|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2014 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 45 - Sankcije i mere |
|
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da krivična dela utvrđena na osnovu ove konvencije budu kažnjiva sankcijama, koje su delotvorne, srazmerne i koje odvraćaju od vršenja krivičnih dela, uzimajući u obzir njihovu ozbiljnost. Te sankcije obuhvataju, prema potrebi, lišavanje slobode, što može dovesti do ekstradicije. 2) Strane mogu da donesu druge mere u odnosu na počinioce, kao što su: – praćenje, odnosno nadzor osuđenih lica; – ukidanje prava na roditeljstvo, ukoliko se princip najboljeg interesa za dete ne može garantovati ni na koji drugi način, a što može da obuhvati i bezbednost žrtve.1 |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 45 Sankcije i mere | ||
| Poređenje između država čl. 45 Sankcije i mere | ||
| PITANJA |
| a. Molimo vas da pružite informacije o propisanim i stvarnim sankcijama za svaki od krivičnih dela u okviru Konvencije. Molimo vas da date komentar na propisanu i stvarnu kaznenu politiku u vezi sa kriterijumima delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana. Da li propisane sankcije ispunjavaju kriterijume za izručenje učinioca (Konvencija o ekstradiciji broj 24 prati pravilo o kazni od godinu ili više dana zatvora i zahtev za dvostruki kriminalitet)? |
| Odgovor: Kada su u pitanju zaprećene kazne za dela predviđena Konvencijom, čini se da se, nakon podataka navedenih u prethodnim odeljcima, one mogu smatrati odgovarajućim za najveći broj dela. Istovremeno, sva dela pripadaju kategoriji dela za koja se može izreći kazna zatvora od jedne ili više godina. Time je i uslov o izručenju učinilaca predviđen Konvencijom o ekstradiciji ispunjen. |
 |
| a. Molimo vas da pružite informacije o propisanim i stvarnim sankcijama za svaki od krivičnih dela u okviru Konvencije. Molimo vas da date komentar na propisanu i stvarnu kaznenu politiku u vezi sa kriterijumima delotvornosti, srazmernosti i ravnopravnog tretmana. Da li propisane sankcije ispunjavaju kriterijume za izručenje učinioca (Konvencija o ekstradiciji broj 24 prati pravilo o kazni od godinu ili više dana zatvora i zahtev za dvostruki kriminalitet)? |
|
Odgovor: Kada su u pitanju zaprećene kazne za dela predviđena Konvencijom, čini se da se, nakon podataka navedenih u prethodnim odeljcima, one mogu smatrati odgovarajućim za najveći broj dela. Istovremeno, sva dela pripadaju kategoriji dela za koja se može izreći kazna zatvora od jedne ili više godina. Time je i uslov o izručenju učinilaca predviđen Konvencijom o ekstradiciji ispunjen. Međutim, zabrinjava činjenica o nepotpunoj statistici kriminaliteta uopšte, uključujući i dela nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Najčešće izostaju podaci o žrtvama, odnosu u kojem su oštećeni i učinilac, težini krivičnih dela. Na opštem planu je najčešća izrečena krivična sankcija u Srbiji u poslednjih pet godina uslovna osuda (između 55 i 59% ukupno izrečenih sankcija). Na drugome mestu nalazi se kazna zatvora, čiji je udeo u ukupno izrečenim sankcijama od 22 do 32,6%. Najčešće izrečena kazna zatvora traje od tri do šest meseci (oko 26–27%), a gotovo polovinu iznose osude na zatvor u trajanju od 3 meseca do godine dana (oko 49%).2 Međutim, kada se pogleda udeo kazni zatvora do tri meseca, on predstavlja skoro 1/5 zatvorskih kazni (oko 18%). Ukoliko uporedimo prosek kazni izrečenih u toku 2011. za dela nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u odnosu na ukupni broj osuđenih lica, stiče se utisak da se – izuzev dela protiv polne slobode, u kojima je značajno veći prosek izrečenih kazni zatvora, naročito za učinioce dela nasilja u porodici – sud češće opredeljuje za mere uslovne osude. Takođe se čini neprimerenom mera uslovne osude za delo obljuba sa detetom, koju je sud u toku 2011. godine doneo u dva slučaja, kao i za delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (28 slučajeva). Istraživanje pravosudne prakse,3 u uzorku od 303 sudska predmeta koja su pravnosnažno okončana, pokazuje da je na prvome mestu po učestalosti osnovni oblik krivičnog dela (59%), a slede pravne kvalifikacije iz st. 2 (22,6%) i st. 