Odgovor: Prema Zakoniku o krivičnom postupku1 (čl. 94), od dužnosti svedočenja oslobođeno je lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života; srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno; srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno; usvojeni i usvojitelj okrivljenog. Organ postupka je dužan da ovo lice upozori da ne mora svedočiti, pre ispitivanja ili čim sazna za njegov odnos prema okrivljenom. |
 |
| a. Da li postoje programi zaštite svedoka i/ili druge posebne mere zaštite uvedene kako bi se osigurala bezbednost žrtve? Mogu li drugi svedoci ili članovi porodice da se prijave za mere zaštite? Mogu li ove mere da se primene na sve oblike nasilja prema ženama ili na samo neke? Navedite razloge. Takođe, molimo vas, navedite uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se mere odobrile, ko ima prava da traži zaštitu (da li može i po službenoj dužnosti), kakve su mere na raspolaganju (zaštita identiteta, posebne proceduralne garancije za svedoka i slične klauzule), ko ima prava na posebna mere, koliko dugo mogu da traju itd. Molimo vas da navedete, ako je moguće, broj slučajeva odobrenih programa zaštite svedoka u poslednje dve godine. Isto tako, ako je moguće, molimo vas da navedete informacije o žrtvama nasilja prema ženama kojima je odobrena ova vrsta zaštite i koliko ih je. |
|
Odgovor: Prema Zakoniku o krivičnom postupku1 (čl. 94), od dužnosti svedočenja oslobođeno je lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života; srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno; srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno; usvojeni i usvojitelj okrivljenog. Organ postupka je dužan da ovo lice upozori da ne mora svedočiti, pre ispitivanja ili čim sazna za njegov odnos prema okrivljenom. Prema pravilima o osnovnoj zaštiti svedoka, organ postupka je dužan da oštećenog ili svedoka zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada, uz mogućnost da sud izrekne novčanu kaznu, kao i obavezu javnog tužioca da o postojanju nasilja ili ozbiljne pretnje obavesti nadležnog javnog tužioca i mogućnost da javni tužilac ili sud zahtevaju da policija preduzme mere zaštite u skladu sa zakonom. Za žrtve rodno zasnovanog nasilja i žrtve nasilja u porodici značajne su odredbe Zakonika o krivičnom postupku o posebno osetljivom svedoku i zaštićenom svedoku. Kada je reč o zaštićenom svedoku, mere zaštite se pre svega odnose na neodavanje ličnih podataka, tj. identiteta žrtve odnosno svedoka koji bi svojim iskazom mogao izložiti sebe ili bliska lica opasnosti po život, zdravlje, imovinu većeg obima (čl. 105). Međutim, treba imati u vidu da status zaštićenog svedoka odnosno zaštita identiteta žrtve traje do početka glavnog pretresa. Sa druge strane, status posebno osetljivog svedoka postoji sve dok traje krivični postupak. Svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv – organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka (čl. 103). Posebno osetljivom svedoku pitanja se mogu postavljati samo preko organa postupka, koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka po ličnost, telesno i duševno stanje svedoka. Ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, o čemu odlučuje organ postupka. Ako organ postupka odluči da se posebno osetljivi svedok ispita upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi. Posebno osetljivi svedok može se ispitati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno u ovlašćenoj instituciji koja je stručno osposobljena za ispitivanje posebno osetljivih lica. Posebno osetljivi svedok ne može biti suočen sa okrivljenim, osim ako to sâm okrivljeni zahteva, a organ postupka to dozvoli vodeći računa o stepenu osetljivosti svedoka i o pravima odbrane. Međutim, ne postoji obaveza informisanja oštećenog/-e kao svedoka o mogućnosti da zahteva status posebno osetljivog svedoka. Istovremeno, ne postoji zakonska obaveza sprovođenja posebnih mera koje bi obezbedile fizičku razdvojenost oštećenog lica i okrivljenih, ili drugih svedoka, kao i lica koja prate suđenje. |
