|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2014 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 55 - Postupci ex parte i po službenoj dužnosti |
|
1) Strane obezbeđuju da istrage, odnosno sudski postupci za krivična dela utvrđena na osnovu čl. 35, 36, 37, 38 i 39 ove konvencije ne zavise u potpunosti od prijave ili žalbe, koju podnosi žrtva za krivično delo, koje je u potpunosti ili delimično počinjeno na teritoriji strane ugovornice, i da se postupak može nastaviti i ako žrtva povuče svoju izjavu, odnosno prijavu. 2) U skladu sa uslovima, koje propisuje njihovo nacionalno zakonodavstvo, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede mogućnost vladinim i nevladinim organizacijama i savetnicima, odnosno savetnicama u oblasti nasilja u porodici da pomognu i, odnosno ili daju podršku žrtvama, na njihov zahtev, tokom istrage i sudskog postupka u vezi sa krivičnim delima utvrđenim na osnovu ove konvencije. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 55 Postupci ex parte i po službenoj dužnosti | ||
| Poređenje između država čl. 55 Postupci ex parte i po službenoj dužnosti | ||
| PITANJA |
| a. U skladu sa relevantnim zakonima, da li se sva dela iz člana 52, stav 1, mogu goniti po službenoj dužnosti? Je li moguće da se nastavi gonjenje po službenoj dužnosti za krivična dela navedena u članovima 35–39 u slučajevima kada žrtva odbije da učestvuje u suđenju ili povuče tužbu? Ako postoje raspoloživi podaci, molimo vas da navedete informacije o broju slučajeva u kojima je javni tužilac odustao od optužbe u toku istrage i/ili sudskog postupka? Ako je moguće, molimo vas, navedite razloge, uključujući povlačenje žrtve. |
| Odgovor: U odnosu na procesna pravila vođenja krivičnog postupka, ne postoji zakonska prepreka vođenja postupka po službenoj dužnosti za krivična dela predviđena Konvencijom, ukoliko žrtva odustane od svedočenja, ne želi da podnese krivičnu prijavu ili se ne pridružuje krivičnom gonjenju. Međutim, statistika ukazuje da u praksi odustajanje žrtve od učešća u postupku predstavlja dominantan razlog za obustavu postupka. |
 |
| a. U skladu sa relevantnim zakonima, da li se sva dela iz člana 52, stav 1, mogu goniti po službenoj dužnosti? Je li moguće da se nastavi gonjenje po službenoj dužnosti za krivična dela navedena u članovima 35–39 u slučajevima kada žrtva odbije da učestvuje u suđenju ili povuče tužbu? Ako postoje raspoloživi podaci, molimo vas da navedete informacije o broju slučajeva u kojima je javni tužilac odustao od optužbe u toku istrage i/ili sudskog postupka? Ako je moguće, molimo vas, navedite razloge, uključujući povlačenje žrtve. |
|
Odgovor: U odnosu na procesna pravila vođenja krivičnog postupka, ne postoji zakonska prepreka vođenja postupka po službenoj dužnosti za krivična dela predviđena Konvencijom, ukoliko žrtva odustane od svedočenja, ne želi da podnese krivičnu prijavu ili se ne pridružuje krivičnom gonjenju. Međutim, statistika ukazuje da u praksi odustajanje žrtve od učešća u postupku predstavlja dominantan razlog za obustavu postupka. U pominjanom istraživanju krivičnopravnog odgovora na nasilje u porodici1 u petini predmeta iz uzorka (20,5%) žrtva se koristila pravom da ne svedoči, i to najčešće samo u istrazi/prethodnom krivičnom postupku, odnosno samo na glavnom pretresu, a ređe u obe faze postupka (u 11% postupaka pravom da ne svedoče koristili su se i drugi članovi porodice). Svega 5% žrtava iz uzorka predmeta promenilo je iskaz tokom postupka, i to najčešće na glavnom pretresu. U 26,7% slučajeva u kojima je krivična prijava odbačena, u predstavljanju razloga za to (zbog nedostataka dokaza da je učinjeno krivično delo) navodi se da je oštećena izjavila kako ne želi da svedoči, što upućuje da se tužilac oslanja na iskaz žrtve i njenu volju da istraje u postupku, te ako ona promeni iskaz, odnosno predoči da neće svedočiti ili odbije da dâ iskaz, tužilac se povlači, a ostaje pitanje da li su iscrpene sve mogućnosti da se dođe do drugih dokaza koji bi podržali optužbu. |
 |
| b. Što se tiče člana 35 (fizičko nasilje), da li je vaša zemlja stavila rezervu na promene postupaka po službenoj dužnosti za prekršaje? Ako je odgovor potvrdan, navedite postupak. |
| Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na ovaj član. |
| b. Što se tiče člana 35 (fizičko nasilje), da li je vaša zemlja stavila rezervu na promene postupaka po službenoj dužnosti za prekršaje? Ako je odgovor potvrdan, navedite postupak. |
| Odgovor: Srbija nije stavila rezervu na ovaj član. |
|
|
| c. Je li predstavnicima organizacija i službi koje podržavaju žrtve dozvoljeno da pomognu i podrže žrtvu (sa izuzetkom pružanja pravne pomoći) tokom istrage i sudskog postupka? Da li je to stvar pravnih garancija ili diskrecionog prava sudije / nadležnog organa? Navedite osnove/uslove za to. |
| Odgovor: Kada je u pitanju krivični postupak, Zakonik o krivičnom postupku2 nije uredio pitanje prisustva predstavnika organizacija i službi koje bi predstavljale specifičnu podršku žrtvama. Ne postoje zvanične službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenim, niti institut „osobe od poverenja“. Zakon o parničnom postupku3 dozvoljava prisustvo dve osobe koje stranka izabere, čak i u postupcima u kojima je isključena javnost. U odredbi predviđenoj članom 323 i na raspravi na kojoj je isključena javnost na zahtev stranke mogu biti prisutna najviše dva lica koja ona odredi. |
| c. Je li predstavnicima organizacija i službi koje podržavaju žrtve dozvoljeno da pomognu i podrže žrtvu (sa izuzetkom pružanja pravne pomoći) tokom istrage i sudskog postupka? Da li je to stvar pravnih garancija ili diskrecionog prava sudije / nadležnog organa? Navedite osnove/uslove za to. |
| Odgovor: Kada je u pitanju krivični postupak, Zakonik o krivičnom postupku2 nije uredio pitanje prisustva predstavnika organizacija i službi koje bi predstavljale specifičnu podršku žrtvama. Ne postoje zvanične službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenim, niti institut „osobe od poverenja“. Zakon o parničnom postupku3 dozvoljava prisustvo dve osobe koje stranka izabere, čak i u postupcima u kojima je isključena javnost. U odredbi predviđenoj članom 323 i na raspravi na kojoj je isključena javnost na zahtev stranke mogu biti prisutna najviše dva lica koja ona odredi. |
|
|
|
[1] Autorke istraživanja su Slađana Jovanović i Biljana Simeunović-Patić (2012). [2] Zakonik o krivičnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014. [3] Zakon o parničnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