3 (12,5%). Kvalifikacija po st. 4 nije bilo, dok se kvalifikacija po st. 5 (kršenje mera zabrane izrečenih u parničnom postupku) u ispitivanom uzorku pojavilo samo u osam slučajeva. U posmatranom uzorku sudskih predmeta apsolutno je dominiralo fizičko nasilje (92,8%), dok je psihičko nasilje izvršeno u dve trećine (66,5%) svih slučajeva, pri čemu je u devet od deset slučajeva koincidiralo s fizičkim nasiljem, a retko se pojavljivalo samostalno (11%). Seksualno nasilje i ekonomsko zlostavljanje žrtve po pravilu su koincidirali sa fizičkim nasiljem. U ovom uzorku bilo je i 3% oslobađajućih presuda. Postupak za kažnjavanje pre glavnog pretresa primenjen je u 3,3% predmeta. U strukturi izrečenih krivičnih sankcija u postupku pred prvostepenim sudom dominiraju mere upozorenja – 74,3%, pre svega uslovna osuda. Kazna je izrečena tek svakom petom učiniocu (21,6%), i to kazna zatvora u 14,8% i novčana kazna 6,8%. Dužina kazni zatvora kretala se u rasponu od jednog do 24 meseca, sa srednjom vrednošću od pet meseci. Preovladavaju zatvorske kazne u trajanju od tri do šest meseci. U ovom uzorku mere bezbednosti izrečene su u svakom četvrtom postupku, bilo samostalno ili uz drugu krivičnu sankciju. U strukturi mera bezbednosti preovlađuju mere obaveznog lečenja alkoholičara (62,8%), a u četvrtini slučajeva izdaje se mera obaveznog psihijatrijskog lečenja (čl. 81 i 82 KZ). Najčešće su ove mere izrečene uz uslovnu osudu (66,6%) ili kaznu zatvora (29,1%). Autorke ovog istraživanja navode da struktura izrečenih krivičnih sankcija nije bila nezavisna od odnosa učinioca i žrtve. Naime, verovatnoća da će biti izrečene mere upozorenja, pre nego kazna, bila je najviša u slučaju viktimizacije bračne partnerke/partnera, ali znatno niža u slučaju viktimizacije bivših supruga, a naročito majki i očeva. Dakle, šansa da se za delo izrekne zatvor bila je najveća u slučaju nasilja prema roditeljima, ali se u tim slučajevima beleži i veći broj učinilaca povratnika. Kada se učinilac povratnik koji viktimizuje roditelje uporedi sa učiniocem povratnikom koji viktimizuje suprugu, veća verovatnoća da bude osuđen na kaznu zavtvora bila je kada je delo učinjeno prema roditeljima. To, prema autorkama, indirektno potvrđuje postojanje stereotipa kod predstavnikâ pravosuđa u smislu „okrivljavanja“ žena koje su izložene nasilju u braku ili u vanbračnoj zajednici. Istovremeno, to može značiti da državni organi očekuju od žrtve-partnerke da sama, u sudskom postupku ili na drugi način, reši problem nasilja, jer se ona vidi ne samo kao „kriva/odgovorna“, već i kao sposobna da samostalno, bez pomoći državnih organa, rešava probleme nasilja kojima je izložena. Moguće je da otuda potiču i prevelika očekivanja državnih organa da žrtva ostane u postupku. |
 |
| b. Da li postoje mere za nadzor i praćenje osuđenih lica? Navedite osnov, ko je za to nadležan itd. |
| Odgovor: Krivični zakonik4 ne predviđa mere nadzora nakon izdržane kazne za lica osuđena na zatvorsku kaznu. Istovremeno, kada je u pitanju lice prema kojem je sud izrekao uslovnu osudu, moguće je da bude izrečena i mera zaštitnog nadzora (čl. 71). Na ovaj način lice stavljeno pod zaštitni nadzor obavezuje se na izvršenje različitih obaveza, kao što su javljanje organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora, ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i vaspitanja dece i drugih porodičnih obaveza, posećivanje profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, a naročito izmirenje sa žrtvom učinjenog krivičnog dela (čl. 73). |
|
| b. Da li postoje mere za nadzor i praćenje osuđenih lica? Navedite osnov, ko je za to nadležan itd. |
|