 |
| b. Da li postoje zakonske i druge mere kojima bi se žrtve informisale o oslobađanju učinioca kao što je definisano u članu 56, tačka b. Ako takve mere postoje, molimo vas da navedete koji je organ za to nadležan i na koji način je žrtva informisana. Takođe, navedite i pravni osnov za ove mere. |
| Odgovor: Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ne postoji obaveza informisanja, tj. pravo žrtve da zna kada je učinilac pušten na slobodu (ukoliko je izdržavao kaznu zatvora), niti da učestvuje ili bude obaveštena o ishodu u postupku o uslovnom otpustu. |
|
| b. Da li postoje zakonske i druge mere kojima bi se žrtve informisale o oslobađanju učinioca kao što je definisano u članu 56, tačka b. Ako takve mere postoje, molimo vas da navedete koji je organ za to nadležan i na koji način je žrtva informisana. Takođe, navedite i pravni osnov za ove mere. |
|
Odgovor: Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ne postoji obaveza informisanja, tj. pravo žrtve da zna kada je učinilac pušten na slobodu (ukoliko je izdržavao kaznu zatvora), niti da učestvuje ili bude obaveštena o ishodu u postupku o uslovnom otpustu. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija2 propisuje da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom. Ovim zakonom je predviđeno (čl. 181) da u slučajevima kada se lice osuđeno za krivična dela protiv života i tela, protiv polne slobode ili protiv braka i porodice otpušta sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno uslovno otpušta, kao i u slučaju bekstva iz zatvora, zavod obaveštava žrtvu krivičnog dela, ako je ona to tražila i ako procena rizika zavoda ukazuje na potrebu preventivne zaštite žrtve. |
|
|
| c. Prema relevantnim zakonima, da li je žrtva strana u krivičnom postupku? Može li žrtva da podnese dokaze i da utiče na postupak? Da li postoji relevantni organ čija je odgovornost, u skladu sa zakonskim okvirom i standardizovanim procedurama, da „obavesti žrtve, pod uslovima predviđenim internim zakonom, o njihovim pravima i uslugama na raspolaganju, da prate svoje žalbe, tužbe, opšti napredak istrage ili postupka, kao i njihovu ulogu u njima, kao i ishod njihovog slučaja“. Ako je odgovor potvrdan, navedite koji je to organ, koju vrstu informacija žrtva mora da dobije i odgovarajući postupak. |
| Odgovor: Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku sud je u obavezi da okrivljenog i druge učesnike u postupku pouči o pravima koja im pripadaju. Žrtva sa statusom oštećenog lica ima pravo da, od strane suda i javnog tužilaštva, bude obaveštena o odbacivanju krivične prijave i odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja, poučena o mogućnosti da zastupa optužbu i preuzme krivično gonjenje, obaveštena o ishodu postupka i da joj se dostavi pravnosnažna krivična presuda. Oštećeno lice prilikom saslušanja ima pravo i da bude upozoreno da ne mora svedočiti, u zakonom propisanim situacijama. |
| c. Prema relevantnim zakonima, da li je žrtva strana u krivičnom postupku? Može li žrtva da podnese dokaze i da utiče na postupak? Da li postoji relevantni organ čija je odgovornost, u skladu sa zakonskim okvirom i standardizovanim procedurama, da „obavesti žrtve, pod uslovima predviđenim internim zakonom, o njihovim pravima i uslugama na raspolaganju, da prate svoje žalbe, tužbe, opšti napredak istrage ili postupka, kao i njihovu ulogu u njima, kao i ishod njihovog slučaja“. Ako je odgovor potvrdan, navedite koji je to organ, koju vrstu informacija žrtva mora da dobije i odgovarajući postupak. |
| Odgovor: Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku sud je u obavezi da okrivljenog i druge učesnike u postupku pouči o pravima koja im pripadaju. Žrtva sa statusom oštećenog lica ima pravo da, od strane suda i javnog tužilaštva, bude obaveštena o odbacivanju krivične prijave i odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja, poučena o mogućnosti da zastupa optužbu i preuzme krivično gonjenje, obaveštena o ishodu postupka i da joj se dostavi pravnosnažna krivična presuda. Oštećeno lice prilikom saslušanja ima pravo i da bude upozoreno da ne mora svedočiti, u zakonom propisanim situacijama. |
