Odgovor: U oblasti građanskopravne sudske zaštite Zakon o parničnom postupku1 ne predviđa posebnu obavezu suda da učesnike u postupku informiše o njihovim pravima i položaju. Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak vodi na jeziku koji stranka odnosno drugi učesnici u postupku ne razumeju, obezbediće im se, ukoliko to zahtevaju, usmeno prevođenje na jezik koji razumeju onoga što se iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja.
Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku,2 sud je u obavezi da okrivljenog i druge učesnike u postupku pouči o pravima koja im pripadaju. Žrtva sa statusom oštećenog lica ima pravo da, od strane suda i javnog tužilaštva, bude obaveštena o odbacivanju krivične prijave i odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja, poučena o mogućnosti da zastupa optužbu i pre(d)uzme krivično gonjenje, obaveštena o ishodu postupka i da joj se dostavi pravnosnažna krivična presuda. Oštećeni prilikom saslušanja ima pravo i da bude upozoren kako ne mora da svedoči, u zakonom propisanim situacijama. Lica koja učestvuju u postupku, ako se postupak vodi na jeziku koji ne razumeju, imaju pravo na prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i dugog pisanog dokaznog materijala. Prevođenje pada na teret budžetskih troškova.
Već pominjano istraživanje na uzorku od 224 žene sa iskustvom nasilja u porodici, korisnica usluga specijalizovanih ženskih organizacija iz različitih gradova iz Srbije, pokazalo je da većina ispitanica nije bila zadovoljna kvalitetom informacija koje su dobijene od predstavnikâ policije i javnog tužilaštva.
Prema Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, u svim slučajevima je neophodno da žrtva dobije detaljne informacije o svim učesnicima i uslugama u zajednici koje se bave pružanjem pomoći i osiguranjem bezbednosti. Žrtvi će se po mogućstvu uručiti brošura koja bi sadržala informacije potrebne žrtvi. To uključuje, adrese, brojeve telefona i druge detalje o sledećim učesnicima: policijskoj stanici, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi, SOS telefonu za žrtve nasilja, prihvatilištu (sigurnoj kući) i drugim organizacijama u zajednici specijalizovanim za nasilje u porodici i nasilje nad ženama. Zaposleni u svim ustanovama u sistemu zaštite i podrške ženama žrtvama nasilja u porodici staraće se da žrtvu obaveste o preduzetim koracima i merama, kao i o pravima koje žrtva ima u svakoj fazi postupka.
U skladu sa Posebnim protokolom o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva – u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima, jedno od osnovnih prava korisnika usluga jeste pravo na informisanje, što podrazumeva informacije o svim postupcima i podacima koji su značajni za utvrđivanje potreba korisnika i načina za zadovoljavanje tih potreba. Posebnim protokolom o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima predviđeno je da će tokom postupanja policijski službenici upoznati žrtvu sa njenim zakonskim pravima, kao i merama koje će preduzeti. U slučaju visokog rizika ili ako žrtva to traži, policija će od nadležnog centra za socijalni rad zatražiti da razmotri i preduzme mere hitnog zbrinjavanja. Neophodno je da žrtva dobije detaljne informacije o svim učesnicima koji se bave pružanjem pomoći. Poseban protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima takođe predviđa obavezu javnog tužilaštva da informiše žrtvu o njenim pravima, mehanizmima zaštite i položaju u postupku, kao i obavezu suda da informiše žrtvu o mehanizmima zaštite, u zavisnosti od njenih potreba a nezavisno od stadijuma postupka.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, tokom sprovođenja pokrajinske Strategije, odštampao je 50.000 letaka sa informacijama o nasilju u porodici, merama zaštite i kontaktima nadležnih institucija, na srpskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i romskom jeziku, za svaku od 45 opština u AP Vojvodina. Brošure „Stop nasilju nad ženama“, sa informacijama o vrstama nasilja, zakonskoj regulativi i ulozi državnih institucija, štampane su na svim jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodina. U saradnji sa Mrežom SOS Vojvodina, a radi promovisanja jedinstvenog SOS broja za žene i decu žrtve nasilja, odštampano je 15.000 promotivnih flajera na srpskom, mađarskom, slovačkom i romskom jeziku. Takođe, štampana je publikacija „Ako poznaješ nekog ko preživljava nasilje u porodici...“, koja je nastala u saradnji s britanskom ženskom nevladinom organizacijom „Against Violence and Abuse“. S ciljem povećanja dostupnosti informacija o zaštiti od nasilja prema ženama i nasilja u porodici, 2009. godine pokrenuta je internet-prezentacija www.hocudaznas.org.
|
