|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2015 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 3 - Definicije |
|
U svrhu ove konvencije: a) „nasilje nad ženama“ označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu; b) „nasilje u porodici“ označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li počinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom; c) „rod“ označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce; d) „rodno zasnovano nasilje nad ženama“ označava nasilje, koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene; e) „žrtva“ označava svako fizičko lice koje je izloženo ponašanju opisanom pod tač. a) i b); f) pojam „žena“ uključuje i devojke ispod 18 godina života. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 3 Definicije | ||
| Poređenje između država čl. 3 Definicije | ||
| PITANJA |
| a. Da li postoji definicija o nasilju nad ženama u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju prema ženama, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno. |
| Odgovor: Od perioda kada je ratifikovana Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici do kraja 2015. godine u Republici Srbiji na nacionalnom nivou nije bilo promena propisa i strategija relevantnih za definisanje pojma nasilja prema ženama. |
 |
| a. Da li postoji definicija o nasilju nad ženama u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju prema ženama, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno. |
|
Odgovor: Od perioda kada je ratifikovana Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici do kraja 2015. godine u Republici Srbiji na nacionalnom nivou nije bilo promena propisa i strategija relevantnih za definisanje pojma nasilja prema ženama. Zaštitnik građana je decembra 2014. predstavio Drugu radnu verziju Modela zakona o rodnoj ravnopravnosti1 u kojem se u čl. 11, tačka 6 navodi da je „rodno zasnovano nasilje ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, ili nanosi materijalna šteta licu, kao i ozbiljna pretnja takvom ponašanju, koje sprečava ili ograničava neko lice da uživa prava i slobode na principu ravnopravnosti polova.“ Izmena u odnosu na postojeće zakonsko rešenje se odnosi samo na upotrebu termina „rodno zasnovano nasilje“ umesto „nasilje zasnovano na polu“ kako je stajalo u Zakonu o ravnopravnosti polova2 (čl. 10). Tokom 2015. godine Koordinaciono telo za ravnopravnost polova je pokrenulo proces izrade novog Zakona o ravnopravnosti polova, u skladu sa Planom rada ovog tela za 2015. godinu3. Nacrt zakona nije ušao u skupštinsku proceduru do kraja 2015. godine4. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je tokom 2015. pokrenulo paralelne procese evaluiranja Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine, izradu novog strateškog dokumenta i izradu plana akcija za primenu nove strategije. U predlogu Nacionalne startegije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine5, u poglavlju o opisu stanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, pod tačkom 2.5. Nasilje nad ženama, navodi se: „U patrijarhalnom društvu, u kome su različite rodne uloge namenjene muškarcima i ženama, a uloge i osobine muškaraca su privilegovane, žene i devojčice su češće i ozbiljnije od muškaraca i dečaka pogođene različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Nasilje nad ženama je najčešći oblik kršenja ženskih ljudskih prava. Prepoznavajući strukturnu prirodu nasilja nad ženama kao rodno zasnovanog nasilja i oblika diskriminacije žena, Republika Srbija je prihvatila međunarodne i regionalne standarde rodne ravnopravnosti koji ukazuju na to da je postizanje de jure i de facto ravnopravnosti između žena i muškaraca ključni element u prevenciji nasilja nad ženama“. U predlogu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine nisu navedene definicije „nasilja nad ženama“, mada se ono označava kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije žena. Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011), čiji rok važenja ističe 2015. godine ne sadrži autentičnu definiciju nasilja prema ženama, već se poziva na Pekinšku deklaraciju i Platformu za akciju (1995). Novi pokrajinski strateški dokument, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, 2014. do 2020. godine, u potpunosti je usaglašen i preuzima definicije pojmova iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovaj dokument predstavlja prvu operacionalizaciju Konvencije u domaćem kontekstu, u okvirima nadležnosti AP Vojvodina. Može se zaključiti da je odgovarajuća definicija nasilja prema ženama uključena u dokumente na regionalnom, a da se očekuje da će biti uključena i u relevantna dokumenta na nacionalnom nivou. |
 |
| b. Da li postoji definicija o nasilju u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju u porodici, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno. |
| Odgovor: U 2015. godini nije bilo izmena relevantnih zakona u vezi sa definicijama nasilja u porodici. |
|
| b. Da li postoji definicija o nasilju u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o nasilju u porodici, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno. |
|
Odgovor: U 2015. godini nije bilo izmena relevantnih zakona u vezi sa definicijama nasilja u porodici.