|
|
| d. Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku sud je u obavezi da okrivljenog i druge učesnike u postupku pouči o pravima koja im pripadaju. Žrtva sa statusom oštećenog lica ima pravo da, od strane suda i javnog tužilaštva, bude obaveštena o odbacivanju krivične prijave i odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja, poučena o mogućnosti da zastupa optužbu i preuzme krivično gonjenje, obaveštena o ishodu postupka i da joj se dostavi pravnosnažna krivična presuda. Oštećeno lice prilikom saslušanja ima pravo i da bude upozoreno da ne mora svedočiti, u zakonom propisanim situacijama. |
|
Odgovor: Ukoliko žrtva ne razume jezik na kojem se vodi postupak, biće ispitana preko tumača, tj. prevodioca. Zakonik o krivičnom postupku propisuje da lica koja učestvuju u postupku, ako se postupak vodi na jeziku koji ne razumeju, imaju pravo na prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i dugog pisanog dokaznog materijala. Prevođenje pada na teret budžetskih troškova. Na druga pitanja je već dat odgovor u analizi prethodnih članova Konvencije. |
| d. Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku sud je u obavezi da okrivljenog i druge učesnike u postupku pouči o pravima koja im pripadaju. Žrtva sa statusom oštećenog lica ima pravo da, od strane suda i javnog tužilaštva, bude obaveštena o odbacivanju krivične prijave i odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja, poučena o mogućnosti da zastupa optužbu i preuzme krivično gonjenje, obaveštena o ishodu postupka i da joj se dostavi pravnosnažna krivična presuda. Oštećeno lice prilikom saslušanja ima pravo i da bude upozoreno da ne mora svedočiti, u zakonom propisanim situacijama. |
|
Odgovor: Ukoliko žrtva ne razume jezik na kojem se vodi postupak, biće ispitana preko tumača, tj. prevodioca. Zakonik o krivičnom postupku propisuje da lica koja učestvuju u postupku, ako se postupak vodi na jeziku koji ne razumeju, imaju pravo na prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i dugog pisanog dokaznog materijala. Prevođenje pada na teret budžetskih troškova. Na druga pitanja je već dat odgovor u analizi prethodnih članova Konvencije. |
|
|
| e. Moraju li deca da svedoče protiv učinioca ili postoje izuzeci koje podržava interno pravo? Navedite uslove. Da li postoje posebne zakonske mere koje štite decu kao žrtve i/ili svedoke (specijalne proceduralne garancije, kao što su zabrana suočavanja, korišćenja tehničke opreme za svedočenja, i posebna podrška od strane stručnjaka za prava deteta itd.)? |
| Odgovor: Kada je reč o maloletnim oštećenim licima ili svedocima, pored opštih odredbi Zakonika o krivičnom postupku, o kojima je bilo reči, posebna pravila o svedočenju maloletnih lica predviđa Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica,3 koji sadrži posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica (dece i maloletnika) ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice. Prema ovom zakonu, organ koji vodi postupak mora imati specijalizovana znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, kada je oštećeni maloletno lice, za dela koja ovaj zakon predviđa. Maloletno oštećeno lice ispituje se uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog (kojeg, ukoliko je potrebno, iz redova advokata postavlja organ koji vodi postupak), saslušanje se može obaviti u stanu ili drugoj prostoriji, kao i uz upotrebu tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. Predviđeno je i ograničenje da se maloletnik u toku postupka saslušava najviše dva puta, osim ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka, u kojem slučaju je sud dužan da vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja maloletnog lica. |