Odgovor: Krivični zakonik4 ne predviđa mere nadzora nakon izdržane kazne za lica osuđena na zatvorsku kaznu. Istovremeno, kada je u pitanju lice prema kojem je sud izrekao uslovnu osudu, moguće je da bude izrečena i mera zaštitnog nadzora (čl. 71). Na ovaj način lice stavljeno pod zaštitni nadzor obavezuje se na izvršenje različitih obaveza, kao što su javljanje organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora, ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i vaspitanja dece i drugih porodičnih obaveza, posećivanje profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, a naročito izmirenje sa žrtvom učinjenog krivičnog dela (čl. 73). Učiniocu kojem je izrečena uslovna osuda moguće je odrediti meru bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim (čl. 89a), u trajanju od 6 meseci do tri godine, od dana pravnosnažnosti odluke. Ovom merom sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom/-oj na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog/-e te zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog/-e, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim/-om, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog/-u. Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima5 propisuje posebne mere koje se mogu sprovoditi posle izdržane kazne zatvora, kao što su obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletnici, obaveštavanje o promeni prebivališta ili radnog mesta. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija6 propisuje da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom. Ovim zakonom je predviđeno (čl. 181) i da u slučajevima kada se lice osuđeno za krivična dela protiv života i tela, protiv polne slobode ili protiv braka i porodice, otpušta sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno uslovno otpušta, kao i u slučaju bekstva iz zatvora, zavod obaveštava žrtvu krivičnog dela, ako je ona to tražila i ako procena rizika zavoda ukazuje na potrebu preventivne zaštite žrtve. Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera7 propisuje da poslove izvršenja sprovodi organizaciona jedinica nadležna za alternativne sankcije odnosno Poverenička služba, u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koja je nadležna za praćenje izvršenja mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem, kao i nadzor nad uslovno otpuštenim licem. |
|
|
| c. Da li postoje odredbe koje daju za pravo odgovornom organu da utiče na odnos učinioca i žrtve, uključujući i lišenje roditeljskih prava, u procesu procene situacije nasilja prema ženama, a naročito nasilja u porodici? Da li je bezbednost žrtve neophodan deo procesa procene i, ako jeste, da li je zasnovan na određenom pravnom dokumentu ili je diskreciono pravo odgovorne institucije/osobe? Navedite uslove. |
| Odgovor: Prilikom izricanja kazne ili druge krivične sankcije sud će uzeti u obzir odnos učinioca i žrtve. Međutim, ne postoji jasan zakonski osnov koji bi obezbedio da se ceni rizik za bezbednost i sigurnost žrtve koji mogu nositi druge odluke, kao što je odluka o starateljstvu. |
| c. Da li postoje odredbe koje daju za pravo odgovornom organu da utiče na odnos učinioca i žrtve, uključujući i lišenje roditeljskih prava, u procesu procene situacije nasilja prema ženama, a naročito nasilja u porodici? Da li je bezbednost žrtve neophodan deo procesa procene i, ako jeste, da li je zasnovan na određenom pravnom dokumentu ili je diskreciono pravo odgovorne institucije/osobe? Navedite uslove. |
| Odgovor: Prilikom izricanja kazne ili druge krivične sankcije sud će uzeti u obzir odnos učinioca i žrtve. Međutim, ne postoji jasan zakonski osnov koji bi obezbedio da se ceni rizik za bezbednost i sigurnost žrtve koji mogu nositi druge odluke, kao što je odluka o starateljstvu. |
|
|
|
[1] U originalu na engleskom ovaj paragraf glasi: – withdrawal of parental rights, if the best interests of the child, which may include the safety of the victim, cannot be guaranteed in any other way […] i prevodi se: lišavanje roditeljskog prava, ukoliko se najbolji interes deteta, koji se može odnositi i na pitanje sigurnosti žrtve, ne može garantovati ni na jedan drugi način (prevod Vanje Macanović). [2] Republički zavod za statistiku, Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji 2012. [3] Autorke istraživanja su Slađana Jovanović i Biljana Simenunović-Patić (2012). [4] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013. [5] Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, Službeni glasnik RS, br. 32/2013. [6] Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, Službeni glasnik RS, br. 55/2014. [7] Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Službeni glasnik RS, br. 55/2014. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