U Porodičnom zakonu6 nasilje se definiše putem ugrožavajućeg ponašanja, a ne kroz vrste specifičnih oblika nasilja (fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko), dok je krug zaštićenih lica (članova porodice) propisan u posebnom stavu i odgovara definiciji iz ovog člana Konvencije. Krivični zakonik7 u okviru osnovnog oblika krivičnog dela nasilje u porodici sadrži posebnu definiciju nasilja u porodici, što podrazumeva primenu nasilja, pretnju da će se napasti na život ili telo, drsko ili bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice. U Krivičnom zakoniku krug zaštićenih lica uži je u odnosu na zadati standard iz ovog člana Konvencije. Definicija nasilja u porodici koju daje Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, čiji je rok važenja istekao krajem 2015. godine, određuje nasilje u porodici u skladu sa odredbama Konvencije. Na regionalnom nivou, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine, sadrže definiciju „nasilja u porodici“ usaglašenu sa definicijom koju koristi Konvencija. Drugi akti na nacionalnom i lokalnom nivou uglavnom nisu koristili definiciju iz Porodičnog zakona, već se pozivaju na različite međunarodne dokumente, ili uopšte ne sadrže definiciju nasilja u porodici. |
|
|
| c. Da li postoji definicija o rodu u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodu, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno. |
|
Odgovor: Na nacionalnom nivou „rod“ je definisan Zakonom o ravnopravnosti polova(čl. 10), i obuhvata „položaje i statuse“ umesto odrednica „ponašanja, aktivnosti i atributa“, navedenih u Konvenciji. Dakle, zakonska definicija eksplicitno obuhvata sferu javnog i privatnog života i dimenziju diskriminacije, ali ne obuhvata pojam društvene prikladnosti.
Na regionalnom nivou, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine, sadrže definiciju „roda“ preuzetu iz definicije Konvencije Saveta Evriope (čl. 3). |
| c. Da li postoji definicija o rodu u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodu, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno. |
|
Odgovor: Na nacionalnom nivou „rod“ je definisan Zakonom o ravnopravnosti polova(čl. 10), i obuhvata „položaje i statuse“ umesto odrednica „ponašanja, aktivnosti i atributa“, navedenih u Konvenciji. Dakle, zakonska definicija eksplicitno obuhvata sferu javnog i privatnog života i dimenziju diskriminacije, ali ne obuhvata pojam društvene prikladnosti.
Na regionalnom nivou, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine, sadrže definiciju „roda“ preuzetu iz definicije Konvencije Saveta Evriope (čl. 3). |
|
|
| d. Da li postoji definicija o rodno zasnovanom nasilju u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodno zasnovanom nasilju, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno. |
| Odgovor: U zakonodavstvu Republike Srbije ne postoji definicija pojma rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Najbliža tome je definicija nasilja prema ženama sadržana u Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine i definicija nasilja zasnovanog na polu u Zakonu o ravnopravnosti polova (čl. 10) definisano je nasilje zasnovano na polu (opisano pod tačkom a). |
|
| d. Da li postoji definicija o rodno zasnovanom nasilju u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Molimo vas za komentar na bilo koje postojeće neslaganje sa definicijom Konvencije; posebno da li definicija uključuje specifična priznanja kršenja ljudskih prava i diskriminacije nad ženama, kao i vrste nasilja. Ako postoji više od jednog dokumenta koji obuhvata definiciju o rodno zasnovanom nasilju, da li se oni međusobno slažu (isti, slični, različiti)? Molimo vas da komentarišete bilo kakve nedoslednosti i po pravnoj hijerarhiji, ako je potrebno. |
|
Odgovor: U zakonodavstvu Republike Srbije ne postoji definicija pojma rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Najbliža tome je definicija nasilja prema ženama sadržana u Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine i definicija nasilja zasnovanog na polu u Zakonu o ravnopravnosti polova (čl. 10) definisano je nasilje zasnovano na polu (opisano pod tačkom a).
