|
a. Postoje li slučajevi kada su profesionalci u obavezi da prijave nasilje prema ženama / u porodici (medicinski stručnjaci, terapeuti/ispovednici, policija, centar za socijalni rad itd.). Navedite slučajeve, relevantne propise, potrebne uslove koje treba ispuniti, kome se prijavljuje. Da li se mogu pozvati na profesionalni kodeks o poverljivosti, kako ne bi prijavili nasilje prema ženama / u porodici? Ukoliko ne postoji obaveza profesionalaca da prijave nasilje prema ženama / u porodici, mogu li da ga prijave, odričući se pravila poverljivosti? Ako je odgovor potvrdan, navedite neophodne uslove, ako ih ima, da bi se slučajevi prijavili (ozbiljnost samog čina, verovatnoća da se čin ponovi, pristanak žrtve itd.).
|
Odgovor: Neprijavljivanje pripremanja izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna predviđeno je Krivičnim zakonikom1 kao krivično delo (čl. 331), a isto tako i neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca (čl. 332) ukoliko ga čini službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna. Pored toga, krivično delo nesavestan rad u službi (čl. 361) čini službeno lice koje kršenjem zakona ili drugih propisa ili opštih akata, propuštanjem dužnosti nadzora ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u vršenju službe, iako je bilo svesno ili je bilo dužno i moralo biti svesno da usled toga može nastupiti teža povreda prava drugog lica ili imovinska šteta, ukoliko takva povreda odnosno šteta u propisanom iznosu i nastupi.
Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, uočavanje nasilja je obaveza svih institucija u okviru njihovih redovnih delatnosti. Naročitu obavezu da nasilje u porodici prijave policiji i javnom tužilaštvu imaju zdravstveni radnici i stručni radnici u socijalnoj zaštiti i obrazovanju.
U oblasti zdravstva obaveze stručnih radnika ustanovljene su Posebnim protokolom Ministarstva zdravlja Republike Srbije za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju: „Zdravstveni radnici imaju obavezu da u potpunosti ispoštuju autonomiju žene u smislu njenog odlučivanja u vezi sa nasiljem, osim kada se radi o obavezi prijavljivanja.“ U oblasti socijalne zaštite obaveze stručnih radnika ustanovljene su Posebnim protokolom o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva – u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima: „Obaveza je centra za socijalni rad – organa starateljstva – da u svakom slučaju pruži pomoć korisniku – žrtvi nasilja u porodici ili ženi žrtvi nasilja u partnerskim odnosima – da traži i učestvuje u parničnom postupku za zaštitu od nasilja u porodici. Obaveza je centra za socijalni rad – organa starateljstva – da u svim slučajevima kada utvrdi nesposobnost korisnika – žrtve nasilja u porodici i nasilja nad ženama u partnerskim odnosima – da koristi svoje ovlašćenje propisano Porodičnim zakonom, da sâm tužbom pokreće parnični postupak za zaštitu od nasilja u porodici.“
U oblasti unutrašnjih poslova obaveze stručnih radnika ustanovljene su sledećim aktom – Poseban protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima: „O prikupljenim saznanjima, obaveštenjima i dokazima postupajući policijski službenici izveštavaju nadređenog starešinu ili dežurnu službu, radi daljeg obaveštavanja nadležnog tužioca, koji shodno svojim ovlašćenjima vrši kvalifikaciju krivičnog dela i daje nalog o daljem postupanju.“
U oblasti pravosuđa obaveze stručnih radnika ustanovljene su Posebnim protokolom o postupanju pravosudnih organa u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja: „Krivična prijava podnosi se nadležnom javnom tužiocu, a po krivičnim prijavama kojima se prijavljuje zlostavljanje i zanemarivanje maloletnih lica postupaju javni tužioci osnovnih, viših ili apelacionih javnih tužilaštva, koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica. Javni tužilac je ovlašćen da postupak pokrene ne samo kada je krivična prijava podneta već [i] uvek kada do njega dopre glas da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, pa, shodno tome, i u slučaju kada sazna da je učinjeno zlostavljanje i zanemarivanje maloletnog lica. Sve prikupljene dokaze o zlostavljanju ili zapuštanju maloletnih lica, kada proceni da postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo, javni tužilac će dostaviti sudu uz zahtev za sprovođenje istrage sa predlogom da se prema osumnjičenom odredi pritvor ukoliko za to postoje zakonom predviđeni razlozi.“
|