|
| e. Moraju li deca da svedoče protiv učinioca ili postoje izuzeci koje podržava interno pravo? Navedite uslove. Da li postoje posebne zakonske mere koje štite decu kao žrtve i/ili svedoke (specijalne proceduralne garancije, kao što su zabrana suočavanja, korišćenja tehničke opreme za svedočenja, i posebna podrška od strane stručnjaka za prava deteta itd.)? |
|
Odgovor: Kada je reč o maloletnim oštećenim licima ili svedocima, pored opštih odredbi Zakonika o krivičnom postupku, o kojima je bilo reči, posebna pravila o svedočenju maloletnih lica predviđa Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica,3 koji sadrži posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica (dece i maloletnika) ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice. Prema ovom zakonu, organ koji vodi postupak mora imati specijalizovana znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, kada je oštećeni maloletno lice, za dela koja ovaj zakon predviđa. Maloletno oštećeno lice ispituje se uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog (kojeg, ukoliko je potrebno, iz redova advokata postavlja organ koji vodi postupak), saslušanje se može obaviti u stanu ili drugoj prostoriji, kao i uz upotrebu tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. Predviđeno je i ograničenje da se maloletnik u toku postupka saslušava najviše dva puta, osim ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka, u kojem slučaju je sud dužan da vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja maloletnog lica. Međutim, Nacrt zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u rivičnom postupku smanjuje nivo dostignutih prava dece na zaštitu u krivičnim postupcima, na šta je AŽC ukazao ministru pravde, članovima radne grupe i upozorio javnost4. „Autonomni ženski centar se ne slaže sa stavom Radne grupe da nije bio jasan ratio legis postojećeg zakona po kojem bi maloletno lice moralo imati punomoćnika „od prvog saslušanja okrivljenogˮ... I umesto da su te odredbe pooštrene, da su obezbeđena dodatna prava maloletnika kao oštećenih, i uvedene sankcije za nepoštovanje ovih odredbi, Radna grupa ta prava maloletnih oštećenih smanjuje“. Istraživanje pravosudne prakse u oblasti zaštite maloletnih oštećenih5 potvrđuje da se postojeća pravila nisu poštovala u praksi (više o nalazima u Studiji iz 2014). Autonomni ženski centar je izradio predloge za izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku6 koje uključuju: definicije posebno osetljivih kategorija oštećenih i posebno osetljivih kategorija svedoka, uvođenje službe za pomoć i podršku žrtvama i svedocima, mogućnost da oštećenu tokom postupaka prati osoba od poverenja koju sama izabere, pravila o ispitivanju posebno osetljivog svedoka ili oštećenog, izmene odredbe oslobađanja od dužnosti svedočenja i druge, koje bi trebalo da obezbede bolju zaštitu prava i interese žrtava, uključujući njihove posebne potrebe kao svedoka, u svim fazama istrage i sudskog postupka, a koje su nastala iz neposrednog rada i zastupanja žena sa iskustvom nasilja u partnerskom i porodičnom odnosu. Imajući u vidu da se od Srbije očekuje usklađivanje zakona sa pravnim tekovinama EU, što je Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 predviđeno u 2015. i 2016. godini (posebno u odnosu na Direktivu 2012/29/EU), može se očekivati da predložene izmene budu usaglašene sa standardima Konvencije Saveta Evrope. |
|
|
|
[1] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014. [2] Službeni glasnik RS, br. 55/2014. [3] Službeni glasnik RS, br. 85/2005. [4] http://www.womenngo.org.rs/vesti/429-smanjuju-se-dostignuta-prava-na-zastitu-dece-zrtava-krivicnih-dela [5] Autorka istraživanja je Vanja Macanović (2012). [6] Predloge je za AŽC izradila advokatica Vanja Macanović. Kompletan pregled predloga i komentara nalazi se u Prilogu br. 2. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