U predlogu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine koristi se termin „rodno zasnovano nasilje“, ali se ne navodi njegova definicija. Iz sadržaja mera i aktivnosti jasno je da se „nasilje nad ženama“ i „rodno zasnovano nasilje“ svode na „nasilje nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima“, što uključuje samo privatnu sferu, odnosno ne uključuje sve oblike nasilja prema ženama koje navodi Konvencija Saveta Evrope. Predlog ove strategije najavljuje usvajanje „Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima za period 2016 − 2020. u skladu sa politikama EU u ovoj oblasti i Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“, iz koga se, takođe, vidi da se radi o užem značenju rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Na regionalnom nivou, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2014. do 2020. godine sadrži definiciju „nasilja prema ženama“ preuzetu iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3). |
|
|
| e. Da li postoji definicija o žrtvi uopšteno govoreći i/ili definicija o žrtvi nasilja prema ženama i u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Da li postoje drugi izrazi za žrtve nasilja prema ženama i/ili nasilja u porodici koji se koriste u zakonima ili dokumentima (osoba koja je oštećena, ili svedok)? Ako je odgovor potvrdan, navedite koji se termin-definicija koristi. |
| Odgovor: Brojni propisi i dokumenti8 koriste pojmove kao što su „žrtva“, „žrtva nasilja u porodici“ ili „žene žrtve nasilja“, ali ne sadrže definiciju žrtve, bilo da je u pitanju nasilje nad ženama ili nasilje u porodici. Isto važi i za predlog Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine. Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina od 2014. do 2020. godine sadrži pojam „žrtve“ preuzet iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3). |
| e. Da li postoji definicija o žrtvi uopšteno govoreći i/ili definicija o žrtvi nasilja prema ženama i u porodici u državnim, regionalnim ili lokalnim pravnim okvirima (zakoni, uredbe, pravila ili drugi podzakonski akti, državni strateški dokumenti i/ili državni akcioni planovi)? Ako je odgovor potvrdan, navedite tačnu definiciju i navedite pravni izvor, i uporédite sa Konvencijom. Da li postoje drugi izrazi za žrtve nasilja prema ženama i/ili nasilja u porodici koji se koriste u zakonima ili dokumentima (osoba koja je oštećena, ili svedok)? Ako je odgovor potvrdan, navedite koji se termin-definicija koristi. |
| Odgovor: Brojni propisi i dokumenti8 koriste pojmove kao što su „žrtva“, „žrtva nasilja u porodici“ ili „žene žrtve nasilja“, ali ne sadrže definiciju žrtve, bilo da je u pitanju nasilje nad ženama ili nasilje u porodici. Isto važi i za predlog Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine. Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodina od 2014. do 2020. godine sadrži pojam „žrtve“ preuzet iz Konvencije Saveta Evrope (čl. 3). |
|
|
|
[1] http://www.ombudsman.rs/attachments/3621_druga%20verzija%201.pdf [2] Službeni glasnik RS, br. 104/2009. [3] http://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/akcioni-plan-2015 [4] Treba naglasiti da, kada se Predlog zakona našao u skupštinskoj proceduri (5. februara 2016), njegov naziv je promenjen u Zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca, ali je ubrzo zatim ovaj Predlog povučen iz skupštinske procedure (kao rezultat sastanka kjoji je organizovala Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020 i Ženska parlamentarna mreža; na ovom sastnu stav Autonomnog ženskog centra je bio da nema razloga za hitni postupak usvajanja Predloga zakona, a imajući u vidu brojne primedbe na njegov sadržaj, među kojim i neopravdano izostavljanje određenja „rod/rodno“, predloženo je njegovo povlačenje iz procedure). [5] http://www.rsjp.gov.rs/strateg/67/nac/Strategija%20RR-Srbija%202016%20-2018.pdf [6] Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011. [7] Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013. [8] Zakon o ravnopravnosti polova („žrtva nasilja u porodici“ – čl. 29); Zakon o policiji („žrtva krivičnog dela“ – čl. 73); Strategija razvoja socijalne zaštite („žrtve nasilja u porodici“), Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti za period 2010. do 2015. godine („žene žrtve nasilja“), Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima („žene žrtve nasilja“ i „žrtve nasilja u porodici“). |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
