PDF    
Beč, 19/3/2014
STUDIJA
PDF    
Beč, 19/3/2014
STUDIJA
Komitet ministara Saveta Evrope održao je tematsku debatu „Nasilje prema ženama, odgovor Saveta Evrope“, 19. marta 2014. godine u Beču (Austrija), uz učešće svih stalnih predstavništava 47 država članica Saveta Evrope, Evropske unije, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Evropskog suda za ljudska prava i Interventnog centra za nasilje u porodici iz Beča. Na debati je Generalni sekretar istakao mere koje je Savet Evrope do sada preduzeo u pružanju podrške državama članicama u njihovim naporima da spreče i suzbiju nasilje prema ženama, a posebno je ukazao na značaj Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao najsnažnijeg međunarodnosg standarda u ovoj oblasti do sada.

Na ovom skupu, Generalni sekretra je predstavio Analitičku studiju o rezultatima četvrte runde praćenja primene Preporuke Rec(2002)5 o zaštiti žena od nasilja u članicama Saveta Evrope, istakavši potrebu da se pojačaju napori da se prevaziđu izazovi i propusti u politikama i zakonodavstvu u ovoj oblasti:
  • Samo 1 od 9 vrsta nasilja prema ženama koji bi morali biti kažnjivi – fizičko nasilje – kažnjivo je u 46 država članica Saveta Evrope.
  • Samo 4 države imaju nacionalne politike koje uključuju svih 9 vrsta nasilja prema ženama. Pet država imaju politike koje se odnose samo na nasilje u porodici.
  • Velika većina država nije u stanju da pruži podatke o alokaciji dovoljnih finansijskih sredstava za rešavanje problema nasilja prema ženama.
  • U trećini država je broj dostupnih kreveta u prihvatilištima, specifično za žene i decu žrtve nasilja, veoma nizak u odnosu na preporučeni standard.
  • Pružanje specijalizovanih usluga za žene žrtve seksualnog nasilja, posebno medicinske i psihološke pomoći, pravnog savetovanja i osnaživanja za njihov oporavak, značajno zaostaje iza mera za žrtve nasilja u porodici.

  • Navedeni su i neki od pozitivnih rezultata:
    • Politike u zakonodavstvu u državama članicama Saveta Evrope kreću se ka kriminalizaciji većeg broja vrsta nasilja prema ženama, posebno prisilnih brakova i uhođenja/proganjanja.
    • Države članice su usvojile nacionalne politike za suzbijanje nasilja prema ženama, a u nekima su postavljena vladina koordinaciona tela za sprovođenje te politike.
    • Države članice su povećale svoje napore za obuku profesionalaca/ki koji/e rade sa žrtvama nasilja, a uloga obrazovanja u sprečavanju nasilja prema ženama se sve više uviđa.
    Analitička studija je dostupna u pdf formatu na našem sajtu, kao i na podsajtovima Saveta Evrope za rodnu ravnopravnost i Konvenciju protiv nasilja prema ženama: Gender Equality website i website of the CoE Convention.
    Komitet ministara Saveta Evrope održao je tematsku debatu „Nasilje prema ženama, odgovor Saveta Evrope“, 19. marta 2014. godine u Beču (Austrija), uz učešće svih stalnih predstavništava 47 država članica Saveta Evrope, Evropske unije, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Evropskog suda za ljudska prava i Interventnog centra za nasilje u porodici iz Beča. Na debati je Generalni sekretar istakao mere koje je Savet Evrope do sada preduzeo u pružanju podrške državama članicama u njihovim naporima da spreče i suzbiju nasilje prema ženama, a posebno je ukazao na značaj Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao najsnažnijeg međunarodnosg standarda u ovoj oblasti do sada.

    Na ovom skupu, Generalni sekretra je predstavio Analitičku studiju o rezultatima četvrte runde praćenja primene Preporuke Rec(2002)5 o zaštiti žena od nasilja u članicama Saveta Evrope, istakavši potrebu da se pojačaju napori da se prevaziđu izazovi i propusti u politikama i zakonodavstvu u ovoj oblasti:
    • Samo 1 od 9 vrsta nasilja prema ženama koji bi morali biti kažnjivi – fizičko nasilje – kažnjivo je u 46 država članica Saveta Evrope.
    • Samo 4 države imaju nacionalne politike koje uključuju svih 9 vrsta nasilja prema ženama. Pet država imaju politike koje se odnose samo na nasilje u porodici.
    • Velika većina država nije u stanju da pruži podatke o alokaciji dovoljnih finansijskih sredstava za rešavanje problema nasilja prema ženama.
    • U trećini država je broj dostupnih kreveta u prihvatilištima, specifično za žene i decu žrtve nasilja, veoma nizak u odnosu na preporučeni standard.
    • Pružanje specijalizovanih usluga za žene žrtve seksualnog nasilja, posebno medicinske i psihološke pomoći, pravnog savetovanja i osnaživanja za njihov oporavak, značajno zaostaje iza mera za žrtve nasilja u porodici.

    Navedeni su i neki od pozitivnih rezultata:
    • Politike u zakonodavstvu u državama članicama Saveta Evrope kreću se ka kriminalizaciji većeg broja vrsta nasilja prema ženama, posebno prisilnih brakova i uhođenja/proganjanja.
    • Države članice su usvojile nacionalne politike za suzbijanje nasilja prema ženama, a u nekima su postavljena vladina koordinaciona tela za sprovođenje te politike.
    • Države članice su povećale svoje napore za obuku profesionalaca/ki koji/e rade sa žrtvama nasilja, a uloga obrazovanja u sprečavanju nasilja prema ženama se sve više uviđa.
    Analitička studija je dostupna u pdf formatu na našem sajtu, kao i na podsajtovima Saveta Evrope za rodnu ravnopravnost i Konvenciju protiv nasilja prema ženama: Gender Equality website i website of the CoE Convention.
    SHARE:
    Prev            Prev
    AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
    enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
    2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
     
    AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
     
    Kampanju podržavaju:
    EU    EU
    Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
    Kampanju podržavaju:
    EU    EU
    Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.